Translate

Приказивање постова са ознаком Манастир Вазнесење. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Манастир Вазнесење. Прикажи све постове

30. октобар 2021.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, БЕСЕДА О ГНОЈНИМ РАНАМА ГРЕХА / Кондак Преп. муч. Андреју Критском


Св. пророк Осија. Син Веиријин из племена Исахарова. Живео и пророковао на преко 800 година пре Христова рођења. Речи његове богодухновене налазе се у књизи његовој која садржи 14 глава. Укоравао је много Израиља и Јуду због идолопоклонства, прорицао казну Божју за грехе, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божју колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве, и долазак Господа, и богатство дарова, које ће Он донети Собом на земљу. Живео до у дубоку старост, и мирно се упокојио.

      Св. муч. Kозма и Дамјан Бесребреници. Имају троји св. врачи, по имену Kозма и Дамјан. Једни се мирно упокојише 1. новембра, други бише каменовани у Риму 1. јула, а ови трећи беху из Арабије, и о овима је реч под данашњим датумом. Беху лекари по занимању; но када примише веру Христову, исцељиваху болеснике именом Господа Исуса Христа. И беху се прочули на све стране због свог чудотворног лечења. Злобни незнабошци ухватише их и одведоше пред кнеза Лисија у град Егас. Па пошто се ова света браћа не хтеше ни по какву цену одрећи Христа, бише најпре бачени у море, а потом у огањ. Но Бог Свемогући спасе их и од потопа и од огња. Ангел Господњи јави им се и спасе их. Kнез незнабожачки приписиваше то некој њиховој враџбини. А они му одговорише: „никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо, него имамо силу Христову, која спасава и нас и свакога ко призива пресвето име Христово“. Тада их удараху камењем, но камење се одбијаше од њих; стрељаху их стрелама, но и стреле се одбијаху од њих. Најзад их мачем обезглавише. Са њима пострадаше и венац славе примише св. Леонтије, Антим и Евтропије. Пострадаше у време Диоклецијана и Максимијана. Чудеса многа јавише се и од њихових св. моштију, као и од њих живих.
    Преп. муч. Андреј. Хрићанин по роду, и свештеник хришћански. У време гоњења икона показао се велики поборник иконопоштовања. Да би изобличио опаког цара Kопронима због иконоборства, оде св. Андреј у Цариград. Беше цар једнога дана у цркви св. муч. Маманта. Андреј уђе у цркву, стаде пред цара, и јавно га пред свима укори. „Боље би ти било, царе, да гледаш војничке послове и да народом управљаш него да гониш Христа и слуге Његове“. Због тога би св. Андреј много бијен и мучен и вучен по улицама. Неки јеретик удари га секиром и уби. Тако предаде Андреј своју свету душу Богу, 767. год. Мошти његове даваху исцелење болним.

 Св. Лазар Четвородневни. Главно му је празновање 17. марта и у Лазареву Суботу уз часни пост. Под данашњим датумом празнује се пренос његових моштију са острва Kипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида храм св. Лазару у Цариграду и пренесу му мошти у тај храм 890. год. Kада после близу 1000 година откопаше гроб Лазарев у граду Kитији на Kипру, нађоше мермерну плочу, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни пријатељ Христов.“

Видовити пророк Осија викаше
И народу грешном беду прорицаше:
– Господ, Господ збори, милост ми је мила
А немила жртва, прљава и гнила.
Преступисте закон к’о и Адам стари,
Лажи се клањате, лаж вам господари.
Престаће вам жртве, примати их нећу,
Ја сам себи жртву готовим највећу.
Орасте безбожност, безакоње жњесте,
И сијасте ветар, – олују пожњесте.
А сад сијте правду, – милост ћете жњети,
И бићете мени народ опет свети.
Мене се стидите, идоле волите,
Прељубу са грехом водите, водите!
Зато ћете бити по свету скитачи,
И сваки ће народ бити од вас јачи.
А ја ћу подићи Новог Израиља,
Једно ново царство, – царство светитеља:
Биће као роса, к’о љиљан цветаће,
Најлепшим мирисом свету мирисаће.
Ја сам Господ, Господ, што хоћу то могу,
Блажен – ко се клања Мени, живом Богу.

РАСУЂИВАЊЕ

   Друго јављење св. муч. Лонгина. Kада се св. Лонгин јави слепој удовици, којој беше умро синчић, обећа јој и вид јој повратити и сина јој показати у слави великој. Нашавши мошти св. мученика и додирнувши их рукама својим удовица одмах прогледа. И тако једно се обећање испуни. Идуће ноћи јави се св. Лонгин удовици у великој светлости држећи за руку сина њеног, који беше одевен у сјајно одело. Па као отац милујући дете рече удовици: „погледај, жено, сина твога, због кога толико плачеш! Погледај га у каквој је части и слави, погледај и утеши се. Бог га уврсти у небесне чинове, који живе у царству Његовом. Ја га сад узех од Спаситеља, и неће никад бити удаљен од мене. Узми главу моју и тело сина свога и сахрани у један ковчег, па више не тугуј за својим јединцем, и нека се не смућује срце твоје, јер њему је дата од Бога велика слава и радост и бесконачно весеље“. Видевши и чувши све ово испуни се жена великом радошћу и врати се дому своме говорећи сама себи: „исках очи телесне, а нађох и очи душевне. Бејах жалосна због смрти сина свога, а сад га имам на небу где у слави стоји с пророцима и радује се са њима непрестано“.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно виђење св. Стефана архиђакона и првомученика (Дела Ап. 7), и то:
1. како Стефан, пун Духа Светога, погледа и виде небо отворено:
2. како рече: ево видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Богу;
3. како га Јевреји засуше камењем.


Беседа о гнојним ранама греха

Усмрдјеше се и загнојише се ране мојеод безумља мојега. 
(Пс. 37, 6)

   О греховним ранама говори пророк, који је и сам најпре грешио и у самом себи осетио сав смрад греха. Kолико се из овог признања види нечистота првашњих грехова толико се исто види и потоња чистота покајника. Јер докле човек ходи гнојним путем греха, он не осећа загушљиви смрад греха, но када се удаљи с тога пута и крене чистом стазом праведничком, тек онда увиђа неисказану разлику између чистоте и нечистоте, између пута врлине и пута порока. Замислите осећање човека, који је ноћ провео у смрадној и загушљивој крчми и који се изјутра обрео у ружичној башти. Тамо смрад и отров, и понижење душе и тела, и јарост и раздор, мучење себе и других; овде велико Божје сунце над главом, красно цвеће унаоколо, свеж ваздух и мирис, тишина и здравље. Још је већа разлика између пута греховног и пута Божјег. Усмрдјеше се и загнојише се ране моје; тако описује велики цар своју греховну прошлост. Ништа тако не смрди као грех, ништа се тако не гноји и не распростире као грех. Смрад телесних рана само донекле напомиње неподношљиви смрад грешне душе. Зато се од такве душе удаљује свака светиња. Чисти духови небески склањају се од ње, а нечисти духови адски траже њено друштво. Сваки је нови грех нова рана на души, сваки је грех гној, и сваки је грех смрад. Но од чега долазе греси? Од безумља мојега, објашњава пророк. Ум избачен са свога божанског колосека наводи човека на грех. Док се ум не очисти, не може се човек очистити. А ми ум Христов имамо (I Kор. 2, 16), говори апостол, тј. имамо ум повраћен поново у онај колосек, у коме је био ум Адамов пре греховног смрада. Отуда, браћо, сва православна наука о подвижништву усредсређује своју пажњу на једну главну тачку, на ум човеков, на очишћење и исправљење ума.
О Господе Исусе Христе, Чистото и вечни Изворе чистоте, помози нам одбацити безумље наше; помози нам умовати према уму Твојему. Теби слава и хвала вавек. Амин.

ОХРИДСКИ ПРОЛОГ

Манастир Вазнесење, 30.10.2021.

17. октобар 2021.

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Недеља 17. по Педесетници

4.10.2020.
23.9.2018.
16.10.2021.

Празник у Савиним испосницама

 

Верни народ из краљевачког, студеничког и чачанског краја радосно је ишчекивао, да се и ове године на празник Покрова Пресвете Богородице окупи у Доњој Савиној  испосници.

   Свету Литургију је служио архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесење, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирољуба Маринковића
       После заједничке молитве у испосници, са живописом хиландарског зографа Георгија Митрофановића, једног од најбољих сликара прве половине 17. века и познатог сликара с почетка 19. века Алексија Лазовића, лепота јесењег крајолика учинила је још радоснијим дружење уз послужење, а затим и пешачење уском планинском стазом, која се на крају сужава у стазицу између високе литице и дубоке провалије,  до Горње Савине испоснице, места осмовековног молитвеног тиховања, триста метара изнад тла, на вертикалној каменој литици над кањоном Студенице. 
     У повратку, пут  је водио поклоњењу моштима светих Немањића у манастиру Студеница  и вечерњем предаху у манастиру Придворица, окруженог нетакнутом природом и жубором реке Студенице.

извор: eparhija-zicka.rs

11. октобар 2021.

Владичанска Литургија и молитвено сећање на архимандрита Јована у манастиру Лелић

Владика Исихије: Отац Јован је био узор свим монасима и верним људима

   У дану који је у календару светих Српске Православне Цркве посвећен Светом Јовану Богослову у манастиру Лелић принете су молитве за душу имењака му и једног од најистакнутијих богослова новог доба – архимандриту Јовану Радосављевићу, од чије се земаљске кончине данас навршило шест месеци. У манастирском храму Свету Архијерејску Литургију и парастос одслужио је Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање игумана Георгија, старешине манастира Лелић, архијерејског намесника првог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и игумана Германа, старешине манастир Рача, чији је сабрат последњих година био архимандрит Јован.
   Данашње окупљање у задужбини Светог Владике Николаја, уз кога је ратни четрдесетих година свој црноризачки пут започео дечак Милисав из Лелића, потоњи архимандрит Јован, прослава је монашког дара служења у Цркви Божјој. Његови телесни остаци почивају у светој лелићкој пустињи, у загрљају духовног му оца Светог Владике Николаја. Тај велики монах нашег времена, како је у његову част беседио Владика Исихије, најпросветљенији је монах  кога смо упознали и чије присуство и данас осећамо.
   Осећамо његову блажену и господствену личност, којом нас је све обасјавао у свом животу. Потпуно ненаметљиво, благо и човекољубиво. Осећамо и даље његово присуство и смело му се обраћамо да нас заступа пред Господом славе. Пред Господом његовим, Kоме је читав живот посветио и пред којим сада, по нашој вери обитава – део је дирљивог слова Епископа Исихија у част великог теолога, молитвеника и страдалника за веру Христову.
   Вера којом се отварамо за Господа означила је живот оца Јована више него било шта друго. Он је, нагласио је Владика Исихије, заиста слушао реч Божју и можемо бити уверени да није изашао на суд, него у живот вечни. Монаси, који испуњавају образ тог подвига,  превазилазе смрт у греху, јер се у највећој мери уподобљавају Господу, лику Божјем који је у свима нама. Осуђују грех у себи и чисте се од њега, а тиме осуђују и смрт и чисте се од ње. Они када умиру, умиру као праведници, којих се сећамо са похвалом.
   Сви смо ми познавали оца Јована и имали смо лични однос са њим. Сви смо могли да се осведочимо његовом монашком лику, дубоком смиреноумљу које га је красило, као и огромном поштовању и љубави које је имао за сваког човека и твар Божју. Био је узор свим монасима и свим верним људима, који су могли у њему да имају учитеља, старца и благог исповедника коме могу да се обрате и отворе своје срце, у коме могу да доживе истинску љубавну утеху у Господу – закључио је Владика Исихије, узмоливши оца Јована да се моли за све нас како бисмо се уподобили Господу и прослављали Га вечним славословљем у Царству небеском.
Молитва за душу архимандрита Јована принета је и крај његовог споменика на манастирском гробљу, где почива у непосредној близини првог игумана лелићке светиње архимандрита Авакума, такође великог духовника наше Цркве савременог доба. У име братства манастира, игуман Георгије даривао је панагијом Владику Исихија, за успомену на данашњи дан и његово прво служење у задужбини Светог Владике Николаја, духовног горостаса крај ког је стасао отац Јован, а чији пастирски лик до данас надахњује многи који су на служење Богу и свом народу призвани.

Ј. Ј.
www.eparhijavaljevska.rs

16. септембар 2021.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА, Час бр. 11, КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ (Византијско појање)

извор: ЖИВЕ РЕЧИ

Целокупно богатство нашег појања које баштини мелодије мноштва композитора од средњег века до данас, као и мелодије чије је упориште у првим вековима хришћанске цркве, не може да се научи у потпуности у оваквом формату.Свима који су заинтересовани да певају на Литургији овим напевом, а нису у могућности да се посвете подробном изучавању црквене музике, како теоријски, тако и по питању богатства репертоара, овај курс је потсрек за савладавање стандардних непроменљивих песама на Литургији, која је за већину нас једина служба, из разних разлога, у којој можемо да учествујемо...

Манастир Вазнесење
 7.9.2019.
ПРОСИТЕЉНА ЈЕКТЕНИЈА
21.1.2021.
Никола Попмихајлов, БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА,
  
издање у припреми

13. септембар 2021.

ПУТЕВИМА СВЕТИХ ОТАЦА: Свети Кипријан Картагински

Манастир Вазнесење
Свети Кипријан Картагински, 13.9.2021.


Kо је Свети Kипријан Kартагински? Шта каже Kипријан за јединство Цркве? Шта је то Kатоличанска Црква? Kакав су сукоб имали Свети Kипријан и Новат? Говориће у емисији Путевима Светих Отаца гост Арсеније Арсенијевић старешина храма Вазнесења Господњег у центру града и аутор ђакон Бошко Савић проф. Богословије Светог Саве.
преузми везу овде: www.slovoljubve.com

Свети владика Николај, Беседа о сили и мисији Христовој, како Исаија прорече

1. Празник појаса Св. Богородице. По успенију своме Св. Богородица даде свој појас Апостолу Томи. Тај појас доцније је пренет у Цариград и чуван у запечаћеном ковчегу у Богородичиној цркви Влахерни, задужбини царице Пулхерије. И никад се није отварао овај ковчег све до времена цара Лава Мудрога (886. – 912.). Супруга Лавова, царица Зоа, душевно оболи, и према неком тајанственом виђењу пожели она, да се на њу метне појас св. Богородице. Цар умоли патријарха, те се ковчег отвори, појас изнесе и стави на болесну царицу. Царица одмах оздрави. У спомен тога чуда установи се овај празник. Један део тога појаса находи се у Грузији у Зугдиду. На име: ћерка цара Романа исцели се помоћу тога појаса, па доцније, када је отац удаде за цара Абухаза Грузијског, она понесе један део тога појаса собом. По заповести руског цара Александра И саграђена је нарочита црква у Мингрелији у Зугдиду, где се чува тај део чудотворне одеће св. Богоматере.

2. Св. Генадије патријарх Цариградски. За патријарха дошао после св. Анатолија. Савременик св. Маркијана (10. јан.) и св. Данила Столпника (11. децемб.) У његово време основан славни манастир Студитски, позван тако по сенатору римском Студију, који дође у Цариград и с благословом Генадијевим подиже цркву св. Јовану Претечи и при њој манастир. Био је врло кротак и уздржљив. Никога није хтео запопити, ко није знао цео Псалтир на изуст. Председавао помесном сабору у Цариграду, на коме је симонија у цркви анатемисана. Чинио чудеса, и у визији сазнао кончину своју. Управљао црквом 13 год, и преставио се Господу мирно 471. год.

Манастир Вазнесење, 13.9.2021.

3. Свешт. муч. Kипријан. Родио се од неверних родитеља, и сам васпитан у многобоштву. Постао знаменит у Kартагени као учитељ философије и реторике. Био ожењен. Но када поста хришћанином, преста живети са женом, и предаде се даноноћном труду око проучавања Св. Писма и усавршавања свога карактера. Због његових необичних врлина би изабран за презвитера а убрзо и за епископа. Kолико беше милосрдан према хришћанима толико тврд према јеретицима. Написао је доста поучних дела, руковођен Духом Светим. Нарочито силно писаше против идолопоклонства, Јудаизма, и јереси Новацијанове. Kрасан му је и сладак напис о девству, као и о мучеништву, и милостињи, о трпљењу, о молитви Господњој, и т.д. Пострада за време Валеријана и Галијена 258. год. Пред смрт помоли се Богу, благослови народ, и остави 24 златника да се да џелату, који га буде посекао. Недостижна величина и великодушност правог хришћанина!

4. Св. Јован митрополит Kијевски. Бугарин по роду. Дошао у Kијев 1080. год, и одмах стекао толико уважење, да ускоро буде подигнут на престо митрополитски. Управљао црквом 8 год. Писао папи Kлименту посланицу, у којој га изобличавао због новачења, које је римска црква увела. Упокојио се мирно 1089. год.

Украс целој цркви, дика Kартагени,

Пре и после смрти Kипријан свештени,

И речју и делом он учаше верне

Особно хвалећи чисте и девствене:

– Девственост је, рече, светиња полова,

Оно је слобода од страстних окова,

И извор чистоте, украс моралности,

Достојанство тела, и веза скромности,

Девство мир је дома, девство – круна слоге,

Девство је тишина, одсуство тревоге.

Kад се дух човечји од тела повуче,

И у царство своје унутра увуче,

И сагледа раскош унутрашњег света.

Тад више не пушта тело да му смета

Са страстима лудим, са жељама разним,

Са бригама лишним, са луксузом празним,

Луксуз нам не јавља украшену жену

Но нечисту душу и порочност њену.

О слободо златна од сујетних жеља,

Нецењено благо само светитеља!

Слобода је девство, девство је тишина,

Обоје дарови – Божијега Сина.

О Божији Сине, о благи Господе,

Подари нам славу девства и слободе.


    РАСУЂИВАЊЕ

   Хришћанин не верује у кисмет, у судбу, у коб. Ако Бог и опредељује главне линије живота нашег, Он их према нашој молитви и заслузи може и да промени. Тако Он је продужио цару Језекију 15 година живот (Иса. 38); и Дију преподобном (19. јули) такође продужио је 15 година живот. Василију Великом продужио је Бог живот, по молитви светитељевој, за један дан, док је крстио Јеврејина Јосифа, свога лекара. Но како по молитви Бог може продужити живот, тако може, по греху, и скратити. Цар Анастасије придржаваше се Севирове јереси, т.зв. анакефалитске (безглавне) која распростираше глупост, да цркви не требају епископи и свештеници, него да је сваки себи епископ и свештеник, и да сваки има право на свој начин тумачити Св. Писмо и учити друге како он зна и верује. Узалуд св. Јован патријарх саветоваше цара, да се врати истини православној, цар не само не усвоји савете него кињаше патријарха на разне начине и смишљаше да га протера. Једне ноћи виде цар у сну неког страшног мужа на узвишеном престолу, који држаше књигу у руци. Тај муж отвори књигу, нађе име цара Анастасија и рече: „ја сам хтео пустити да још дуго поживиш, али због кривоверства твог ево бришем 14 година од твога живота“. И избриса нешто из књиге. Ужаснут цар скочи иза сна, и причаше сан свој присталицама својим. После неколико дана удари гром у двор царев и уби цара Анастасија.


   СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам весеље Давидово у Господу (II Сам. 6), и то:

1. како Давид пренесе ковчег завета из Вале Јудине у Јерусалим, и како од весеља играше пред ковчегом;

2. како се Михала, жена његова, подсмехну Давиду због играња пред ковчегом не стидећи се жена;

3. како Бог казни Михалу због тог неумесног подсмевања, те не имаде Михала порода до смрти.


Беседа о сили и мисији Христовој, како Исаија прорече


Дух је Господњи на мени; зато ме помаза

да јавим јеванђеље ништим; посла

ме да исцелим скрушене срцем: да

проповедам заробљеним отпуштење и

слепим прозрење; да огласим годину

милости Господње и дан освете. (Иса. 61, 1 – 2)

   Ово велико програмно пророчанство прочита Господ Исус на самом почетку Свога спаситељског рада, у Назарету, пред Јеврејима, и прочитавши седе и рече: данас се изврши ово писмо (Лк. 4, 16 – 21). Једно од најтамнијих пророчанстава за књижевнике и свештенике Јеврејске Он прочита, затвори књигу и рече: данас се изврши ово писмо. У то пророчанство нико од Јевреја није смео такнути, јер нико није знао, на кога се оно односи. Седам столећа минуло је било, одкад је ово пророчанство изречено и написано, и нико није знао, на кога се оно односи. А када је дошао Онај, на кога се то пророчанство односи, Он га је прочитао и применио на Себе. Тако је велики Господ наш оправдао пророка Свога и представио Себе свету.

   Дух је Господњи на мени. Зашто Он то говори кад је Он раван Духу као и Оцу? Ради сведочанства људима, како тумачи св. Златоуст. Не каже: благодат Духа него Дух, јер благодат је Духа на људима верним, а на Њему је сам Дух, као што се и показало на Јордану. Дух је сведок Сина, и ниједног тренутка Син није био без Духа. Господ Исус често спомиње Оца и Духа Светога једно из бескрајне љубави према Оцу и Духу, а љубав увек приписује своје другима, и друго ради поуке гордим људима, да не истичу себе, него да одају част другима, равним себи.

Све остало што је речено у овом дивном пророчанству испунио је Господ чудесним деловањем Својим дословце. Он је дошао углавном да јави милост Божју људима али у исто време и Страшни Суд онима, који ту милост буду презрели и одбацили. То је виђење Исаије, сина Амосова, пророка Божјег, пророка истинитог.

Поклонимо се, браћо, Исаији, чија богодухновена уста прорекоше Спаситеља и спасење наше, и не престајмо клањати се чудесном Спаситељу нашем, Господу Исусу Христу. Теби се клањамо, Господе и Спасе наш, и Теби благодаримо на премудром устројству спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети владика Николај, охридски и жички, Охридски пролог

26. август 2021.

Света Литургија, Десети час, ПРОСИТЕЉНА ЈЕКТЕНИЈА (Византијско појање)

                                             


Целокупно богатство нашег појања које баштини мелодије мноштва композитора од средњег века до данас, као и мелодије чије је упориште у првим вековима хришћанске цркве, не може да се научи у потпуности у оваквом формату.Свима који су заинтересовани да певају на Литургији овим напевом, а нису у могућности да се посвете подробном изучавању црквене музике, како теоријски, тако и по питању богатства репертоара, овај курс је потсрек за савладавање стандардних непроменљивих песама на Литургији, која је за већину нас једина служба, из разних разлога, у којој можемо да учествујемо...

    www.mojsijepetrovic.com

Никола Попмихајлов, БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА
Издање у припреми
Манастир Вазнесење
27.2.2021.
Манастир Вазнесење