Свима онима који воле лепоту природе,
светињу вере православне и херојску историју народа свога – свима таквим у
милој нам Југославији, а нарочито Шумадинцима, Чачанима, Краљевчанима, Ужичанима,
Рудничанима, Драгачевцима, Гружанима, како грађанима, тако и сељацима.
Поштована и мила нам браћо и сестре,
Сва је наша отаџбина прекрасна. Њене
истакнуте красоте разних крајева запажене су и оцењене, како од нас самих, тако
и од просвећених странаца. Но, ми можемо слободно рећи да у предратној
Краљевини Србији не постоји ни један тако прекрасан предео као што је Овчарско
– Кабларска клисура.
Ту је у реткој хармонији сједињена раскош
природне лепоте са лепотом многих старих манастира, са трагичним збеговима
наших херојских и мученичких предака, са светим и лековитим водама, са шумама и
пештерима, где су се духовници молили Богу за поробљени народ, а хајдуци
спремали одбрану народа.
 |
| Манастир Вазнесење |
На жалост, све је то до сада остало
недовољно запажено и оцењено од нас самих. Као да смо чекали некога странца да
дође и отвори нам вид за чаробност овога места и да нас опомене за нехат. Но,
што ће нам странац када ми сами можемо све то и боље видети и далеко јаче
осетити. Па кад можемо, онда треба и да покажемо и на делу да можемо и а
хоћемо. Неколике светиње стоје већ одавно у рушевинама: храм Преображења –
уништен храм Вазнесења – црни се као отворен гроб, црква Свете Тројице – сва
испуцела и искривљена, Јовање – пола столећа запуштено и запустело, вода Св.
Саве – пландиште коза, необично лековита бања под Овчаром без здравих станова
за сироте и болне, пештере – збегови – пуне мученичких костију неопојаних и
непогребених, зидине старих тврђава изнад Јовања и Благовештења – незнане и
неиспитане, роне се и пропадају.
Видећи све ово, ми доле потписани, из пет
срезова који се сучељавају у чаробној Овчарско – кабларској клисури решени смо
да од своје стране учнимо напор и жртву да се у томе месту порушено поправи,
запуштено уреди, умртвљене васкрсне, на славу Божју, на корист народну и за
спомен херојским жртвама отаца наших. Објављујући ово ми истовремено чинимо
Апел
На све оне наше православне суграђане у
држави, на ближе и даљне, да се придруже овом нашем подухвату и заједно с нама
одушевљено помогну, морално и материјално, извођење овога посла.
Браћо и сестре,
Овчарско – кабларска клисура није само једна
романтична клисура слична другим неким клисурама, него је она Српска Света
Гора. Сваки Србин кад путује кроз њу и посматра је не само очима, него са
знањем и разумевањем, мора да устави дах од силног узбуђења. Јер зна и осећа да
путује кроз истинску Српску Свету Гору. Зар није довољно оволико речи да вас
побуди да нам се свесрдно придружите? Ово је опште дело, народно дело, а не
дело једне нарочите групе или једног сталежа или једног човека. Уђите, дакле, и
ви сви у то дело, као сарадници и помоћници, и пошаљите своју помоћ за
обнављање ове наше чудесне Свете Горе Српске.
У име Божје ово свето дело већ је отпочето.
И ми се непоколебљиво надамо, да ћете се и ви одазвати нашем позиву и апелу.
С том надом ми вас срдачно поздрављамо,
............................................................................
Прилоге и све дарове за обнову Овчарско –
кабларских манастира и других националних светиња треба слати протојереју
Владимиру Лијескићу, Чачак.
У Чачку,
септембра 1936. г.
Мисионар,
1936, бр. 257-258
Нема коментара:
Постави коментар