Специјално направљен простор у Цетињском манастиру Рођења Пресвете Богородице чека да се двјема међу највећим хришћанским светињама, десној руци светог Јована Крститеља, која је према предању крстила Исуса Христа, и честици Часног крста, на којем је Исус Христос разапет, придружи и трећа – икона Филермоса, која је заштитница Малтешког реда.
Три међу највећим хришћанским светињама путовале су заједно чак пет векова, од Блиског истока, преко Малте, Русије, Копенхагена, Берлина, Београда, до Црне Горе, где су први пут раздвојене. Настојања Митрополије црногорско-приморске, чије је седиште у Цетињском манастиру, да се оне поновно споје трају више од пола века, пише Анадолија.
Две светиње, десна рука светог Јована Крститеља и честица Часног крста од 1978. године налазе се у ковчегу Светог Петра Цетињског, који је изложен у Цетињском манастиру, док је икона Филермоса изложена у Народном музеју Црне Горе, смештеном свега неколико стотина метара од манастира.
Екипа Анадолије добила је посебно одобрење да сними све три хришћанске светиње.
„Ове две светиње које се налазе у Цетињском манастиру заједно су практично путовале 500 година. Где су се год селиле, биле су увек заједно. У другој половини 20. века оне су, на нашу жалост, раздвојене. Овде се налази десна рука Светог Јована Крститеља која је крстила господа Исуса Христа. Њено путовање од Антиохије до Цетињског манастира је врло интересантно. Поред ње налази се део честице Часног крста на којему је Исус Христос разапет. Оне су смештене поред једног од највећих наших светитеља, Светог Петра Цетињског, који је за живота био проглашен свецем, а по којем се често и Цетињски манастир назива манастир Светог Петра“, објашњава Јован Маркуш, публициста и историчар.
Дочек у Москви
Наглашава како су две светиње смештене у златне ковчеге који су рад најбољих руских мајстора, који су украшени разним драгим камењем. Ковчеге је наручила царска породица Романов.
„Сами њихови оклопи, кивоти, имају огромну вредност, поред вредности које значе уопште за хришћански свет ове две светиње. Нажалост, ми немамо, да будемо искрени, у Црној Гори довољно развијен осећај, не за рекламу у смислу рекламе, него за презентацију нечега“, појашњава Маркуш.
Илуструје то примером да се током четрдесетодневног боравка у Русији 2006. године више од два милиона људи из Русије, Украјине и Бјелорусије поклонило тим светињама. Међу њима је био и председник Белорусије Александар Лукашенко. Колики је спектакуларан дочек направљен доласку десне руке Светог Јована Крститеља у Москви 7. јуна 2006. године говори и податак да ју је, уз тадашњег патријарха Москве и све Русије Алексеја II дочекало више од 80 митрополита, архиепископа и епископа.
Маркуш у разговору за АА појашњава како су све три светиње једно време биле у поседу Малтешких витезова. Наводи да је, када је Наполеон окупирао Малту, пошто су Малтешки витезови били прогнани, њих примио руски цар Павле I Романов, који је био и велики мајстор малтешког реда, којем су они у знак поштовања поклонили те три светиње. Након Октобарске револуције, оне су илегално изнесене из Русије. Мајка руског цара, Марија Фјодоровна, је то понела у Копенхаген. одакле је била.
После њене смрти, преко Берлина светиње су дошле до Београда. Њих је донео руски митрополит Антоније Храповицки, који је био поглавар руске заграничне цркве, у знак поштовања што је после бољшевичке револуције 30.000 чланова руске интелектуалне елите нашло спас у тадашњој Краљевини Југославији. У знак поштовања, предао их је тадашњем југословенском краљу Александу Карађорђевићу.
Његов син Петар II Карађорђевић их је 1941. године, напуштајући Београд, пренио у манастир Острог, у Црну Гору, гдје су остали до краја II светског рата. До њиховог раздвајања долази у време бивше социјалистичке Југославије.
„Нажалост, тадашња УДБА, која је опљачкала манастир Острог, поред ове две светиње узела и трећу – икону Филермосу. Ове светиње су враћене 1978. године Цетињском манастиру, односно Митрополији црногорско – приморској, а изложене су у кивоту. Пре тога су биле у параклису за који је Влада Црне Горе била дала средства да се уради. Намењено је било да се, као што су увек биле кроз историју, поновно споје заједно. Међутим, тадашња власт, односно Извршно веће Црне Горе, које је било надлежно, вратило је само ове две светиње“, наглашава Маркуш.
Истиче да је икона Филермоса, уместо у Цетињски манастир, смештена у музеј.
„То није слика. Има сасвим другу вредност. Изложили су је у неки ходник. Простор где је икона Филермоса је једна канцеларија поред ходника у бившој згради Владиног дома. Њима то ништа не значи. Икону Филермосу гледају као слику“, наводи Маркуш.
Он је од 1988. до 1990. био председник Општине Цетиње (градоначелник), а прие тога четири године председник Извршног одбора (градске владе) Цетиња. Интересовало нас је да ли је, као први човек Цетиња у то време, тражио од власти Црне Горе да се икона Филермоса врати Цетињском манастиру.
„Био сам на челу града у времену када још нису на светло дана изнесени сви подаци. Када сам сазнао све чињенице, када је требало ми смо и протестовали. Али, то је био разговор са глувим људима. Да сам у позицији, да имам исламску или јеврејску светињу, не бих је држао у ходнику, већ бих је вратио у џамију или синагогу гдје јој је мјесто. Говоримо о неодговорном односу према светињама и то ће рећи сваки малтешки витез“, наводи Маркуш.
Директор Народног музеја Црне Горе Павле Пејовић у разговору за Анадолу Агенцy изразио је уверење да ће икона Филермоса остати код њих.
Икона у плавој капели Народног музеја
„Овде имамо плаву капелу, ту је смештена икона Филермоса која се сматра да је једна од највећих хришћанских светиња и највећа светиња Малтешког реда. Стицај историјских околности је довео овде. Она је после Октобарске револуције стигла у Београд и била у двору Карађорђевића. Из Београда је 1941. године донесена и била сакривена у манастиру Острог, гдје је пронађена, и после тога је чувана у трезору полиције. На крају је донесена одлука да се изложи. Честица Часног крста и рука Јована Крститеља су у Цетињском манастиру, Филермоса је у Народном музеју Црне Горе“, наводи Пејовић.
Истиче да она „није власништво ни музеја ни државе, већ културног света“.
„Ми о њој водимо бригу на један добар и професионалан начин. Она је једноставно културно добро које припада читавом свету. То што је код нас је стицај околности. Мислим да ће остати код нас. Мислим да постоје неке идеје да се измести, да се за њу прави посебан простор, али видећемо шта ће бити са тим. То изискује доста трошкова. Постоји идеја да се у цетињској пећини адаптира један простор у којем би била смештена. Како ће то ићи и шта ће се дешавати у будућности, збиља не могу то да предвидим“, наводи Пејовић.
Икону Пресвете Богородице Филермске насликао је половином првог века свети апостол и еванђелист Лука. На њој је лик Мајке Божије, а наводи се да се испод налази лик Исуса Христа. Опточена је златом, а украшена дијамантима, рубинима и сафирима чији је централни, у пределу груди, украден. Лик је окружен с осам шиљака, симбола Малтешког реда.
Богатство манастирске ризнице
У оквиру Цетињског манастира налази се једна од највреднијих ризница, у чијој збирци се чувају неки од јединствених примјерака у Европи.
Највреднији дeо ризнице су примерци рукописа од 13. до 18. века. Оно по чему је Цетињски манастир ушао у анале културне баштине, првенствено је појава у XV веку прве ћирилићне јужнословенске штампарије. Она је у историји светске штампарије значајна и по томе што је то прва државна штампарија у Европи. Ризница поседује четири примерка Октоиха првогласника из штампарије Црнојевића. Садржи и примерак прве ћирилићне штампане књиге из 1491. године, краковски Часослов из штампарије Швајполта Фиола.
Међу бројним иконама које се налазе у ризници Цетињског манастира, по својој уметничкој вредности се истичу оне из раног и позног времена итало-критске школе, као и икона Богородице са Христом, поклон абисинског (египатског) краља краљу Николи, израђена од ружиног дрвета с интарзијама од слонове кости у сребреном окову и натписом на арапском језику, рад иконописаца из Сирије.
У ризници се налази и крст владике Рувима II Бољевића, рад мајстора Ђура Чајничанина из 1634. године, епитрахиљ Светог Саве с краја XII века, митра митрополита Висариона Бориловића из 1672. године, те круна светог краља Стефана Уроша III Дечанског из 1321. године.
