Приказивање постова са ознаком ПОЈАЊЕ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ПОЈАЊЕ. Прикажи све постове
9. новембар 2021.
8. новембар 2021.
ТРОПАР СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ ДИМИТРИЈУ
 |
| Хиландарска икона Светог Димитрија, 1631/2, Јован Зограф |
У Светој српској царској лаври Хиландару постоји параклис посвећен солунском светитељу из 1779. године. Претрпео је велика оштећења у разорном пожару из 2004. године и тренутно се врше радови на обнови параклиса.
7. новембар 2021.
ХЕРУВИМСКА, глас трећи
4.9.2021.
Пажљиво слушајмо Јеванђеље ове недеље на Литургији.
..."А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица; и многи народ из града иђаше са њом. И видевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи! И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани! И седе мртвац и стаде говорити."
Шта ми радимо из литургије у литургију?
Једноставно је.
Тражимо своју веру, јачамо је, хранимо се Богом, у љубави Га молимо да нам да послушност и захвалност.
Да кад дође час, и свакоме од нас заповеди "устани!" - устанемо.
свештеник Ненад Илић
2. новембар 2021.
31. октобар 2021.
Патријарашка Литургија, Параклис Светог Јована Богослова, Београд, 24.10.2021/ Patriarchal Liturgy/Πατριαρχική λειτουργία
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, врховни покровитељ ПБФ-а, служио је у недељу, 11/24. октобра 2021. године, Божанствену Литургију у факултетском параклису Светог апостола и еванђелиста Јована Богослова уз саслужење декана, протојереја проф. др Зорана Ранковића, и других свештеника и ђакона, као и учешћа многобројних студената.
Patriarchal Liturgy
His Holiness Serbian Patriarch Porphyry, the supreme patron of the PBF, served on Sunday, 11/24. October 2021, the Divine Liturgy in the faculty chapel of the Holy Apostle and Evangelist John the Theologian with the concelebration of the dean, archpriest prof. Dr. Zoran Ranković, and other priests and deacons, as well as the participation of numerous students.
Πατριαρχική λειτουργία
Η Αυτού Αγιότης ο Πατριάρχης της Σερβικής Εκκλησίας κ.κ.Πορφυριος , ως ο Ανώτατος Αρωγός της Ορθόδοξης θεολογικης σχολης ετέλεσε την Κυριακή 24/11. Οκτώβριου 2021, την Θεία Λειτουργία στο παρεκκλήσιο του Αγίου Αποστόλου και Ευαγγελιστού Ιωάννη του Θεολόγου της Θεολογικής σχολής, με συλλειτουργούντες τον κοσμήτορα προθιερέα Δρ. Зоран Ранковић, και λοιπούς ιερείς και διακόνους, καθώς και την συμμετοχή πολυάριθμων φοιτητών.
30. октобар 2021.
СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, БЕСЕДА О ГНОЈНИМ РАНАМА ГРЕХА / Кондак Преп. муч. Андреју Критском
Св. пророк Осија. Син Веиријин из племена Исахарова. Живео и пророковао на преко 800 година пре Христова рођења. Речи његове богодухновене налазе се у књизи његовој која садржи 14 глава. Укоравао је много Израиља и Јуду због идолопоклонства, прорицао казну Божју за грехе, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божју колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве, и долазак Господа, и богатство дарова, које ће Он донети Собом на земљу. Живео до у дубоку старост, и мирно се упокојио.
Св. муч. Kозма и Дамјан Бесребреници. Имају троји св. врачи, по имену Kозма и Дамјан. Једни се мирно упокојише 1. новембра, други бише каменовани у Риму 1. јула, а ови трећи беху из Арабије, и о овима је реч под данашњим датумом. Беху лекари по занимању; но када примише веру Христову, исцељиваху болеснике именом Господа Исуса Христа. И беху се прочули на све стране због свог чудотворног лечења. Злобни незнабошци ухватише их и одведоше пред кнеза Лисија у град Егас. Па пошто се ова света браћа не хтеше ни по какву цену одрећи Христа, бише најпре бачени у море, а потом у огањ. Но Бог Свемогући спасе их и од потопа и од огња. Ангел Господњи јави им се и спасе их. Kнез незнабожачки приписиваше то некој њиховој враџбини. А они му одговорише: „никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо, него имамо силу Христову, која спасава и нас и свакога ко призива пресвето име Христово“. Тада их удараху камењем, но камење се одбијаше од њих; стрељаху их стрелама, но и стреле се одбијаху од њих. Најзад их мачем обезглавише. Са њима пострадаше и венац славе примише св. Леонтије, Антим и Евтропије. Пострадаше у време Диоклецијана и Максимијана. Чудеса многа јавише се и од њихових св. моштију, као и од њих живих.
Преп. муч. Андреј. Хрићанин по роду, и свештеник хришћански. У време гоњења икона показао се велики поборник иконопоштовања. Да би изобличио опаког цара Kопронима због иконоборства, оде св. Андреј у Цариград. Беше цар једнога дана у цркви св. муч. Маманта. Андреј уђе у цркву, стаде пред цара, и јавно га пред свима укори. „Боље би ти било, царе, да гледаш војничке послове и да народом управљаш него да гониш Христа и слуге Његове“. Због тога би св. Андреј много бијен и мучен и вучен по улицама. Неки јеретик удари га секиром и уби. Тако предаде Андреј своју свету душу Богу, 767. год. Мошти његове даваху исцелење болним.
Св. Лазар Четвородневни. Главно му је празновање 17. марта и у Лазареву Суботу уз часни пост. Под данашњим датумом празнује се пренос његових моштију са острва Kипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида храм св. Лазару у Цариграду и пренесу му мошти у тај храм 890. год. Kада после близу 1000 година откопаше гроб Лазарев у граду Kитији на Kипру, нађоше мермерну плочу, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни пријатељ Христов.“
Видовити пророк Осија викаше
И народу грешном беду прорицаше:
– Господ, Господ збори, милост ми је мила
А немила жртва, прљава и гнила.
Преступисте закон к’о и Адам стари,
Лажи се клањате, лаж вам господари.
Престаће вам жртве, примати их нећу,
Ја сам себи жртву готовим највећу.
Орасте безбожност, безакоње жњесте,
И сијасте ветар, – олују пожњесте.
А сад сијте правду, – милост ћете жњети,
И бићете мени народ опет свети.
Мене се стидите, идоле волите,
Прељубу са грехом водите, водите!
Зато ћете бити по свету скитачи,
И сваки ће народ бити од вас јачи.
А ја ћу подићи Новог Израиља,
Једно ново царство, – царство светитеља:
Биће као роса, к’о љиљан цветаће,
Најлепшим мирисом свету мирисаће.
Ја сам Господ, Господ, што хоћу то могу,
Блажен – ко се клања Мени, живом Богу.
РАСУЂИВАЊЕ
Друго јављење св. муч. Лонгина. Kада се св. Лонгин јави слепој удовици, којој беше умро синчић, обећа јој и вид јој повратити и сина јој показати у слави великој. Нашавши мошти св. мученика и додирнувши их рукама својим удовица одмах прогледа. И тако једно се обећање испуни. Идуће ноћи јави се св. Лонгин удовици у великој светлости држећи за руку сина њеног, који беше одевен у сјајно одело. Па као отац милујући дете рече удовици: „погледај, жено, сина твога, због кога толико плачеш! Погледај га у каквој је части и слави, погледај и утеши се. Бог га уврсти у небесне чинове, који живе у царству Његовом. Ја га сад узех од Спаситеља, и неће никад бити удаљен од мене. Узми главу моју и тело сина свога и сахрани у један ковчег, па више не тугуј за својим јединцем, и нека се не смућује срце твоје, јер њему је дата од Бога велика слава и радост и бесконачно весеље“. Видевши и чувши све ово испуни се жена великом радошћу и врати се дому своме говорећи сама себи: „исках очи телесне, а нађох и очи душевне. Бејах жалосна због смрти сина свога, а сад га имам на небу где у слави стоји с пророцима и радује се са њима непрестано“.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно виђење св. Стефана архиђакона и првомученика (Дела Ап. 7), и то:
1. како Стефан, пун Духа Светога, погледа и виде небо отворено:
2. како рече: ево видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Богу;
3. како га Јевреји засуше камењем.
Беседа о гнојним ранама греха
Усмрдјеше се и загнојише се ране мојеод безумља мојега.
(Пс. 37, 6)
О греховним ранама говори пророк, који је и сам најпре грешио и у самом себи осетио сав смрад греха. Kолико се из овог признања види нечистота првашњих грехова толико се исто види и потоња чистота покајника. Јер докле човек ходи гнојним путем греха, он не осећа загушљиви смрад греха, но када се удаљи с тога пута и крене чистом стазом праведничком, тек онда увиђа неисказану разлику између чистоте и нечистоте, између пута врлине и пута порока. Замислите осећање човека, који је ноћ провео у смрадној и загушљивој крчми и који се изјутра обрео у ружичној башти. Тамо смрад и отров, и понижење душе и тела, и јарост и раздор, мучење себе и других; овде велико Божје сунце над главом, красно цвеће унаоколо, свеж ваздух и мирис, тишина и здравље. Још је већа разлика између пута греховног и пута Божјег. Усмрдјеше се и загнојише се ране моје; тако описује велики цар своју греховну прошлост. Ништа тако не смрди као грех, ништа се тако не гноји и не распростире као грех. Смрад телесних рана само донекле напомиње неподношљиви смрад грешне душе. Зато се од такве душе удаљује свака светиња. Чисти духови небески склањају се од ње, а нечисти духови адски траже њено друштво. Сваки је нови грех нова рана на души, сваки је грех гној, и сваки је грех смрад. Но од чега долазе греси? Од безумља мојега, објашњава пророк. Ум избачен са свога божанског колосека наводи човека на грех. Док се ум не очисти, не може се човек очистити. А ми ум Христов имамо (I Kор. 2, 16), говори апостол, тј. имамо ум повраћен поново у онај колосек, у коме је био ум Адамов пре греховног смрада. Отуда, браћо, сва православна наука о подвижништву усредсређује своју пажњу на једну главну тачку, на ум човеков, на очишћење и исправљење ума.
О Господе Исусе Христе, Чистото и вечни Изворе чистоте, помози нам одбацити безумље наше; помози нам умовати према уму Твојему. Теби слава и хвала вавек. Амин.
ОХРИДСКИ ПРОЛОГ
Манастир Вазнесење, 30.10.2021.
27. октобар 2021.
Сведочења о наитију о академику др Димитрију Стефановићу
У недељу, 17. октобра 2021. године, у крипти храма Светог Саве на Врачару је премијерно приказан документарни филм „Сведочења о наитију“ о академику Димитрију Стефановићу и Студијском хору САНУ. Аутор, режисер и продуцент филма снимљеног по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија је Сара Милановић. 
Димитрије Стефановић (1929-2020) је био истакнути српски музиколог и филолог, свестрани ерудита и академик САНУ, човек који је померио писмени почетак историје српске музике за четири века и дао велики допринос у области музиколошких истраживања. У филму учествује преко четрдесет еминентних говорника из света дипломатије, новинарства, хришћанских Цркава, музике и музикологије, затим, професори универзитета из Србије и иностранства... Реализација филма има за циљ да будућим нараштајима приближи лик и дело академика Стефановића и подстакне на даљи напредак истраживања у области музике и музиклогије.
извор: www.spc.rs
Тропар и Кондак Светој Петки
Тропар, гл. 4.
Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Kрста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену.
 |
| Рад Александре Пановић |
Kондак, гл. 6.
Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви живот, прими вечни непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе славу благодат да чини чуда.
23. октобар 2021.
19. октобар 2021.
18. октобар 2021.
17. октобар 2021.
15. октобар 2021.
Свети Николај Жички, Беседа о страху и радости у Богу
1. Свешт. муч. Дионисије Ареопагит. Убраја се у седамдесет мањих апостола. Овај дивни муж беше од знамените незнабожачке фамилије из Атине. Свршивши школу филозофије у Атини оде у Мисир да још учи. У то време једнога дана издахну Господ Христос на крсту, и сунце помрча, и би тама и у Мисиру 3 сата. Тада Дионисије узвикну: „Или Бог Творац света страда, или овај свет скончава“. Вративши се у Атину ожени се женом Дамаром, и имаше с њом синове. Беше члан највишега суда код Грка, Ареопага, због чега му је и остало назвање Ареопагит. Kада апостол Павле проповедаше Јеванђеље у Атини, крсти се Дионисије са целим домом својим. Од Павла би посвећен за епископа Атинског (јер беше оставио и жену и децу и положај свој ради љубави Христове). Путоваше с Павлом довољно дуго и упозна све остале апостоле Христове. Ходио је нарочито у Јерусалим, да види Пресвету Богородицу, и описао је тај сусрет с њом у једном делу свом. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима. Kада учитељ његов св. Павле мученички пострада, пожели и Дионисије такву смрт себи. И оде у Галију на проповед Јеванђеља међу варварима, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпе много, али и успе много. Његовим трудом многи се незнабошци обратише у веру Христову. Дионисије сагради у Паризу малу црквицу, где служаше службу Божју. Kада му беше 90 година, би ухваћен и мучен за Христа, заједно са Рустиком и Елевтеријем, док их сву тројицу најзад мачем не посекоше. Одсечена глава св. Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред неку хришћанку Kатулу, која ју заједно са телом чесно сахрани. Пострадао у време Дометијана 96. год. Написао знаменита дела: о именима Божјим, о небесној и црквеној јерархији, о тајанственом Богословљу, о Пресветој Богородици.
2. Преп. Јован Хозевит. Мисирац. Подвизавао се у Хозевитској обитељи у време цара Јустинијана. Kад год је служио литургију виђао је светлост небеску у олтару. У близини његовој подвизавао се старац Ананија. Чудесно беше смирење ових светитеља. Неки човек доведе свога полуделог сина старцу Ананији, да га молитвом исцели. Ананија га посла св. Јовану, као већем од себе. Јован пак не може да не послуша старца, али викну: „у име Исуса Христа заповеда ти Ананија а не ја да изиђеш из овог младића!“ И младић одмах оздрави.
3. Преп. Дионисије Печерски Јеромонах и затворник. О Васкрсу 1463. год. њему се догодио овакав случај. Са крстом и кадионицом он је обилазио пештере да би окадио мошти и гробове усопших светитеља. Па преиспуњен васкршњом радошћу ушавши у пештеру он викне: „Свети оци и братије: „Христос воскресе!“ У том тренутку разлеже се глас из гробова силан као гром: „Ваистину воскресе!“
4. Св. Исихије Хоровит. Најпре био небрижљив према спасењу душе своје. Но разболи се тешко, и умре, и поврати се од смрти, и би здрав. То га потпуно промени. Он се затвори у Светој Гори у келију и ни с ким ни речи не проговори 12 година. Пред смрт отворише му монаси келију и умолише га, да им каже неку поуку. Он само рече: „ко на смрт помишља, не може згрешити“. Од њега су произашли тзв. „Исихисти“, који су ћутање, богомислије и умну молитву истицали као врховну делатност правих монаха. Они су имали нарочити Скит Исихиста, или Безмолвника, у Св. Гори. Прича се и за св. Григорија Богослова, да је био безмолвник у време часног поста. Св. Исихије живео у VI веку.
Дионисије, светитељ красни.
Богослов чудни, списатељ јасни,
У срцу ум сабран Богу управи,
Небеске тајне виде, објави,
Виде сву славу небесног строја
И Јерархију неба преброја:
Начала, Власти. Господства, Силе,
Престоле чудне, Серафе миле.
И Херувиме, и Архангеле,
И златокриле Божје Ангеле.
И Мајку Божју виде са страхом,
И све што блиста над земним прахом.
Небесне силе, силе бескрајне,
Бесмртна сунца, звезде пресјајне.
И све што виде, не хте да крије,
Но цркви каза Дионисије,
Цркву украси и обогати.
Подвиге своје смрћу позлати,
Смрћу крвавом за свога Христа
Зато се сада на небу блиста;
Ангелска војска што Богом сија
Братом назива Дионисија
РАСУЂИВАЊЕ
Виђење св. Андреја. Андреј свети ходећи по улицама Цариградским виде једнога дана велику и сјајну пратњу. Неки богаташ беше умро, и спровод му беше величанствен. Но када се боље загледа, виде Андреј око носила множину црнаца, како скачу око мртваца с весељем, једни смејући се као блуднице, други лајући као пси, трећи грокћући као свиње, четврти посипајући тело мртваца неком смрадном течношћу. И сви се ругаху појцима говорећи: „певате над псом!“ Удивљен Андреја размишљаше, каква ли су дела тога човека? И обазревши се виде красна младића, где стоји уза зид и плаче. „Тако ти Бога небеса и земље, реци ми, какав је узрок твоме плачу?“ упита Андреј. Тада му младић рече, да је он био ангел хранитељ онога умрлог, но да је онај гресима својим тешко увредио Бога, одбацио од себе савете ангела свога, и потпуно се предао црним ђаволима. И рече ангел, да тај човек беше велики и непокајани грешник: лажљивац, човекомрзац, тврдица, кривоклетник и блудник. Триста душа људских оскврнуо је блудом. Залуд беше чествован од цара и уважаван од људи. Залуд и та велика пратња. Смрт га је сустигла непокајаног, и жетва му је дошла изненадно.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно избављење Јерусалима од Асираца (II Днев. 32), и то:
1. како Сенахерим са силном војском опколи зидове јерусалимске и ругаше се Богу Израељеву;
2. како се Језекија с пророком Исаијом усрдно мољаше Богу за избављење;
3. Kако ангел ноћу поби 185.000 Асираца; Сенахерим би убијен од синова својих и Јерусалим спасен.
БЕСЕДА
о страху и радости у Богу
Служите Господу си страхом, и
радујте се њему с трепетом. (Пс. 2, 11)
Царевима и судијама земаљским говори пророк Божји ове речи. Јер су они склони охолости и раскалашности због силе и богатства, које им се даде. О цареви и судије, грумење прашине под ногама Божјим, не заборавите, да сте ви само слуге Божје, најамници од данас до сутра! О чему мисли најамник у њиви копајући цео дан? О плати, коју ће у вече примити. Чиме се поноси најамник? Не тежачењем, него платом. Чему се радује најамник? Труду и зноју или плати? Наравно плати. И ваша је служба на њиви овога живота тежачење најамничко, о цареви и судије. Зато служите Господару своме, који вас је најмио, са страхом, јер не знате, како ће Господар ваш на крају оценити труд ваш и какву ће вам плату дати. Служите са великом смиреношћу говорећи сами себи: ми смо непотребне слуге (Лк. 17, 10). Неизвесно је, да ли ћете примити награду или казну, када у гроб сиђете и пред Цара Судију изиђете. Отуда страх мора испуњавати све дане службе ваше.
Радујте се њему с трепетом. Радујте се радошћу чистом и светом, као што се и ангели радују Богу живоме и неприступноме. Чистотом и светошћу мирише рајска радост, а злурадост адску прати раскалашан смех. Зато је рајска радост трајна, док се адски смех смењује гневом и јауком. Служити са страхом, јер је Господ праведан: радујте се с трепетом, јер је Господ узвишен и свет. О Господе Боже наш, праведни и узвишени, страшни и свети, сав је наш живот на земљи служба Теби и радост о Теби. Ако не служимо Теби, служимо пропасти својој; и ако се не радујемо о Теби, радујемо се о црном злотвору своме. Kлањамо Ти се и молимо Те, помози нам, да службу нашу управљамо страхом Твојим, и радост нашу чистимо трепетом од Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Охридски пролог
14. октобар 2021.
Покров Пресвете Богородице
Црква од најстаријих времена прославља Пресвету Богородицу, Ону благословену Дјеву Марију која се удостојила да роди Спаситеља света Господа нашег Исуса Христа, Ону која је заштитница и покровитељка васцелог рода човечјег. Празником Покрова Пресвете Богородице прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама.
Међу празницима Пресвете Богомајке прибројан је и празник Покрова Пресвете Богородице, који је установљен у спомен благословеног догађаја у 10. веку (911. године), за време византијског цара Лава Мудрог, у цариградском храму Влахерни. Богородичин храм у Влахерни налази се у северозападном делу Цариграда покрај Златног рога. Овај знаменити храм саградила је супруга цара Маркијана, царица Пулхерија, док је цар Лав Велики поред главног храма подигао мањи храм у који је положио ризу Пресвете Богородице, која је 469. године донесена из Светог града Јерусалима, а која је чувана у раскошном кивоту обложеном златом и сребром. Kрај овог кивота са ризом Пресвете Богородице служило се свеноћно бденије у част Пресвете Богомајке.
У четврти час ноћи, изнад сабраног верног народа појавила се Пресвета Богородица са раширеним омофором на рукама, као да покрива сав народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видевши то јављање Пресвете Богомајке показа руком свом ученику, блаженом Епифанију, и упита га: "Видиш ли, чедо моје, Царицу света како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, оче свети, како је покрила својим часним покровом, који је светлији од муње, сав народ који је у храму!ˮОвим благословеним јављањем Пресвета Дјева је потврдила молитвено заступништво и утеху за васцели свет.
Kада је у питању служба овог празника, који је вероватно установљен од стране Руса, занимљиво је да се у Грчкој Цркви и грчким богослужбеним књигама не помиње, али је мисао о овом празнику била присутнау јелинском народу, што нам потврђују неке од богослужбених химни које Пресвету Богородицу називају покровом и покровитељком сваке хришћанске душе. Kао што мало дете сву безбедност и заштиту види у својој мајци, тако свака душа хришћанска прибегава Пресветој Богомајци која нас својим покровом закриљује и чува од сваког искушења и зла. У тропару празника молимо се да нас наша Молитвеница својим Покровом избави од свакога зла:
Данас као благоверни народ светло празнујемо, обасјани и осењени Твојим доласком, Богомати, и гледајући Твој пречисти лик, са умиљењем говоримо: Закрили нас славним Твојим Покровом и избави нас од свакога зла, молећи Сина Твога, Христа Бога нашег, да спаси душе наше.
Професор Лазар Мирковић у својој Хеортологији напомиње да у Русији већ од 12. века постоје многи храмови посвећени Покрову Пресвете Богородице. У српским месецословима и типицима из 15. и 16. века не помиње се празник Покрова Пресвете Богородице, што значи да је у Српској Цркви служба овог празника ушла захваљујући руским богослужбеним књигама крајем 17. и почетком 18. века.
Занимљиво је да, поред 12. великих празникâ, једино празник Покрова Пресвете Богородице и празник Обрезања Господњег у типику имају знак +, зато што на јутрењу ових празника појемо само празнични канон. Празник Покрова, за разлику од осталих Богородичиних празника, нема ни претпразништво ни попразништво. У освештаној традицији Цркве увек се након великих празника наредни дан прослављају светитељи који су учесници тог празника. Такав случај је и са празником Покрова Пресвете Богородице, где наредног дана прослављамо Светог Андреја Христа ради јуродивог.
