XII
О СВЕТИТЕЉИМА
Ја љубим оне који мене љубе (Пр.8,17) и прославићу оне који ме прослављају (1.Сам.2,30), говори Господ.
Бог се слави у светитељима, а светитељи су прослављени Богом.
Слава коју Господ даје светитељима јесте велика. Када би људи угледали светитеља какав јесте, од дубоке побожности и страха попадали би на земљу, јер плотски човек не може да поднесе величину небеског јављања.
Не чудимо се томе. Господ је толико заволео Своје саздање да је човеку у изобиљу дао Духа Светог. Њиме је човек постао подобан Богу.
Зашто Господ толико воли човека? Зато што је Бог Љубав, и та се љубав познаје Духом Светим.
* * * * *
Духом Светим човек познаје Господа, Творца свог, и Дух Свети благодаћу Својом испуњава читавог човека: душу, ум и тело.
Господ је дао светима Своју благодат. Они су Га заволели и потпуно се приљубили уз Њега, јер сладост љубави Божије не даје да се везујемо за свет и лепоту његову.
Колико су светитељи тек на небу љубављу сједињени са Богом, када је тако овде на земљи? Та је љубав неизрециво слатка. Она исходи од Духа Светог и њоме се хране све силе небеске.
Бог је љубав. Зато је и Дух Свети који живи у светитељима љубав.
Господ се познаје Духом Светим. Њиме се велича Господ на небу. Духом Светим светитељи славе Бога и даровима Духа Светог Господ прославља светитеље славом којој неће бити краја.
* * * * *
Многима ће чини да су светитељи далеко од нас. Но, они су далеко само од оних који су се сами удаљили од њих, док су сасвим близу оних који испуњавају заповести Христове и имају благодат Духа Светог.
На небу све живи и креће се Духом Светим. Али, тај исти Дух Свети је и на земљи. Он живи у нашој Цркви. Он живи у Светим Тајнама. Он је и у Светом Писму, као и у душама оних који верују. Дух Свети нас све сједињује и зато су нам и светитељи блиски. Они нас Духом Светим чују када им се молимо и душа осећа да се и они моле за нас.
Како је то велика срећа за православне хришћане што нам је Господ дао живот у Духу Светом који весели душу. Духа Светог треба мудро чувати, јер Он и за једну једину рђаву мисао напушта душу. Тада се љубав Божија удаљује од нас, смелост у молитви се губи и нестаје чврсте наде да ћемо примити оно за што се молимо.
* * * * *
Светитељи живе у другом свету и тамо Духом Светим гледају славу Божију и красоту Његовог лица. У том истом Духу Светом они виде и наш живот и наша дела. Они знају за наше невоље и слушају наше ватрене молитве. Живећи на земљи, научили су се љубави Божијој од Духа Светог. Ко је ту љубав стекао још не земљи, са њом прелази у вечни живот, у Царство небеско где се љубав умножава и постаје савршена. Љубав на земљи не може да заборави ни једног јединог брата. Утолико пре светитељи не заборављају људе, него се моле за нас.
* * * * *
Господ је светима даровао Духа Светог и они нас у Духу Светом воле. Душе светих знају Господа и доброту Његову према човеку, и зато њихов дух гори љубављу према људима. Они ни на земљи нису могли без туге да слушају о грешном човеку, већ су у молитвама проливали сузе за њега.
Дух Светих их је изабрао да се моле за цели свет, дајући им обиље суза. Дух Свети даје Својим изабраницима тако много љубави да су њихове душе обузете пламеном жељом да се сви људи спасу и виде славу Господњу.
* * * * *
Свети угодници су задобили Царство небеско где гледају славу Господа нашега Исуса Христа. Али, Духом Светим они виде и страдања људи на земљи. Господ им је дао тако велику благодат да они љубављу грле цели свет. Они виде и знају како ми малаксавамо од невоља, како је усахла наша унутрашњост, како је униније притисло душе наше, и не престају да нас заступају пред Богом.
