Све је то већ одвише древно
И дрвено степениште и мали прозори
И песма која се чује са спрата
Који није спрат већ храм
Осврћем се, по зидовима
Представе житија, рођења и усековања
Крштава Јован Христа
Па Христос благосиља рану
У тренутку помислим на аутора
Живописца који све ослика
Међуратном Византијом
Гледајући на представе
Немањићких манастира
(узгред међуратно све је
изграђено у доба мира
а ми смо у неком несхватљивом
стању мировања
које издужује нерве)
Али све је то одвећ древно
И прича да на Ивањдан беше топло
И да је цвеће падало у загрљај
Ивањским венцима на главама деце
Лето крунишући
Александар Марић
2015.
извор: ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС
Нема коментара:
Постави коментар