У издању Манастира светог архангела Михаила на Михољској Превлаци објављена књига ђаконице Оливере Балабан под називом „Мајке хришћанке“. Текстови и разговори сабрани у овој књизи, вођени су и писани за потребе емисије „Мајке хришћанке“ која се емитовала на таласима Радија Светигоре током 2009. и 2010. године. Из приче у причу, од свете Анастасије, мајке светог Саве, преко Георгине, мајке Николе Тесле, до Милеве Радовић, мајке Митрополита Амфилохија, стиче се утисак да су све ове дивне мајке и жене, хришћанке, биле у некаквом блиском сродству. Као да међу њима не постоји ни протекло време, ни простор, ни нација. Постоји само љубав према Богу и материнство. И то је оно што их чини блиским, сличним. То је оно што их одређује, што освештава њихове покрете и што на нас оставља утисак њихове међусобне сличности.
Предговор
Много је тога што Бог уткива у људско биће, из чега човјек настаје, чиме расте, чиме се храни, једном ријечју – што га чини човјеком. Несумњиво, мајка и материнство у свему томе представља оно што је најбитније у људском животу. Човјек је изаткиван у утроби мајке. Материно млијеко је прва његова храна, она га храни својом љубављу и својом топлином. И тјелесно и духовно она му је најблискије и најсродније биће до краја живота, претачући свој живот у живот свога дјетета. Светиња материнства је освештана богоматеринством, Рођењем Христовим. Родивши Дијете младо Предвјечног Бога, Пресвета Богомајка је материнство преобразила у тајну најсроднију и најблискију не само човјеку него и самом Богу. Рођењем Христовим материнска утроба је постала и остала радионица не само пролазног живота, него и дародавка вјечнога живота. Зато је пјесник с правом назвао срце сваке мајке – срцем Богомајке.
У овој књизи „Мајке Хришћанке“ описано је кратко житије неких од таквих мајки, мајки које су родиле не само неке од знаменитих научника и познатих људи нашег времена, него мајки које су изњедриле свете Божије људе. Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, Свети Николај Жички, као и многи други свети Божији људи кроз историју, без икакве сумње постали су оно што су постали благодарећи првјенствено својим мајкама. Њихов утицај на своје синове по много чему је скривен. Подсјећа на смирену утканост Богомајке у живот Христа Господа. Као и она, тако су и ове Божије душе изговарале и ријечју и дјелом ријеч Богородице Архангелу Гаврилу „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој вољи“.
Зато су ови записи ђаконице Оливере Балабан о „Мајкама Хришћанкама“ драгоцјени. Свака од њих може да буде узор савременим мајкама. При томе, добро је што се они појављују за празник Рождества Христовог у славу и част Пресвете Дјеве и од ње рођеног Богомладенца Христа Бога нашега.
Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
+Амфилохије
извор: Манастир Превлака
Предговор
Много је тога што Бог уткива у људско биће, из чега човјек настаје, чиме расте, чиме се храни, једном ријечју – што га чини човјеком. Несумњиво, мајка и материнство у свему томе представља оно што је најбитније у људском животу. Човјек је изаткиван у утроби мајке. Материно млијеко је прва његова храна, она га храни својом љубављу и својом топлином. И тјелесно и духовно она му је најблискије и најсродније биће до краја живота, претачући свој живот у живот свога дјетета. Светиња материнства је освештана богоматеринством, Рођењем Христовим. Родивши Дијете младо Предвјечног Бога, Пресвета Богомајка је материнство преобразила у тајну најсроднију и најблискију не само човјеку него и самом Богу. Рођењем Христовим материнска утроба је постала и остала радионица не само пролазног живота, него и дародавка вјечнога живота. Зато је пјесник с правом назвао срце сваке мајке – срцем Богомајке.
У овој књизи „Мајке Хришћанке“ описано је кратко житије неких од таквих мајки, мајки које су родиле не само неке од знаменитих научника и познатих људи нашег времена, него мајки које су изњедриле свете Божије људе. Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, Свети Николај Жички, као и многи други свети Божији људи кроз историју, без икакве сумње постали су оно што су постали благодарећи првјенствено својим мајкама. Њихов утицај на своје синове по много чему је скривен. Подсјећа на смирену утканост Богомајке у живот Христа Господа. Као и она, тако су и ове Божије душе изговарале и ријечју и дјелом ријеч Богородице Архангелу Гаврилу „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој вољи“.
Зато су ови записи ђаконице Оливере Балабан о „Мајкама Хришћанкама“ драгоцјени. Свака од њих може да буде узор савременим мајкама. При томе, добро је што се они појављују за празник Рождества Христовог у славу и част Пресвете Дјеве и од ње рођеног Богомладенца Христа Бога нашега.
Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
+Амфилохије
извор: Манастир Превлака
Нема коментара:
Постави коментар