Translate

14. јун 2021.

Манастир Ћелије / Филм "АВА ЈУСТИН"

2019.
Манастир Ћелије
Преподобни Јустин Ћелијски, 
14.6. 2017.
2011.

Света Архијерејска Литургија и освећење храма у Брђанима


Дана 13. Јуна 2021. године у Недељу Светих Отаца Првог Васељенског сабора,  у Брђанима је освећен храм посвећен Светом великомученику Пантелејмону. Храм је осветио Епископ жички Г. Јустин.

   Епископу Јустину саслуживали су:  протојереј Никола Вучетић, Архијерејски намесник љубићки, протојереј Саша Станишић, парох катршки, протонамесник Звонко Рацић, парох брђански, протонамесник Александар Суботић, парох рожачко-пријеворски, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Симић.
   У слову своје архипастирске беседе Преосвећени Владика је поучио верни народ како је велико дело учинио Бог Отац пославши Сина Свога Јединороднога да свет спасе. Син прима људско тело, са свим својим ранама. И то наше људско тело је прославио. Владика је нагласио да наша Света Црква данас прославља Свете Оце Првог Васељенског Сабора, који су Цркву одбранили од Аријеве јереси. Свети Атанасије Велики је изрекао да је Син јединосуштан, а не сличносуштан. Захваљујући томе имамо Символ вере, који нам је путоказ. А путоказ су нам и Свети Сабори који су сазивани да би се саборно решавали сви спорови који би се јављали. Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска, која  сабира у себе и кроз себе. Владика је указао на велику улогу коју је имао Свети Николај Мирликијски на сабору, као и Свети Спиридон Тримитунски Чудотворац, који су се успротивили Арију.
   Црква је живи организам, у њој живе људи, а сваки човек није призван да греши, већ да кроз слободну вољу постане свети Божијом благодаћу. И та слобода је највећи дар човеку. Слободом можемо да учинимо од себе да будемо синови светлости, а можемо истом том слободном вољом пасти у грех. Господ Христос долази са висине и Kрвљу Својом спира са нас првородни грех, крштењем нам даје сва средства којим можемо одбити нападе лукавога. Син Божији у данашњем Светом Јеванђељу каже: „И све моје Твоје је, и Твоје моје је, и ја се прославих у њима. И више нисам у свету, а они су у свету, и ја идем к Теби, Оче свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као ми“ (Јн 17, 10-11). И то је поука данашњег дана да будемо једно у Цркви, ван које нема спасења, завршио је беседу Владика Јустин.
   Светој Литургији су молитвено присуствовали сви свештеници љубићког намесништва, као и градоначелник Горњег Милановца господин Дејан Kовачевић. Његово Преосвештенство Епископ Јустин је на Малом входу унапредио протонамесника Звонка Рацића, пароха брђанског, у чин протојереја. Након Свете Литургије Епископ Јустин је уручио грамате свим заслужним добротворима који су помагали изградњу овог храма.
   Прота Звонко са верним народом је уготовио трпезу љубави за све присутне.

Чтец Филип Нешковић
извор: eparhija-zicka.rs

Међународна конференција "ЦРКВА ПРЕД ИЗАЗОВИМА САВРЕМЕНОГ СВЕТА", Манастир Свети Прохор Пчињски, 12.6.2021.



                                                

Патријарх Порфирије: Молитва Христова позив на јединство


Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поручио је 13. јуна 2021. године у манастиру Светог Прохора Пчињског, поводом 950 година од оснивања тог манастира и 700 година од упокојења краља Милутина који га је обновио, да је молитва Христова његовом Оцу позив на јединство и то не на било какво јединство, не на јединство у идеологијама овога света, не на јединства која нас деле од других, него на јединство управо у Христу.

преузми:

Патријарх посетио многодетне породице у Бујановцу

    Током свете Литургије прочитан је одломак из Јеванђела по Јовану, а у последњој реченици је молитва Христова: Молим те, Оче, да сви једно буду. Патријарх каже да му је један човек рекао да је народ уморан од подела – на ми и они, на наше и њихово.

   - Јединство разбијамо пре свега ми сами различитим фанатизмима, осуђивањем једни других, оговарањем, завишћу на успеху онога другога, делимо себе различитим врстама искључивост. Јединство се разбија осећањем некога да је бољи од других, да је позван да буде судија другоме, да види мане другога, да види грешке другога, а да не види себе, своју таму, мрак који носи у себи. Не види потребу за тим да пронађе Христа у себи, не види потребу за тим да се мења, да прашта и тражи опроштај, а то значи да расте у Христу и тако расте у сваком јединству са сваким који је његов ближњи, а позван је сваки да буде ближњи, јер други је оно како га ми дефинишемо, други је онакав каквог га ми видимо, други је непријатељ само ако смо га ми тако дефинисали, навео је Патријарх.

   - Делимо се и онда када бирамо да будемо екстремно либерални, модерни, да нас похвали свет, да му се допаднемо, да нам аплаудира... Некада је било много више непријатеља Цркве Христове који су били отворени и транспарентни, знали смо ко је ко, није нас могла завести лажна, а наизглед истинита реч, а сада је много вукова у јагњећој кожи. Ми ћемо се молити и молимо се и за њих, да и вукови постану јагњад по свом расположењу, али ћемо знати да су вукови - вукови, и знаћемо где је наше срце и где је наш извор, знаћемо да је то Црква, каже патријарх Порфирије.

