Ако можеш, буди увек последњи, јер се за то место нико не бори.
Не мерити своје заслуге, не држати до себе.
Најбоље ми је било кад сам се осећао недостојним и кад сам осећао да примам више но што заслужујем.
Само споља изгледа да "љубав дуго трпи". Љубав све сноси, њој је све добро и лако. Греје и даје снагу изнутра.
Милостиња не као испуњење заповести, него из љубави према Богу.
Волим и хоћу да послужим.
Да умемо да се сажалимо над сваким човеком и над најгорим, као и над сваким мртвацем.
Треба се предати Господу. И знати: нигде нећемо бити без Њега, нигде и нисмо без Њега. Он нас чека на свим путевима.
***
Унутрашње расположење душе је мотор. Сви поступци произлазе из тога.
Треба волети, радити, стварати, одушевљавати се. Негуј чистоту, учтивост, љубав према земљи у којој почивају преци.
***
Живи у садашњости и не брини се унапред кад будућност ионако није у твојим рукама. Не чини као жене мироносице које су, одлазећи на Гроб, страховале "ко ће им одвалити камен од Гроба". Када су стигле, камен је већ био одваљен.
Бори се против страха од живота да ти се не би догодило оно што и слузи из Јеванђеља који је, бојећи се да не изгуби она један таланат, и њега једног закопао.
***
Не давати маха ономе што је зло у теби. Не само ономе што би могло нашкодити људима око тебе, него ни ономе што је штетно за тебе лично. Не пуштај у своје срце озлојеђеност, мржњу, презир. Труди се да гледаш свет кроз призму благости, сажаљења и љубави; без жаоке.
Узми на пример ону двојицу даровитих песника: нашег Ракића и Француза Жама. И један и други су жалили животиње, али Ракић са озлојеђеношћу, а Жам с благошћу.
Ракић има песму Долап, потресну и доживљену. Сећаш ли се како жали једног коња који целог века иде у круг и покреће долап уз шибу, вику, слабу храну. И упоређује: да је такав и наш, људски живот; целог века теглимо и мучимо се. И, завршава жаоком, да за све те муке на крају имамо: црну дубоку раку и - велики мир.
Исту ту тему обрађује и Жам, али је прелива с толико љубави и благости да се добија један сасвим другачији утисак одо оног који даје Ракићева песма. Човек и овде воли и жали животињу, али без те озлојеђености.
***
Кад си у недоумици како да поступиш, а ти одлучи срцем.
Остави да ти на површину душе исплива оно најбоље - љубав и милост.
Труди се да све решаваш љубављу.
***
И најгори људи осећају поштовање према човеку чистога живота. А то је све знак да у свим областима живота избијају на највише врхове они Божји неписани закони који живе у човечијем срцу. Иза свега што је лепо, и велико, и племенито, и узвишено стоје они; стоји оно што је ставио Бог у душу човекову и оно што је наш Спаситељ проповедао и што је записано у Његовом Јеванђељу.
***
Не чини ништа силом, већ настој да у животу идеш путем благого успона; не најбрже циљу, најкраћим путем. Преки путеви су најчешће путеви насиља и греха,
Људе савити не можеш, догађаје изменити такође не можеш, зато - ћути и клони се састанака и комисија.
Не заповедај никоме. Замоли и то једанпут. Ако не помаже. боље уради сама!
Сећај се оног: Доста је сваком дану зла свога. На земљи нема места где бисмо се могли склонити да нам људи не нанесу бол. Али, на нама стоји да тај бол и те ране, које нам други задају, сами још не позлеђујемо. Не мучи, дакле, себе.
Епископ Хризостом(Војиновић), ТИХИ ГЛАС, Београд, 2010.
Нема коментара:
Постави коментар