Са великим хришћанским празником – Успењем Пресвете Богородице из штампе је изашао септембарски, 248. број „Светигоре“ – образника за вјеру, кулутуру и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На првим страницама налази се бесједа Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија „Завјетни кивот рода светосавског“, коју је изговорио уочи Видовдана ове године у Пећкој патријаршији.
Слиједи богословска тема Иринија Артемија „Дарови Светог Духа, према светим Исидору Пелусиотском и светом Кирилу Александријском“.
Поводом празника Успења Пресвете Богородице изабрана је бесједа митрополита Антонија Блума „Мајка Божија – слава целе творевине“, а поводом Илиндана историјски оглед јереја Бориса Фајфрића „Свети пророк Илија – слуга Бога Свевишњега“. Слуге Бога вишњега су сви они који су изабрали Бога за јединога Господара, као што је био светитељ наших дана преподобни старац Порфирије о коме, тј о једном чуду везаном за њега свједочи митрополит месогејски Николај. Слуга Бога вишњега био је и свештеномученик Александар Николајевич Архангелски, са чијим подвижништвом ћете се упознати у новој „Светигори“. Божији су били и сви они мученици који су страдали од ратних злочинаца. Низ текстова подсјећа на такво страдање: „20 година од ‘Олује’“, „Васкрс Пребиловаца“, затим разговори са Ефраимом Зурафом „Степинац, свештеник масовног убице“ и Јехудом Бауером „У Сребреници се збило масовно убиство, а не геноцид“. Протојереј ставрофор Гојко Перовић пише поводом освећења храма у Пребиловцима и поводом 70 година ослобођења преживјелих логораша у Јасеновцу „Када смо почели да се мрзимо“. Др Михаило Рундо је записао свједочење „Војнина голгота“ о страдању националне војске 44-45 године. Насупрот братоубијању и крвопролићу стоји заповијест „О љубави према ближњем“, на коју упућује свети Игњатије Брјанчанинов.
Протојереј Аркадије Шатов поучава како превазићи усамљеност и губитак „Са ким превазићи осјећање усамљености“. „Светигора“ је изгубила дугогодишњег члана редакције Славка Живковића, „Свједока нове косовске голготе“, од којег се опростила и његовим стиховима. Опростила се и од чланова породице свештеника Радивоја Панића, од схимонахиње Варваре Гатаревић и од Тома Чејовића.
„Парче неба на земљи“, наставак је приче Оливере Балабан о храму у Бару. „Радују се, душе прадједовске“ наслов је говора Веселина Веса Милића приликом освећења цркве у селу Крњажа.
„Светигора“ преноси саопштење Митрополије црногорско-приморске „Антицрквени удар на ћивот светог Петра Цетињског“ и упознаје вас са новим издањима. То су „Историја Срба у Црној Гори 1496- 1918“, чији приказ даје мр Васиљ Јововић. Рајо Војиновић представља фототипско издање „Ободско-цетињског октоиха“. А ту је и приказ историјског подухвата „Охридски пролог на шпанском“.
Поред уобичајених хроника из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске, у новој „Светигори“ можете пропратити хронику херцегновског „Трга од ћирилице“.
Посљедња страница посвећена је прослави празника Преображења у Митрополији црногорско-приморској „Да небеса силазе у човјека“. Послије тог „силаска“, тог преображаја долази Успење, узлазак на небеса, нови круг и нова црквена година.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
www.spc.rs
Поводом празника Успења Пресвете Богородице изабрана је бесједа митрополита Антонија Блума „Мајка Божија – слава целе творевине“, а поводом Илиндана историјски оглед јереја Бориса Фајфрића „Свети пророк Илија – слуга Бога Свевишњега“. Слуге Бога вишњега су сви они који су изабрали Бога за јединога Господара, као што је био светитељ наших дана преподобни старац Порфирије о коме, тј о једном чуду везаном за њега свједочи митрополит месогејски Николај. Слуга Бога вишњега био је и свештеномученик Александар Николајевич Архангелски, са чијим подвижништвом ћете се упознати у новој „Светигори“. Божији су били и сви они мученици који су страдали од ратних злочинаца. Низ текстова подсјећа на такво страдање: „20 година од ‘Олује’“, „Васкрс Пребиловаца“, затим разговори са Ефраимом Зурафом „Степинац, свештеник масовног убице“ и Јехудом Бауером „У Сребреници се збило масовно убиство, а не геноцид“. Протојереј ставрофор Гојко Перовић пише поводом освећења храма у Пребиловцима и поводом 70 година ослобођења преживјелих логораша у Јасеновцу „Када смо почели да се мрзимо“. Др Михаило Рундо је записао свједочење „Војнина голгота“ о страдању националне војске 44-45 године. Насупрот братоубијању и крвопролићу стоји заповијест „О љубави према ближњем“, на коју упућује свети Игњатије Брјанчанинов.
Протојереј Аркадије Шатов поучава како превазићи усамљеност и губитак „Са ким превазићи осјећање усамљености“. „Светигора“ је изгубила дугогодишњег члана редакције Славка Живковића, „Свједока нове косовске голготе“, од којег се опростила и његовим стиховима. Опростила се и од чланова породице свештеника Радивоја Панића, од схимонахиње Варваре Гатаревић и од Тома Чејовића.
„Парче неба на земљи“, наставак је приче Оливере Балабан о храму у Бару. „Радују се, душе прадједовске“ наслов је говора Веселина Веса Милића приликом освећења цркве у селу Крњажа.
„Светигора“ преноси саопштење Митрополије црногорско-приморске „Антицрквени удар на ћивот светог Петра Цетињског“ и упознаје вас са новим издањима. То су „Историја Срба у Црној Гори 1496- 1918“, чији приказ даје мр Васиљ Јововић. Рајо Војиновић представља фототипско издање „Ободско-цетињског октоиха“. А ту је и приказ историјског подухвата „Охридски пролог на шпанском“.
Поред уобичајених хроника из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске, у новој „Светигори“ можете пропратити хронику херцегновског „Трга од ћирилице“.
Посљедња страница посвећена је прослави празника Преображења у Митрополији црногорско-приморској „Да небеса силазе у човјека“. Послије тог „силаска“, тог преображаја долази Успење, узлазак на небеса, нови круг и нова црквена година.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар