Године 1997. Солун је био културна престоница Европе и у њему је одржан читав низ манифестација светског значаја. Најзначајнија манифестација је поставка велике изложбе "Благо Свете Горе" у Византијском музеју. Изложба је била отворена од јуна 1997. до априла 1998. год. Свакодневно, испред музеја, мноштво људи и деце, стрпљиво је чекало да види ову несвакидашњу поставку. Према незваничним подацима, светогорским светињама дневно се поклањало преко 3000 посетилаца.
На изложби је представљено православно благо, скривено у светогорским манастирима скоро хиљаду година. Више од 1500 предмета изложено је на увид у свом пуном сјају и вредности. Сама поставка урађена је до перфекције, уз савршено осветљење експоната послаганих хронолошким редом и по областима живота и рада у манастирима.
 |
| Мозаична Богородица Одигитрија, XIII век |
У првом делу изложбе приказана је архитектура Атоса са макетама манастирских комплекса израђеним савршено прецизно и верно. То су велелепне грађевине које поред утврђења, конака, више од десетина цркава и параклиса, пиргова и фијала, сачињавају и многи помоћни објекти неопходни за одржавање манастирских економија.
У другом делу представљени су природни и географски услови у којима живе монаси. Уз фотографије, слајдове и филмску пројекцију, готово потпуно се дочарава свакодневни живот и рад светогорских монаха. Следе просторије у којима су изложени предмети из свакодневног живота манастира. Међу њима импозантно изгледа велико буре за вино од 22 тоне. Изложена је и манастирска апотека, штампарија, предмети за справљање хране, оруђа и оружја, ручно везене свештеничке одежде и још много тога.
У четвртом делу су најважнији експонати, предмети православне духовности: фреске, иконе, скулптуре, књиге, документи, реликвије и литургијски предмети. Све то је вековима било у изолацији манастирских зидова.
Посетиоци су обилазили ове дворане са страхопоштовањем, крстећи се пред иконама светитеља.
Свака изложена реликвија има своју причу, а не зна се шта је вредније. На пример, две мозаичне иконе процењене су на 75 милиона динара.
Из Хиландара је донето тридесетак еспоната. На централним местима су постављене две чудотворне иконе Богородиве Одигитрије. прва у мозаику, рад цариградских мајстора с краја XII века, испод које се Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви растао 26. фебруара 1199. године од овоземљаског живота. Најлепша и најчешће репродукована је икона Богородице Одигитрије из XIII века, која се налази и на једном пд плаката изложбе. Поред икона, и други предмети из Хиландара привлаче пажњу, као чувени диптих краља Милутина израђен у емајлу по његовој наруџбини у Венецији, почетком XIV века, затим рукописне књиге, камеје, панагије (печатно камење разних боја са ликом Богородице), панагијари, повеље српских владара и друге драгоцености.
Изложбу прати обиман каталог: 685 страна, тежак више од три килограма, штампан у манастиру Ватопеду. Он представља праву енциклопедију православне уметности. Репродукцију сваког експоната у каталогу прати исцрпан аналитички текст. На крају каталога дата је библиографија литературе о Светој Гори и њеним манастирима у којој се налазе и многа имена наших научника, истраживача светогорских старина.
Борисав Челиковић, БЛАГО СВЕТЕ ГОРЕ, Легенда, Чачак, 2003.
Нема коментара:
Постави коментар