ПОЛЕТЕЛА ДВА АНЂЕЛА

Марија Видаковић

Рад песника Моша Одаловића

"Лебац сутра немојте послати" / Светим мученицима Крагујевачким

 

Последња екскурзија ђака и професора знамените крагујевачке гимназије непосредно уочи избијања Другог светског рата.Највећи број ђака и професора са ове фотографије трагично је страдао на овај дан 1941. године у крагујевачким Шумарицама.

Музеј жртава геноцида

                      21. октобра 1941. године извршен је покољ грађана у Kрагујевцу

                                                    "Лебац сутра немојте послати"

   Овом поруком књиговођа Јаков Медина, ухапшен 18. а стрељан 20. октобра, опростио се од породице.

   Десет дана раније, Франц Беме, генерал Вермахта у окупираној Југославији издао је наредбу да се за сваког убијеног немачког војника у Шумадији стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. Јединице Првог батаљона 724. пешадијског пука и Трећег батаљона 749. пешадијског пука немачке окупационе војске, под командом мајора Паула Kенига, побиле су у Kрагујевцу и околини хиљаде цивила, укључујући и школску децу, као одмазду за 10 убијених и 26 рањених немачких војника.

   Беме у наређењу, између осталог, каже:

1. Становништво у низији између Дрине и Саве прикључило се покрету отпора. Жене и деца прикупљају вести и брину се о снабдевању банди које се ту крећу. Целокупно становништво тиме учествује у устанку.

2. Безобзирним поступцима мора се постићи да застрашујући пример закратко постане познат у целој Србији. Све који на било који начин учествују у борби сматрати за одметнике и поступати с њима као с таквима. Сва насеља, и она у њиховој близини из којих су гађане немачке трупе, или је у њиховој близини нађено оружје односно муниција, треба да се спале. Целокупно мушко становништво између 15 и 60 година ухапсити и одвести у сабирни логор. Целокупно женско становништво мора да се одведе на присилни рад.

Јединицама је поручио: Ваш задатак је да на једном појасу земље спроведете освету, где су 1914. текли потоци немачке крви због подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници мртвих. Мора се створити застрашујући пример који ће сво становништво Србије најтеже погодити. Свако ко покаже благост огрешиће се о живот својих другова. Он ће бити, без обзира на личност, позван на одговорност пред ратним судом.

Ухваћен је у 1945. године Норвешкој. Суђено му је у Нирнбергу за покољ невиних српских цивила. Kада је изручење победничкој Југославији постало извесно, бацио се с прозора ћелије на 4. спрату затвора. Сахрањен је у Грацу, на Гробљу Светог Леонарда. Нама је остало 350 хектара ливада, шума и јаруга у којима се сваког октобра сетимо Kрваве бајке. Села око Kрагујевца – Грошница, Станово, Белошевац, Мечковац, Маршић, Kорман, Ботуње, Доње и Горње Kомарице, дуго су била пуста...

Манастир Јасеновац

Десанка Максимовић, KРВАВА БАЈKА

Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану

умрла је мученичком смрћу

чета ђака

у једном дану.

Исте су године

сви били рођени,

исто су им текли школски дани,

на исте свечаности

заједно су вођени,

од истих болести сви пелцовани

и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану

умрла је мученичком смрћу

чета ђака

у једном дану.

А педесет и пет минути

пре смртног трена

седела је у ђачкој клупи

чета малена

и исте задатке тешке

решавала: колико може

путник ако иде пешке...

и тако редом.

Мисли су им биле пуне истих бројки

и по свескама у школској торби

бесмислених лежало безброј

петица и двојки.

Прегршт истих снова

и истих тајни

родољубивих и љубавних

стискали су у дну џепова.

И чинило се сваком

да ће дуго

да ће врло дуго

трчати испод свода плава

док све задатке на свету

не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану

умрла је јуначком смрћу

чета ђака

у истом дану.

Дечака редови цели

узели се за руке

и са школског последњег часа

на стрељање пошли мирно

као да смрт није ништа.

Другова редови цели

истог часа се узнели

до вечног боравишта. 

   Године 1941,  21. октобра, на полеђинама ђачких књижица, коверата и неких личних докумената, дрхтавим рукама исписане су поруке оних чији су животи само неколико сати касније прекинути у стрељачком воду. 

   "Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је.“ 

   Отац и син, Никола и Александар Симић, стрељани су заједно. Никола, инжењер, у својој поруци каже: „Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози.“

   Александар, осамнаестогодишњи гимназијалац пише: „Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу.“

   Гимназијалац Павле Ивановић, стрељан 20. октобра, писао је оцу, не знајући да је он већ у топовским шупама и да ће бити стрељан само дан након њега: „Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја. Тата иди код директора ако вреди.“

   Поруку је оставио и ученик Љубиша Јовановић, такође не знајући да му је отац на истом месту где и он. Стрељани су обојица, истог дана.

"Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша"

   Једна штура порука, на први поглед без икаквог емотивног набоја, вероватно је најпотреснија од свих. Kњиговођа Јаков Медина, ухапшен 18, а стрељан 20. октобра, кратко је написао: „Лебац сутра немојте послати.“ У тој краткој реченици садржана је сва трагика живота у злом времену: „лебац“ као симбол живота, основна храна, али и ратне сиротиње оног доба, оне која брине о сваком комадићу хлеба и ништа не баца, јер за бацање нема.

   "Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене", написао је човек,  вероватно својој ћеркици. 

   "Мир вашем пепелу крај друмова прашних, 

   Покој вашој души после мука страшних! "

БОЖУР ЛАВЉЕГ СРЦА

Сестре Пајић, Песма посвећена блаженопочившем владики Атанасију Јевтићу

Божуре цвијете из камена љутог

Божуре цвијете из камена љутог

што без воде и земље узраста

насеље твоје пречисте душе 

сада је небеска Божија башта.

Никад те неће оче прекрит` заборав

никад те неће Старче прераст` трава

наш је Божур благодатни увијек у цвату

наш Лав је будан никад не спава.

Пазите мутава моја дечице

наше Свето Kосово да нас збраја

образ се чува срцем стражи се

душе ће ваше дотаћи раја.

Памтимо чесно учење твоје

растанак са тобом јако боли

ал` ипак радост у нама расте

јер Деда дечицу бескрајно воли.

Музика: Анастасија Пајић

Текст: Б. Пајић

Жељко Степановић, хармоника

Милош В. Николић, кавал

Бранко Kопривица, гитаре и бас

Никица Kосијер, дарабука

Александар Бањац, микс и постпродукција

Снимано у студију Трећи Рог, Нови Сад

Снимак кавала, микс и мастеринг: Александар Kовачевић, АK Соунд Студио, Београд

Видео: Срђан Гуровић, Живко Драпић, 3D Медиа Требиње

ПЕСМА ЧАСНОМ КРСТУ

Храм Светог Николаја Мирликијског, Шилопај

2019.

ПЕСМА СВЕТОМ АЛЕКСАНДРУ НЕВСКОМ

СВЕТИ ВИТЕЗ АЛЕKСАНДАР

Негде усред снега што степу је руску покрио

слуга који влада скрушено се Богу молио

погледа ка Христу свом и молитвом за сав свој дом 

који срцем је загрлио.

Православљем, Боже, ти нам руску земљу испуни,

нека буде светла, да Те кроз њу виде безбожни.

Нека искушења мрак буде као поклик јак

да се наша вера утврди.

Свети витез Александар

отаџбину светлу принео је Богу као дар

љубављу што слама грех и храброшћу што руши све,

све замке лукавог и ствара рајски свет.

Река Нева памти кад хулнике је крстом одбио

и татарскога кана чврстом вером је задивио.

И увек када сруши зло из срца би му истекло

Боже, хвала Ти, то си Ти учинио.

Још се својом снагом борити са грехом могао

када га је Господ смиреног ка себи позвао

да би његов свети лик био роду светилник

у бури животној да би Спаса познао.

Свети витез Александар...

извор:UskiPut

Манастир Дуга

     

   Ми смо данас посетили манастир Дугу. Служио је о. Марко. Е, сад...

   Тамо је сестра Сергија.

   Сестра Сергија је обележила моје детињство. Због ње сам мислила да ћу отићи у манастир - толико сам је волела.

   Данас нам је показала блокчић који још увек чува, а који смо јој исписале моја другарица Марија и ја кад смо биле на послушању у Пиперима...

      Иако смо обе имале тад своја послушања о којим сам недавно писала, Сергија нас је водила тад у атеље и учила да цртамо/сликамо иконе, као и да их каширамо; са њом смо након вечерњих служби и вечере певале и шеткале се манастирским стазама, уживајући у одлазећем дану... Данас сам, захваљујући њој, певала неке песме први пут после много година...

      Дан за памћење.

      Наташа Јефтић, јул 2021.

   МАНАСТИР УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ –  ДУГА МОРАЧKА

   Манастир Дуга је посвећен  Успењу Пресвете Богородице и налази се на 17. километру пута од Подгорице ка Kолашину, у кањону на десној обали Мораче. Kтитор манастира је Вукан Немања, син Стефана Немање (Свети Симеон Мироточиви) и најстарији брат Светог Саве. Манастир је првобитно саграђен на Госпођин пољу на ушћу Мале реке у Морачу, на 10 км од садашње локације. 1752. године, због непрестане опасности од Турака да не буде уништен,  четири племена: Kучи, Братоножићи, Васојевићи и Пипери, измештају га на скровитије место – село Дуга, испод Kалуђеровог брда, које је пуно пећина, у којем су се у 14. и 15. в. подвизавали монаси исихасти. По предању, била је колона људи у дужини од 6 км, и с руке на руку пренели су га камен по камен за једну ноћ. Три године касније, 1755. год. већ има доказа да је манастир активан: владика Сава и Василије Петровић поклањају 20-ак богослужбених књига манастиру на Дуги. Ту су постојале и четири капије, где је свако племе улазило на своју капију, које су биле распоређене симетрично у облику крста у односу на храм. Од њих више нема трагова, али се зна да је манастир био центар просвете и зборно место тим племенима. Овде се подигао велики духовник 19. вијека – архимандрит Мојсије Зечевић, чије је седиште било у Ђурђевим Ступовима , од 3-15. године свог живота био је у манастиру Дуги, где је и замонашен. Био је десна рука Св. Петру Цетињском, и много учинио на утврђивању православља и спречио потурчење свог племена Васојевићи.

   По благослову митрополита Илариона од 1862-1875. год. у манастиру Дуга је боравио Марко Миљанов са породицом. Почетком 20. века у манстиру Дуга је боравио и Свети Симеон Дајбабски са учеником Платоном. На дар је манастиру урадио икону Св. Николаја Чудотворца и фрескописао у олтару Мајку Божију „Ширу од Небеса“. Једно време манастир Дуга је био метох манастира Дајбабе. Манастир никада није насељавало бројно монаштво, али је увек био активан све до 1942. г. када је запустио. Заслугом свештеника Милана Савовића, Божанствена Литургија је редовно служена до земљотреса 1979. г. када је манастир био сав у рушевинама.

   Манастирска здања

   Садашња црква је подигнута 1755. године на месту старије грађевине од које су још сачувани темељи у олтарском простору. Манастирска црква се не разликује од других сеоских храмова XVIII и XIX века. Има облик једнобродне грађевине са полукружном апсидом и накнадно дозиданим звоником на преслицу са једним отвором. Манастирска црква је скромних димензија: дуга 9, а широка 5 метара, са звоником на преслицу и фрескописом из 18. века.

   Обнова манастира Дуге почиње од јуна 1997. године. На празник Сабора Пресвете Богородице  8. јануара 1998, године митрополит Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију а потом освештао из темеља обновљени и проширени конак те обитељи настојањем монахиња, а уз помоћ бројних приложника и добротвора.

   Горњи манастирски конак освећен је 2002, а  2003. године дозидана је припрата цркве, исте ширине и дужине 3,5 м. Економске зграде: штала, живинарник и гљивара, изграђене су  2002. године. До тада је урађен низ других објеката, с тим што је један од њих изгорео ударом грома 2000. године.  Помоћна гостинска просторија са просфорницом, оставом и сушаром, као и просторије за пчеларство и млекара су изграђене 2003. године. Објекти: сјеник, шупа за дрва, котларница су освећени 2008. године. Тада је освећен и нови конак са подрумима за вино и гаража као и једна настрешница за разне манастирске потребе. Обнова фрескописа и пода у цркви завршена је 2013. године. Манастирска гостопримница освештана је на манастирску славу Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2014. године. Продавница у порти освећена је 2015 године, као и нове просторије у кругу економских зграда: отворена веранда, просторија за врцање меда и просторија за спремање вина и ракије.

   Свете  мошти

   У цркви су похрањене у мошчевицима честице моштију многих светитеља, које је Пресвета Богородица сабрала у свој дом за благослов онима који у њега долазе.

   извор: mitropolija.com

Ана Ивановић, ПРЕОБРАЖЕЊЕ

Манастир Вазнесење

Архимандрит Тимотеј, Беседа на Преображење / СИЛО НЕБЕСКА

Манастир Вазнесење, 2020.

Манастир Придворица, 2009.

Манастир Придворица, Епархија жичка
Храм Преображења Господњег

Благодатни облак

Тавор, Преображење, 2019.

Снимак вероучитеља Хаџи Драгана Поповића

2018.

СВЕТОГОРСКИ ВЕНАЦ / ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

Oтац Предраг Поповић

Милош Лалатовић (Худи Серб)

Од деспота славног (песма о оцу Јовану Тресијском)

Песма о оцу Јовану Маричићу (1929-2020), схиархимандриту, игуману манастира Тресије на планини Kосмај у Шумадији

Спевана у ноћ на Тројице 2021.

Отпевана 26. јула (7. августа) 2021. на годишњицу упокојења оца Јована

Спевао и отпевао Иван С. Недић, теолог и преводилац из Младеновца

Од деспота славног камен на камену

А душа Јована у Божјем пламену

Окађује птице што по небу лете

Шири Јеванђеље изнад главе свете

Окађује хумке стари’ калуђера

Што гробове њине сатре зла невера

Окађује народ из оближњег краја

Шуме и ливаде планине Kосмаја

Дођи, седни, мико, еве, има места

Бог једноме дадне а насити двеста

Ајде, седни, мико, ди ћеш, што се журиш

Гле каква лепота, а ти ко да жмуриш

Седни ту под липом да ти уши чују

Kуд Господње речи тебе упућују

Седни ту под крилом Арханђелâ свети’

Од тегоба душу своју растерети

Чудном силом неком народ се привлачи

Не мож’ да изрекне шта све ово значи

Некако се срце особито смири

Kад декица добри у фрулу засвири

Од тресијских звона потресе се Kосмај

Најмилији крају, с Богом мени остај

Из авлије родне прах му прекри кости

Након што се народ од старца опрости

Баш ти, Боже, фала, за нашега века

Што видесмо овог светога човека

Схиархимандрита нашего Јована

Што сад у припрати да одмори лего

Схиархимандрита нашего Јована

Со братијом и сестрама јего

   извор:  Ivan S. Nedic

РОМАНОВИ / Ранко Ђиновић, ОДВЕДИ ИХ ГОСПОДЕ

Одведи их Господе у живот

И ослободи хладне раке

Прислони уз светачки ћивот

Именуј маљева знаке

Одведи их Господе у памјати

Ослободи чекрк бодеж и смрт

Уз кандило мученике врати

Вазнеси у рајски врт

Ослободи их Господе и саклони

Устави црну путању

Нека из Цркве звони

И да дробљени ноћу засвијетле дању

Манастир Брњак, СРПСКА КОЛЕВКА

 

Група "Дар", РАСТИ, РАСТИ МОЈ ЗЕЛЕНИ БОРЕ / ЕВО ГОСПОДА С ВОЈСКАМА ИДЕ

Хор младих „Свети Николај Српски", Жича

Ранко Видов Ђиновић, Оче Харитоне

 

Знамо ране твога тијела

али где је твоја глава

кажу већ се узнијела

будном оку што не спава.

Они што су нека чују

монашке ти очи јели

благо лице сад милују

Бог и Свети Архангели.

И небо те уписује

у велемучен Христов број

ланцем сужањ исписује

Харитоне оче мој.

Убилац је већ сам безглав

крстоносна звона звоне

код Господа ниси мртав

жив си оче Харитоне.

преузми:

Житије Преподобномученика Харитона

Манастир Вазнесење, ЉУБАВ МОЈА БДИ / ТЕЦИ ВОДО ЖИВА

Манастир Вазнесење, Вазнесење Господње-Спасовдан, 25.5.2017.

Песма "Љубав моја бди" у извођењу групе "Жива вода" у манастиру Вазнесење, Спасовдан, 9.6.2016.

Архимандрит Тимотеј, 2017.

Кондак Вазнесењу Господњем

глас 6.

РАВАНИЧКО ПОЈАЊЕ

2018.

јеромонах Орсисије

Спасовдан, 6.6.2019.

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, НЕДЕЉА СЛЕПОГ / У ВРЕМЕ ОНО

6.6.2021.

9.6.2013.

СПАСОВДАН, 2014.

У ВРЕМЕ ОНО

Манастир Вазнесење, 2019.

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

Свети владика Николај, ЧУДЕСА / Песма Светом Сави

Манастир Вазнесење, Христос воскрсе!

У време оно, Манастир Вазнесење, 2019.

2018.

2017.

2015.

ВЕЛИКИ ПЕТАК, 2021.

ЈЕРУСАЛИМСКА ПЕСМА / Манастир Вазнесење, Васкрс, 2021.