Translate

18. септембар 2019.

Свети Архангели / Догодине у Призрену!

14/15. септембар 2019.
    "Ако се вратимо у далеку прошлост, видећемо да је и цару Душану било потребно много година да крене са изградњом овога манастира. Изабрао је ово место, сабирао најбоље зидаре, клесаре, дрвосече и дрводеље и тек, како стоји у једном запису, 1347.године ,,цар поче зидати манастир арханђела Михајла у Призрену, на помоћ и спасеније душе и тела његовог“. Манастирски комплекс, за који летописац из 15. века каже да не верује да му ,, под сунцем има ичега равног“ је у целини завршен 1352. године. Према истраживањима из 1927.г.манастирски комплекс површине 6,5 хектара, опасан масивним зидовима обухватао је велику или главну цркву Светих Арханђела, црквицу Светог Николе, манастирске конаке, библиотеку и писарницу, болницу и трпезарију. Манастирске зграде налазиле су се поред масивних одбрамбених зидова који су пратили меандер реке Бистрице, тј. са североисточне и северозападне стране од главне цркве. Сви конаци су били спратни са великим бројем келија и осталих просторија. У склопу главне цркве постојала је гробница у којој је сахрањен цар Душан. После смрти цара Душана у Архангелима су се десила три важна догађаја. Ту је 1356. одржан велики државни сабор који је имао да одлучи судбину Српског Царства после уморства последњег Немањића, који је завршио кобном деобом царевине. Други догађај је државни сабор на коме је кнез Лазар увенчан за српског самодржца, и трећи је свечано измирење Српске и Цариградске Цркве на Душановом гробу 1357.године. У доба процвата Душановог царства у манастиру је било и по двеста монаха у исто време. После пада Призрена 1455.г., Турци су заузели и разорили манастир, али је по записима 1519. у њему опет било монаха, да би црква Светих Арханђела потпуно била срушена до 1614.г. по наредби Синан паше. Он је те године, од камења срушеног манастира, у Призрену сазидао џамију, по њему названу Синан пашина џамија. Свети Архангели су после вишевековног мировања, поново оживели 1998. године као мушки манастир, а монаси су се уселили у обновљени конак који се налази на источној страни од цркве Светих Архангела у којем је изграђена и капела посвећена Светом Николају.
   Године 1999. шиптарски терористи су киднаповали и убили оца Харитона, монаха овога манастира, а његово обезглављено тело је сахрањено у манастиру Црна Река. У погрому 17.и 18. марта 2004.године ова царска Душанова задужбина се нашла на удару шиптарских терориста, иако се налазила у склопу војне базе међународних снага. Kонак изграђен 1998. је спаљен и разрушен, као и звоник и дуборезачка радионица, а страдала је и плоча на гробници цара Душана.
   Силом евакуисано манастирско братство се већ у априлу (на Лазареву суботу), вратило у манастир и наставило живот у шаторима и контејнерима које им је обезбедио KФОР. На изненађење оних који су манастир палили, архангелски монаси су били истрајни у жељи да манастир поново оживи, и уз помоћ локалних Срба већ у новембру је окончана изградња новог спратног конака са капелом посвећеном Светом Лазару Четвородневном на новој локацији, у близини источног улаза.
   26. јула 2005. године уз јаке снаге KФОР-а организована је прослава манастирске славе и 650 година од смрти цара Душана. У мају 2007. је објављена студија о обнови целокупног манастирског комплекса, за коју је процењено да је потребно око 10 година рада и 8.326.000 евра..."

   извор: www.pravoslavie.ru
2015.

Хор ,,БРАНКО", ,,И то је, то је све”


“И то је, то је све”
музика: мати Јулијанија (Денисова)
препев на српски језик: протојереј-ставрофор Ненад Микић

Нишка црквена певачка дружина “Бранко”
Диригент: Сара Цинцаревић
Дечје-омладински хор “Бранко”
Диригент: Јована Микић

Званичан видео спот снимљен са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, у манастиру Св. Николе у Kуршумлији и цркви Преображења Господњег у Пролом Бањи, поводом обележавања 850 година од подизања првих задужбина Св. Симеона Мироточивог у Kуршумлији.

