- Љубав не замара.
- Пакао је када си далеко до Бога. За дете – пакао је када је далеко од своје мајке.
- Човек треба да пружа своју љубав Богу и свом ближњем, а преосталу љубав да даје осталим Божијим створењима. Ови данашњи еколози, припадници зоолатрије, изгледа да имају само ону љубав коју хришћани остављају за животиње и због тога воле само створења Божија, али не и Бога и његову икону, човека.
- Потребни су нам просветљење и духовна искуства.
- Телесним уздржањем човекова природа постаје снажна, а уколико води духовни живот, он постаје и духовно снажан.
- Младићу који је желео да постане монах, али је приговарао и све гледао кроз призму логике, рекао је: да би неко постао монах, треба да има један шраф одшрафљен. Апсолутно рационални људи не постају монаси.
- Док у духовном животу човек покушава да види своју прљавштину, у животу у свету човек покушава да је прекрије тиме што жели да се прикаже споља као добар човек. Праве се калупи спољашњег понашања који постају изолациони материјал, зид, и Божија благодат не улази унутра.
- Нису сви они који су постали свети имали свете старце, али су имали свете помисли.
Преузето из књиге: Из подвижничког и исихастичког светогорског предања
Превод са јелинског: Марина Вељковић, број страна: 345
Уредник издања и издавач: Манастир Жича, 2019.
Нема коментара:
Постави коментар