ЗАВРШЕНА ЈЕ ОБНОВА ПРИЛАЗНЕ ДРВЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ – МОСТА У КОМПЛЕКСУ ГОРЊЕ ИСПОСНИЦЕ СВ. САВЕ

     РАДОВИ У ИСПОСНИЦИ (2017/2018)

      Горња испосница Св. Саве близу манастира Студенице направљена је у једном природном удубљењу изнад амбиса над реком Студеницом. Мало монашко станиште залепљено је на стену слично ластавичијем гнезду. Управо на овом месту хиландарски монах Аверкије је 1619. године преписао Студенички типик Св. Саве. На његовом завршетку је, између осталог, написао:

„Овај типик, то јест образник, Светога Саве Српског преписа се године 7127. [1619] у пећини Светог Саве испосници, јер би пре нас написан руком Светога Саве године, рече, 6708. [1200], када се престави господин Симеон. И тако да нико не отежава и преокреће, јер многе су речи обичне у овом номоканону, али веома корисне. (…) При игуману кир Теофилу написано.“

     Четрдесетих година прошлог века у комплексу Испоснице сазидани су камени ступци уза благо закошене вертикалне стене. На њима је изграђен приступни мост од храстове грађе који води ка Кули испосници. Истовремено са његовом градњом, по средини моста формиран је наткривени трем, који је касније застакљен и затворен са бочних страна. Ову обнову са градњом дрвене прилазне конструкције остварио је студенички схи-монах Гаврило, који је водио бригу о Испосници, живећи у њој од 1939. до 1981. године.
      Испосницу је 1981. године задесио пожар када је у потпуности изгорела унутрашњост Куле. Реконструкцији Куле се приступило 1984. године, а радови на обнови унутрашњих међуспратних конструкција које су изведене према оригиналним лежиштима првобитних греда, као и израда прозора који су уграђени на оригиналним местима и израда намештаја, трајали су до 1986. године. Пројектант и руководилац радова био је архитекта Синиша Темерински испред Републичког завода за заштиту споменика културе Београд. Каснијим залагањем архитеткте Темеринског саниране су последице урушавања свода на цркви Св. Ђорђа, који је тешко био оштећен одроњавањем комада стене 1988. године. Санација цркве Св. Ђорђа изведена је 1992. и 1994. године према пројекту и Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.

      Након скоро осам деценија од устројавања приступног моста, услед сталне изложености киши и снегу које ветар наноси на делове моста, његова конструкција се деформисала и у великој мери пропала. Њено даље коришћење представљало је опасност од могућег урушавања.
      Такви услови су изискивали предузимање хитних радова на његовој санацији. Још су 2014. године, архитекта Слободан Баришић испред Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд у сарадњи са професором др Ненадом Шекуларцем са Архитектонског факултета у Београду, установили потенцијалне претње и ризике за даљу употребу моста. Након снимања и анализе постојећег стања израдили су пројектну документацију која је предвидела комплетну замену дрвене конструкције и објекта који се на њој налази, али и статичку санацију камених зиданих ослонца и обрушене подзиде.

      Финансијска средства за обнову прилазне дрвене конструкције обезбеђена су 2017. године од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, а преко Завода за заштиту споменика културе Краљево. Током јесени исте године започети су припремни радови који су обухватили набавку и преношење храстове грађе, гвоздене скеле, цемента, песка и свог потребног материјала за извођење радова. Иако је било познато колико је дуг и тежак приступ локацији Испоснице, пренос конструктивних елемената дрвене грађе и материјала био је могућ једино са коњима. Уз много труда и стрпљења пренешена је сва потребна грађа и матријал, а извођење радова настављено је у пролеће 2018. године. Материјал је недељама изношен тако што су га носили или вукли коњи. Сваки од пет коња имао је свог водича који га је морао пажљиво наводити да иде уском планинском стазом.
      Да би се створили безбедни услови за извођење радова извршена је статичка санација и презиђивање обрушене подзиде. Демонтажом трема, ограде, талпи, као и уклањањем елемената носеће конструкције остварени су услови за формирање и хидроизоловање круна постојећих стубаца, након чега је било могуће приступити изради и монтажи нових храстових елемената прилазне конструкције.

       Тесарски радови извођени су уз поштовање старих техника тесања, а сваки елемент је засебно обрађиван. Компоновање приступног моста мајстори су прилагођавали геометрији стена. Уклапање у природни амбијент остварено је уз посебну вештину израде и склапања дрвених елемената на лицу места. Да би се осигурала дуготрајна заштита читава конструкција заштићена је специјалним премазима за импрегнацију. Над кровном конструкцијом трема је постављена хидроизолација, а кровна раван трема препокривена је шиндром. Посебна вештина у обликовању храстове грађе уочава се у изради конструкције трема, а посебно дрвених врата.
       Овај изузетно захтеван подухват у стварању услова за безбеднији приступ осамљеној и скривеној испосници Св. Саве спроведен је у изузетној сарадњи учесника окупљених око овог пројекта са разних страна.

       Радове је извело грађевинско предузеће „КОТО“ из Београда, које је током извођења радова донирало многе трошкове које није било могуће предвидети. Посебну истрајност и посвећеност у раду, организујући свакодневно извођење радова, од преношења грађе до завршних радова, показао је шеф градилишта Стефан Милосавац. Несебичну помоћ, поред самог рада на извођењу моста пружио је председник месне заједнице села Савова Радуло Тулумбић – Миланко. За ојачање носеће конструкције моста сав челични материјал донирао је Миломир Грачанац из предузећа Евротехна из Краљева, који је рођен у селу Поноре недалеко од Испоснице.
      Решавање архитектонских проблема и пројектантски надзор током извођења радова спроводила је др Невена Дебљовић Ристић, архитекта, координатор радова за манастир Студеницу испред Републичког завода за заштиту споменика културе. За конзерваторски надзор била је задужена Данијела Младеновић, архитекта Завода за заштиту споменика културе из Краљева.

      Без сталног присуства и истинске подршке игумана др Тихона Ракићевића и братства манастира Студенице овај подухват не би могао бити реализован. Залагање и брига, финансијска и свака друга помоћ манастира Студенице у многим тешким ситуацијама учинили су да се оствари ова изузетно значајна обнова.
     Почетком лета завршена је прва фаза радова у комплексу Горње испоснице Св. Саве, а наставак радова на уређењу се очекује у наредној 2019. години.

      Фотографије из ваздуха: Слободан Куневски
       извор: www.manastirstudenica.rs