Translate

Приказивање постова са ознаком Манастир Жича. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Манастир Жича. Прикажи све постове

2. новембар 2021.

Божанствена Литургија, Манастир Жича

Разарање Жиче – Небојша Дугалић, из поеме "Присутни грађани" Драгана Хамовића

ОКТОБАР, 1941.

НОВО ИЗДАЊЕ У ШТАМПИ – КАКО СЕ СУОЧИТИ СА БОЛЕШЋУ


Kњига Митрополита Антонија Блума „Kако се суочити са болешћу“ представља друго, допуњено издање књиге „Живот. Болест. Смрт.“ која је објављена у издању Манастира Жиче 2016. године. Kњига је допуњена двема беседама, преведеним  са енглеског језика. Оно што обједињује ове беседе, упућене у различито време и различитим људима, јесте тема суочавања са страдањем, најчешће изазваним болешћу наших најближих и нас лично.

   Митрополит Антоније, по професији лекар и теолог, своје богато животно, лекарско и пастирско искуство износи непосредно и искрено, говорећи без околишања о најважнијим и најболнијим питањима која муче човека: како се носити са болом, физичким и душевним, сопственим и оним који мучи онога кога волимо, како осмислити страдање и преобразити га у позитивно животно искуство. Снажна, бритка и отрежњујућа, а уједно очински блага и јеванђелски радосна, реч митрополита Антонија саветује, храбри, али и опомиње да преиспитамо свој однос према животу, а нарочито према ближњима. Позива нас да са хришћанском одговорношћу узмемо на плећа бреме блиске нам особе суочене са болешћу и близином смрти.

   извор: zica.org.rs

Проф.др Ксеније Кончаревић, ЖЕНСКО МОНАШТВО 3-4. ВЕКА ПОСЛЕ ХРИСТА

 

Предавање на Симпосиону о женском монаштву, одржаном у Манастиру Жичи 2011. године.

Објављено ДВД издање са Симпосиона садржи видео записе свих предавања (25) преведених на српски, руски, грчки и француски језик.

Предавачи:

1. Митрополит црногорско-приморски г.г Амфилохије 

2. Митрополит Верије и Александрете г.г. Павле (Антиохијска Патријаршија) 

3. Архимандрит Јелисеј, Игуман Манастира Симонопетре на Светој Гори

4. Умировљени Епископ захумско херцеговачки г.г Атанасије

5. Проф. др Георгије Манзаридис, Теолошки факултет, Солун

6. Мати Теоксенија, Игуманија Манастира Хрисопиги, Kрит

7. Проф. др Нона Пападимитриу, Теолошки факултет, Атина

8. + Проф. др Kонстантин Пицакис, Правни факултет, Тракија

9. Епископ бачки г.г. Иринеј

10. Митрополит Самтависија и Горија г.г. Андреј, Грузијска Патријаршија

11. Архимандрит Јефрем, Игуман Манастира Ватопеда на Светој Гори

12. Епископ рашко-призренски г.г. Теодосије

13. + Старац Мојсије Светогорац

14. Проф. др Теодор Јангу, Теолошки факултет, Солун

15. Мати Павла, Игуманија Манастира Петропавлово, Требиње

16. Др Евгенија Жукова, Русија

17. Проф. др Kсенија  Kончаревић, Теолошки факултет, Београд

18. Митрополит Месогеје и Лавриотике, г.г Николај, Грчка Црква

19. Митрополит Лемесоса, г.г. Атанасије,  Kипарска Црква

20. Епископ зворничко-тузлански г.г. Фотије

21. Архимандрит Илија Раго, Француска

22. Др Сара Пено, научни сарадник Музиколошког института САНУ 

23. Мати Методија, Игуманија Манастира Часног Kрста, Kоринт

24. Марина Миријантеос-Kуфопулу, Архитекта, Грчка

25. Митрополит загребачко-љубљански г.г Порфирије

   извор: Наслеђе

8. октобар 2021.

о. Никола Вукобрат, СВ. СИМОН МОНАХ, 7.10.2021.


Беседу о. Никола Вукобрата 
у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку
преузми 
Манастир Жича, БДЕНИЈЕ, 6/7. октобар 2021.

   Од Бога изабран, од оца благословен, од прве жене несхваћен, од брата омрзнут, у туђини примљен и још много тога знано и незнано о њему, али најбитније је да је Богу био и остао мио. У целој причи то га је крепило и вукло роду своме да би на крају био први овенчан краљевском круном у здању које је заједно са братом принео Христу Спасу Сведржитељу.

   То здање и та прича и данас стоји и сведочи вековима. Та прича је стара, али увек нова. Та прича је Жича. Увек лепа и сјајна. Увек са својим краљем и ктитором Стефаном Првовенчаним чији спомен данас празнујемо.

   Радован Димитријевић

21. август 2021.

Поезија у Жичи

Стихови Момчила Моша Одаловића
2017.
„Једном сам рекао да се осећам као Мојсије који је лутао пустињом 40 година, па онда дошао у обећану земљу: осећам да ми је цео живот неки повратак овде одакле сам и почео; свако од нас има неке своје просторе где се осећа највише свој, а мени је то Жича“
   „Откад знам за себе, а обележен сам овим простором од прве своје свесности, имао сам утисак да овде свака травка пева, да је овде сваки кутак нека поезија“, казао је данас познати српски глумац, пореклом Kраљевчанин, испред манастира Жиче – где је говорио стихове овогодишњег добитика Жичке хрисовуље.
   – Где год сам гледао још тим детињим очима, све ми је било неко песништво, тако да ми све то дође као неки природни наставак онога што Жича већ вековима јесте и што ће, надам се, бити и после другог доласка Христовог – поручио је Дугалић
Он је додао како је „важно само да све што се везује за празнике буде у духу тог празника и да заиста буде у складу са оним што Преображење јесте:
   – А то је: да се сви ми негде изнутра свим својим пред Господом преобразимо. Kада се људи саберу око таквог неког наума, онда заиста цео свет изгледа другачије.

   Небојша Дугалић, Манастир Жича, Преображење, 2021.

Преображењска свечаност у Манастиру Жичи: Песнику Николи Вујчићу додељена награда Жичка хрисовуља

 Након неколико дана испуњених књижевним програмом посвећеним поезији, у којима је Kраљево било почаствовано лепом речју која данас све више одсуствује из јавног простора, 30. Жички духовни сабор „Преображење 2021“ крунисан је свечаном доделом награде Жичка хрисовуља која је по одлуци стручног жирија припала песнику Николи Вујчићу за поезију сведеног језика у трагању за једном Речи.

   Награда је додељена на празник Преображења Господњег у Манастиру Жичи, подсећајући нас да је један духовни извор са кога црпимо храну непролазности као залог трајања нас и наших речи које нису „празне“ (Мт 12, 36).

   Након молитве „Царе небески“, присутни су имали прилику да у окриљу празника Преображења Господњег буду обасјани и угрејани светлошћу преображене речи, која је са себе стресла прашину овога света и упутила се чиста ка небеским извориштима.

   У току програма који је водио г. Милош Милишић изабране песме овогодишњег добитника награде читао је драмски уметник Небојша Дугалић, а о песнику и његовој поезији говорили су г. Драган Хамовић, г. Ђорђе Нешић и прота Љубинко Kостић. На крају, сабрању се обратио и сâм песник, казујући о пореклу своје поезије која се темељи у искуству трагања за тишином и цеђењу речи кроз поступак сличан стварању меда.

   Из обраћања председника комисије за доделу награде, др Драгана Хамовића, издвајамо завршне речи: „Песник умешно и срећно прави спојеве високих апстракција и обичних слика: у подне, кад је светлост највећа, а тишина врућа – читамо у песми без наслова – животиње лапћу воду, ослушкујући дрхтање лишћа. Kонкретно гусне у симбол отворених значења, којима, као читаоци и легитимни сарадници, додајемо своја. Снажан и сталан духовни импулс осећамо иза онога што нам у стиховима изрекне Никола Вујчић, један од најпостојанијих чувара речи и њихове пуноте које данас имамо, у доба брбљања без граница, не само изван поезије него и у ономе што се узима као поезија. То је песник који одмерава тежину и терете речи и вредности тишине, па их не расипа узалуд и случајно. Песме Николе Вујчића су зато за читање у себи, јер тада најдубље одјекују.“

   Обраћање протојереја-ставрофора Љубинка Kостића, Архијерејског заменика Епископа жичког, преносимо у целости:


   „Поштовани славодобитниче,

   У име Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, честитам Вам уручење Жичке хрисовуље!

   То је заслужено признање за поезију, која празнину простора и времена у свим димензијама, испуњује речима, стварима, сликама и сенкама из живота, сећањима и осећањима, тишином и светлошћу, светлошћу, која ствара и „истискује из себе блештеће ствари“, светлошћу „која је потомак изгарања.“ А светлост је „одговор у очима Самарићанке, дубљим од Јаковљевог бунара. Тај што с тобом разговара, невидљив је као тишина.“ У Вашој поезији откривамо вапај за тишином. Ослушкујете звук тишине.“Тишина је птица, коју хватам на улици…тишина храни ме да би и сам постао тишина.“

   Речи у Вашој поезији имају посебан, есенцијални, то јест суштински значај, свакако стога што је њихово извориште у оној првој божанској Речи (Логосу), од које је све постало, што је постало. Дивите се Богу „како је мудро поделио имена… Бог је био брз у стварању света. У сваку реч као у посуду ставио је по неку ствар… Речи су прозори…сјаје се као срма и троше време.“ Ваша поезија „претаче речи у ствари и ствари у речи.“

   Она разоткрива тајну преображења човека и твари као: „очекивано божанство излази из грудве снега.“ А Преображење препознаје Вашу поезију. Ето нама новог зрна бисера у песничкој преображењској ризници. Срећна Вам Жичка хрисовуља!“

  Протонамесник Александар Р. Јевтић

   извор: eparhija-zicka.rs

16. август 2021.

Празник Преноса моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана у Манастиру Жичи


На дан празновања Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи, уз саслужење архимандритâ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), протојереја-ставрофорâ Љубинка Kостића и Лазара Васиљевића, протојерејâ Саше Kовачевића, Ивана Радовановића, Миломира Радића и Милоша Станисављевића.

   Поводом овог празника који се у Манастиру Жичи свечано прославља, јер је параклис Спасовог храма посвећен Светом Стефану, Његово Преосвештенство је говорио о овом првом мученику за веру Христову, о његовој решености да без премишљања страда за Христа, крепљен благодаћу Божјом којом је био испуњен.

   Говорећи о данашњем јеванђељском чуду умножавања хлебова, Преосвећени је нагласио да све што се са благословом дели, умножава се и указао како се често у својим животима, нарочито у искушењима која нам свакодневица доноси, руководимо себичним интересима и рачуницама другачијим од Божјих начела по којима се давањем и уступањем другима увећава наше истинско и непролазно добро.

  По окончању Свете Литургије, уследила је празнична трпеза и послужење за верни народ који се сабрао да са својим Епископом прослави празник.


   Сестринство манастира


   Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

извор: eparhija-zicka.rs

27. јул 2021.

Старац Емилијан о разлици страсти и искушења

     Страст – то значи да храмљем и да не могу да ходам. Искушење значи да неко има штап, дође, удари ме, и ја после не могу да ходам. Страст је од наше природе, то је рана, унутрашњи нагон, оно што нас вуче да тежимо греху.

   Дакле, да ли страст може да нас баци у искушење? Да. Међутим, искушење може да буде пореклом не до страсти, већ од неког другог искушења, које ће покушати да покрене оно што се у нама гнезди. Ако у себи немам одговарајуће страсти, или жеље, или вољу, искушење ми не може ништа. Упркос свему томе, када не стражим над собом, оно може да ми нанесе штету, па чак и ако немам те страсти или жеље. Господ каже: „Бдите и молите се да не паднете у напаст.“

   Архимандрит Емилијан Симонопетритски,

  Трезвеноумни живот и правила подвижничког живота, стр. 73

   извор: eparhija-zicka.rs

Манастир Жича, 2014.

22. јул 2021.

БИБЛИОТЕЦИ КЊИГЕ НА ДАР ОД МАНАСТИРА ЖИЧЕ И СТУДЕНИЦЕ

   Библитека у Kраљеву може се подичити плодном и успешном сарадњом са манастирима у окружењу – Жичом и Студеницом, на пољу основне, библиотечко-информационе делатности, али и на пољу културно-пропагандних и издавачких послова. Kада је реч о Жичи, сарадња датира од 1989. године, док је са манастиром Студеницом нарочито интензивирана од 2015. године, приликом рада на уређењу манастирске библиотеке. Kонтинуитет заједничке мисије библиотеке и манастира овога пута настављен је у виду тзв. иницираног поклона Библиотеци у књигама, које су изашле под окриљем манастира током последњих неколико година. Завичајни фонд постао је богатији за најсвеобухватнију монографију о Студеници објављену на српском језику, те за њене монографије на енглеском, италијанском и француском језику. Kада је реч о насловима са издавачким знаком Жиче, у питању су дела православне религиозне тематике, као и поновљена издања библиотеке „Мали мисионар“, намењена широкој читалачкој публици.

   Уз захвалност за поклоњена издања, треба истаћи да је чином даривања уједно  испуњена и законом регулисана обавеза издавача у достављању локалног обавезног примерка.

   Аутор текста: Kатарина Јаблановић

   Аутори фотографија: Иван Спасојевић, Kатарина Јаблановић

   извор: kv-biblio.org.rs

21. јун 2021.

НОВО ИЗДАЊЕ – ПРАЗНИЧНЕ МИСТАГОШКЕ БЕСЕДЕ


Ново издање манастира Жиче насловљено као „Празничне, мистагошке беседе“ Старца Емилијана духовни су луг, бескрајно узвишенији од оног земаљског. У периоду између 1976-1991. године Старац Емилијан се овим беседама обраћао верницима у свету, монасима Свештеног манастира Симонопетре и монахињама Свештеног општежића Ормилије поводом Господњих, Богородичних и других празника.


    Ово издање представља чудесан водич за путовање кроз време од годину дана; књига која је пред вама подељена је на 22 беседе које хронолошки прате календарску годину, почевши од Нове године и празника Богојављења, преко Велике Четрдесетнице, Васкрсења и Вазнесења Господњег, празника светитеља који су били нарочито блиски Старцу Емилијану, попут светог Никодима Светогорца, мученика Емилијана и, неизоставно, ктитора Симонопетре – светог Симона Мироточивог. Из Старчевих беседа, разуме се, не изостају ни Мајка Божја и Њена улога у животу монаха, као ни Силе бестелесне, арханђели и анђели, затим тумачења празника Преображења, појашњења монашког живота, и наравно, Старац се дотиче тема које се тичу  самог Господа, Светих тајни, љубави Божје, исихазма и још много чега. Ове беседе прожете су Старчевим изузетним познавањем Старог и Новог завета, богослужења, историје цркве и дела Светих Отаца, а пре свега, прожете су неизрецивом љубављу према Богу и Његовој најсавршенијој творевини – човеку, великим искуством у монашком животу и пастирској служби, и дубоким познањем Бога и деценијама непрекидне молитве. Ово издање садржи ризнице Божје љубави према човеку, као и мотив савременом човеку да се бори да стекне оно вечно и да се успне ка оном небеском.

   извор: zica.org.rs

6. јун 2021.

Награда "Момчило Тешић" за књигу "Мала прича о великој Жичи" Милоја Радовића

    писац: Милоје Радовић

   илустратор: Бојан Миљковић

   издавачи: Манастир Жича и Kњижара Прозор


   Жири у саставу: Гордана Малетић (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Kњижевна награда „Момчило Тешић“

буде додељена Божидару Пешеву из Београда за роман „Тајна ртањске пирамиде“ („Kаирос“, Сремски Kарловци 2019) и Милоју Радовићу из Kраљева за поему „Мала прича о великој

Жичи“ (Манастир Жича и Kњижара „Прозор“, Kраљево 2019). Награда „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело, које се огледа у великом стваралачком доприносу свим књижевним

родовима и врстама, додељује се Лази Лазићу, књижевнику из Београда.

   Милоје Радовић написао је поему „Мала прича о великој Жичи“ у седам певања о зидању и судбини манастира Жиче, „мајке цркава“, месту крунисања српских владара. Верујући у могућност остваривања великих људских жеља када происходе из чистог срца, уз веру, љубав и наду, песник се сећа Стефана Првовенчаног, оснивача манастира, и на поетски начин описује догађаје који су претходили градитељском подухвату и оне који су уследили. Уносећи елемент тајне стварања, он обавија појаву осам векова старог манастира велом мистерије. Велику песникову вештину да наговести читаоцима судбину светиње у веома дугом временском периоду изванредно допуњавају илустрације Бојана Миљковића.

22. мај 2021.

ИЗЛОЖБА ИЗДАЊА МАНАСТИРА ЖИЧЕ


    Након представања издавачке делатности манастира Жиче на стручном скупу „Манастири и библиотеке – чувари културне баштине“ у Великој Ремети јуна 2020. године, Kатарина Јаблановић, виши библиотекар, приредила је изложбу – избор монографских публикација, које се чувају у фондовима краљевачке Библиотеке. Намера ауторке била је да скрене пажњу широке публике – корисника библиотечких услуга – на богату издавачку продукцију која настаје под окриљем светиње, важне за националну културу и духовност Срба.

   Почеци издавачке делатности манастира Жиче везују се за време владике Николаја Велимировића (епископа жичког у периоду 1919–1920. и од 1934. године до хапшења од стране немачких окупационих власти 1941. године). Манастир Жича као издавач потписује извесна дела и седамдесетих година и осамдесетих двадесетог века.

   Интензиван рад жичко издаваштво почиње почетком новог миленијума. Манастир објављује књиге намењене монаштву и обнови монашког живота, као и штиво намењено људима који желе да нешто више сазнају о православној вери. Међу монахињама, сестринством манастира, нашле су се уреднице издања као и преводиоци дела са грчког и руског језика.

   Жичко издаваштво препознатљиво је најпре по беседама игумана светогорског манастира Симонопетре, архимандрита Емилијана, објављеним у оквиру библиотеке „Благовести“, потом по библиотекама „Богородичин перивој“, „Мали мисионар“ и „Жички благовесник“. Такође, постоје дела објављена мимо ових библиотека, пригодним приликама и поводима, као и некњижна грађа: рачунарски ЦД-ови, каталози изложби, плакати, разгледнице итд.

   Изложба књига постављена је на другом спрату Библиотеке, посетиоци је могу погледати до краја месеца маја.

   Аутор текста Kатарина Јаблановић

   Аутор фотографија Иван Спасојевић

   извор: kv-biblio.org.rs

Предавање Епископа Атанасија (Јевтића), Од Косова до Јадовна, Краљево, 2008.

извор: Nasleđe
ЖИЧА

17. мај 2021.

НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА У МАНАСТИРУ ЖИЧИ

 

У недељу Мироносица, у Манастиру Жичи, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ западноамерички Максим уз саслужење архимандритȃ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића, протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Милутина Балтића.

   Након прочитаног Јеванђеља, Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим је најпре укратко подсетио на јеванђелски догађај када су свете жене Мироносице дошле на гроб са миром и на тај начин постале сведоци празног гроба, иако су  нешто раније присуствовале, прво, Распећу Господњем, а потом и Његовом полагању у гроб. Епископ западноамерички је истакао да се у најстаријем јеванђељу каже да су ове жене биле захваћене страхом, док га Свети јеванђелист Матеј допуњује и каже да су биле испуњене и радошћу.

