У 2015. години се свечано прославља 1000 година од смрти Светог кнеза Владимира – крститеља Русије. Усвајање хришћанства 988. године у Древној Русији као државне религије заслугом кнеза Владимира најважнији је догађај за историју и културу руског народа. Осврћући се на тај велики догађај, председник Руске Федерације Владимир Путин је истакао да је примање хришћанства предодредило судбину и цивилизацијски избор Русије, и да представља одлучујући тренутак, тј. прекретницу у црквеној и у општој историји руске државе.
 |
| Сајам књига, Београд, 2015. |
Примање хришћанства је утицало на знатно ширење писмености и у прилог томе сведоче многи познати споменици – руски преводи византијске књижевности. Још у IX веку просветитељи словенских народа пореклом из грчког града Солуна Света браћа Ћирило и Методије доносе на територију Древне Русије азбуку која је по једном од својих твораца добила име ћирилица. Они су превели на словенски језик текст Јеванђеља и Светог писма. Тиме је народ Древне Русије добио могућност да врши богослужење на свом матерњем словенском језику. Појава и ширење писмености чине основу на којој се руска књижевност касније развија.
Пре појаве штампарије књиге су умножаване ручно, а преписивачки центри у којима су настајале, где су чуване и одакле су се распрострањивале били су манастири. Преписивачке радионице су осниване и при кнежевским дворовима. У XIV веку се појављују први руски летописи, а најстарији центри у којима су они настајали били су Новгород, Псков, Кијев. У XVI веку рукописну књигу замењује штампана књига. Непревазиђено ремек-дело књижне уметности – прва штампана књига Апостол – издата је на Московском печатном двору (у првој руској штампарији) 1564. у време владавине цара Ивана Грозног – зналца и љубитеља „књижне премудрости“. Широм света постоји око 70 сачуваних примерака ове књиге.
Једна од најзначајнијих промена у области књижне делатности била је замена црквенословенског писма тзв. грађанском ћирилицом коју је 1708. године спровео велики реформатор Русије цар Петар I. Као резултат ове реформе руском читаоцу постају доступне књиге о астрономији, географији, историји, бродоградњи, војним наукама. Без обзира на увођење новог, грађанског писма, традиција употребе црквенословенског језика очувала се у иконографији, у богослужбеним издањима, али и код старовераца који уносе своје елементе у орнаментално украшавање књига.
Руска писменост чији су почеци везани за период примања хришћанства чини основу велике руске књижевности XIX и XX века која је свету пружила врхунска дела писаца као што су Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Антон Чехов, Владимир Набоков, Александар Солжењицин.
Експонати изложбе су фото-репродукције јединствених споменика XVI–XIX века из збирке Московског државног обједињеног музеја-парка „Коломенско-Измајлово-Лефортово-Љублино“.
Древне књиге и иконе из збирке Московског државног обједињеног музеја-парка „Коломенско-Измајлово-Лефортово-Љублино“
Књига „Юности честное зерцало“ („Младости искрено огледало“), Москва, 1723 год.
Цар Петар I 1708. године спроводи реформу руског језика којом се слова словенске азбуке Светих Кирила и Методија замењују тзв. грађанским писмом.
У књизи се упоређују слова новог грађанског писма у односу на стару ћирилицу.
Књига рукописна „Ирмологиј“,XIX век
На минијатури је представљен византијски богослов и песник Јован Дамаскин (VIII век).
Књига је зборник богослужбених песама које величају свете догађаје. Мелодије напева забележене су помоћу неума. Такве књиге су се могле наћи међу староверцима.
Хромолитографија „Петар Велики – руски цар“,1872 год.
У време владавине цара Петра I (1682–1725) постаје све заступљенија световна литература, углавном преводи са страних језика. Петар И се доста уплитао у књижевно издаваштво, постављао је уреднике, преводиоце, писао појашњења и предговоре за књиге.
Карион Истомин „Буквар“,Москва, 1694 год.
Приказани су предмети на слово „В“: врана, виноград (грожђе), весло…
Карион Истомин „Буквар“,Москва, 1694 год.
Приказани су предмети на слово „Б“: баран (ован), бивол, бубањ…
Карион Истомин „Буквар“,Москва, 1694 год.
Буквар је саставио Карион Истомин (✝1722) дворски песник. Осмишљен је тако да путем слика олакшава учење па су на страницама књиге приказани предмети чији називи почињу одређеним словом словенске азбуке. Испод слика се налазе стихови који додатно олакшавају памћење.
Приказани су предмети на слово „А“: Адам, аритметика…
Књига Мелетија Смотрицког „Граматика“,Москва, 1648 год.
Мелетије Смотрицки (✝1633) је био истакнути просветитељ, филолог и богослов. Уџбеник који је он саставио важио је као основа за науку црквенословенске граматике у наредна два века и достигао је мноштво поновних издања. У књизи се истиче да граматика треба да се учи како би се правилно писало и говорило.
Слика „Цар Алексеј Михајлович“, XIX век
У време владавине цара Алексеја Михајловича (1645–1676) штампање књига у Русији доживљава свој процват. У Москви је отворено училиште где се изучава граматика, словенски, латински, грчки, реторика и филозофија. Цар је веома волео да чита, имао је богату библиотеку, а уз то је писао поезију и прозу. Изнад портрета стоји натпис:
„Мира правитель разум“ („Светом влада разум“).
