Translate

28. март 2017.

«Покаяния отверзи ми двери…»

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, НЕДЕЉА СРЕДОПОСНА, 26.3.2017.


ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

ЛЕСТВИЦА ДАНАС


   Четврта недеља Васкршњег поста - Средопосна, посвећена је подвигу и подвижницима, аскетама.
   Не само онима који посте овај пост.
   Данас помињемо Светог Јована Лествичника као великог учитеља монаха а следеће недеље Свету Марију Египћанку, развратницу у младости а велику подвижницу од своје тридесете године до упокојења.
   Многи који осете позив и почну учесталије да долазе у цркву, размишљају о свом духовном животу, читајући хришћанску литературу наиђу на чувену "Лествицу" Светог Јована. Тридесет поука о духовном успињању ка савршенству.
   Књига је писана за монахе, који у посебним условима и издвојености од света уз духовно вођство искусних монаха, практикују аскетизам као "уметност над уметностима". Покушаји дословне примене духовних савета из Лествице на савремени градски живот могу да имају и лоше психичке и духовне последице.
Црква Светог Јована Лествичника, Синај

   Многи обраћеници пуни ентузијазма поломе зубе на литератури коју не тумаче са свешћу да они нису пустињски монаси и не могу без штете по себе имитирати монашки живот. Мало је сад већ и монаха који успевају да тумаче Лествицу и користе је на прави начин.
Ипак, Лествица остаје књига која може користити свим хришћанима, кад поставимо неке разумне ограде да бисмо се заштитили од неправилног коришћења тврде духовне хране.
    Већ у првим поглављима намењеним баш монасима почетницима ("Одрицање од светског живота", "Нетуговање за светом", "Туђиновање", "Послушност"), или на првим пречагама духовне, небеске лествице, можемо ипак да пронађемо нешто и за нас, само ако не уобразимо да смо монаси - уметници.
   На пример, кад свети Јован говорио сновиђењима која имају духовни почетници он нам даје и савет за ово наше време виртуелности у којем смо непрекидно изложени покушајима да нас уведу у стање хипнотичког сна како бисмо нешто купили или направили некакав политички избор или просто радили нешто што они који држе полуге моћи сматрају да је исправно, а може и да се ради просто о сновима или сањаријама као и у Лествичниково време.
   "Онај који верује сновима личи на човека који трчи за својом сенком, настојећи да је ухвати", пише Лествичник. Затим:
   "Често се демони преображавају у анђела светла и узимају лик мученика, те нам у сну представљају како им (тј. као анђелима или мученицима) прилазимо. Када се пробудимо, они нас испуњавају радошћу и поносом. То нека ти послужи као знак преваре."
   Насупрот виђењима која добијамо од лажних анђела, Свети Јован бележи да се права виђења одликују тиме што од правих анђела добијамо виђења која нас испуњавају страхом али не оним који нас води очају него који нас води одговорности и истинском старању за будућност.
У ситуацијама у којим нам је заиста потребно вођење, да бисмо се предали пожељној па и неопходној послушности лакше нам је ако препознамо да ли ће нас водити добри или рђави људи.
   "Док је рђав човек двострук - један споља а други изнутра, једноставан човек није двојствен, већ представља нешто јединствено."
   Једноставност, природност, неизвештаченост до стања најдубље незлобивости и премудре простоте, остварене су свесно, уз Божију помоћ. Споља пријатни, привлачни ведри изнутра су будни и концентрисано одани Богу.
   Свети Јован Лествичник детаљно нам објашњава до које мере је покајање важно за наш живот, а можемо од њега да на вишим пречагама Лествице научимо много и о погубној гордости која је уткана у данашњу материјалистичку цивилизацију.
   Ми као народ са гордошћу посебно тешко излазимо на крај, па вреди послушати Светог.
   "Гордост је одрицање Бога, проналазак демона, ниподаштавање људи, мајка осуђивања, потомак похвала, знак духовне јаловости, протеривање помоћи Божије, претеча лудила, виновник падова, подлога епилепсије, извор гнева, врата лицемерства, подупирач демона, чувар грехова, узрочник немилосрђа, незнање за самилост, сурови иследник, нечовечни судија, противник Бога, корен хуле.
   Почетак гордости је тамо где се завршава таштина; средину представља ниподаштавање ближњег, бестидно разглашавање властитих подвига, хвалисавост у срцу, мржња према прекору; а крај је одбацивање Божије помоћи, уздање у своје властите снаге, демонска нарав...
  Човек гордога срца жели да влада. Зна се: он друкчије и не може...
   Твоје врлине би могле бити једино оне које би извршио пре но што си дошао до свести: Бог ти је, међутим, и сам ум даровао. Своме сопственом труду могао би приписати само оне победе које би постигао без свог тела: тело, пак, није твоја већ Божија творевина...
  Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата...
   Лопов мрзи сунце, а гордељивац ниподаштава кротке...
  Човеку кога је уловила гордост, само Господ може помоћи. Свако људско средство за спасавање било би му некорисно...
  Коњ на коме јаши гордост јесте таштина. Преподобно смирење и самоосуђивање, међутим, насмејаће се коњу и јахачу његову, певајући са одушевљењем победничку песму: Запевајмо Господу, јер се славно прослави: коња и јахача бацио је у море (Изл.15,1), и у бездан смирења..."
   И много других корисних савета нам је оставио Лествичник. Потпуно живих и актуелних.    Потребних за тумачење како личног искуства тако и духовних димензија догађаја у којима се затекнемо.
   Вреди читати Лествичникове речи, поготово данас у времену духовне смутње. И вреди му се помолити да нам разбистри ум и срце да његове речи протумачимо у Духу а према својим потребама и могућностима.
   Као и сва велика дела Лествица је свевремена само тражи искрени труд тумачења у сваком времену.
   А за разлику од световних дела тумач коме можемо да се обратимо за помоћ увек је доступан.