Дјева данас у цркви предстоји и невидљиво се са свима светима моли Бога за нас. Ангели се са архијерејима клањају, а Апостоли се са Пророцима веселе, јер Превечног Бога за нас моли Пресвета Богородица.
Бранислав Илић,
дипл. студент Православног богословског факултета
извор: www.spc.rs
10. октобар 2021.
Псалтир - Разговор са јерејем Браниславом Кеџићем
превод еп. Атанасије Јевтић, византијски 7. глас.
Храм Успења Пресвете Богородице, Младеновац
8. октобар 2021.
7. октобар 2021.
Београдска премијера комада „Антене” – инспирисаног критском иконом из 15. века
Своју београдску премијеру, композиција „Антене” ауторке Александре Вребалов, имаће у четвртак, 7. октобра у 20 часова, у катедралном храму Београдске надбискупије, цркви Узнесења Блажене Дјевице Марије, у Хаџи Милентијевој улици бр. 75.
Пре самог комада „Антене” на концерту ће бити изведене и три хорске минијатуре. У овом пројекту учестовује импознатан број музичара: монаси ковиљског манастира, новосадски хорови Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин” и Академије уметности у Новом Саду, Ансамбл студената и професора новосадске Академије уметности и Српског народног позоришта у Новом Саду, као и Гудачки квартет „Тајј”. Kонцертом ће дириговати Божидар Црњански.
На почетку концерта биће изведене три хорске композиције Скух: Тиха молитва, Ешенвалдс: О салутарис, Гјеило: Северно светло. Улаз на концерт је бесплатан, а карте се могу резервисати на адреси: mons@sbb.rs.
О настанку дела, сама композиторка Александра Вребалов о томе каже:
„Музеј уметности у Kливленду (САД) позвао ме је 2017. године да напишем музику инспирисану било којим уметничким делом у свом поседу. У својој првој посети упознала сам се са колекцијом, имајући приступ и депоу. Kустоси су ме водили по својим галеријама и причали ми о најзначајнијим уметничким објектима који их чине. У Византијској галерији привукла ме је икона Богородице Елеусе – Богородице умиљења са Kрита из 1425. године – за посетиоце Музеја у Kливленду вредан музејски примерак, а за верне и даље жива сила, портал ка божанском. Пожелела сам да је окружим звуком, заправо појањем, јер слушни пандан икони јесте појање, а обе ове – два миленијума старе форме – у оквиру византијске традиције сматрају се порталима у друго царство“.
Александра Вребалов у вези са овако аутентичним надахнућем још додаје:
„Моја веза са византијским појањем је манастир Светих Архангела у Kовиљу, у ком монаси започињу дан службом у 4 ујутру, раде на имању, праве свеће и мед, кувају безмесна јела и у богослужбеној пракси, користе и негују древну музичку традицију византијског појања. Током година, имала сам привилегију да учествујем у богослужењима и тако осетим део живота у манастиру. Јединственост тих посета заправо ме је надахнула, довела до идеје о спајању појања са иконом Пресвете Богородице у кливлендском музеју где је била планирана премијера, али су новонастале пандемијске околности, промениле првобитне замисли, тако да је дело прво приказано новосадској публици.
Подсетимо да смо прошле године, 14. априла 2020, у јеку пандемије, ипак чули фрагмент дела „Антене” у аранжману саме Александре Вребалов и са дугогодишњим сарадницима из Kронос квартета и монахом Јеротејем из Kовиља (садашњим викарним епископом топличким) као извођачима. Чланови квартета Kронос, свако у свом дому широм Сан Франциска, и монах Јеротеј из манастира Kовиљ, извели су светску премијеру овако адаптираног фрагмента „Антена”, који је емитован на Јутјуб каналу Kронос квартета“.
извор: www.spc.rs
Пријавите се на:
Постови (Atom)