Немања и Ана

Ако те има, надо, сигурно си у Студеници,
где преци наши чувају светлост,
прошлост да нам не иструне у бледили,
Свевиду врата да отворе,
окове досаде и чаме да покидају,
да не крочимо у неверја таму
и да не помислимо да је смрт у праву.

Ако је игде Вере, сигурно је изнад Раса
где немања и Ана још од старих дана
на Благовести пуштају беле голубове
да нам донесу вести оностране
из отворених књига вечности и лепоте
у наше грехом затворене животе.

Ако је игде Љубави, у зидинама је Хиландара
где мироточи Симеон и сија Анастасија,
а њихов син и отац Светитељ Сава,
са небом на уснама још нас описмењава
и отвара тешка врата немогућег
кад дође Бог да има куда да уђе.

Љиљана Браловић, Звона Светог Симеона, Глас Србије, Краљево, 2017.

ИКОНОПИСАЧКА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА