Има у овонедељном Јеванђељу како Христос исцељује два слепа: "По вери вашој нека вам буде. И отворише им се очи". Па затим: "И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна! А они изишавши, разгласише га по свој земљи оној".
Доживели су чудо, захвални су до неба и одмах нису послушали шта им је Онај који их је исцелио наредио. Толико људски. Толико се тиче свих нас. Како да издржимо толику радост и не поделимо је са свима!
Ово подсећа на ону чувену анегдоту о Светом Јовану Шангајском и нашем почившем владики Данилу (Будимском). Док је још био млад преобраћеник, бивши скојевски кадар, владика Данило је срео светог Јована у Енглеској и испричао му како је у великој животној дилеми. Не зна да ли да се жени или да се замонаши. Свети Јован му је рекао да за њега није монаштво и да треба да се ожени.
Владика Данило се ускоро потом ипак замонашио. Дуго после тога избегавао је да се сретене са Светим Јованом. Једном приликом ипак су се нашли заједно.
Владика Данило исповеди да није послуша савет и да је због тога и избегавао светог Јована, а овај се само насмеши и каже му:
"Е, мој Данило. Живео сам ја дуго са Србима (као један од избеглих "белих Руса" продавао је на улици новине у Београду а после је предавао у богословији у Битољу). Знам ја вас Србе. Знао сам да ћеш урадити супротно од онога што ти кажем, па сам ти због тога и рекао да се жениш".
Кад међусобно комуницирамо, велики део онога што размењујемо није директно. Шалимо се, иронишемо, постављамо добронамерене препреке једни другима (нажалост понекад и нису добронамерене). Понекад наша међусобна комуникација тражи будност, тумачење, смисао за хумор, не због тога што желимо једни другима да се ругамо, него због тога што једни друге одржавамо буднима.
Одушевљени чудесним исцељењем, Јевреји из овог дела Јеванђеља, искрено су са свима делили своју огромну радост. Они су били део чуда и сведочили су о чуду. А пошто су знали да нису послушали Оног који је чудо учинио, морали су као они који су направили грешку да остану смирени, а не да бахато представљају себе као звездане центре чудотворства. Христос је све то о њима унапред знао.
Уместо да будемо увек буквални у тумачењу реченог, испуњеног, задатог и неоствареног, трудимо се увек да успоримо са закључцима и да покушамо да видимо ширу слику. Созерцавање велике ширине и свог скромног места у великој слици може да води смирењу. Није све увек у буквалном значењу реченог. Све је у додиру душа.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
Доживели су чудо, захвални су до неба и одмах нису послушали шта им је Онај који их је исцелио наредио. Толико људски. Толико се тиче свих нас. Како да издржимо толику радост и не поделимо је са свима!
Владика Данило се ускоро потом ипак замонашио. Дуго после тога избегавао је да се сретене са Светим Јованом. Једном приликом ипак су се нашли заједно.
Владика Данило исповеди да није послуша савет и да је због тога и избегавао светог Јована, а овај се само насмеши и каже му:
"Е, мој Данило. Живео сам ја дуго са Србима (као један од избеглих "белих Руса" продавао је на улици новине у Београду а после је предавао у богословији у Битољу). Знам ја вас Србе. Знао сам да ћеш урадити супротно од онога што ти кажем, па сам ти због тога и рекао да се жениш".
Кад међусобно комуницирамо, велики део онога што размењујемо није директно. Шалимо се, иронишемо, постављамо добронамерене препреке једни другима (нажалост понекад и нису добронамерене). Понекад наша међусобна комуникација тражи будност, тумачење, смисао за хумор, не због тога што желимо једни другима да се ругамо, него због тога што једни друге одржавамо буднима.
Одушевљени чудесним исцељењем, Јевреји из овог дела Јеванђеља, искрено су са свима делили своју огромну радост. Они су били део чуда и сведочили су о чуду. А пошто су знали да нису послушали Оног који је чудо учинио, морали су као они који су направили грешку да остану смирени, а не да бахато представљају себе као звездане центре чудотворства. Христос је све то о њима унапред знао.
Уместо да будемо увек буквални у тумачењу реченог, испуњеног, задатог и неоствареног, трудимо се увек да успоримо са закључцима и да покушамо да видимо ширу слику. Созерцавање велике ширине и свог скромног места у великој слици може да води смирењу. Није све увек у буквалном значењу реченог. Све је у додиру душа.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
Нема коментара:
Постави коментар