Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада Фестивала вишегласног народног и црквеног појања у Тјелгарту
Према историјским подацима област Хорехрон у Словачкој насељавали су од петнаестог века русински Власи. Временом се ова етничка скупина асимиловала са Словацима, али су њени припадници до данас сачували своју православну веру или бар источни обред, као гркокатолици. Православни у општинама Вернар, Тјелгарт и Шумјац су упркос дешавањима 1968. године, задржали веру својих предака до данас.
У оквиру двадесетчетврте годишњице Фестивала вишегласног народног и црквеног појања у Тјелгарту, којим организатори изражавају припадност ове општине црквенословенској богослужбеној традицији, допутовали су на Хорехрон и гости из Србије – Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада, који негује византијску музику. У петак, 13. јула 2018. године, овај хор је наступио у православном храму Рођења Пресвете Богородице у Вернару, где им је добродошлицу пожелео протопрезвитер Јозеф Немчик, у име верника и председника месне заједнице инг. Владимира Ондруша.
Пред сам наступ присутнима је о византијској музици и њеном значају говорио протопрезвитер Петер Сорока. У наставку су присутни могли да чују неколико композиција на црквенословенском језику: Возбраној Војеводје, Богородице Дјево, као и догматик првог гласа. По завршетку концерта, присутнима се обратио председник месне заједнице и између осталог, истакао: -Срдачно вам захваљујемо што сте дошли у нашу општину да нам отпевате ове напеве. Никада их пре нисмо чули и када сам за време извођења затворио очи, као да сам се пренео у манастире Свете Горе Атонске у Грчкој. Присутни су били одушевљени појањем и многима су наврле сузе на очи.
Протопрезвитер Милан Герка, архијерејски заменик Његовог Блаженства Митрополита Словачке и чешких земаља г. Растислава, је том прикиом изјавио: -Могло би се рећи да су слично појали и Свети Кирило и Методије, који су нам донели веру у Велику Моравску. Ово појање би требало да нам буде блиско, иако се данас код нас, под утицајем Запада, пева мало другачије.
Публика је у одушевљењу затражила од појаца да отпевају још неколико композиција, а затим су сви присутни отпевали величанствено многољетије.
За време послужења у сали Општине неколико народних песама отпевали су домаћини – чланови фолклорног друштва, а гости су узвратили отпевавши неколико народних песама из Србије.
У суботу, 14. јула 2018. године, сви учесници Фестивала су се сабрали на извору реке Хрон, недалеко од Тјелгарта. Одатле су заједно отишли на Краљев врх, који је са својих 1946 метара надморске висине, највиши у широј околини. На самом врху, певаче је дочекало веома непријатно ветровито време са маглом, али ни ове непријатне околности их нису спречиле да отпевају неколико словачких и русинских песама. Учесници Фестивала отпевали су и песму На Краљевој гори, иако су узалуд покушавали да нађу у њој опевано зелено дрво. Гости из Србије су отпевали народну песму Тамо далеко и после заједничког могољетија сви су са топлим осећањем у срцу напустили Краљев врх.
Истога дана у поподневним часовима одржан је концерт у тјелгарском гркокатоличком храму, где су појци византијске музике из Србије пожњели огроман успех. Осим њих, овде својим су се представила и фолклорна друштва из суседних општина, источне и средње Словачке, Украјине, Мораве (певали су на русинском језику) и из Пољске.
Увече истога дана, у сеоском дому културе хор из Србије отпевао је неколико композиција. У кратким паузама између композиција диригент јерођакон Јеротеј присутнима говорио о византијском предањском појању, његовој историји и повезаности са православном теологијом. Отац Јеротеј је између осталог нагласио да је ово појање једногласно са исоном, који није неки посебни глас и који певањем једног тона истиче главни глас. Он је исон је упоредио са златном позадином на икони, која само истиче онога ко је на њој представљен.
Ова величанствена дводневна посета Хорехрону крунисана је светом Литургијом у богослужбеном простору Православне Цркве у Тјелгарту, коју је служио протопрезвитер Петер Сорока из места Осадне, а византијским појањем у антифоном стилу певали су гости из Србије. У проповеди је свештеник упоредио православне Тјелгарчане са исцељеним слепцима из Јеванђеља, који су, захваљујући Христу, прогледали телесним очима, а овдашњи верници су, окружени неправославним живљем, они који виде праву веру духовним очима. Прота Петер је охрабрио верне у Тјелгартуду да и они буду у једномислију и вери на путу у Царство небеско, као што су византијски неумски знаци повезани један са другим и одвојено се не могу певати. На крају свете Литургије, отац Петер је гостима, у име православних становника Тјелгарта, поклонио икону светог кнеза Растислава на молитвено сећање на дане када су дошли да подрже православље и да запевају појање које су Свети Кирило и Методије донели на Велику Мораву. Српски хористи су заблагодарили на топлом пријем и молитвеној атмосфери и тјелгартском храму поклонили икону Светог Саве Српског, као што су то учинили и у петак после концерта у Вернару. Више од тридесет верника свих узраста, остало је после свете Литургије на пријатном послужењу и освежењу, уз појање народних песама.
На свечаном ручку који је припремљен за учеснике Фестивала, у присуству братиславског гркокатоличког бискупа Петра Руснака и неколицине свештеника, певале су се народне песме на многим језицима. После завршетка ручка хорови из Србије и Украјине су још дуго у природи Тјелгарта певали црквене православне песме.
Посета хора из Србије Хорехрону има за православне вернике у Словачкој велики значај, поготову што је овај сусрет крунисан светом Литургијом која је малобројни православни живаљ у овој области подржала у очувању светоотачке вере. Овај фестивал, који се ове године одржао по двадесетчетврти пут, сабира словенске народе из разних крајева света које црквенословенски језик повезује тако да се у молитвеном разговору са Богом потпуно разумеју. Нека би све учеснике овог Фестивала Бог још дуго година чувао и крепио.
протојереј др Петер Сорока, фото: orthodox.sk
извор: www.spc.rs
извор: Peter Soroka
У оквиру двадесетчетврте годишњице Фестивала вишегласног народног и црквеног појања у Тјелгарту, којим организатори изражавају припадност ове општине црквенословенској богослужбеној традицији, допутовали су на Хорехрон и гости из Србије – Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада, који негује византијску музику. У петак, 13. јула 2018. године, овај хор је наступио у православном храму Рођења Пресвете Богородице у Вернару, где им је добродошлицу пожелео протопрезвитер Јозеф Немчик, у име верника и председника месне заједнице инг. Владимира Ондруша.
Протопрезвитер Милан Герка, архијерејски заменик Његовог Блаженства Митрополита Словачке и чешких земаља г. Растислава, је том прикиом изјавио: -Могло би се рећи да су слично појали и Свети Кирило и Методије, који су нам донели веру у Велику Моравску. Ово појање би требало да нам буде блиско, иако се данас код нас, под утицајем Запада, пева мало другачије.
Публика је у одушевљењу затражила од појаца да отпевају још неколико композиција, а затим су сви присутни отпевали величанствено многољетије.
За време послужења у сали Општине неколико народних песама отпевали су домаћини – чланови фолклорног друштва, а гости су узвратили отпевавши неколико народних песама из Србије.
У суботу, 14. јула 2018. године, сви учесници Фестивала су се сабрали на извору реке Хрон, недалеко од Тјелгарта. Одатле су заједно отишли на Краљев врх, који је са својих 1946 метара надморске висине, највиши у широј околини. На самом врху, певаче је дочекало веома непријатно ветровито време са маглом, али ни ове непријатне околности их нису спречиле да отпевају неколико словачких и русинских песама. Учесници Фестивала отпевали су и песму На Краљевој гори, иако су узалуд покушавали да нађу у њој опевано зелено дрво. Гости из Србије су отпевали народну песму Тамо далеко и после заједничког могољетија сви су са топлим осећањем у срцу напустили Краљев врх.
Увече истога дана, у сеоском дому културе хор из Србије отпевао је неколико композиција. У кратким паузама између композиција диригент јерођакон Јеротеј присутнима говорио о византијском предањском појању, његовој историји и повезаности са православном теологијом. Отац Јеротеј је између осталог нагласио да је ово појање једногласно са исоном, који није неки посебни глас и који певањем једног тона истиче главни глас. Он је исон је упоредио са златном позадином на икони, која само истиче онога ко је на њој представљен.
Ова величанствена дводневна посета Хорехрону крунисана је светом Литургијом у богослужбеном простору Православне Цркве у Тјелгарту, коју је служио протопрезвитер Петер Сорока из места Осадне, а византијским појањем у антифоном стилу певали су гости из Србије. У проповеди је свештеник упоредио православне Тјелгарчане са исцељеним слепцима из Јеванђеља, који су, захваљујући Христу, прогледали телесним очима, а овдашњи верници су, окружени неправославним живљем, они који виде праву веру духовним очима. Прота Петер је охрабрио верне у Тјелгартуду да и они буду у једномислију и вери на путу у Царство небеско, као што су византијски неумски знаци повезани један са другим и одвојено се не могу певати. На крају свете Литургије, отац Петер је гостима, у име православних становника Тјелгарта, поклонио икону светог кнеза Растислава на молитвено сећање на дане када су дошли да подрже православље и да запевају појање које су Свети Кирило и Методије донели на Велику Мораву. Српски хористи су заблагодарили на топлом пријем и молитвеној атмосфери и тјелгартском храму поклонили икону Светог Саве Српског, као што су то учинили и у петак после концерта у Вернару. Више од тридесет верника свих узраста, остало је после свете Литургије на пријатном послужењу и освежењу, уз појање народних песама.
На свечаном ручку који је припремљен за учеснике Фестивала, у присуству братиславског гркокатоличког бискупа Петра Руснака и неколицине свештеника, певале су се народне песме на многим језицима. После завршетка ручка хорови из Србије и Украјине су још дуго у природи Тјелгарта певали црквене православне песме.
Посета хора из Србије Хорехрону има за православне вернике у Словачкој велики значај, поготову што је овај сусрет крунисан светом Литургијом која је малобројни православни живаљ у овој области подржала у очувању светоотачке вере. Овај фестивал, који се ове године одржао по двадесетчетврти пут, сабира словенске народе из разних крајева света које црквенословенски језик повезује тако да се у молитвеном разговору са Богом потпуно разумеју. Нека би све учеснике овог Фестивала Бог још дуго година чувао и крепио.
протојереј др Петер Сорока, фото: orthodox.sk
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар