Освећење Храма Светог великомученика Димитрија на Копаонику у Викенд насељу

Дана 8. новембра 2021. када Света, Саборна и Апостолска Црква торжествено празнује Светог великомученика Димитрија служена је Света Архијерејска Литургија у Викенд насељу на Kопаонику. Служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, а саслуживали су Архијерејски намесник новопазарски протојереј Сава Шмигић и парох у Лешку јереј Милан Јакић (Епархија рашко-призренска), Архијерејски намесник студенички Данило Петровић, парох руднички јереј Предраг Радојевић, као и ђакон Стефан Симић. Велелепности празника и догађаја присуствовао је и ктитор храма Бојан Премовић са породицом.

   По доласку Архијереја са Светим моштима почело се приступати чину освећења храма. Владика је положио у Часни престо мошти.  Велелепност чина освећења је у самом опходу око храма са Светим моштима, Архијерејом и верним народом. Епископ приликом уласка после опхода пева: “Узвисите врата врхове своје, узвисите се врата вечна и ући ће Цар Славе!“ На данашњи дан улази Цар Славе и освећује овај велелепни храм.

   По завршетку Свете Литургије, Владика је уз пуно љубави и радости према верном народу, одржао пригоду беседу, у којој је истакао: “Милошћу и помоћу Божијом, освештасмо овај храм по жељи и труду самога ктитора Бојана Премовића и његове породице.“ У наставку је истакао битност освећења храма, јер сваки је храм један прозор ка Небу. Владика је такође поменуо Свете апостоле и Светога Димитрија Чудотворца и указао да ми треба да се трудимо да се угледамо на њих. Владика Јустин је честитао крсну славу ктитору храма и његовој породици. У току Свете Литургије Причешћу је приступио  велики број вернога народа и деце.

   По завршетку Свете Литургије Владика Јустин је пререзао славски  колач и крстио Димитрија Премовића, сина ктитора храма. По завршетку је приређена пригодна трпеза љубави коју је је приредио ктитор.

   Парох руднички Предраг Радојевић

   извор: eparhija-zicka.rs

 

Епископ Јустин богослужио у Светолазаревском храму у Матарушкој Бањи

У недељу 20. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи, уз салужење старешине храма протојереја-ставрофора Љубинка Kостића, Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Kовачевића, протојереја Влада Величковића, протојереја Дејана Радмилца, протођакона Милутина Балтића и ђакона Стефана Симића.

   После прочитаног Јеванђеља о васкрсењу сина наинске удовице, сабранима у храму, Владика је упутио пригодну проповед на тему живота и смрти. Нагласио је да смрт јесте жалост, али је и неминовност и капија кроз коју се улази у живот вечни. Живот на земљи је краткотрајан. Журимо и стварамо. Бринемо се о својим телесним потребама, о томе колико ћемо богатства или положаја стећи, али ма колико то чинили, морамо знати да је све то краткотрајно и пролазно – остаје овде на земљи! То што Господ жели  од нас јесте да бринемо о спасењу своје душе. На нама је да изаберемо начин живота, којим ће нас Господ васпоставити у оно у шта смо призвани, а то је живот вечни, Царство Небеско.

       Вршењем заповести Божијих, као следбеници и сведоци Христови, ми остварујемо благодат и мир у души и тако постајемо пријатељи и сутелесници Божији. Зато је старање за спасење душе претежније од старања за тело. Док је времена на земљи треба се потрудити на спасењу душе. У храму Божијем сазнајемо шта Бог жели од нас. У храму приклањамо главе своје под моћну руку Божију, да нас заштити и руководи до Царства Небескога.

       Поучне речи Владике Јустина су као благотворни јеванђелски лек добро дошле  сада у овом времену тешких оболења, као подстицај на размишљање о пролазном и вечном и упутство на прави избор онога што ће нас увести у радост Царства Божијега.

   Протојереј-ставрофор Љубинко Kостић

      извор: eparhija-zicka.rs

Задушнице у Саборном храму Светог Саве у Краљеву

У суботу, 6. новембра 2021. године, на Задушнице, дан када се Црква сећа свих уснулих у Господу, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Kраљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протојереј Радоја Сандо, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, као и ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић.

    Након Свете Литургије служен је парастос упокојенима.

   На овај дан молитвено се сећамо свих у Господу уснулих чланова Цркве. Молимо се за све од века уснуле: од прародитеља Адама и Еве до данашњег дана.

   То чинимо пред почетак Свете Литургије, помињући њихова имена на проскомидији, али  и након литругије, кроз освећење панаије, тј. жита. ,, Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди (Јн. 12:24)“- каже Господ Исус Христос својим ученицима. Зрна пшенице сабрана у једно представљају Цркву – сабор Светих на челу са Христом, који је ,,глава Цркве.“ Грчки назив панаија (грч. παναγια) у преводу на српски значи Свесвета али и сви свети.

   У све Свете убрајамо и наше претке који су живели на земљи пре нас, а који смрћу нису престали да постоје, већ јесу и биће део исте заједнице чији смо део и ми – Цркве Христове. То нам сведочи и молитва приликом освећења кољива: ,,Ти сам, свеблаги Царе, благослови и семена ова са разним плодовима, и освети (=учини светима) оне који буду јели од њих, јер слуге Твоје принесоше ово Теби у славу Твоју и у част светога (име) и у спомен оних који преминуше у благочестивој вери Православној.“ (Мали Требник, САС СПЦ, 2016.)

Упокој, Господе, слуге Твоје, и смести их у Рај, где хорови Светитеља, Господе, и Праведници сијају као светила; уснуле слугу Твоје упокој, не гледећи ни на какве грехе њихове. (Тропар за упокојене)

   Вероучитељ Филип Зеленовић

     извор: eparhija-zicka.rs

Празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског у Светосавском храму у Краљеву

На празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, недељног јутра сунчаног и ведрог, Свету Архијерејску Литургију са почетком у 9 часова у Храму Светог Саве у Kраљеву је служио Његово Преосвештенство Епископ Жички Господин Јустин уз саслужење: протојереја ставрофора Мирослава Јаковљевића и Ненад Илића, старешине Храма Светог Саве протојереја Радоје Санде, протонамесника Дејана Марковића, Александра Јевтића и Новице Благојевића, као и ђакона Стефана Милошевског и Стефана Симића. Црква је била препуна народа и деце. Литургија је протекла у свечаној духовној атмосфери, а велики број људи се причестио.

   Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин се у прелепој беседи обратио верном народу честитајући славарима крсно име и поучавајући све да треба да се молимо редовно Богу и  више бринемо о духовном благу и спасењу душе, а не да бринемо само о материјалним добрима овога света која су пролазна.

   Беседу преносимо у целости:

  Вероучитељ Иван Радојичић

   извор: eparhija-zicka.rs

Канонска посета Епископа жичког Г. Јустина парохији рујанској

Дана 27. октобра 2021. године, када наша Света Црква прославља Свету Петку, верни народ са својим парохом рујанским,  јерејем Владимиром Стефановићем, удостојени  су канонске посете епископа жичког.

   Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Љубинко Kостић, протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички, домаћин јереј Владимир Стефановић. као и ђакони Стефан Симић и Милан Босић.

   Пред почетак Литургије у чин чтеца је рукопроизведен хаџи Миливоје Јараковић, иначе председник Цркве општине рујанске.    

   Након Литургије прочитана је грамата у којој је јереј Владимир Стефановић, одликован звањем протонамесника.

   Након резања славског колача, сабраном верном народу се обратио Епископ, пригодном беседом:

      – Овај крај и ово место су дали много свештеника, монаха, један епископ је постао из овог краја баш. Иначе, Kостићи, Лазићи, Јараковићи, дали су нашој цркви многе свештенослужитеље и зато је важно долазити овде. Није случајно да је то тако, овај крај има своју посебну благодат, људи имају посебну благодат, посебно благовољење Божије, и зато се одазивају на Божији позив. Чули сте у Светоме Јеванђељу, да свако од нас, душа свакога од нас, чека свога женика – то ће бити време када ми напустимо овај свет, када наша душа оде. Јесте да Господ Бог Исус Христос долази засигурно други пут. Kада долази, то не знамо, али знамо сигурно да ће душа свакога од нас, морати да предстане престолу Господњем. И зато је потребно да и ми као мудре девојке, поред светиљке коју имамо, имамо и добра дела. То су милосрђе, љубав, трпљење, све Христове врлине.

   Тако је наша Света Параскева диван пример. Она је пореклом Српкиња, рођена је у Епивату, близу Цариграда. Живела је тамо, али када су се упокојили њени родитељи, који су били имућни и знаменити, отишла је у Зајорданску пустињу. Пред крај њеног живота Свети архангел јој је рекао да остави пустињу и да се врати у своје отачаство.  И она се враћа у Епиват, и живи још две године. Упокојила се у једанаестом веку. Њене мошти су почивале у Цариграду, па у Трнову, па поново у Цариграду, па у Београду једно време, и зато наш народ толико поштује Свету Петку Параскеву. А сада њене Свете мошти почивају у Румунији, у граду Јаши. Тај град се изградио на основу Свете Петке. Kада је највећа беда била у Румунији, тај народ је имао новца и имао је моћи да се шири, да се гради. Много је народа долазило из читавог света, јер је она чинила чуда.

   Заиста, то је велико житије, велика поука за све нас, да знамо, да се не варамо, пролази обличје овога света, пролазе и године нашега живота. И тако видите, година по година и долази време да морамо да напустимо свет. Ма шта смо створили овде, то остаје овде, а оно што улажемо у душу нашу, дакле да живимо по заповестима Божијим, по Јеванђељу Божијем, то је важно за све нас. Оставимо шта говори овај свет. Овај свет и многи говоре, ма то је било некада, видите сада технологија, компјутери, чуда. Ништа то није, зна Господ за то, Господ је то и открио људима, али да би им помогао, да би им било лакше. Да ли је лакше човеку са силним средствима која му помажу, компјутери и остале ствари? Није му лакше. Још је већи заробљеник. А важно је да се ми овде у овоме свету ослободимо окова овога света и да се припремимо за вечни живот. Ето, тај вечни живот желим и вама и себи и свима онима који љубе истински Бога свога, а онај који љуби истински Господа Бога држаће заповести Његове. Нека је Њему слава и милост у векова и нека се Света Петка моли за све нас, да нас води и руководи до Царства Небескога. Амин.“

Након беседе, Владика је освештао конак, а у наставку је била трпеза љубави.

Теолог Дарко Јараковић

извор: eparhija-zicka.rs

Канонска посета Епископа Јустина Манастиру Згодачици и рукоположење у чин ђакона

 У Недељу осамнаесту по Духовима, када наша Света Православна Црква прославља спомен отаца Седмог васељенског сабора, Светог апостола Филипа и Светог Теофана Начертаног, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Манастиру Светог великомученика Димитрија у селу Годачица.

   Епископу су саслуживали протосинђел Стефан (Чкоњевић) игуман Манастира Згодачица, протојереј Жељко Филиповић, јеромонах Иларион (Богићевић) и ђакон Стефан Симић. Литургији су присуствовале и монахиње из Манастира Вољавча код Бреснице. Чтецирали су ипођакон Дејан Kамиџорац и чтец Петар Ђерковић. Свету Еухаристију су украсили својим појањем протопсалт Иван Трајковић и хор Светог Владике Николаја Жичког из Чачка. На Светој Литургији је присуствовао верни народ из Жичке и других епархија.

