Велики челник Радич био је угледни властелин деспота Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића. Помиње се као један од најугледнијих људи у Србији у првој половини XV века. Био је заповедник војске, али је обављао и важне дипломатске задатке. За њега Константин Филозоф у житију деспота Стефана каже: "Деспотовим војницима командоваше челник Радич, муж најхрабрији и најмудрији, који са мало речи много свршаваше." У његовом поседу било је стотинак села, тргова, рудника и топионица. Као своје задужбине подигао је цркву Благовештења Пресвете Богородице на реци Грабовничици, десној притоци Расине, и манастир Враћевшница, на падинама Рудника.
 |
| Радич Поступовић у манастиру Враћевшница |
Посебну пажњу челник Радич је указивао светогорским манастирима. Материјално је помагао манастире Св. Павле и Ватопед, а постао је ктитор манастира Кастамонита. Тридесетих година XV века на молбу игумана овог манастира Неофита он се прихватио обнављања оронулог манастира. Његовим средствима извршени су неопходни грађевински радови на манастирском комплексу, а нови ктитор потрудио се да своју задужбину снабде скупоценим црквеним сасудима, одеждама, књигама и предметима који су манастиру потребни. Издао је типик којим је прописао начин живота у манастиру. Њиме је навео могућност свог доласка у манастир.
После смрти супруге Ане, Радич се обрео у светогорској задужбини и замонашио се под именом Роман. У манастир је понео своје повеље, које се и данас у њему налазе. За собом у манастир доводи духовника Марка, а потом и друге монахе из Србије. Већ средином XV века игуман манастира се потписивао српски, а почетком наредног у манастиру није било ниједног монаха који би могао прочитати један манастирски грчки текст. Значи да су манастир тада били преузели Срби. Данас је Кастамонит грчки манастир који с поштовањем слави свог српског ктитора.
Борисав Челиковић, 50 казивања о Светој Гори, Легенда, Чачак, 2003.
Нема коментара:
Постави коментар