27. март 2017.

Манастир Свете Тројице / ПСАЛАМ 135.

26.3.2017.

Псалам 135.
Алилуја, (Алилуја) (=Велики Алилујарион). (МТ: Псалам 136)

ИСПОВЕДАЈТЕ и славите Господа, јер је добар,
јер је до века милост Његова.
2. Исповедајте и славите Бога над боговима,
јер је до века милост Његова.
3. Исповедајте и славите Господара над господарима,
јер је до века милост Његова.
4. Онога Који једини чини чудеса велика,
јер је до века милост Његова.
5. Који је створио небеса разумом,
јер је до века милост Његова.
6. Који је утврдио земљу на водама,
јер је до века милост Његова.
7, Који је створио светила велика,
јер је до века милост Његова.
8. Сунце за владање даном,
јер је до века милост Његова.
Месец и звезде за владање ноћу,
јер је до века милост Његова.
9. Који је поразио Египта с првенцима његовим,
јер је до века милост Његова.
11. И извео Израиља између њих,
јер је до века милост Његова.
12. Руком моћном и мишицом високом,
јер је до века милост Његова.
13. Који је разделио Црвено море на раздељења,
јер је до века милост Његова.
14. И провео Израиља посред њега,
јер је до века милост Његова.
15. И истресао фараона и војску његову у море Црвено,
јер је до века милост Његова.
16. Који је провео народ Свој у пустињи,
јер је до века милост Његова.
17. Који је поразио цареве велике,
јер је до века милост Његова.
18. И побио цареве моћне,
јер је до века милост Његова.
19. Сиона, цара Аморејског,
јер је до века милост Његова.
20. И Ога, цара Васанског,
јер је до века милост Његова.
21. И дао земљу њихову у наслеђе,
јер је до века милост Његова.
22. У наслеђе Израиљу слузи Своме,
јер је до века милост Његова.
23. Јер у понижењу нашем спомену нас Господ,
јер је до века милост Његова.
24. И избави нас од непријатеља наших,
јер је до века милост Његова.
25. Који даје храну свакоме телу
јер је до века милост Његова.
26. Исповедајте и славите Бога Небескога,
јер је до века милост Његова.

ПСАЛТИР са девет библијских песама, Манастир Хиландар, Манастир Грачаница, Манастир Цетињски, Манастир Тврдош, Братство Св. Симеона Мироточивог, 2000

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, Манастир Свете Тројице, 26.3.2017.

У Манастиру Свете Тројице служена Света Архијерејска Литургија

   Дана 26. марта 2017. године, када наша Света Црква прославља четврту недељу Васкршњег поста – Средопосну, као и пренос моштију Светог Никифора Цариградског, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице у Овчару са почетком у 08:30 часова.
   Преосвећеном Владики саслуживали су: секретар ЕУО Епархије жичке архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар Епископа жичког протосинђел Сава (Илић), Архијерејски намесник драгачевски Милун Ивановић, јеромонах Виталије (Милошевић) из манастира Студенице, парох прилички јереј Синиша Никитовић и протођакон Александар Грујовић.
   Свету Архијерејску Литургију својим појањем су улепшале сестре из манастира Благовештење са игуманијом Михаилом.
   Додатној радости овог дана допринео је чин рукоположења монаха Милутина у чин јерођакона при манастиру Свете Тројице. Јерођакон Милутин је искушеник од 2005. године, а у монашком постригу од 2007. године.
   После прочитаног Јеванђеља Владика Јустин је беседио на тему узрастања у врлинском животу. Истакао је пример Светог Јована Лествичника који је својим богоугодним животом дао прави путоказ узрастања у врлинском животу. Ове недеље прослављамо победу у подвижничком животу и у животу врлина, онога који нас поучава подвижиштву и врлинама као лествици духовног живљења. Централна врлина богоугодног живота јесте љубав (човекољубље, богољубље, братољубље). Треба узрастати у делању љубави. Сам Господ Исус Христос нам даје две највеће заповести које су засноване на љубави. Кључ свих врлина је смиреност, а то је врлина коју у правом облику поседује само Господ Исус Христос.
Епископ је заблагодарио Богу на дару умножења служби у Цркви, кроз које она јача и обнавља се испуњавајући своје назначење служења спасењу света. Данашње рукоположење монаха Милутина у чин јерођакона је потврда тога и због тога је радост овог дана и празника велика.
По завршетку божанске Евхаристије уприличена је трпеза љубави у манастирској сали, приликом које су се присутни захвалили Преосвећеном Владики на посети и богослужењу.

   Чтец Стефан Јовановић
   извор: eparhija-zicka.rs