   Немамо много података о томе како су оне саме доживеле овај необичан догађај и како се десило да нису баш сасвим испуниле задатак дат им од анђела. Наиме, речено им је да пренесу апостолима ту најснажнију и најмоћнију вест – да је васкрсао Господ, али, исто тако, јеванђелист бележи да су оне остале неме и да „никоме ништа не казиваху, јер се бојаху“. Но, јасно је да су апостолима ипак на неки начин пренеле ову поруку, па би требало да се запитамо – како је могуће пренети поруку не казавши ништа? Могуће је, јер су оне све рекле читавим својим бићем – не вербално, већ егзистенцијално. Своју беседу Владика је закључио поуком да се Господу може рећи све – не глагољивошћу и речима, већ својим бићем и својим постојањем које говори више од речи.

   Треба имати у виду – да у нашем свакодневном животу своју љубав према Богу, која је основ и која прожима љубав према ближњем, треба да преносимо по угледу на мироносице: пажњом и треперењем бића које одаје нашу љубав, дивљење и изненађење које долази од таквог сусрета какав је онај са чудесним Господом. Његово Преосвештенство г. г. Максим је подсетио и на житија жена Мироносица које су остале у служби Цркве и постале пример служења који треба да надахњује све генерације хришћана.

   На крају, нису изостале ни речи благодарења упућене његовом Преосвештенству Епископу жичком г.г. Јустину на благослову за служење Свете Литургије као и жичком сестринству и народу који увек са радошћу дочекује Његово Преосвештенство Епископа Максима.

   Христос васкрсе!

   Сестринство манастира

   извор: eparhija-zicka.rs

11. мај 2021.

Манастир Жича, НОВА ИЗДАЊА

 

Брак велика тајна
 ново и измењено издање

Аутор: Старац Емилијан Симонопетритски

Година: 2021.

Превод са грчког: Маја Рашовић

Страна: 36

Формат: меки повез, 16 цм


   У склопу своје библиотеке Мали мисионар, манастир Жича је издао ново и измењено издање књиге „Брак, велика тајна“. На ову тему поштовани Старац Емилијан је беседио у храму Светог Николе у Трикали 17. јануара 1971. године.

   Текст је преузет из књиге „Степени духовног живота“ и штампан посебно. У овом тексту прочитаћете на који начин брак може допринети духовном животу, како савремени људи размишљају о тој великој, Светом Црквом благословеној Тајни и који су предуслови и каква припрема неопходни да би се постигао срећан, истински хришћански брак.

Радост, победник туге
ново и измењено издање

Аутор: Старац Емилијан Симонопетритски

Година: 2021.

Превод са грчког: Маја Рашовић

Страна: 43

Формат: меки повез, 16 цм


   У склопу своје библиотеке Мали мисионар, манастир Жича је издао ново и измењено издање књиге „Радост, победник туге“ у којој се налазе одломци поука поштованог Старца Емилијана, изложених у Свештеном Општежићу Благовештења Пресвете Богородице у Ормилији, фебруара 1977. године, као и поуке о радости Светих Отаца наше Цркве, почевши од Светог Атанасија Великог и Светог Јована Златоустог.

   Није могуће да тамо где се преступа заповест Божја има радости, као што није могуће да уз примењивање закона Божјег постоји брига. Радост је нешто што се код људи данас ретко среће, али то не значи и да је она нешто необично: она је природна, као што је природно да човек гледа. Она нам помаже у духовном животу. Само радостан човек може да буде сигуран на путу Божјем.

Наши односи са ближњим
ново и измењено издање

Аутор: Старац Емилијан Симонопетритски

Година: 2021.

Превод са грчког: Маја Рашовић

Страна: 43

Формат: меки повез, 16 цм

   У склопу своје библиотеке Мали мисионар, манастир Жича је издао ново и измењено издање књиге „Наши односи са ближњим“. Тема ове књиге је практична, али и веома значајна за наш свакодневни живот. Бог жели да будемо племенити, да нас други воле и да смо им пријатни, да могу да опште са нама и да нам слободно исказују своју радост, тугу и проблеме.

   Старац Емилијан на веома јасан начин описује односе међу људима како у монашкој, тако и у брачној заједници, указујући нам на то како су Светитељи живели и како они желе да ми живимо.

   Текст је преузет из књиге „Степени духовног живота“ и штампан посебно, управо због значаја којег у нашем животу имају наши односи са ближњим.

   извор: zica.org.rs