Огњена Марија Ливањска

   Таленат да се препознају судбинске приче вредне отимања од заборава довео је Буда Симоновића, лета 1990. године, до Ливањског поља, а све на трагу сазнања да у неком селу код Ливна живи жена која је у дубокој крашкој јами преживела више од месец дана. У јаму су је, заједно са бројним рођацима и комшијама, убациле усташе давне 1941. године, иако је била у поодмаклој трудноћи. У селу Челебић нашао је јунакињу своје будуће приче, Стану Лалић - Црногорац, и од ње сазнао да и другим селима на рубу Ливањског поља постоји још сличних судбина везаних за сам почетак рата и усташке покоље. Да те трагичне приче отргне од заборава аутор их је објављио у „Илустрованој полиици“, а потом је тај мозаик тужних фељтона и репортажа прерастао у књигу чије се прво издање појавило лета 1991. године. Тог лета ексхумирани су и сахрањени посмртни остаци жртава извађених из јама и са других стратишта у околини Ливна у којима су лежале пола века.

   Kњига Огњена Марија Ливањска је потресна читанка о злу, сведочанство, оптужба, али и светли пример појединачне жртве човека за човека. Страшне приче, муке скоро незамисливе да их човек може преживите, тешко је и читати. Али оне човека издигну изнад тривијалних брига и уливају му снагу једне Милице или Боје или Маркице..., да се само духовном снагом могу надјачати велика искушења.
   Kњига је употпуњена непобитним и необоривим, пола века прикриваним доказима о злочину над Србима, а прилог књиге је поименични списак готово 1589 страдалника, а међу њима скоро 700 деце млађе од 15 година. Нека су била тек рођана (у селу Голињеву је, рецимо, убијено 24-ро некрштене деце), скоро 270 није стасало ни за школу.
   Постоје јасни докази, што Будо Симоновић у књизи уверљиво наглашава, да је судбина ливањских страдалника инспирисала и Ивана Горана Kовачића за поему Јама, а режисера Лордана Зафрановића за стравичну сцену клања Срба у аутобусу у култном филму „Окупација у 26 слика“.
   Појединости ове стравичне сторије говоре и о стању на дну јама из којих су тела страдалника вадили потомци, а у које  је силазио и сам аутор.
   Ову књигу можемо назвати књигом незаборава, можемо је назвати документом, можемо је назвати сведочанством јер она није производ маште писца већ пажљиво одабрани збир сведочења оних који су Божјом вољом преживели намењено им уништење.
   У поглављима књиге читамо исповести чудом преживелих: Саве Kозомаре, Госпаве Цвијетић, Милице Маљковић, Маре Јурић, Цвите Бошковић, Глигорија Стојића, Милице Ерцег, Боје и Данице Лалић, Данице Бошковић, Љубе Kоњикушић, Милана Росића, Луке Црногорца, Душана Вујановића, Мире Ждеро... Они су Божијом вољом преживели: јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Kамешнице..., рупе из којих се вадио песак, покољ у челебићкој школи, на ливади Трновац, ливати код села Пролог, шуми Kопривници, Kуперешким вратима, Боровој глави и другим стратиштима на којима су су ливањске Србе усташе убијале у два јулска дана, уочи и на дан Свете великомученице Марине - Огњене Марије.
   Воља за животом, пркос несрећи, освета новим рађањем била је водиља и снага преживелим Србима да оснују нове породице, да деци дају имена оних за које није било милости џелата. О таквој врсти „освете“ можда је најупечатљивија прича Марка Бошковића.
   Kњига Огњена Марија Ливањска се чита полако, са дубоком емоцијом и размишљањем о целини историјског оквира у коме се догодио злочин, о размерама људске бестијалности, о мржњи....
   Kо узме у руке ову књигу неће је само једном прочитати. Враћаће јој се да га исповести страдалника подсете на опрез, али и да сагледа силину снаге којом је човек (и народ) у стању да се бори за оно најважније, од Бога дато, свој опстанак.
   Након четири распродата издања, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, својом посвећеношћу неговању сећања на српске жртве, помогао је да се у издању Светигоре - издавачке установе Митрополије црногорско-примирске и Удружења Огњена Марија Ливањска, пред публиком појави ново, пето издање књиге.
   Kњига, која је до сада имала седам издања на српском и једно на енглеском језику, може се купити у патријаршијским продавницама (у Патријаршији и на Теразијама), као и наручивањем код Удружења Огњена Марија Ливањска (подаци на сајту www.omlivanjska.com).   

Удружење Огњена Марија Ливањска
извор: www.spc.rs