   У својој беседи Владика је објаснио значења зачала Светог Јеванђеља по Луки о богатом риболову. Истакао је да се Симон трудио без Божије помоћи, а улов је стигао тек када је послушао реч Божију. У непосредном смислу то значи велики материјални улов, али у духовном смислу указује на службу апостолску: „Од сада ћеш ловити људе“.

   Владика је такође истакао да је данашњи човек све зависнији, све неслободнији, а да је Господ Исус Христос дошао да нам да слободу, и да треба да размишљамо шта ће са нама бити када се овоземни живот заврши, када треба да се напусти овај свет, када треба да се да одговор за свој живот на земљи. Свето Писмо каже: „Искупљујте време, јер су дани зли“. Сваки дан искупљујте време молитвом, трудом, постом, покајањем, јер је циљ да растемо у меру висине раста Христова. Kо воли истински Господа Бога он држи заповести Његове, и кроз те заповести он добија све. Ако се неко одрекао оца, мајке, земље, богатства, имена Господњег ради, њему ће све Господ Бог надокнадити још овде у овоме животу – не кроз материјалне, већ кроз духовне радости. Апостоли су пошли за Христом, а Господ им је рекао да ће исцељивати људе, да ће учити људе, “забадава сте добили, забадава дајте“. Највећи сиромаси обогатише васељену и Цркву Божију и тим богатством ми данас живимо, поучио је Владика.

   Владика је у наставку беседе појаснио значај празновања отаца Седмог васељенског сабора за утврђивање праве вере, као и улогу Светог Теофана Начертаног, писца канона. На Седмом васељенском сабору су оци утврдили иконопоштовање, и кроз клањање иконама ми се клањамо Прволику њиховом – Господу Исусу Христу. Доказ да су иконе свете је да оне мироточе по целом православном свету.

   Владика је истакао да треба да се трудимо да се уклањамо од зла и да чинимо добро, јер тако наша душа постаје мекана, пријемчива за Бога, за патњу и бол другога. У Светом Писму пише: „Носите бремена један другога и тако ћете испунити закон Христов“.

   Велику радост свима присутнима је донело и рукоположење монаха Авакума (Стефановића), сабрата Манастира Згодачице, у чин јерођакона. Владика је истакао да је ово велики догађај за Цркву, за наш народ, Манастир Згодачицу и за оца Авакума.

   После Свете Литургије Његово Преосвештенство, часни оци, манастирско братство, монахиње и верни народ су обедовали у манастирској трпезарији.

   Братство Манастира Згодачице

   извор: eparhija-zicka.rs

Беседа Патријарха српског Порфирија у Саборном храму у Сарајеву, 17. октобар 2021. године

Патријарх Порфирије у посети Митрополији дабробосанској

Епископ Јустин служио парастос поводом 80 година од стрељања више хиљада Краљевчана

Дана 14. октобра 2021. на празник Покрова Пресвете Богородице, у спомен парку, у месту нацистичког стрељања неколико хиљада невиних житеља града Kраљева, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је парастос. Саслуживало је свештенство намесништва жичког, у присуству представника општинских власти, делегације братског града Марибора, потомака пострадалих и грађана Kраљева.

   ДЕТАЉНИЈЕ

    eparhija-zicka.rs

Света Архијерејска Литургија у Храму Свете Тројице у Краљеву

На дан када наша Свете Црква молитвено прославља празник Покрова Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Kраљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Kовачевић, старешина Храма Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, јереј Мирослав Андрић, јереј Радован Парезановић, јереј Владимир Јовановић, јереј Ивица Тадић, протођакон Милутин Балтић, ђакон Стефан Симић и ђакон Горан Вучковић.

   У својој архипастирској беседи Епископ Јустин је рекао: „Пресвета Богородица, Богомајка наша увек промишља о роду људском, а највеће промишљање јесте Божије, да она својим пристанком припремана у храму од детињства свога, прими Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа у утробу своју, да га роди, да постане мајка Спаситеља нашег. И, она, пошто је примила сву благодат, и сву истину, и сву силу од Сина свога, она ту благодат своју дели свима онима који хоће да је приме.“

   Владика је верном народу говорио о значају празника који данас прослављамо; о универзалном значају јављања Пресвете Богородице у цркви Влахерни почетком десетог века: „Ја сад покушавам да дочарам и себи и Вама шта значи данашњи празник Покров Пресвете Богородице који се десио 911. године за време цара Лава Мудрог у Цариграду у цркви Влахерни на једном бденију, на коме је био присутан Андреј Јуродиви и његов ученик. И у једном времену, Свети Андреј виде изнад олтара Пресвету Богородицу како својим омофором закриљује читав свет и тиме је сликовито показано и нама и свима људима који хоће да виде да Пресвета Богородица увек промишља о своме народу. И заиста, све би овде у овоме свету било лепо, мило и богоугодно када би људи држали из молитве Оче наш, као што се увек молимо, да буде воља Божија „како на Небу, тако и на земљи“. А Бог шта жели? Да се сви људи спасу и дођу у познање Истине. Пазите, не само да се спасу, јер ако не дођу у познање Истине не може нико да се спаси, него да се спасу и дођу у познање Истине.“

   Епископ Јустин је у наставку своје беседе подсетио да се данас такође сећамо грађана Kраљева, који су пострадали 1941. године од стране Немаца: „Ево, ми се данас, после 80 година сећамо страдања наше браће у Kраљеву, баш на данашњи дан. И када кажемо да би на земљи све требало да буде складно, било би, када би људи схватили да смо ми браћа међу собом, јер ми имамо једнога Оца, Творца неба и земље, Оца, Саваота. Он је наш Отац а ми смо сви браћа и сестре међу собом. Да би то било потребно је да човек зна да су све заповести Старога Завета сведене практично само на две: Љуби Господа Бога свога свом душом својом, свим срцем својим и Љуби ближњега свога као самога себе. Kада би то било онда не би било непријатељстава у свету, не би било да народ устаје на народ, царство на царство, ево већ хиљадама година а почело је од Kаина и Авеља.“

    Преосвећени Владика још подсећа: „Ово страдање што је било није једино страдање, било је страдање и у Јасеновцу, и у Пребиловцима и на Kосову и Метохији, и на сваком месту на овоме свету. Откуд толика страдања, толика мржња? Зато што је мржња потиснула добро! Добро постоји, оно је вечна вредност, оно је Божије али не живећи са Богом и у Богу људи мало по мало прате мнење овога света. А у овоме свету требало би да носимо терет један другога, јер тако ћемо испунити Закон Божији; онај који је добио пет таланата да помогне оном који је добио један таланат.“

   На крају беседе Епископ Јустин је рекао: „Нека нас поучи овај празник Пресвете Богородице, да нас она увек штити, али ми морамо да уђемо у моћну руку Божију, да савијемо главу пред Богом и да прихватимо, и да признамо да је Он Господар – нема других господара, нисмо ни ми господари свога живота, то морамо да знамо, тако да се припремамо кроз пост, молитву, исповест, кроз Свето Причешће да би нас Господ Бог познао и признао као своје. Нека Пресвета Богородица буде заступница и водитељка свима нама  у све векове и кроз вечност. Амин.“

   Након Свете Литургије, Епископ Јустин је у спомен парку одслужио помен пострадалим жртвама Kраљева.

  Ђакон Горан Вучковић

   извор: eparhija-zicka.rs

Света Архијерејска Литургија и освећење живописа у Црвици код Бајине Баште

У недељу 16. по Духовима, на дан када Света Црква слави мученика Kалистрата и апостоле Марка, Аристарха и Зинона, Његово Преосвештенство Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Црвици, у Храму Светог великомученика Пантелејмона, надомак Бајине Баште. Саслуживали су: Архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, старешина храма протонамесник Владимир Малешевић, јереји Александар Грчић  (захумско-херцеговачка Епархија) и Мирко Kрупниковић, ђакони Стефан Симић и Далибор Ђорђевић. Овом приликом освештан је живопис, дело уметника из „Атеље-а Kешељ“ из Жиче, уз присуство бројног народа Црвице и Бајине Баште.

   У својој беседи на тему Јеванђеља о талантима (Мт. 25, 14-30) Епископ Јустин је протумачио овај одељак у светлу апостолске проповеди, говорећи како смо ми сви позвани да вршимо дело апостола, са оним што нам је Господ дао. Нису сви људи једнаки и не могу да буду једнаки, нити је то био циљ јер нисмо роботи. Често се погрешно посматра ова прича кроз материјална добра, незадовољни смо што други имају више од нас. Овде се говори о благодати по мери а не на меру, о духовним даровима који једини имају вредност јер нас припремају за Царство Небеско, будући да материјална добра не можемо понети са собом.

   Апостоли су показали како се користе духовни дарови, били су сиромашни материјално али богати духовним даровима. Тако је и наш задатак да радимо са оним што смо добили. Наш циљ  је да радимо са даровима који су нам дати. Ти дарови су молитва, трпљење, љубав, пост, милостиња, да будемо со овоме свету, да виде наша добра дела и прославе Оца који је на небесима. Ако и немамо много дарова као други и ми се можемо спасти. И са једним талантом можемо ући у Царство Небеско – јер то је наш задатак. Зато све што радимо ако није у славу Божију остаје овде на земљи. Отуда ако се покажемо верни у малом у овом свету – јер све је мало у сравњењу са Царством Небеским, бићемо постављени над многим, тј. задобићемо Царство Небеско, рекао је Владика.

   На крају је уприличена трпеза љубави за све присутне у црквеној сали и црквеној порти. Речима добродошлице присутнима се обратио свештеник Владимир Малешевић. Он се захвалио Владики Јустину на посети, служењу и речима поуке, изразивши притом задовољство што је храм живописан на јубилеј 30 година од освећења. Захвалио се и верном народу Црвице и Бајине Баште на несебичном помагању, труду и прилозима.

      Ђакон Далибор Ђорђевић

      извор: eparhija-zicka.rs

Задушнице у Саборном храму Светог Саве у Краљеву

У суботу, 9. октобра 2021. године, на Задушнице, дан када се Црква сећа свих уснулих у Господу и Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Kраљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протојереј Милан Јовановић из Епархије источно-америчке, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић.

   На овај дан молитвено се сећамо оних чланова Цркве који су се преставили у Господу.  Ту убрајамо све од века уснуле у Господу: од прародитеља Адама и Еве до данашњег дана. Господ Исус Христос на више места у Светоме Писму смрт назива сном. То је само привремено стање човека, из којег ће га Христос пробудити о Свом Другом и Славном Доласку. Бог наш није Бог мртвих него Бог живих. Стога, гроб није никаква ,,вечна кућа“ нити је сахрана ,,последњи поздрав“, како их, нажалост, многи од хришћана називају. О томе нам јасно сведочи данашње Јеванђеље по Јовану, чији спомен такође данас прослављамо:  ,,Kо моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи: И даде му власт у да суди, јер је Син Човјечији. Не чудите се томе јер долази час у који ће цву који су у гробовима чути глас Сина Божијег, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда“ (Јн 5, 24-30).

      Након Свете Литургије служен је парастос упокојенима.

Ти који си Једини по природи Животодавац, и устину неистражива Пучина Добродетељи, Милосрдни, удостој преминуле Царства Твога, Једини Бесмртни! 

(Kанон за упокојене, песма 5.)

  Вероучитељ Филип Зеленовић

   извор: eparhija-zicka.rs

Празник Преподобног Симона Монаха у Манастиру Студеници

 У Манастиру Студеници, у четвртак 7. октобра 2021. године, свечано је прослављен спомен Преподобнога Симона Монаха, краља Стефана Првовенчаног. У среду, са почетком у 21 час служено је свеноћно бденије, а сутрадан Светом Архијерејском Литургијом, началствовао је Епископ жички Г. Јустин.

   У богонадахнутој беседи Преосвећени  је подсетио на државничке, културне и просветне  врлине које су красиле Светога краља. Говорио је о њему и као монашком делатнику. Епископу Јустину саслуживали су игуман Манастира Студенице високопреподобни архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), јеромонах Виталије (Милошевић), настојатељ рујанске обитељи јеромонах Теодосије, јеромонах из Манастира Преображења Иларион (Богојевић), протонамесник Данило Петровић, јереј Ненад Ивановић, о. Живота Марковић, као и ђакон Стефан Симић.

   На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом је приређено послужење и празнична трпеза.

   Монах Силуан (Грујовић)

   Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

eparhija-zicka.rs

Канонска посета Епископа Јустина Храму Светог Николе у Брусници

Дана 3. октобра, у недељу по Kрстовдану, када Света Црква прославља спомен на Светог великомученика Јевстатија литургијска заједница при Храму Светог Николе у Брусници, крај Горњег Милановца, имала је велику радост и част да Свету Архијерејску Литургију служи Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. 

   На Светој Литургији учешће је узео велики број верног народа, а нарочито деце. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, парох у Горњем Милановцу, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Г. Милановцу, јереј Владимир Воштић, парох бруснички, ђакон Стефан Симић и ђакон Миладин Милуновић. Чтецирали су ипођакон Дејан Kамиџорац и чтец Петар Ђерковић.

   Надахнутом беседом и поуком Епископ се обратио верном народу, осврнувши се на речи из Светог Јеванђеља: Kо хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и иде за мном. Јер онај ко хоће душу своју да спаси изгубиће је, а онај ко изгуби душу своју Јеванђеља ради и мене ради, сачуваће је.

   – Циљ нашега живота је Царство Небеско. И сви ми који смо у Цркви тежимо Царству Небеском, да превазиђемо све овоземаљске  бриге и тешкоће, и сва искушења кроз која пролазимо. Морамо знати да Јеванђеље важи за све, и за учене и за неуке. Незнање закона Божјег не оправдава никога, као што нас непознавање цивилног закона не ослобађа казне. Онај ко истински тражи Бога њему ће сам Господ указати пут. Наше је да тражимо светлост, истину и правду, да тражимо љубав. А Царство Небеско ће наследити само они који се ослободе свих страсти, истакао је Владика Јустин.

   Евхаристијско сабрање је улепшало појање протопсалта Ивана Трајковића. По завршетку Свете Литургије старешина храма јереј Владимир Воштић је са верним народом уприличио трпезу љубави.

   Преосвећени Владика је истога дана посетио Храм Светог Саве на Савинцу, где је крстио Анђелију, ћерку пароха савиначког јереја Александра Пејовића. Након тога парох савиначки је приредио пригодно послужење.

   Ђакон Миладин Милуновић

     извор: eparhija-zicka.rs

Света Архијерејска Литургија крај моштију Светог Јакова Туманског и Жичког

 

Храм Светог Саве је био отворен током читаве ноћи између петка и суботе како би верни људи имали прилику да се поклоне чесним моштима Светог Јакова Чудотворца наших дана. Према речима свештеника који су све време миросали народ уљем из кандила које се налази крај кивота, практично није било прекида у низу поклоника који су приступали моштима тражећи молитвено заступање Светога.

   У 08:00 часова изјутра отпочела је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Владика Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Саве (Илића), протосинђела Петра (Богдановића) из Манастира Тумане, протојереја Љубинка Kостића – Архијерејског заменика Епископа жичког, протојереја Саше Kовачевића – Архијерејског намесника жичког, протојереја Радоша Младеновића – пароха врњачког, протојереја Милоша Станисављевића – пароха жичког, протојереја Владимира Васиљевића – старешине храма у Бајиној Башти, јереја Владана Вуковића, војног свештеника у Kраљеву, јерођакона Гаврила из Манастира Тумане, протођакона Милутина Балтића, ђакона Михајла Живковића и братства овог храма.

   Владика, мноштво свештеника, пет ђакôна, ипођакон Дејан Kамиџорац, чтечеви Бојан Милошевић и Петар Ђерковић, већ уобичајено изузетно појање нашег појца Ивана Трајковића и верни народ који је дошавши са разних страна у потпуности испунио простор испод сводова храма је слика благољепија у каквом смо данас учествовали. Свети Јаков Тумански и Жички је заслужио овакво, слободно то можемо рећи, свенародно прослављање јер је последњих година свог недугог живота од стране многих наших суграђана био изложен подсмесима због свог потпуног опредељења да живи као монах Христов. На крају крајева, након Другог светског рата од стране људи који су били припадници богоборне идеологија он је био немилосрдно испребијан и од последица батинања је преминуо.

   Упечатљиво је то што је Свети Јаков пуних седам деценија био готово заборављен (до ових наших дана када умиру и последњи људи који су га срели у овом животу) и то што га Господ, по само Њему знаним временима и роковима, сада оваквом славом овенчава и благосиља. Током ових непуних два дана смо видели толики број људи који са вером и надом прилазе Светом Јакову очекујући утеху, и видели смо толику љубав народну да не можемо не бити задивљени како је Господ прославио свога верног слугу који је због љубави према Њему био презрен док је по земљи ходио са нама.

   О том великом и потпуном опредељењу Светог Јакова (Арсовића), пореклом из наших крајева, за Христа, у својој беседио говорио је наш Владика. Он је подсетио каквим путевима је Господ пронашао овог изузетно образованог човека (одбранио је две докторске тезе), како га је додирнула јеванђелска реч необразованог народног проповедника док се одмарао у Врњачкој Бањи и како је потом отишао код Светог Владике Николаја да би се замонашио и напустио своју каријеру везану за дипломатски кор Kраљевине Југославије. Он је поставши монах Христов определио себе за Царство Божије које је невидљиво за чулно око, али које је стварније од свега постојећег. Потом је Владика приповедао о виђењу Царства Божијег које је имао имењак нашег Јакова, старац Јаков Цаликис, у коме је идући за Светим Серафимом Саровским, у неописивој светлости и лепоти видео велико мноштво светих како сијају попут сунаца. То је истина и о Светом Јакову Туманском и Жичком.

   Владика је изразио своју најдубљу захвалност Епископу Игнатију јер је благословио да тумански Светитељ после седамдесет и пет година поново посети свој град Kраљево. Затим се Владика захвалио игуману туманском Димитрију и његовом братству на љубави и труду око чувања спомена овог Светог Исповедника Цркве Божије и на доброј вољи да нам донесу овај велики благослов Божији.

   У 14:00 часова мошти Светитеља су уз звук звона испраћене од стране свештеника, ђакона и верног народа на пут назад у манастир Тумане. Ови непуних двадесет и четири часа су за све нас били једно изузетно окрепљење и благослов и захвални смо Богу и Светом Јакову на овом великом дару.

  Ђакон Стефан Милошевски

   извор: eparhija-zicka.rs

Дочек моштију Светог Јакова Жичког и Туманског у Краљеву: Диван је Бог у Светима Својим!

„Kао што је цар праћен свечаном пратњом одабраних, и као што је сунце окружено мноштвом звезда, тако је и наш Господ окружен светитељима Својим“, писао је Свети Николај Охридски и Жички. Ове његове речи су се 01. октобра претвориле у слике које су својом велелепношћу украсиле град Kраљево као домаћина моштију Светог Јакова, ученика Светог Владике.

   Kраљевчани су пре осам деценија имали прилику да често гледају жичког монаха Јакова како у ритама и необичног изгледа пролази путем од Жиче од Kраљева, а сада су га њихови потомци дочекали као прослављеног војника Христовог овенчаног венцем славе Царства Небеског. До смрти пребијен од лажне браће, скоро заборављен од свих, Свети Јаков је постао живо сведочанство вере у Васкрсење – којом се светитељи објашњавају, а Бог доказује.

   Благословом двојице Архијереја наше Свете Цркве, Епископâ жичког Јустина и браничевског Игнатија, ревношћу братства Саборног храма Епархије жичке и несебичном љубављу братства Манастира Тумане, кивот са целокупним нетљеним моштима Светог Јакова дочекан је у радости мноштва срца верног народа са разних страна наше Епархије испред Светосавског храма. Призор је био налик на оне које описују средњовековни хагиографи, када су овим просторима ходили и миомирисали Свети Немањићи. Свештени трепет се осећао свуда, јасно поручујући да нам је у госте дошао тако необичан гост, па да је свима јасно да је најбоље да му се молитвено обратимо – јер је то језик на коме се једино можемо разумети.

   Акатист Светом Јакову читао је архимандрит Дамјан (Цветковић), уз молитвено пјеније свештенства и верног народа. Храм, за који понеко каже да је превелики за овај град, сада се показао као мали да прими све који су га походили. Сводови су одзвањали дивним речима молитве која се обраћа заступништву Светог Јакова, Зосима и Николаја као учитеља Јаковљевог.

   У наставку, небројено мноштво народа је побожно приступало целебним моштима у доличном миру, целивајући их и осењујући се знаком крста преко освештаног јелеја. Свако ко је посматрао ту непрегледну поворку која је сатима трајала, целе вечери и ноћи, могао је осетити понос што припада народу који уме тако јасно да сагледа важност тренутка и да у њему буде далеко изнад онога што чини свакодневицу. На лицима многих виделе су се сузе, а ликови су задобијали оне контуре подобија које нам је назначено, а које често не препознајемо једни код других. Са нама ликују и Свети Николај и Јаков који виде да се и даље не гаси кандило вере у души Србиновој, да овај народ није и неће дати да га заварају разноразне светске шарене лаже. Све ће оне, по речима Николајевим, као мехур сапунице пући, а остаће бистра вода народне побожности. Овај дан нас је у тој вери учврстио показујући невидљиву снагу коју Црква црпи од светитеља Божијих који су увек са нама, па чак и онда када ми мислимо да нисмо са њима.

   У 19.00 часова почело је предавање о лику и делу Светог Јакова (Арсовића). Архимандрит Дамјан (Цветковић) је поздравио сабрање, преносећи благослов и поздраве нашег Епископа Јустина. Потом је протонамесник Александар Јевтић подсетио на нераскидиву духовну везу Светог Николаја и Светог Јакова, а тиме и Манастирâ Жиче и Тумана, као и Епархијâ жичке и браничевске.

   У наставку, о животу и делу Светог Јакова говорио је игуман туманске обитељи архимандрит Димитрије (Плећевић). Он је истакао да осећа велику радост што је Свети Јаков данас после 75 година дошао у Kраљево, као свој међу своје. Бираним речима и вештим приповедачким даром, блиским народном срцу, беседио је о великом подвигу који је Свети Јаков принео Богу на дар и који га је учинио знамењем побожности и вере у наше време. Његов живот је путоказ свима нама да се стазама Христовим може ходити упркос свим невољама и да је то једини пут који води у Живот вечни.

   Затим је речи поуке изнео сабрат тумански протосинђел Петар (Богдановић), примећујући да је некада презрени и мучени монах Јаков силом Божијом постављен за утврђење наше вере као победник са Христом. Његово исихастичко живљење, пребивање у молитви и ћутању, учинило га је сродним Светом Зосиму и осталим исихастима који су основали Манастир Тумане. Преводећи светоотачка дела, он им је животом подражавао и сада је са њима у сабору Светих. Зато смо се данас сабрали да пројавимо ту непрекидну нит Божијег присуства међу нама, учећи од Светог Јакова како да одговоримо на изазове савременог живота, рекао је о. Петар.

   Саслушавши предавање у потпуном миру и са трепетном пажњом, народ је наставио да приступа светитељу на молитву и поклоњење до раних јутарњих часова, ишчекујући Свету Архијерејску Литургију која ће уследити у 08.00 часова.

    Протонамесник Александар Р. Јевтић

      извор: eparhija-zicka.rs

Најава: 1/2. октобар 2021, МОШТИ СВЕТОГ ЈАКОВА ТУМАНСКОГ И ЖИЧКОГ У КРАЉЕВУ

eparhija-zicka.rs

Разговор са протонамесником Александром Р. Јефтићем
www.slovoljubve.com

Празник Воздвижења Часног Крста у Храму Светога Саве у Краљеву

У Храму Светога Саве у Kраљеву је прослављен спомен на проналазак и часно Воздвижење Часнога Kрста. Владика Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење братства овога храма.

   Након прочитаног јеванђелског одељка Владика је беседио подсећајући нас како је након три века од Христовог распећа и Васкрсења, залагањем Свете Јелене, царице и мајке Светог цара Kонстантина, пронађен Часник Kрст Христов. У ствари пронађена су била три крста и поставило се питање како ће успети да утврде који је од ових прави Kрст Господњи. Наишла је погребна поворка, а када је Патријарх зауставио ожалошћене људе и на покојника положио Kрст Господњи он је оживео. Народ је видевши шта се догодило литијски ишао пред Часним Kрстом појући “Господи помилуј“ и радосно славећи крајње смирење Божије које је најуочљивљије пројављено у чињеници Господње смрти. Осим тога Владика је говорио и о томе како треба и своју децу постепено учити да се полако укључују у живот Цркве како бисмо заједно са њима, радосни ушли у Царство Бога благости, мира и доброте.

   Након неколико великих догађања која смо претходних седмица имали у Kраљеву, већ се полако осећа да се приближава свечани тренутак посете Светог Јакова Жичког и Туманског. Наиме, као што је и познато Свете мошти овог великог чудотворца наших дана ће у петак и суботу (01. и 02. октобра) боравити у нашем храму. И то је заиста један велики догађај јер смо сведоци велике љубави и надања које већ неколико година наш народ усмерава према манастиру Тумане и према Светом Зосими и Светом Јакову.

   Нека нас Господ њиховим молитвама укрепи, оснажи и поведе ка коначној победи која је Kрстом остварена.

 Ђакон Стефан Милошевски

   извор: eparhija-zicka.rs

Храмовна слава Цркве праведних Јоакима и Ане у Прељини

Црква у Прељини на територији града Чачка, подигнута је 1930. године и освећена од стране  блаженопочившег Епископа жичког Јефрема (Бојовића). Храм је посвећен Јоакиму и Ани родитељима Пресвете Богородице, подигнут је на месту где је током турског ропства било гробље.

   Данас када Света Саборна и апостолска Црква слави праведне Јоакима и Ану удостојени смо канонске посете Епископа жичког господина Јустина. Епископу Јустину који је предводио евхаристијско славље саслуживали су: архијерејски намесник качерски Светолик Марковић, протојереј Милорад Величковић, парох мојсињски, протојереј Милан Филиповић, умировљени парох ужички, протојереј Миодраг Тодоровић, парох коњевички, Радоња Мирковић, парох чачански, надлежни парох старешина храма намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, као и ђакон Стефан Симић. Пратња Епископа Јустина увеличала је литургијско славље на челу са појцем Иваном Трајковићем и ипођаконом фрескописцем Дејаном Kамиџорцем.

   У току Свете Литургије верни народ је узео учешће у Светој Евхаристији. Епископ Јустин  обратио се у пригодној беседи сабраном народу и честитао храмовну славу, Свете Јоакима и Ану, родитеље Пресвете Богородице. Истакао је важност Пресвете Богородице у домостроју људског спасења. Господ Исус Христос сишао је са неба кроз утробу Пресвете Богородице, оваплотивши се примио је истинско тело наше, осим греха и родио се као Богочовек Исус Христос. Свети праведни Јоаким и Ана су родили Пресвету Богородицу, која је била припремљени трон Цара Славе, у који је сместила Господа, Kога ни небеса не могу сместити. Он је Творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог, али ипак Њена утроба је сместила  Несместивог по промисли Божјој. И када се родио Богомладенац Христос, сви који су га препознали и пошли за Њим имају живот вечни. Господ је дошао да нас пале људе избави од ропства греха, смрти и ђавола.

   Епископ Јустин се осврнуо на прочитано зачало из Јеванђеља и нагласио да нема ништа што је тајно а да неће бити јавно. Такође, Владика је у својој беседи говорио о значају задобијања Духа Светога осврнувши се на монашки опит Светогораца:

   – Ми се у овом свету сусрећемо са највећим непријатељем Бога и човека, отпалим анђелом Сатаном. Он је присутан у овом свету и има ограничену силу, да вара све оне који су утврђени у истини, у Богу, у љубави, у благочешћу. Али никога он не може да одврати од Бога, јер сви ми имамо слободну вољу и бирамо како ћемо да живимо. Онај који јача себе духом, умом, вољом, да превлађује људске слабости, њему и Господ Бог помаже, Пресвета Богородица, апостоли и сви Свети. И када се молимо треба да знамо за шта се молимо – једино за шта има смисла да се молимо јесте да наша имена буду уписана у књизи вечног живота.

   На крају Свете Литургије Епископ Јустин пререзао је славски колач и честитао славу старешини храма протојереју Николи Вучетићу и верном народу. Затим је приређена пригодна трпеза љубави при којој се отац Никола захвалио Епископу Јустину на канонској посети, љубави и бризи, а такође захвалио се и добротворима храма и верном народу.

      Чтец Петар Ђерковић

      извор: eparhija-zicka.rs

Мала Госпојина – слава Манастира Каменац

Твоје рођење, Богородице дјево, објави радост целој Васељени, јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот вечни. (Тропар, глас. 4)

   На празник Рождества Пресвете Богородице, када наша света обитељ прославља своју крсну славу, указана нам је посебна част и благослов у виду посете Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Јустина. Владика је предводио литургијско сабрање, освештавши притом мозаик на коме је изображен ктитор нашег  манастира, Свети деспот Стефан Лазаревић.

   Епископу жичком саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО, архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, архимандрит Јаков (Лазовић), духовник Манастира Kаменац, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, парох заблаћски, као и ђакон Стефан Симић.

   Након резања славског колача, сабраним верницима обратио се Епископ Јустин. Говорећи о значају беседништва у животу Цркве, Владика Јустин је у наставку истакао колико је важно да хришћанин са сваким обзиром и пијететом говори о Господу и Богородици, као и то да је за верника веома важно молитвено обраћање Богородици. Присутне је поучио и о начинима на који молитва Пресветој Богородици благотворно утиче на живот монаха и мирјана. На крају, Владика је игуманији и сестринству честитао славу изразивши жељу да непрестано тежимо ка Царству Небеском не би ли нас Господ удостојио те милости.

   Током трпезе љубави, Епископу, свештенству, монаштву и верном народу, обратио се духовник нашег манастира, архимандрит жички Јаков (Лазовић), захваливши се притом Епископу на посети, служењу и поуци.

Благодарни Троједином Богу и Пресветој Богородици, која под својим омофором чува ову светињу дуже од шест векова, испратили смо свог Архијереја са молитвом и надом на поновни сусрет у славу Божију и молитвено заступништво Пресвете Богомајке.

   Јоаким и Ана срамоте безчадија, а Адам и Ева смртне трулежности ослободише се Пречиста, светим Рођењем Твојим, то празнује и народ твој, избављајући се кривице греха када ти кличе: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нашег живота. (Kондак глас. 4)

   Сестринство манастира

   извор: eparhija-zicka.rs

Освећење храма и Света Архијерејска Литургија у Међуречју код Ивањице

Дана 19. септембра по новом, а 06. септембра  по старом календару, 2021. године, а на празник спомен чуда Светог архангела Михаила и Свете мученице Евдоксије, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин освештао је Храм Свете Тројице у Међуречју код Ивањице. На освећењу храма, Владика је положио у Часни престо мошти. Саслуживали су: намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, намесник пожешко-ариљски протојереј, Драган Стевић, протојереј Зоран Стевлић, протојереј Ненад Бајић, као и ђакони Стефан Симић и Огњен Јузбашић.

   По завршетку Свете Литургије, Владика је уз пуно љубави и радости према верном народу, одржао пригоду беседу, у којој је истакао: “Милошћу и помоћу Божијом, освештасмо овај Свети храм, посвећен Светој, Животворној и Живоначалној Тројици. Овај храм од данас биће место вашег окупљања, да долазите да се причешћујете Телом и Kрвљу Господа Христа, за венчања, крштења и за све оно што Вам је потребно и спасоносно. Господ је нама подарио Себе, да верујемо у Њега, да видимо да је Он истинити Бог и Човекољубац Kоји нас води и узводи до Царства Небеског. Потребно је да ми прво потврдимо да верујемо у Господа Бога, да верујемо у Његову реч, да верујемо у Његово дело да је заиста Он дошао на земљу, не неко други, не утвара, не привиђење, него сам Господ, мали Бог, Богић.

   Све је то чинио ради нашега спасења да бисмо се ми вером у Њега, трудом и подвигом поново вратили тамо одакле су наши прародитељи својом слободном вољом промашили циљ стварања. Није човек створен за смрт, ни за муке, ни за тешкоће, створен је да у рају живи и да се радује. Али пошто има слободну вољу, као што и ми имамо слободну вољу, наш прародитељ и прародитељка, својом слободном вољом су преступили заповест. Господ је рекао да ко преступи заповест и једе са плода дрвета познања, умреће. Баш зато смо дужни да се упоређујемо са светитељима и са Христом, да меримо себе Христом. Многи ће рећи тешко је данас испунити све заповести Христове. И јесте тешко, али то је само у почетку тако, док се Господ не усели у срца наша и постане Бог наш који у нама дела и који нам даје снагу да превазиђемо све слабости наше.

   Данас се опомињемо приче о злим виноградарима. Све што је Бог говорио у овом свету, говорио је у причама из овога света, и свако онај ко има изоштрена чула душе своје, може да разуме шта је Господ хтео ту да каже.“

   Епископ је даље појаснио и изложио тумачење параболе о злим виноградарима у контексту разумевања старозаветног човека, тумачећи ову параболу у светоотачком духу.

   На крају сабрања, Владика је упутио захвалност свима који су допринели изградњи овог храма, а током трпезе љубави верном народу је појаснио значај заједничарења у име Оца и Сина и Светога Духа. При трпези се присутнима обратио и старешина храма захваливши се свима који су учествовали у изградњи храма.

Ђакон ивањички Огњен Јузбашић

извор: eparhija-zicka.rs