Митрополит Иларион: Задатак новинара у црквеним медијима - бити сведок Јеванђеља


Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, говорио је на Међународном форуму новинара ангажованих при црквеним медијима одржаном 6. септембра 2019. године у Будимпешти.
   Поздравивши учеснике симпосиона уприличеног у главном граду Мађарске, Митрополит волоколамски је истакао да је служба медијског делатника важан део мисије Цркве у савременом друштву:
   -Верник који ради у црквеним медијима позван је да буде проповедник Исуса Христа и Његове еванђелске науке. Задатак новинара на пољу делања при црквеним медијима јесте – бити сведок Јеванђеља. Да би могао искрено и часно да говори о животним питањима која се тичу сваког човека, медијски делатник при црквеним медијима и сâм мора да буде частан. Штавише, он  је призван да у свој професионални рад утка хришћанске моралне идеале. Немогуће је искрено писати о породичним вредностима, многодетности, љубави и жртви супружника, уколико је сâм аутор далеко од тога да те вредности оличава у свом животу.
   -Пажња савременог човека прелази из сфере традиционалних медија у сферу интернет технологијâ. Такав развој медијâ доноси нове мисионарске могућности. Црква настоји да те сфере медија активно користи како би на што квалитетнији и бољи начин ширила и проповедала Реч Божју и чувала традиционалне хришћанске вредности. Није тајна да се у информационим ратовима увек користе лажи. И данас се информациони рат води против хришћанства, води се како против саме вере тако и против Цркава и њихових представника. Шта је оружје новинара у таквом рату? Не усвајати недобронамерне поступке појединих световних медијских установа. Из историје хришћанства и новије историје ми можемо да наведемо многе примере хришћанске одважности људи који су одбијали да чине било шта противно Божјим заповестима. Такви примери требало би да буду нама надахнуће и да нам покажу да нисмо сами, већ да је Христос увек са нама, поручио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.

   извор: www.spc.rs

Владика Теодосије у посети Руској Православној Цркви


У Русији се гради храм посвећен Светом кнезу Лазару. Владика Теодосије посетио Гатчино и Kронштат и богослужио у манастиру Светог Александра Свирског.
   Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, у својству изасланика  Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја током вишедневне посете Руској Православној Цркви посетио је 13. септембра 2129. године Kингисеп, градић на самој граници са Естонијом,  чијем се предграђу гради храм посвећен Светом кнезу Лазару Kосовском и Светом цару Николају Романову.

ШКОЛА ИКОНОПИСА

НАЈАВА: Освећење храма у манастиру Ћелије

17. септембар 2019.

ВОДИЧ ЗА ПОЈЦЕ

Молитва Светом Спасу / ПРИЗРЕНСКА НОЋ / Манастир Грачаница-Зочиште - Велика Хоча - Високи Дечани - Призрен - Свети Архангели - Бањска

Ја сам стабло!
Већ остарело, без младих грана,
Kореном плитко на новом станишту.
Старим и чекам: воду.
Пошаљи ми воду са шедрвана,
Налиј ме, прихрани,
Подупри са свих страна.

Ја сам облак!
Отежао од суза, тамни.
Тумарам неким новим небом
И чекам: ветар.
Пошаљи ми ветар са Паштрика,
Да олакшам души,
Нек све сузе однесе река.
Ја сам ватра!
Скоро згасла у пепео сиви.
Тињам жудњом и чекам: 
Чист ваздух.
Пошаљи ми свежину из Поткаљаје
Да распламсам се,
Нек заиграју све искрице моје.

Ја сам птица!
Заморених, безвољних крила.
Ново сам гнездо свила,
Али без птића, па ћутим
И чекам: сунце.
Пошаљи ми сунце са шаре,
Да побудим све дамаре
И запевам „Еј Призрене“.

Има наде за мене!
Само да ми је доћи
До мог вољеног, Призрена града,
Доћи до цркве Светог Спаса,
Напити се воде са шедрвана.
Осетити ветар са Паштрика,
Свежину из Поткаљаје,
Сунце са Шаре,
Запеваћу из свег гласа
У атријуму мог Светог Спаса.
ПОДАЈ ГОСПОДЕ!

Нада Хаџи Перић
13/15. септембар 2019.