Веома интересантно је и да се у збирци текстила налази плаштеница коју је руска царица Екатарина II, у знак искреног покајања, послала са другим поклонима Светом Петру Цетињском. На тканини, тамно црвеном плашту, налази се у олеографији приказано Христово тело, веома рељефно, са везеним деловима одеће и тканине на којој лежи, а око целе плаштенице исписана је молитва.
извор: www.mitropolija.com
Две светиње, десна рука светог Јована Крститеља и честица Часног крста од 1978. године налазе се у ковчегу Светог Петра Цетињског, који је изложен у Цетињском манастиру, док је икона Филермоса изложена у Народном музеју Црне Горе, смештеном свега неколико стотина метара од манастира.
Екипа Анадолије добила је посебно одобрење да сними све три хришћанске светиње.
„Ове две светиње које се налазе у Цетињском манастиру заједно су практично путовале 500 година. Где су се год селиле, биле су увек заједно. У другој половини 20. века оне су, на нашу жалост, раздвојене. Овде се налази десна рука Светог Јована Крститеља која је крстила господа Исуса Христа. Њено путовање од Антиохије до Цетињског манастира је врло интересантно. Поред ње налази се део честице Часног крста на којему је Исус Христос разапет. Оне су смештене поред једног од највећих наших светитеља, Светог Петра Цетињског, који је за живота био проглашен свецем, а по којем се често и Цетињски манастир назива манастир Светог Петра“, објашњава Јован Маркуш, публициста и историчар.
Дочек у Москви
Наглашава како су две светиње смештене у златне ковчеге који су рад најбољих руских мајстора, који су украшени разним драгим камењем. Ковчеге је наручила царска породица Романов.
„Сами њихови оклопи, кивоти, имају огромну вредност, поред вредности које значе уопште за хришћански свет ове две светиње. Нажалост, ми немамо, да будемо искрени, у Црној Гори довољно развијен осећај, не за рекламу у смислу рекламе, него за презентацију нечега“, појашњава Маркуш.
Илуструје то примером да се током четрдесетодневног боравка у Русији 2006. године више од два милиона људи из Русије, Украјине и Бјелорусије поклонило тим светињама. Међу њима је био и председник Белорусије Александар Лукашенко. Колики је спектакуларан дочек направљен доласку десне руке Светог Јована Крститеља у Москви 7. јуна 2006. године говори и податак да ју је, уз тадашњег патријарха Москве и све Русије Алексеја II дочекало више од 80 митрополита, архиепископа и епископа.
Маркуш у разговору за АА појашњава како су све три светиње једно време биле у поседу Малтешких витезова. Наводи да је, када је Наполеон окупирао Малту, пошто су Малтешки витезови били прогнани, њих примио руски цар Павле I Романов, који је био и велики мајстор малтешког реда, којем су они у знак поштовања поклонили те три светиње. Након Октобарске револуције, оне су илегално изнесене из Русије. Мајка руског цара, Марија Фјодоровна, је то понела у Копенхаген. одакле је била.
После њене смрти, преко Берлина светиње су дошле до Београда. Њих је донео руски митрополит Антоније Храповицки, који је био поглавар руске заграничне цркве, у знак поштовања што је после бољшевичке револуције 30.000 чланова руске интелектуалне елите нашло спас у тадашњој Краљевини Југославији. У знак поштовања, предао их је тадашњем југословенском краљу Александу Карађорђевићу.
Његов син Петар II Карађорђевић их је 1941. године, напуштајући Београд, пренио у манастир Острог, у Црну Гору, гдје су остали до краја II светског рата. До њиховог раздвајања долази у време бивше социјалистичке Југославије.
„Нажалост, тадашња УДБА, која је опљачкала манастир Острог, поред ове две светиње узела и трећу – икону Филермосу. Ове светиње су враћене 1978. године Цетињском манастиру, односно Митрополији црногорско – приморској, а изложене су у кивоту. Пре тога су биле у параклису за који је Влада Црне Горе била дала средства да се уради. Намењено је било да се, као што су увек биле кроз историју, поновно споје заједно. Међутим, тадашња власт, односно Извршно веће Црне Горе, које је било надлежно, вратило је само ове две светиње“, наглашава Маркуш.
Истиче да је икона Филермоса, уместо у Цетињски манастир, смештена у музеј.
„То није слика. Има сасвим другу вредност. Изложили су је у неки ходник. Простор где је икона Филермоса је једна канцеларија поред ходника у бившој згради Владиног дома. Њима то ништа не значи. Икону Филермосу гледају као слику“, наводи Маркуш.
