Вероватно не постоји ниједан историјски уџбеник који говори о блаженој Ксенији Петроградској, чији спомен данас славимо. Но сваки историјски уџбеник неизоставно садржи нешто о Наполеону и његовим делима. Ово двоје људи су приближно живели у исто време на преласку у XIX век. Да ли су њихови доприноси историји заиста потпуно несразмерни?
 |
| ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА фото: Православие.ру |
Наполеонова дела су добро позната: на стотине хиљада жртава(од којих су неке сахрањене овде, у Сретењском манастиру); опустошене и опљачкане цркве - не само у Русији, већ и у Венецији, на пример, као и по читавој Европи; животи многих уништени. У своје време Наполеон је имао и огроман духовни утицај, о чему, на пример, сведоче дела Толстоја и Достојевског. Раскољников је мучен сумњом: "Јесам ли пузав створ или имам право?", ударио старицу секиром, неко ће рећи, са Наполеоновим именом на уснама...
Житије блажене Ксеније нам је исто тако добро познато: са двадесет шест година, ова млада жена, која је изненада остала удовица, узела је на себе подвиг јуродивости Христа ради, напустивши свој дом, лутајући у похабаној црвеној кошуљи и зеленој сукњи, или зеленој кошуљи и црвеној сукњи и била предмет непрестаног подсмевања и вређања, пребивајући у непрестаној молитви. За дугогодишње подвиге непојмљиве свету, блажена Ксенија је примила благодат од Бога да помаже људима брзо и делотворно: њена улога у судбинама хиљаде људи се пројављивала јасно и победоносно.
Њен нарочит дар је био да уређује животе многих породица. Једном, док је била у посети породици Голубјева, блажена Ксенија је објавила њиховој седамнаестогодишњој ћерки: "Док ти овде спремаш кафу, твој муж сахрањује своју жену у Окти. Иди брзо тамо!". Збуњена девојка није знала како да реагује на такве чудне речи, али Блажена Ксенија ју је приморала - дословно штапом - да оде на гробље Окта у Санкт Петербургу. Тамо, сахранивши младу жену која је умрла на порођају, доктор је стајао неутешно плачући и на крају се онесвестио. Голубјеве(мајка и ћерка) су покушале да га утеше најбоље што су могле. Тако су се упознали. Познанство је потрајало неко време и, годину дана касније, доктор је запросио Голубјеву кћер; живели су у срећном браку. Има небројено много сличних случајева у којима је блажена Ксенија помогла у уређивању породица: заиста је постала препородитељка људских живота.
Наполеон је сахрањен у центру Париза, у базилици Дома инвалида, у коју туристи радо долазе да виде његов саркофаг од црвеног порфира на зеленом гранитном постољу. Нико не долази да се моли или да нешто затражи од њега; за наше савременике, Наполеон је само музејски експонат, део овештале прошлости. Његов данашњи утицај је незнатан: у најбољем случају може послужити као отрцан филмски материјал или псеудоисторијска вежба за неискусног графомана.
Гроб блажене Ксеније, већ преко две стотине година, извор је исцељења, делотворне помоћи у тешким околностима, и решење нерешивих проблема. На пример, блажена Ксенија се јавила човеку који се опијао, и строго му рекла: "Престани да пијеш! Гроб ми је преплављен сузама твоје мајке и жене!" Треба ли да споменем да човек никада није више ни дотакао флашу?
Свакога дана на хиљаде људи су се окупљали (и даље се окупљају) на гробу блажене Ксеније, молећи је за помоћ и остављајући цедуљице са вапајем за помоћ; Светитељкин гроб је увек прекривен овим цедуљицама као венцем. На стотине, хиљаде и милионе цедуљица призивају њено име. А да ли је једна једина таква цедуљица остављена на Наполеоновом гробу од црвеног порфира на зеленом постољу?
У савременим историјским студијама, термин "социјална историја" постаје све распрострањенији. То је правац који много обећава, јер скреће пажњу на животе обичних људи, на значај "малих дела" у животу друштва, као и на одлучујуће улоге обичних људи у историјском процесу.
Било би погрешно помислити да моћници овог света или врх политичке силе сачињавају историју; историја није уопште оно што се приказује на телевизији. Истинска историја се дешава у људском срцу: ако се неко очисти молитвом, покајањем, смирењем и трпљењем у невољама, тада се његова улога у сопственом животу а тиме и у животима оних око њега - дакле и у читавој људској историји - неизмерно повећава.
Блажена Ксеника није била на челу владе, није сабрала војску са хиљадама војника, и није је предводила у освајачке походе; само се молила, постила, смиравала душу и стрпљиво подносила све увреде. Ипак, њен утицај на људску историју је био немерљиво већи од Наполеоновог. Па чак и ако историјски уџбеници не говоре о томе...
Христос, међутим, говори о томе у Јеванђељу: Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? (Мк. 8, 36). Имајући у виду примере Наполеона и блажене Ксеније, ове речи постају још убедљивије.
Историја се не ствара ни у Кремљу ни у Белој кући, ни у Бриселу ни у Стразбуру, већ овде и сада, у нашим срцима, ако су отворена према Богу и људима.
Изворник: www.pravmir.com
Превод: Милена Тејлор
СВЕТИГОРА, бр. 247, Петровдан, 2015.
Нема коментара:
Постави коментар