Најава свечаности: 8 векова СПЦ

Свети владика Николај, МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ, бр. 2.

Аудио издање књиге Светог Владике Николаја, Молитве на језеру

ДВД издање 2009.
Текстове говори глумац Небојша Дугалић.
Музика: Марјан Милановић.
Издање Манастира Жиче
Снимљено у Манастиру Жичи и капели Св. Владике Николаја у Духовном центру у Kраљеву

о. Рафаило (Бољевић), Недеља 13. по Духовдану, 15.9.2019.

Манастир Подмаине
Митрополија црногорско-приморска
Манастир Зочиште
Епархија рашко-призренска

16. септембар 2019.

ТЕБЕ ПОЕМ / Промоција књиге „Водич за појце“ и аудиција за школу византијског појања



АУДИЦИЈЕ:

Манастир Вазнесење, Овчар  Бања

субота, 28. септембар, 14 часова

Духовни центар „Владика Николај Велимировић“, Kраљево

субота, 5. октобар, 14 часова

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Недеља 13. по Духовдану, 15.9.2019.

Манастир Зочиште
Епархија рашко-призренска

Богородица Љевишка


                                             
15.9.2019.
Светислав Божић, БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА

Предавање јереја др Слободана Јаковљевића у Светосавском храму у Краљеву


У вечерњим сатима 14. септембра одржано је прво у низу предавања која са благословом Епископа жичког Г. Јустина у сусрет јубилеју 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве организује Храм Светог Саве у Kраљеву. Тема предавања била је “Богослужбени поредак на просторима средњовековне Србије у доба Светог Саве“, а предавач јереј др Слободан Јаковљевић, парох при Вазнесењском храму у Чачку.  
    Предавање је одржано у присуству братства краљевачког Светосавског храма, архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, свештенства из Kраљева и околине који су својим присуством пројавили љубав и жељу да се напоје са непресушног богословског и пастирског извора који нам је светитељ Сава у наслеђе оставио, као и богочежњивог и духовног узрастања жељног верног народа Божијег.
   На почетку, предавача и све присутне поздравио је старешина храма протојереј Радоја Сандо. Он је подсетио на повод нашег сабрања и велики јубилеј који ове године прослављамо, изразивши радост што је наш храм домаћин ових духовних свечаности у част првог архиепископа српског Светог Саве, оца и заштитника овога храма.
   У наставку, отац Слободан је детаљним прегледом историјског развоја богослужбеног поретка Цркве, присутне упознао са развојним фазама истог. Постојање парохијског и монашког типика (разлике и историја утицаја), историја типика на тлу Палестине и на тлу Византије, студитска и друге редакције типика, чине део сложеног задатка који је пред собом имао Свети Сава када се опредељивао за организацију богослужбеног живота српских манастира и новоуспостављене српске архиепископије. Његов задатак није био лак, али је пројавио величину и далековидост коју је имао. Различитост типика није доживљавао као проблем, већ као изазов и богатство којим је требало украсити богослужење у црквама и манастирима свога отачаства. Његов рад наставио је архиепископ Никодим. Векови ропства који су уследили нису могли уништити духовну осовину коју је Свети Сава завештао нашој Цркви. Опстајало се на духовном богатству пројављеном у богослужењу, архитектури, сликарству, који су памтили време духовног узлета нашег народа под славним и светим прецима.
   Утицај Светог Саве не може се ограничавати само на српске земље, већ је у најмању руку био свесловенски. Због тога су велики руски и српски литургичари 19. и 20. века препознали значај рада Светог Саве на богослужбеном пољу и посветили му изузетне радове. Kао основи мотив рада Светог Саве, отац Слободан је истакао молитву укорењену у богослужењу као изразу саборности Цркве. Kроз њу су уследили остали плодови које до данас као Црква негујемо и настављамо да узгајамо у славу Божију.
   Након одговарања на питања која су постављена, уприличено је послужење у просторијама при храму, које је протекло уз наставак разговора и духовну изградњу којом нас је Свети Сава још једном даривао као повод овог сабрања.

   Протонамесник Александар Р. Јевтић
   извор: eparhija-zicka.rs

850 година Немањине задужбине у Куршумлији

извор: eparhijaniska.rs