Он је од 1988. до 1990. био председник Општине Цетиње (градоначелник), а прие тога четири године председник Извршног одбора (градске владе) Цетиња. Интересовало нас је да ли је, као први човек Цетиња у то време, тражио од власти Црне Горе да се икона Филермоса врати Цетињском манастиру.
„Био сам на челу града у времену када још нису на светло дана изнесени сви подаци. Када сам сазнао све чињенице, када је требало ми смо и протестовали. Али, то је био разговор са глувим људима. Да сам у позицији, да имам исламску или јеврејску светињу, не бих је држао у ходнику, већ бих је вратио у џамију или синагогу гдје јој је мјесто. Говоримо о неодговорном односу према светињама и то ће рећи сваки малтешки витез“, наводи Маркуш.
Директор Народног музеја Црне Горе Павле Пејовић у разговору за Анадолу Агенцy изразио је уверење да ће икона Филермоса остати код њих.
Икона у плавој капели Народног музеја
„Овде имамо плаву капелу, ту је смештена икона Филермоса која се сматра да је једна од највећих хришћанских светиња и највећа светиња Малтешког реда. Стицај историјских околности је довео овде. Она је после Октобарске револуције стигла у Београд и била у двору Карађорђевића. Из Београда је 1941. године донесена и била сакривена у манастиру Острог, гдје је пронађена, и после тога је чувана у трезору полиције. На крају је донесена одлука да се изложи. Честица Часног крста и рука Јована Крститеља су у Цетињском манастиру, Филермоса је у Народном музеју Црне Горе“, наводи Пејовић.
Истиче да она „није власништво ни музеја ни државе, већ културног света“.
„Ми о њој водимо бригу на један добар и професионалан начин. Она је једноставно културно добро које припада читавом свету. То што је код нас је стицај околности. Мислим да ће остати код нас. Мислим да постоје неке идеје да се измести, да се за њу прави посебан простор, али видећемо шта ће бити са тим. То изискује доста трошкова. Постоји идеја да се у цетињској пећини адаптира један простор у којем би била смештена. Како ће то ићи и шта ће се дешавати у будућности, збиља не могу то да предвидим“, наводи Пејовић.
Икону Пресвете Богородице Филермске насликао је половином првог века свети апостол и еванђелист Лука. На њој је лик Мајке Божије, а наводи се да се испод налази лик Исуса Христа. Опточена је златом, а украшена дијамантима, рубинима и сафирима чији је централни, у пределу груди, украден. Лик је окружен с осам шиљака, симбола Малтешког реда.
Богатство манастирске ризнице
У оквиру Цетињског манастира налази се једна од највреднијих ризница, у чијој збирци се чувају неки од јединствених примјерака у Европи.
Највреднији дeо ризнице су примерци рукописа од 13. до 18. века. Оно по чему је Цетињски манастир ушао у анале културне баштине, првенствено је појава у XV веку прве ћирилићне јужнословенске штампарије. Она је у историји светске штампарије значајна и по томе што је то прва државна штампарија у Европи. Ризница поседује четири примерка Октоиха првогласника из штампарије Црнојевића. Садржи и примерак прве ћирилићне штампане књиге из 1491. године, краковски Часослов из штампарије Швајполта Фиола.
Међу бројним иконама које се налазе у ризници Цетињског манастира, по својој уметничкој вредности се истичу оне из раног и позног времена итало-критске школе, као и икона Богородице са Христом, поклон абисинског (египатског) краља краљу Николи, израђена од ружиног дрвета с интарзијама од слонове кости у сребреном окову и натписом на арапском језику, рад иконописаца из Сирије.
У ризници се налази и крст владике Рувима II Бољевића, рад мајстора Ђура Чајничанина из 1634. године, епитрахиљ Светог Саве с краја XII века, митра митрополита Висариона Бориловића из 1672. године, те круна светог краља Стефана Уроша III Дечанског из 1321. године.
Веома интересантно је и да се у збирци текстила налази плаштеница коју је руска царица Екатарина II, у знак искреног покајања, послала са другим поклонима Светом Петру Цетињском. На тканини, тамно црвеном плашту, налази се у олеографији приказано Христово тело, веома рељефно, са везеним деловима одеће и тканине на којој лежи, а око целе плаштенице исписана је молитва.
извор: www.mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар