Тропар Стефану, глас 8. Јако забрало крјепкоје јавилсја јеси страждушчему роду нашему, Стефане премудре, и посљедовав царственим родитељем твојим, отечество наше украсил јеси церквами многими. Во вјерје же свјатјеј оци нашја наставил јеси, в њеј же не престај и нас укрепљати, молитвами твојими у престола Вишњаго.
Као снажни бедем показао си се у страдалном роду своме, Стефане премудри, и следио си у делима царске родитеље твоје, украсивши отаџбину многим црквама. Остао си у вери наших Светих Отаца, у њој не престај ни нас да укређљујеш, молитвама твојим, пред престолом Вишњег Бога.
Монахиње Манастира Манасије
Кондак Стефану, глас 4. Вјернаго Ти војина, Стефана Високаго возљубив, Христе Боже, ниспослал јеси јему силу благодати, во јеже увједјети тајни Небеснија, и ревновати о славје Твојеј, јејже увједјети тајни Небеснија, и ревновати о славје Твојеј, јејже клањајасја и ми, всегда молим Тја, помилуј ни, Спасе, во Царствији Твојем.
Заволео си свог верног војника Стефана Високог, Христе Боже, и послао му силу благодати, да сазна Тајне Небеске и ревнује за славу Твоју, којој се и ми клањамо, и свагда Те молимо: Смилуј се на нас, Спаситељу, у Царству Твоме.
Нема коментара:
Постави коментар