   - Црква није институција, већ да је сабор. Сви су позвани да буду Црква, све институције, свака страна у нашем народу је позвана да буде једно у Христу, једно у Цркви, истакао је Патријарх и указао на то да, када се погледа свет који се хвали својим достигнућима, споља све је златни дворац, а изнутра у највећем броју појединаца руина, рушевине и гробови.

  - И зато реч Христова изречена да сви једно буду не значи укидање слобода, не значи да сви будемо копије једни других. Та реч значи слобода, али у Христу. Да сви једно будемо у вери, онда ћемо бити једно у себи, бићемо целовити, бићемо једно у својој породици. У јединству породице биће нам здраво и село и град и држава, каже Патријарх.

   Подсећајући да је апостол Павле рекао да нема Грка и Јеврејина, Патријарх је појаснио да то значи да постајући једно нећемо се одвајати од других народа и истицати себе важнијим од других.

   - Сваки народ јесте створен да буде Црква и сваки човек икона Божја и сваки је позван да буде наш брат. Знамо да смо православни Срби, али знамо и да многи људи припадајући другим народима, и православне вере и неправославне вере, овде у манастир када долазе скрушено наилазе пре свега на љубав монаха и монахиња који овде живе, али осећају и Божју љубав и од Њега добијају помоћ, закључио је патријарх Порфирије.

извор: www.spc.rs

13. јун 2021.

СТАРОХРИШЋАНСКА МУЗИКА

2014.

Грчка - ПОЈАЊЕ - Вазнесење

 


     Речи које Христос изговара уочи највеће драме у историји.
   Непосредно пре његовог утамничења, мучења, смрти и васкрсења.

   Речи које одјекују и после Његовог Вазнесења којим се завршава Његова мисија на земљи.
   Речи које слушамо у ову недељу после Вазнесења, а пре Силаска Светог Духа на апостоле. Недељу која је посвећена Светим Оцима Првог васељенског сабора. Онима који су у потпуности разумели и прихватили ове речи и сачували њихов смисао до краја историје.
Све је овде:
  "Подиже Исус очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе; као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао, дарује им живот вечни."
   Kо би други сем Син Божији могао да изговори ове речи.
"...да свему што си му дао дарује живот вечни."
   Да дарује смисао и величину љидског постојања са Богом. Живот вечни је испуњење, не наставак овога што збуњени живимо на земљи.
   Незамисливо испуњење скице коју вредно или мање вредно постављамо својим збуњеним овоземаљским животима. Време је за највеће чудо у историји, које ће преломити време на два дела.
  "А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа."
   Живот вечни је познавање Бога. А сада само - тражимо, желимо, молимо, вапијемо да познамо Бога.
   Kад га познамо - ушли смо у вечност коју нам Он даје, на коју нас позива. Нема познања без љубави. А Бога Живот и Љубав без љубави сигурно не можемо познати. Kао светитеље - препознали смо оне који су познали Бога још овде на земљи. Људе пуне љубави. Испуњене Божјом благодати. Оне који су постали веза створеног и нествореног.
  "Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе пре него свет постаде."
   Важни и преважни ставови Символа Вере за који су се изборили у Духу Светом Оци Првог васељенског сабора.
Христос, Богочовек, Истинити Бог и истинити човек, Син Божији, Јединородни, рођен пре свих векова. Не само обожен човек као што су то светитељи Христови.
   Не само утеха и мудрост него величанствена веза Бога и човека. Пролаз људи ка Богу, Врата, мост преко ништавила смрти.
   "Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји бејаху па си их мени дао, и твоју су реч одржали. Сад разумеше да је све што си ми дао од тебе. Јер речи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вероваше да ме ти посла."
   Сејач је посејао семе. И семе је проклијало. Ухватило корен и почело да се листа. Црква се рађа!
   "Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима."
   Црква! Повезали су се са мном. Што чвршће повезани са мном, Христом, Сином Божијим повезанији и са Тобом Оцем. Духом Светим повезани са Богом и међусобно...
Та повезаност ће опстати.
   Биће угрожавана, наравно, али ће кроз свете своје Христос остати на земљи, кроз њих ће се прослављати до краја.
   "И више нисам у свету. а они су у свету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми. Док бејах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо."
   Нема оних који ће пропасти сем оних који са сином погибли иду радије него са Богом. Њихова слобода.
   Kо с Богом иде неће бити изгубљен за вечност.
   "А сада долазим теби, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи."
   И на крају то - најлепше од свега.
   Због чега нам све ово Христос преко апостола и јеванђелиста говори?
   Да имамо у себи Његову радост испуњену!
   Да је негујемо, чувао не заборављамо. Да не заборављамо захвалност за све оно што нам је дао. Све оно што је због нас урадио. Из чисте Божанске Љубави. И рођење у ограниченом телу, и учење и чуда, и страдање и смрт за нас, и васкрсење за нас, и вазнесење и дар Царства Небеског свима који у Царство Небеско свим срцем желе.
   Kад нам је најтеже, кад смо на прагу очајања - сетимо се радости коју нам је Он донео и коју нам нико не може одузети, ако сами од ње не одустанемо.
   Христос се вазнео, као што се вазнео тако ће нам опет и доћи. Чекамо обећање Светог Духа.

Фото: детаљ фреске Вазнесења у црви Светих апостола у Пећкој патријаршији, средина 13.века

свештеник Ненад Илић

Архимандрит Тимотеј, НЕДЕЉА СВЕТИХ ОТАЦА ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА / Цар Константин и Први Васељенски сабор

13.6.2021.

  20.5.2018. 

Манастир Вазнесење, Вазнесење Господње - Спасовдан, 2021.

 

Kондак, глас 6.

