„Вавилон“ - нови албум православног композитора Арво Перта

   „Космичка мистерија која се рађа спојем двеју или трију нота лежи у самој бити уметности”. Ова мисао потиче од једног од најзначајнијих уметника нове музике - Арво Перта, естонског композитора православне вероисповести. Ова мисао карактерише музику Перта  на готово символичан начин - својом исконском једноставношћу, чији је звук сведен на суштану. Естонац Арво Перт (Arvo Pärt) је доживео и низије и висије у своме композиторском развоју док није пронашао свој непоновиви стил. Та потрага за оригиналном композиторском поетиком је уродила плодом: његова музика га је учинила славним композитором светске славе.
                                
                                      
   У мају 2015.г. објављен је његов нови албум „Вавилон“(„Babel“). Та композиција је снимљена са  мушким дечјим хором ”Wiltener Sängerknaben” из Инсбрука у Аустрији.
   Пројект ”Вавилон” је инцијатива Арва Перта који ће 11. септембра славити 80. рођендан. Ова музика садржи сакралне хорске делове с насловима:„Magnificat“,„Nunc dimittis“ , ”Оче наш”. Две композиције „Beatitudes“ и ”Три детета из Фатиме” изводе се први пут.

   Арво Перт је рођен 11. септембра 1935. г. у Естонији. Већ као младић написао је прве композиције, а професионално образовање је стекао на конзерваторијуму у Талину. Перт је најпре паралелно радио и као композитор и као тонски мајстор на естонском радију. Писао је филмску музику. Његове композиције су доспеле и у Холивуд, па се у последњем филму Мартина Скорцизија може чути Пертова музика. Његово рано дело је инспирисано музиком Прокофјева и Шостаковича, док су му доцније композиције под знаком средњовековне музике.
   Након обраћења у  Православље Перт је стао да мења и стил својих композиција. Европска полифонија, у чијем је маниру написао ремек-дело  „Tabula Rasa" (1977), уступила је место Пертовом особитом стилу познатом као „Тинтунабили стил“, појам који је изведен из латинске именице за звонца. Ту је компоновао дела као што су „Passio Domini" (1982), „Te Deum" (1984/86), „Stabat Mater" (1985) и  „Miserere"(1989), „Мементо" (1990), „Nunc Dimittis" (Ниње отпушчајеши) (2001), „Lamentate" (2002), „In Principio" (2003) или „La Sindone" (2005). На овом фестивалу су изведене његове композиције Adam's Lament и Salve Regina.

   Арво Перт иде у ред најзначајнијих и најпопуларнијих савремених композитора духовне музике. Међу многобројним наградама овенчан је и посебно угледним ловорикама: „Европском наградом за црквену музику“ (2005), интернационалном „Брукнер наградом“ (2007). За његов духовни допринос Православљу добио је од Васељенског патријарха титулу архонта. Арво Перт спада у ред најпознатијих композитора савремене класичне музике. Претпрошле године је Академија Светог Владимира у Њујорку организовала једнонедељни семинар посвећен музици и вери, насловљен “The Music and Faith of Arvo Pärt”.

   протођакон Зоран Андрић, Минхен
   извор: /www.spc.rs