Translate

21. мај 2018.

СВЈАТИ БОЖЕ

      Драги пријатељи,
   Са тугом у срцима обавештавамо Вас да нас је у петак 18. маја, уочи празника Светог Саве Српског, напустио наш вољени брат и појац Владимир Николић- Влада Паганини.
   Рођен је 1974. године у Београду. Један је од оснивача Хора Мојсије Петровић и групе ,,Чалгија”. Био је учитељ појања, магистар арс- професор виолине у Школи за музичке таленте у Ћуприји.
   Маестрални звук Његове виолине памтиће се у ушима слушалаца бројних угледних оркестара.
    Црквеној јавности остаће познат по прелепој боји гласа и великим знањем предањског византијског, али и народног Мокрањчевог појања! Од Финске до Хиландара, од далеких руских крајева до западне Европе, памтиће се Његово молитвено појање, које је са дечачком радошћу и лакоћом проузносио Тројичном Богу!
    Искрено жалећи за тренутним растанком од нашег брата Владе, али са вером у сигуран сусрет у Вечној будућности незалазног Царства Христовог, остаје нам да се молимо да га Господ, кога је тако за живота волео и коме је служио приносећи му своје дарове, молитвама Пресвете Богородице, Гаврила Архистратига, Томе Апостола, Светог Саве, Острошког Василија и свих светих, прими у Своје наручје!
   Драги Владо, срећан Ти пут у Царство Христа твога!
   Опело ће се одржати у Цркви Светог Томе на Новом Бежанијском гробљу, у уторак 22. маја са почетком у 11:30 часова!

    Вечан му спомен!
    извор: www.facebook.com

Манастир Никоље, Пренос моштију Светог оца Николаја

2017.
2016.
2015.

Откривење Светог Јована Богослова

   Чесно престављење овог светог апостола и еванђелиста, девственика и омиљеног ученика Христова празнује се двадесет и шестог септембра; под тим датумом се и налази његово свето житије, опширно описано. А осмога маја спомиње се целебни прах који је на чудесан начин излазио из његовог гроба.
    Пошто, наиме, свети Богослов поживе више од сто година, потрудивши се много у Благовести Христовој, он узе седам својих ученика, изиђе изван града Ефеса, и нареди ученицима да му ископају гроб у виду крста. Онда сиђе жив у тај гроб, и би погребан. Када то чуше браћа хришћани у Ефесу, они дођоше и отворише гроб светог Богослова, али тело његово не нађоше у гробу. Оплакавши много његово пресељење, они се вратише у град.
   После тога они често долажаху на гроб светог Богослова, и тамо узношаху своје усрдне молитве Богу, призивајући помоћ и посредовање пред Богом светог Јована. Затим стаде сваке године у овај дан, осмога маја, излазити из гроба светог Богослова неки танан чудотворни прах; хришћани га скупљаху, и њиме исцељиваху сваку болест и сваку немоћ по људима. Због тога би установљено, да се овог дана, као и у септембру, прославља и слави овај велики угодник Божји, милији Богу од свих осталих светих угодника.
    Нека на молитве његове и ми добијемо исцелење наших душевних и телесних недуга, и нека се удостојимо љубави Христа Бога нашег.

     извор: www.spc.rs

Света лоза са Хиландара засађена на платоу спомен-храма Светог Саве на Врачару

Вера и мисао у вртлогу времена

15. мај 2018.
Богословско и архијерејско деловање Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија

    У уторак, 15. маја 2018, на празник Светог Атанасија Великог Александријског на Православном богословском факултету у Београду одржан је јубиларни десети годишњи симпосион Српска теологија данас под симболичним називом Вера и мисао у вртлогу времена. Поводом осамдесетог рођендана двојице великана српске теологије и стубова нашег факултета у протеклих педесет година, Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, овогодишњи скуп је окупио њихове настављаче и поштоваоце који су изложили своју рецепцију њиховог богословског и архијерејског деловања.
Поздравна реч Декана Факултета, протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића на отварању Симпосиона
Епископ Григорије
проф. др Родољуб Кубат
    Скуп је отворио декан факултета, проф. др Предраг Пузовић, након кога су присутне поздравили и проф. др Радомир Поповић, управник Института за теолошка истраживања и проф. др Богољуб Шијаковић, председник Савета факултета.   У наставку је уследио рад у седницама, у оквиру којих су српски теолози изнели своје рефлексије о овој двојици знаменитих богослова. Говорници су излагали следећим редоследом:
проф. др Богољуб Шијаковић
Епископ Јоаникије
протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо
    Епископи Јоаникије будимљанско-никшићки и Григорије захумско-херцеговачки, проф. др  Родољуб Кубат, продекан за науку и професор на Катедри за Стари Завет, проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета у Фочи и проф. др Богољуб Шијаковић са Катедре за философију у оквиру прве седнице; Проф. др Драгомир Сандо, продекан за финансије и професор на Катедри за катихетско богословље, професори Патрологије - епископ Максим западноамерички и  проф. др Владан Перишић, проф. др Зоран Крстић са Катедре за канонско право, проф. др Микоња Кнежевић са Филозофског факултета у Косовској Митровици и проф. др Дарко Ђого са Православног богословског факултета у Фочи, у оквиру друге седнице.
Епископ проф. др Максим Васиљевић
                   протојереј-ставрофор проф. др Владан Перишић
                       протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић
    На крају симпосиона је одржан округли сто где су осим Митрополита и Владике учествовали и Епископ браничевски Игнатије, професор на Катедри за догматику, академик Матија Бећковић и протојереј-ставрофор Радивој Панић. Слушаоци су на округлом столу имали прилику да чују запажања двојице професора како о сопственом теолошком опусу, тако о контексту у коме су стварали. Мање познате биографске податке из различитих периода њихових живота открили су остали учесници округлог стола, саглашавајући се у једном – да је наша установа имала привилегију да у времену у коме је хришћанство било прогоњено на овим просторима, има њих двојицу, који су, спајајући огромну љубав према Цркви и богословљу са сразмерном њој неустрашивошћу и бескомпромисношћу пред истином и историјом, усмерили ток савремене теологије.

     извор: www.bfspc.bg.ac.rs