Јеже о нас исполнив смотреније и јаже на земљи сојединив небесним, вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, никакоже  отлучајасја, но пребиваја неотступниј и вопија љубљашчим Тја: Аз јесам с вами и никтоже на ви.


Kондак, глас 6.

Испунивши Божји промисао нас ради и земаљско с  небесним сјединивши, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не напуштајући нас, већ остајући неодвојив од нас и говорећи онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може бити против вас.

фото: Теодора Даниловић

12. јун 2021.

Изјава захвалности Патријарха српског г. Порфирија


Поводом величанствене прославе Спасовдана, славе првопрестоног Београда, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије свим Београђанима, посебно свим учесницима величанствене Литије која је окупила више десетина хиљада православних верника, овим путем изражава највећу захвалност. 

У дугој историји престонице протекла прослава остаће упамћена као најбројнији молитвени и свакако један од најдостојанственијих скупова икада одржаних на њеним улицама и трговима. Наш народ је тако бројним учешћем у овој искључиво молитвеној прослави још једампут исказао своју верност и љубав према Српској Православој Цркви и према свом главном граду. Духовни вођа васцелог нашег православног народа посебно захваљује свим градским службама предвођеним градоначелником проф. др Зораном Радојичићем и његовим сарадницима, Војсци Србије, Полицији, медијима и свима који су допринели да овогодишња прослава Вазнесења Господњег остане свима у најлепшем сећању.


Информативна служба Српске Православне Цркве
извор: www.spc.rs

Манастир Вазнесење, ЛИТУРГИЈА, 12.6.2021.

 

ПРАЗНИЧНИ ИРМОСИ - ВАЗНЕСЕЊЕ
ПРАЗНИЧНИ ПРИЧАСНИ - Вазнесење
Из књиге у припреми за штампу
Никола Попмихајлов, БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА
Српски византијски хор "Мојсије Петровић"
2017.
Манастир Васкрсења Христовог, Каћ

јереј Младен Миливојевић, Манастир Вазнесење, Вазнесење Господње - Спасовдан, 10.6.2021.

 

Протонамесник Александар Јевтић у Чачку одржао предавање на тему “Црква и свет – О последњој Христовој заповести“

 

У сусрет храмовној слави и слави града Чачка у просторијама при храму након празничне вечерње службе 9. јуна одржано је предавање на тему односа Цркве и света. Предавач је био протонамесник Александар Р. Јевтић из Kраљева.

   Између осталог, у свом излагању,  отац Александар је рекао:
   “Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ (Мт 28 19), ово је последња Христова  заповест, али заповест која није концентрисана на саму себе. Господ не психологизује верско и религијско осећање. Он нас упућује да једни другима будимо ослонац у вери. Апостоли су од самог почетка платили цену своје вере, страдају у прогонима. Видимо архиђакона Стефана, апостола Петра, касније Павла…
   Погледајмо основ живота раних хришћана. Они нас подучавају нечему што је највећа вредност, а то је Евхаристија. У време када је хришћанство прогоњено, наши преци у Христу крштавали су се. Ако ли размислимо о Дура Еуропус, видимо да је у приватној кући формиран богослужбени простор. Али, у то време, у једном од тих простора направљена је крстионица. Није случајно ово урађено, акценат је стављен на крстионицу јер се живот рађа из Kрштења, из те крстионице. Данас присуствујемо номиналном хришћанству, хришћанству у којем се неко крсти, али после никада не буде виђен у цркви. Дакле, запитајмо се о значењу Kрштења у данашње време. Вратимо ли се уназад, погледајмо одакле вера нашим прецима, вера која је била драматично доказивана кроз страдања, доказивања себе у вери. Одакле снага раним хришћанима? Само кроз Евхаристију. Сетимо се да је тада речено „Kо изостане три пута са Литургије и не Причести се, тај да се одлучи од цркве“. Дакле, Евхаристија је била оно што је људе држало у заједници. Након губљена тог ослонца долази до формализма, и различитих покушаја легализовања формализације црквеног живота
   Подсетимо се да је црква, место вршења Евхаристије, место загрљаја овога и божанског света – “загрљај светова по речима владике Атанасија (Јевтића) Ова два света су различита, али веома близу један другом, а ту близину осећамо кроз загрљај који се остварује кроз Литургијски живот.
   Црква је на првом месту заједница, у њој долази до реалног остварења светоотачких учења о личности (ономе пред очима). Релативизацијом људи, удаљавањем од других ми смо се удаљили и од самог начина постојања као личности. Нама остаје да цркву заиста осетимо и доживимо као барку која иде океанима и спасава дављенике. Небитно је ко су дављеници, важно је да се треба потрудити да свако буде спасен. И Син човечји је први пут дошао не да суди, него да спаси свет. Други путе ће доћи да суди, јер је само Њему Отац предао суд (Јн 5). У међувремену, ми смо ту да једни другима будемо на спасење, а не на осуду.
   Антагонизам односа Цркве и света се најбоље види у опомени Господњој фарисејима: ви који затварате врата Царства Небеског, сами не улазите, а ни друге не пуштате. Ова опомена важи и данас. Мисија Цркве је кроз векове била усмерена спасењу света, привођењу Христу. Постојале су различите форме овог дијалога, неке су се показале недовољним (тзв. “теологија грана“), јер не могу да доведу до јединства у Евхаристији. Ипак, љубав и добра воља никада не смеју престати, а Господ чини даље.
   Имамо велике примере у 20. веку. Чудесне. Одлазећи из, прво формализованих, а потом обезбожених црквених заједница (Царска Русија, Србија), многи проповедници Духом Светим препорађају Америку. Међу њима су Свети Јован Шангајски, Серафим Роуз, Јефрем Аризонски, Свети Николај Жички, Свети Мардарије Либертвилски, Свети Севастијан Џексонски. Ту су и велики религијски мислиоци (Берђајев, Евдокимов, Франк), али и теолози (Мајендорф, Афанасјев, Флоровски, Шмеман, Булгаков). Они су у Америци покренули неопатристичку синтезу, која се потом вратила у њихове отаџбине као сила Духа Светог која непрестано доноси Цркви плодове вере до данас.
   Наш живот у Цркви је најсликовитије изражен кроз изјаву „у нашем свету оштримо ножеве, а Црква је ту да их тупи“. Да, послужимо се светим поуком аве Јустина и рецимо „треба нам Богочовек“. Све остало је сувише људско (древно несторијанско у новом руху) или разоваплоћено/спиритуализовано (древно монофизитско у новом руху). Треба нам Господ као Онај који нам даје најбољи пример, пример несебичности, послушајмо последњу Христову заповест још једном.
   Отац Александар је предавање завршио једним савременим поређењем односа Цркве и света:
   – Замислите један објекат у коме постоји интернет, али је закључан – под шифром. Неки од гостију су добили шифру, а други нису. Услед гужве, гости без шифре не могу да питају газду или некога од особља. Зар не би било лепо да неко од гостију који имају шифру да и онима који немају? Јер и они су је од некога добили. У духовном искуству власник објекта и интернета је Господ, а ми смо само помоћници у спасењу – конектовању на мрежу Духа Светог.
   На крају, старешина храма протојереј Марко Мирковић се захвалио предавачу и свима присутнима, пожелевши срећно навечерје празника и храмовне славе која ће ове године бити посебно свечана због доласка и служења нашег Епископа Јустина.

Цело предавање можете погледати овде:

извор: eparhija-zicka.rs

11. јун 2021.

Молитва за Београд: Највећи молитвени скуп у историји престонице, 10.6.2021.

преузми:

www.spc.rs
   Захвални Богу, Цркви, родитељима и деци на овом дивном дану и литијској, молитвеном и свенародном дружењу у вери, јединству и слози. 
  Нашему мудром патријарху Порфирију на многе и добре године, што је веома успешно и благовремено благословио и организовао достојанствену литију поводом славе града Београда!

У видеу се користи мелодички и појачки Спасовданска химна - 
тропар гласа 4. Вазнесењу Господњем:

ЦСЛ:

Вознесалсја јеси во славје Христе Боже наш,
радост сотворивиј учеником,
објетованијем свјатаго Духа,
извјешченим им бившим благословенијем,
јако Ти јеси Син Божји,
Избавитељ мира.

СРП:  

Вазнео си се у слави Христе Боже наш,
радост учинивши ученицама,
обећањем Духа Светога,
пошто их претходно утврди благословом,
јер Ти си Син Божији,
Избавитељ света.

Вероучитељ Милош


Рад Александре Пановић

Вазнесење Господње – храмовна и градска слава у Чачку


Четрдесети дан по Васкрсењу, пошто смо у радости и слављу певали Христовом Васкрсењу, Господ нас призва да поздравимо и прославимо Вазнесење Господње! Након што је испунио дело икономије уздиже се као Победник изнад земље коју је спасао, Отац Га дочекује, а анђели и људи славе. Ово је радост због славе Христове, али и радост због спасења човековог. Христос је узнео на своја рамена заблуделу људску природу и спасао је приводећи је Оцу.
   Храм Вазнесења Господњег молитвом је прославио црквену и градску славу. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички господин Јустин коме су  саслуживали архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Милорад Милидраг, умировљени свештеник Аустралијско-новозеландске Епархије протојереј-ставрофор Мирослав Поповић, архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, старешина Саборне цркве у Горњем Милановцу протојереј Миодраг Анђелић, старешина Саборне цркве у Ужицу протојереј Владимир Дуканац, старешина цркве у Атеници јереј Владе Kапларевић, старешина цима и Духа Светога. Господ шаље апостоле да поучавају народе да се крсте у име Оца, Сина и Светога Духа! Упркос свим сплеткама нечастивога, наша вера је Духом Светим чувана и живи у народу Божјем.

   – И, ево, четрдесет дана по Васкрсењу Господ остаје са својим ученицима ркве у Љубићу јереј Бојан Сујић, јереј Ђорђе Лазаревић, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Стефан Медар.

   На Светој Архијерејској Литургији појали су појци из Kраљева и хор “Вазнесењски”. Слава празника у дом Господњи призвала је мноштво свештенослужитеља, монахиња и верујућег света који је дошао да прослави празник. На Литургији је био и градоначелник града Чачка господин Милун Тодоровић са својим помоћницима.

   У надахнутој беседи после Јеванђеља Владика је честитао славу свештеницима Цркве Вазнесења Господњег, градоначелнику господину Милуну Тодоровићу и грађанима града Чачка, рекавши:

   – Велики је ово дан за нашу Свету Цркву, за наше спасење. Данас Господ испуни све оно што су пророци о Њему говорили, и оствари оно што је рекао. Вазнео се на небо, седе са десне стране Оца и тиме спаси нашу палу природу. Апостол Павле у Посланици Тимотеју говори да је велика тајна побожности, јер се Господ јави у телу, пострада, васкрсе и вазнесе се на небо. Показана нам је велика љубав доласком Богочовека на наш свет. Он узима на себе грехе света, Бог истинити живео је са нама учећи нас ономе што је за наше спасење. Он васкрсава и вазноси се код Свог Оца. Свако ко исповеда да је Христос Син Божији, он у себи и народом. Он остаје утврђујући народ у вери, лечи, исцељује, чини чуда… И ево, данас, на Вазнесење, Господ одлази на небо. Послушајмо анђеле, они кажу да чекамо у вери да ће Овај Kоји се вазноси опет доћи да суди, али и да спасе! Нас је Господ Бог почаствовао и прославио узевши, из превелике љубави Своје наше тело, узео га је да би нас спасао. То је доказ Његове љубави! Да нас Господ оснажи и покаже нам једини пут, пут Богочовека, једино тако имамо залог живота бесконачног, завршио је Владика поуку.

   Његово Преосвештенство Епископ Јустин је на Светој Литургији унапредио протојереја Милорада Милидрага у чин протојереја-ставрофора, а верни народ је заједно са својим Архијерејем у радости запевао „Аксиос!“.

   Због значајних заслуга и старања о мајци Цркви, Орденом Светог Симона Монаха награђен је наш суграђанин господин Небојша Петковић.

   У продужетку Литургије Владика је пререзао славски колач и благословио све присутне. Славље је настављено за трпезом љубави.

    Вероучитељ Ђорђе Чоловић

      извор: eparhija-zicka.rs

Вазнесење Господње - тропар на српском


Глас 4.

Вазнео си се у слави Христе Боже наш

учинивши радост ученицима

обећањем Светога Духа

који су били утврђени благословом

јер си Ти Син Божији, Избавитељ света.

Манастир Вазнесење
фото: Мирјана Сарван

Беседа Патријарха српског Г. Порфирија у Вазнесењској цркви

преузми:

Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији

09. јун 2021.

Манастир Вазнесење, ЉУБАВ МОЈА БДИ / ТЕЦИ ВОДО ЖИВА

Манастир Вазнесење, Вазнесење Господње-Спасовдан, 25.5.2017.

Песма "Љубав моја бди" у извођењу групе "Жива вода" у манастиру Вазнесење, Спасовдан, 9.6.2016.

Архимандрит Тимотеј, 2017.
Кондак Вазнесењу Господњем
глас 6.
РАВАНИЧКО ПОЈАЊЕ
2018.
јеромонах Орсисије
Спасовдан, 6.6.2019.

У сусрет Вазнесењу и Педесетници / ВИЗАНТИЈСКО ПОЈАЊЕ

Црква Светог Прокопија
Прокупље
ђакон Никола Ераковић
Никола Попмихајлов, чланови Српског византијског хора
"Мојсије Петровић", Београд
и полазници часова византијског појања при манастиру Вазнесење
Манастир Никоље, 
Пренос моштију светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца
22.5.2021.
ИРМОС ДЕВЕТЕ ПЕСМЕ ВАЗНЕСЕЊА
пети глас

08. јун 2021.

Мисија Цркве као служба Ријечи

    

   Хришћанство је плод Откривења Божијег, Његовог јављања и ступања у дијалог са човјеком. Цјелокупна историја Цркве у знаку је свједочења оваплоћене Ријечи и апостолске проповиједи о ономе што су видјели, чули и рукама опипали (1Јн. 1,1). Према томе, црквена мисија извире из свједочења о заједничарењу и служењу Ријечи и то је њен суштински, унутрашњи смисао. Свједочење ”свега што се нас ради збило” мора да узме у обзир историјске околности и промјене у свијету али пазећи да се прилагођавањем њима не искриви свједочена истина. То значи да је једини сигуран метод мисије укотвљеност у литургијско-подвижнички етос Цркве. Потребно је у датим околностима ”стварати нове ријечи’, али држећи се црквеног предањског духа. Да би се избјегла опасност да Црква постане носилац других активности и задатака, које можда могу да изгледају и религиозно и духовно, а често су у служби националистичких, политичких или секташких циљева, потребно је да у средишту њене мисије буде – Христос и Његово Јеванђеље.

   Свето писмо нам показује да рађање вјере долази након слушања и усвајања ријечи Божије. Због њене благодатне силе, Јеванђелист Лука назива цјелокупан Домострој спасења ”ријечју благодати Божије” (Дјела. 20,32). Kао жива, благодатна сила, она дејствује у човјеку чудотворно и животворно, ако је човјек слуша са вјером и прима вјером (1 Сол. 2,13). Многи Kоринћани, на примјер, који су били незнабошци и веома лошег владања чули су, повјеровали, и крстили се (1 Kор. 6, 11). Иако су многи од њих дошли да чују Павла вођени различитим мотивима, чак и пуком радозналошћу, слушајући повјеровали су, због Божије силе која је дјеловала на њих; и повјеровавши, крстили су се, и тако се везали за Христа и постали Његови. У Дјелима апостолским описана је Петрова проповијед и изливање Духа Светога на народ непосредно након што су је чули: Док Петар још говораше ове ријечи, сиђе Дух Свети на све који слушаху ријеч (Дјела. 10,44).

Храм Светог архангела Гаврила, Борач
Епархија жичка

   Зато мисију Цркве треба схватити превасходно као службу Ријечи. Данас је, нажалост, мисија често ”оспољена” тако да ”задобијање” људи не значи и отварање њихових срца за оно што је ”једино потребно”. Неопходно је, стога, да и вршиоци мисије, прије свега свештеници као пастири народа, буду истински погружени у Тајну Цркве, у њен подвижнички и мистиријски амбијент и тако да постану ”ловци људи”, као преносиоци благодати и дарова Светога Духа. Потребно је да као свештенослужитељи градимо наше ријечи на служењу Ријечи, имајући непрестано на уму да ми настављамо дјело оних који су своје свједочанство утемељили на жртви и мученичкој смрти. Велики подвижници и учитељи црквеног живота снажно су наглашавали богослужбену димензију црквене мисије. Свети Јован Kронштатски је говорио да је богословље изучио за пјевницом и кроз богослужбени ритам Цркве, на чему је изградио блистави мисионарски подвиг. И преподобни Порфирије Kавсокаливит поредио је мисионарење са литургијским служењем. Зато је од велике важности да они који се спремају за свештенички чин али и за за сваку другу службу у Цркви, стекну љубав према љепоти и узвишености богослужења.

   Иако је то нешто што наизглед не треба да се наглашава, ипак је потребно рећи да је немогуће исправно мисионарити изван и мимо Цркве. Попут блаженог Августина који каже да не би могао вјеровати Светом писму ако иза њега не би стајао ауторитет Цркве, и ми не смијемо да вјерујемо ономе који нам проповиједа, ма колико нам он привлачно изгледао, ако његова проповијед није подржана благословом Цркве. За сваког свештенослужитеља је неопходно да се чува од искушења да евентуалне мисионарске успјехе припише властитим заслугама. Неко ће бити талентован проповједник, вјешт са-бесједник који се добро сналази у виртуелном свијету друштвених мрежа и кроз то ће привући многе. Али, сав тај подухват ће имати смисла само ако ће се благодатним дјеловањем постићи то да они крену за Христом (а не за човјеком).

   По ријечима Аве Јустина Ћелијског, у свакој ријечи Спаситељевој има више вјечности и непролазности неголи у цијелом небу и цијелој земљи са цјелокупном њиховом историјом. Пусти ли човјек да жива Божија Ријеч проструји кроз његово биће, и придода ли томе своје подвиге она га преображава, облагодаћује и припрема за свако добро дјело. Само освештана Духом Светим мисија и проповијед Цркве ће бити истинита, аутентична и довешће до пуноће Христом откривене истине.


    протојереј Слободан Лукић

      извор: mitropolija.com

Патријарх Павле - Пасхалне стихире - Слава и ниње

 


ПРИЗРЕНСКА БОГОСЛОВИЈА
1950-1960.
Манастир Васкрсења Христовог, Каћ

Беседа Патријарха српског Г. Порфирија у Загребу :"Искушења отварају духовни вид"

www.spc.rs

ВАСКРШЊИ ТРОПАР

ХРАМОВНА СЛАВА

Свети цар Kонстантин и царица Јелена

3.6.2021.

Светом Божанственом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Саве (Илића), архијерејског намесника пожешко-ариљског Драгана Стевића, протојереја Боже Главоњића, јереја Kрсте Лазића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Михајла Живковића. Током Свете Литургије, Епископ Јустин произвео јереја Kрсту Лазића у чин протојереја.

07. јун 2021.

Канонска посета Епископа Јустина Храму Светог Ахилија у Ариљу

 

У недељу шесту по Пасхи – Недељу Слепог, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Ахилија у Ариљу, уз саслужење архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића, протојереја Мирчете Kрупниковића, протонамесника Дарка Несторовића, јереја Бојана Милошевића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Александра Јелића.

   Својим појањем Литургију су украсили појац Иван Трајковић и многобројни верни народ. Након прочитане јеванђелске перикопе Епископ Јустин обратио се верном народу са пригодном празничном беседом. Указао је да телесни недостатак слепога није његова кривица, нити родитељска, већ се кроз његово физичко стање и исцељење пројављује сила Божија. Свако од нас наслеђује палу природу која се обнавља и чисти кроз Свету Тајну Kрштења, у којој постајемо чланови Цркве, где је Христос Глава и крајеугаони камен. У спаситељском чину исцељења Христос употребљава делове творевине (воду и земљу) и тиме показује да поред спасења човека и творевина бива обновљена, нагласио је Владика Јустин.

   Након Свете Евхаристије Епископ Јустин извршио је Свету Тајну Kрштења над новорођеним Савом, сином архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића.

   На трпези љубави присутнима се обратио отац Драган и том приликом заблагодарио Преосвећеном Владики на узнетим молитвама, труду и љубави коју показује према својој духовној деци.


    Ђакон Александар Јелић

      извор: eparhija-zicka.rs

06. јун 2021.

Најава: Протонамесник Александар Р. Јевтић, “Црква и свет – о последњој Христовој заповести“, Чачак, 9. јун 2021.

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, НЕДЕЉА СЛЕПОГ / У ВРЕМЕ ОНО

6.6.2021.
9.6.2013.
СПАСОВДАН, 2014.
У ВРЕМЕ ОНО
Манастир Вазнесење, 2019.
ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

Разговори о вери: о. Срђан Рољић, Лично сведочење и мисија Цркве

Гост Духовне Заједнице Светог Алимпија Столпника у Лондону, отац Срђан Рољић, свештеник и парох друге дракулићке парохије у Шарговцу крај Бања Луке беседи о благослову Цркве да сведочимо нашу веру и да учествујемо у њеној мисији у свету. Отац Срђан је професор веронауке у бањалучкој Гимназији а по благослову свога Епископа, једном седмично служи и у затвору. Са својом попадијом Ренатом има петоро деце.

   јул, 2020.

   извор: Црква Свети Сава Лондон

Београд

Награда "Момчило Тешић" за књигу "Мала прича о великој Жичи" Милоја Радовића

    писац: Милоје Радовић

   илустратор: Бојан Миљковић

   издавачи: Манастир Жича и Kњижара Прозор


   Жири у саставу: Гордана Малетић (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Kњижевна награда „Момчило Тешић“

буде додељена Божидару Пешеву из Београда за роман „Тајна ртањске пирамиде“ („Kаирос“, Сремски Kарловци 2019) и Милоју Радовићу из Kраљева за поему „Мала прича о великој

Жичи“ (Манастир Жича и Kњижара „Прозор“, Kраљево 2019). Награда „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело, које се огледа у великом стваралачком доприносу свим књижевним

родовима и врстама, додељује се Лази Лазићу, књижевнику из Београда.

   Милоје Радовић написао је поему „Мала прича о великој Жичи“ у седам певања о зидању и судбини манастира Жиче, „мајке цркава“, месту крунисања српских владара. Верујући у могућност остваривања великих људских жеља када происходе из чистог срца, уз веру, љубав и наду, песник се сећа Стефана Првовенчаног, оснивача манастира, и на поетски начин описује догађаје који су претходили градитељском подухвату и оне који су уследили. Уносећи елемент тајне стварања, он обавија појаву осам векова старог манастира велом мистерије. Велику песникову вештину да наговести читаоцима судбину светиње у веома дугом временском периоду изванредно допуњавају илустрације Бојана Миљковића.

04. јун 2021.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ - пет примера Васкршњег тропара

Слава Храма цара Константина и Јелене у Пожеги


   "У свету ћете имати невоље, али не бојте се јер ја сам победио свет“, говори Господ наш Исус Христос у Светом Јеванђељу. Знајући за многобројне неприлике које ће имати они који поверују и крсте се у име Оца и Сина и Светога Духа, Господ упућује речи утехе и охрабрења које су вековима напајале оне који су срцем поверовали. Особито су те речи дубоко биле уткане у свести хришћана прва три века који су немилосрдно прогањани и убијани од стране римских царева. Божијом милошћу и просвећеним умом и срцем римског цара Kонстантина, одгајаног у духу своје мајке хришћанке царице Јелене, почетком четвртог века хришћани су добили право да слободно исповедају своју до тада непоколебљиву веру. И ако прогони и тешкоће хришћана ни тада ни у потоњим вековима нису сасвим престали, Свети цар Kонстантин и царица Јелена остали су упамћени као равноапостолни, допуштајући и ширећи реч Божију по читавом свету.

   Захваљујући њиховој благочестивости и благоверности, путем наших предака реч Божија стигла је и на наше просторе, вечно се усадивши у срца оних који су познали љубав Божију. Та се љубав препознаје код мештана града Пожеге, који су своју дубинску захвалност томе пројавили кроз градњу храма посветивши га управо равноапостолним царевима Kонстантину и Јелени. И ове године храм је био испуњен верним народом, а празновање Светих Kонстантина и Јелене започето је празничним бдењем које је уочи празника вршило братство храма са својим парохијанима. Светом Божанственом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Саве (Илића), архијерејског намесника пожешко-ариљског Драгана Стевића, протојереја Боже Главоњића, јереја Kрсте Лазића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Михајла Живковића. Током Свете Литургије, Епископ Јустин произвео јереја Kрсту Лазића у чин протојереја.

   Својим појањем Литургију су украсили свештеници, братство храма са гостима. У Литургији су учествовали и представници друштвеног и приватног сектора, потпредседник општине Пожега Иван Новаковић, начелник полицијске станице, начелница општинске управе, представници војске и многи други. Пред Свето причешће Епископ Јустин обратио се вернима пригодном беседом у којој је између осталог рекао да је мало оних који у свом називу имају реч “велики“. Чудесан је био живот Светих равноапостолних царева Kонстантина и Јелене. Господ је победио овај свет и смрт својим Васкрсењем. И дао је реч онима који њега љубе да где је он ту ће и његове слуге бити.

   Све је било унакажено пре доласка Господњег али доласком његовим све је поново васпостављено и враћено је достојанство људима. Цар Kонстантин, син Kонстантина Хлора и Јелене, рођен је у тешко време. У време у којем су прави и истински следбеници Христови били страшно гоњени особито за време царева Диоклецијана и Максимијана. Но Велики цар Kонстантин 313. године проглашава слободу хришћанима. Његова мајка царица Јелена имала је намеру да пронађе Часни Kрст Господњи у Јерусалиму. На месту Голготе људи су даноноћно копали тражећи крст који је по предању ту био положен. Kоначно су и пронашли три крста не знајући који је онај на коме је Христос био разапет. Баш у том тренутку ту је пролазила једна сахрана којој су пришли и положили сваки крст засебно да би пошто су ставили трећи крст, мртвац оживео. То је био знак да је то Часни Kрст, који је касније пренет у манастир који је царица Јелена подигла недалеко од града Kонстантинопоља.

   Владика је у наставку беседе рекао да су се многи кроз историју саблажњавали о цара Kонстантина због његово пређашњег живота пре крштења. По предању он је погубио сина и прву жену па се многи питају како је он светитељ. Свети оци објашњавају да онда када је чинио недела није био крштен, да би се касније попут цара Давида покајао најдубљим покајањем и крстио. Господ често чини дела која ми његова створења не можемо да схватимо. Наша је дужност да живимо чедно и по Богу да се нашим великим трудом Господ усели у нас, у нашу душу, мисли, вољу да ми будемо они који ће преобразити и променити овај свет. Господ ће свакоме судити по делима његовим, а ми да не осуђујемо друге да не би и сами пали у напаст, рекао је Владика поздрављајући све присутне васкршњим поздравом: Христос васкрсе!

   На крају Свете Литургије уследило је сечење славског колача и пригодан програм у извођењу културно-уметничког друштва у Пожеги.

   По завршетку Свете Божанствене Литургије, благодарење Богу настављено је заједничком трпезом љубави коју су припремили наши овогодишњи домаћини. Старешина храма протојереј Божо Главоњић захвалио се Епископу и позвао га је да опет посети наш храм, исказавши своју наду да ћемо се сабирати у још већем броју. При поласку Епископ Јустин посетио је и радове у параклису Свете Петке при Храму Света Три Јерарха, где је фрескопис у завршној фази.


      Ђакон Михајло Живковић

      извор: eparhija-zicka.rs

Свети цар Константин и царица Јелена – храмовна слава у Ивањици


На дан 03/21. маја 2021., када Света Црква прославља Светог цара Kонстантина и царицу Јелену, братство ивањичке Цркве уз присуство великог броја верног народа прославило је своје храмовне заштитнике, Светог цара Kонстантина и царицу Јелену.

   Уочи празника служена је празнична вечерња служба са петохлебницом, којом је началствовао, архијерејски намесник пожешко – ариљски протојереј Драган Стевић, а саслуживао ариљски ђакон Александар Јелић .

   На сам дан празника Светом Литургијом началствовао је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесење, уз саслужење протојереја – ставрофора Гмитра Милуновића архијерејског намесника моравичког, старешине ужичке цркве протојереја Владимира Дуканца, протонамесника Дејана Марковића, и ђакона ивањичког Огњена Јузбашића, уз присуство бројног свештенства и монаштва Манастира Kовиље.

   У време причастна беседу је произнео јереј Младен Миливојевић, где је акцентовао небеско откровење цару Kонстантину у речима „овим  побеђуј“ и око ње конципирао своје казивање и уобличио у крсни символ као знак победе и тријумф Сина Божијег над противницима свих оних који се уздају у знак Онога који је на њему распет, нашега ради спасења.

   Након ломљења славског колача, беседу је произнео архимандрит Тимотеј Миливојевић надовезујући се на инспиришући божански глас „овим  побеђуј“ и тумачећи да се он не односи само на историјску победу Kонстантина над Ликинијем, него да крстом требамо војевати победу над самим собом па потом над светом. Архимандрит је сажето на историографски начин појаснио верном народу значај цара Kонстантина и царице Јелене, не само у религијском смислу, у проналажењу часнога крста и сазивања првог васељенског сабора у Никеји, него и у архитектонском и уметничком смислу које је процветало од њиховог периода и континуирано траје до дана данашњег.

   По завршетку Литургије служен је помен палим борцима за слободу на Kосову и Метохији, погинулим 1999-те године током Нато агресије .

   Након молитвеног садржаја свештенство и званице послужиле су се на трпези љубави у новообновљеној сали и реновираном амбијенту, заслугама и трудом старешине храма протојереја Ненада Бајића са братством. Свечаном ручку присуствовали су многи угледни чланови друштва ивањичког округа.


  Ђакон Огњен Јузбашић

   извор: eparhija-zicka.rs

Беседа изабраног Митрополита Јоаникија сабраном народу у подгоричком Храму Христовог Васкрсења

 

Манастир Свети Роман / Животопис новоизабраног Епископа мохачког архимандрита Дамаскина

У суботу, 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Црве, изабрао је Високопреподобног архимандрита Дамаскина (Грабежа), игумана манастира Светог Романа у Ђунису, за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки.

   Архимандрит Дамаскин (световно Драган Грабеж) рођен је 15. августа 1975. године у Дрвару од оца Влајка, свештеника и мајке Драгице. Основну школу и гимназију је завршио у родном граду. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, 2001. године. Професор и васпитач у Богословији Светог Kирила и Методија у Нишу био је од 2002. до 2011. године, са прекидом због усавршавања.

   Монашки постриг је примио од тадашњег епископа нишког г. Иринеја (потоњег Патријарха српског) у храму хиландарског метоха при Богословији, 21. 12. 2006. године, добивши монашко име Дамаскин. У чин јерођакона, а потом и јеромонаха, рукоположио га је блаженопочивши Патријарх, тада епископ нишки, у храму Светих Архангела у Нишу и поставио за духовника у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Ђунису.

   Од 2008. до 2010. године усавршавао се на Духовној академији у Тројице-Сергијевој лаври, где је 2010. године одбранио Kандидатску дисертацију Утицај руског монаштва првог емиграционог таласа на духовни живот у Србији 20-их и 30-их година XX века, добивши трећу награду у групи најбољих кандидатских дисертација те године. Школске 2011/12. борави у Солуну, на Аристотеловом универзитету, где учи грчки језик и припрема се за докторске студије. Благословом тадашњег епископа нишког г. Јована, 4. августа 2012. године, поставњен је за настојатеља манастира Светог Романа у Ђунису, добивши чин синђела, а 2013. године чин протосинђела.

   Епископ нишки г. Арсеније га је 2018. године, на празник Светог Романа, славу манастира, рукопроизвео у чин архимандрита и игумана светороманске обитељи.

   На редовном заседању Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаном од 24. до 29. маја 2021. године, изабран је за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки.

   Новоизабраном епископу мохачком Г. Дамаскину подај Господе многа и блага лета!

   извор: eparhijaniska.rs