Kњига Јована Дамаскина „Историја о житију Светих Варлаама и Јоасафа“,1637 год.
Књига византијског богослова и песника Јована Дамаскина (VIII век) – једно је од најзнаменитијих дела светске књижевности у средњем веку. У XII веку је преведена на древни руски језик.
На гравири су приказани индијски принц Јоасаф и монах Варлаам који поучава принца хришћанској вери.
Књига „Служба и житије Сергија Радоњешког“,Москва, 1646 год.
Kњига је издата по налогу цара Алексеја Михајловича.
У тексту житија Свети Сергиј се назива „великим светиоником који је просветлио људе који су пребивали у мраку“
Богослужбена књига „Апостол“, Московски печатни двор
Типограф Андроник Тимофејев Невежа,1597 год.
Андроник Невежа (✝1602) следбеник је Ивана Фјодорова. На гравири је приказан јеванђелиста Лука. Доле у раму стоји потпис мајстора. У XVIII веку књига је припадала управитељу Казања Квашњину-Самарину.
Богослужбена књига „Апостол“, Москва, типографија Ивана Фјодорова,1564 год.
Апостол – прва руска штампана књига у којој се описују дела светих апостола. Први штампар Иван Фјодоров због свог рада на објављивању словенских богослужбених књига проглашен је 2009. године светитељем у Руској православној цркви.
Слика „Цар и велики кнез Иван Васиљевич“, XIX век
Цар Иван Грозни (1547–1584) био је један од најобразованијих људи свог времена. Обавезао је свештенство да у свим градовима оснива школе како би деца учила да читају и пишу. Библиотека Ивана Грозног поседовала је древне античке рукописе и бројала неколико стотина књига
Карта „Русија или Московија“, Лондон, 1690 год.
На карти су означени књижни центри Древне Русије.
При манастирима, кнежевским и бојарским дворовима постојале су радионице у којима су писари састављали и преписивали књиге. Од XVI века у многим градовима се појављују прве штампарије.
Гравира „Преподобни Нестор“, Кијев, 1702 год.
Из књиге „Житија светих Кијево-Печерске лавре“
На гравири је приказан монах Кијево-Печерске лавре Нестор који је живео у XII веку.
Први руски летопис који је он саставио део је културне ризнице словенских народа. У горњем делу стоји натпис: „Преподобный Нестор летописец Росийский“.
Рукописна књига „Јеванђеље“, XVI век
Јеванђеље са беседама Светог Јована Златоустог (347–407), истакнутог грчког богослова и проповедника. Књига је била намењена за читање недељом и празником код куће или у манастирској ћелији.
Икона „Василије Велики“, XV век
Свети Василије Велики, архиепископ Кесарије Кападокијске (IV век), чувен је као велики хришћански филозоф, богослов, састављач текстова молитава и Свете литургије. Литургија Светог Василија Великог се у руским црквама врши 10 пута годишње. На свитку у рукама светитеља су речи које благослове Господа.
Карта „Европа за часове географије“, XIX век
На карти су приказане области где су Свети Кирил и Методије ширили словенску азбуку.
Књига „Житија светих“ за фебруар, 1641 год.
Житије Светог Кирила Философа забележено је под 14. фебруар – дан његове смрти.
Текст житија сведочи о томе да је светитељ превео на словенски језик Свето писмо и да је то био „дар већи и вреднији од свег злата и сребра“.
Икона „Равноапостолни Кирил, Учитељ словенски“, XVII век
Свети Кирил, звани Философ (827–869) и његов брат Методије Моравски, пореклом из грчког града Солуна, састављачи су словенске азбуке, творци црквенословенског језика и први учитељи писмености и просветитељи у Русији.
Икона „Свети цар Константин и царица Јелена“, XVI век
Римски цар Константин (IV век) утврдио је хришћанство као државну религију. Његова мајка Јелена је позната по томе што је пронашла гроб Спаситеља и крст на коме је био разапет. Свети кнез Владимир, крститељ Русије, следио је духовни подвиг Константина Великог тиме што је свој народ утврдио у исповедању хришћанске вере.
Књига Инокентија Гизеља, „Синопсис или кратка збирка од разних летописаца, о почецима славјано-русијског народа“, Кијев, 1680 год.
На гравири је приказан Свети кнез Владимир, крститељ Русије. (960–1015). Књига представља први уџбеник руске историје. Изашла је у 25 реиздања широм Русије и Европе. Текст почиње речима: „Благодарение Богу от всех россов“ („Благодарност Богу од свих Руса“).
Икона „Свети кнежеви Владимир, Борис и Глеб“, 1675 год.
У средини је Свети кнез Владимир (960–1015), крститељ Русије.
Примање хришћанства допринело је развоју духовних и културних веза Древне Русије са Византијом и поставило основе руске писмености.Синови кнеза Владимира, невино убијени кнежеви-мученици Борис и Глеб први су светитељи које је Руска црква прославила.
Нема коментара:
Постави коментар