У рушевинама средњовековног града Рудника је пронађено непроцењиво благо - печат с угравираним владарским грбом и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земље."
Археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја рудничко- таковског краја били су запењени када је из земље изронила метална плочица, матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом, украшеним бивољим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земље, пишу “Вечерње новости”.
Печат је урезан у негативу као слика у огледалу да би се читао правилно после отискивања у воску или злату.
Археолози истичу да је ову матрицу могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник са двора.
”Реч је о јединственом налазу. До сада смо познавали само отиске печата на владарским повељама салуваним у ризницама. По први пут је пронађена матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само Кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије”, каже доцент др Дејан Радичевић који са кустосом Аном Цицовић руководи истраживањима.
Да би прецизно установили од ког је метала изливена матрица послали су је на испитивање у Републички завод за заштиту споменика културе.
”Спелтрометријска анализа је дала невероватан резултат – реч је о аутентичној легури коју су направили овдашњи металурзи”, каже др Радичевић.
Печат је направљен од легуре која садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто калаја, два одсто цинка и један проценат силицијума.
Стручњаци сматрају да је са матрице отискивана предна страна жига и да је вероватно имала и други део.
”За другим делом печата потрага тек почиње”, истиче Радичевић.
Он истиче да печат који је пронађен подсећа на “велики типар” којим је оверена повеља светогорском манастиру Пантелејмону, али и на печат с писма Дубровчанима.
Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шлема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је кнез овај печат користио у раној фази владавине.
”Вероватно је реч о периоду непосредно после 1373. године када је победио великаша Николу Алтомановића”, каже др Радичевић.
Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи Кнеза Лазара, а касније деспота Стефана лазаревића. Ту је радила најдуговечнија ковница новца средњевековне Србије.
Средњовековни Рудник није био заштићен зидинама и можда је то разлог за губитак и откриће печата.
"Лазаров печат смо нашли у отпадној јами. Као да га је неко бацио у задњем тренутку да би спречио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена”, каже др Радичевић.
Печат ће бити изложен у музеју у Горњем Милановцу.
Кнез Лазар рођен је 1329. године као син племића Прибца Хребељановића, који је после Душановог крунисања постао логотет - канцелар на његовом двору. Лазар је, женидбом са Милицом из лозе Вукана Немањић, практично ушао у владарску породицу. Погинуо је у бици на Косову 1389. године. Проглашен је за свеца.
извор: www.nationalgeographic.rs
Археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја рудничко- таковског краја били су запењени када је из земље изронила метална плочица, матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом, украшеним бивољим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земље, пишу “Вечерње новости”.
Печат је урезан у негативу као слика у огледалу да би се читао правилно после отискивања у воску или злату.
Археолози истичу да је ову матрицу могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник са двора.
”Реч је о јединственом налазу. До сада смо познавали само отиске печата на владарским повељама салуваним у ризницама. По први пут је пронађена матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само Кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије”, каже доцент др Дејан Радичевић који са кустосом Аном Цицовић руководи истраживањима.
Да би прецизно установили од ког је метала изливена матрица послали су је на испитивање у Републички завод за заштиту споменика културе.
”Спелтрометријска анализа је дала невероватан резултат – реч је о аутентичној легури коју су направили овдашњи металурзи”, каже др Радичевић.
Печат је направљен од легуре која садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто калаја, два одсто цинка и један проценат силицијума.
Стручњаци сматрају да је са матрице отискивана предна страна жига и да је вероватно имала и други део.
”За другим делом печата потрага тек почиње”, истиче Радичевић.
Он истиче да печат који је пронађен подсећа на “велики типар” којим је оверена повеља светогорском манастиру Пантелејмону, али и на печат с писма Дубровчанима.
Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шлема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је кнез овај печат користио у раној фази владавине.
”Вероватно је реч о периоду непосредно после 1373. године када је победио великаша Николу Алтомановића”, каже др Радичевић.
Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи Кнеза Лазара, а касније деспота Стефана лазаревића. Ту је радила најдуговечнија ковница новца средњевековне Србије.
Средњовековни Рудник није био заштићен зидинама и можда је то разлог за губитак и откриће печата.
"Лазаров печат смо нашли у отпадној јами. Као да га је неко бацио у задњем тренутку да би спречио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена”, каже др Радичевић.
Печат ће бити изложен у музеју у Горњем Милановцу.
Кнез Лазар рођен је 1329. године као син племића Прибца Хребељановића, који је после Душановог крунисања постао логотет - канцелар на његовом двору. Лазар је, женидбом са Милицом из лозе Вукана Немањић, практично ушао у владарску породицу. Погинуо је у бици на Косову 1389. године. Проглашен је за свеца.
извор: www.nationalgeographic.rs
Нема коментара:
Постави коментар