Нови број часописа Жички благовесник

    У сусрет празнику Видовдану изашао је нови број часописа Жички благовесник. На насловној страни је икона Свете новомученице Милице, испод које су чувене Његошеве  речи: Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити. На задњој корици се налази божур. Тиме је и наговештена тема броја. Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују.

     У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех.
    Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем.

    У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца.
    Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове.
     Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина.
     Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима.

    Уредник часописа,
    протонамесник Александар Р. Јевтић
    извор: eparhija-zicka.rs