Свети се радују нашем покајању, а тугују кад људи напуштају Бога и постају слични бесловесним животињама. Њима је жао што људи не знају да би се земља ослободила греха када би они волели једни друге. Где нема греха, владају радост и весеље од Духа Светога. Тада је души све мило и драго, и она се чуди како јој је све добро и славослови Бога.
* * * * *
Призивајте са вером Мајку Божију и светитеље и молите им се. Они чују наше молитве и знају чак и наше мисли.
Не чудите се томе. Читаво небо светих живи Духом Светим, а од Духа Светог ништа на целом свету није скривено. Раније ни ја нисам разумео како то свети небожитељи могу видети наш живот, али када ме је Мати Божија укорила за моје грехе, увидео сам да нас Духом Светим они виде и да знају читав наш живот.
* * * * *
Светитељи слушају наше молитве и имају моћи да нам испросе помоћ од Бога. Ово знају сви хришћани.
Отац Роман, син оца Доситеја, причао ми је да је, за време детињства у свету, требало на саоницама да пређе преко залеђене реке. Одједном му је коњ упао у отвор на леду и повукао за собом и санке. Малишан је повикао: "Свети оче Николаје, помози ми да извучем коњића". Повукавши узде некако је успео да срећно извуче животињу и саонице.
Отац Матеј је био из истог села као и ја. Док је био дете он је слично пророку Давиду пасао овце свог оца. Растом није био виши од својих оваца. Његов старији брат је радио на другом крају велике ливаде. Одједном је видео како се неколико вукова упутило према малом Миши (тако се у свету звао отац Матеј). Миша је само повикао: "Свети оче Николаје, помози". Тек што је ово изговорио, вукови побегоше натраг не наневши никакво зло ни њему ни стаду. Због овог догађаја су се у нашем селу смејали и говорили: "Миша се страшно уплашио вукова, али га је свети Никола спасао".
Знам још много случајева у којима су светитељи одмах прискакали у помоћ чим би их призивали. Из овога је очигледно да читаво небо слуша наше молитве.
* * * * *
Свети су слични Господу. Али, и сви људи који творе заповести Христове такође су Му слични. Они, пак, који живе по својим страстима и не кају се, слични су ђаволу. Мислим да би људи престали да служе ђаволу кад би им се открила ова тајна, па би сви тежили да познају Бога и буду Му слични.
* * * * *
Светитељи су били људи као и сви ми. Многи од њих су чак били и велики грешници, али су покајањем дошли до Царства небеског. И сви који долазе тамо, долазе кроз покајање које нам је даровао милостиви Господ Својим страдањем.
* * * * *
Сви светитељи живе у Царству небеском, где је Господ и Његова Пречиста Мајка. Тамо су свети праоци и патријарси, који су храбро пронели своју веру. Тамо су пророци који су примили Духа Светог и својим речима приводили људе Богу. Тамо су и свети апостоли који су умирали због проповедања Јеванђеља. Тамо су и мученици који су из љубави према Христу радосно положили своје животе. Тамо су свети епископи који су се угледали на Господа и носили бремена својих духовних оваца. Тамо су и преподобни испосници и јуродиви Христа ради, који су подвигом победили свет. Тамо су и сви праведници који су испунили заповести Божије и победили страсти.
Тамо, у то чудесно свето сабрање, које је скупио Дух Свети, тежи душа. Али на жалост, мој немоћни дух се гаси као свећица, јер немам довољно смирења и Господ ми не даје снаге да издржим подвиге. Дух светитеља, међутим, горео је силним пламеном и не само да га ветар искушења није гасио, већ га је још више распламсавао. Светитељи су ходили по земљи и радили својим рукама, али је њихов дух увек био у Богу и нису хтели умом да се одвоје од сећања на Бога. Ради љубави према Богу претрпели су све невоље на земљи, не бојећи се никаквих страдања. Тако су прославили Господа. Због свега овога Господ их је заволео, прославио и дао им да буду заједно са Њим у вечном Царству.
АРХИМАНДРИТ СОФРОНИЈЕ САХАРОВ, СТАРАЦ СИЛУАН
извор: СВЕТОСАВЉЕ
Нема коментара:
Постави коментар