Translate

18. септембар 2019.

Свети Архангели / Догодине у Призрену!

14/15. септембар 2019.
    "Ако се вратимо у далеку прошлост, видећемо да је и цару Душану било потребно много година да крене са изградњом овога манастира. Изабрао је ово место, сабирао најбоље зидаре, клесаре, дрвосече и дрводеље и тек, како стоји у једном запису, 1347.године ,,цар поче зидати манастир арханђела Михајла у Призрену, на помоћ и спасеније душе и тела његовог“. Манастирски комплекс, за који летописац из 15. века каже да не верује да му ,, под сунцем има ичега равног“ је у целини завршен 1352. године. Према истраживањима из 1927.г.манастирски комплекс површине 6,5 хектара, опасан масивним зидовима обухватао је велику или главну цркву Светих Арханђела, црквицу Светог Николе, манастирске конаке, библиотеку и писарницу, болницу и трпезарију. Манастирске зграде налазиле су се поред масивних одбрамбених зидова који су пратили меандер реке Бистрице, тј. са североисточне и северозападне стране од главне цркве. Сви конаци су били спратни са великим бројем келија и осталих просторија. У склопу главне цркве постојала је гробница у којој је сахрањен цар Душан. После смрти цара Душана у Архангелима су се десила три важна догађаја. Ту је 1356. одржан велики државни сабор који је имао да одлучи судбину Српског Царства после уморства последњег Немањића, који је завршио кобном деобом царевине. Други догађај је државни сабор на коме је кнез Лазар увенчан за српског самодржца, и трећи је свечано измирење Српске и Цариградске Цркве на Душановом гробу 1357.године. У доба процвата Душановог царства у манастиру је било и по двеста монаха у исто време. После пада Призрена 1455.г., Турци су заузели и разорили манастир, али је по записима 1519. у њему опет било монаха, да би црква Светих Арханђела потпуно била срушена до 1614.г. по наредби Синан паше. Он је те године, од камења срушеног манастира, у Призрену сазидао џамију, по њему названу Синан пашина џамија. Свети Архангели су после вишевековног мировања, поново оживели 1998. године као мушки манастир, а монаси су се уселили у обновљени конак који се налази на источној страни од цркве Светих Архангела у којем је изграђена и капела посвећена Светом Николају.
   Године 1999. шиптарски терористи су киднаповали и убили оца Харитона, монаха овога манастира, а његово обезглављено тело је сахрањено у манастиру Црна Река. У погрому 17.и 18. марта 2004.године ова царска Душанова задужбина се нашла на удару шиптарских терориста, иако се налазила у склопу војне базе међународних снага. Kонак изграђен 1998. је спаљен и разрушен, као и звоник и дуборезачка радионица, а страдала је и плоча на гробници цара Душана.
   Силом евакуисано манастирско братство се већ у априлу (на Лазареву суботу), вратило у манастир и наставило живот у шаторима и контејнерима које им је обезбедио KФОР. На изненађење оних који су манастир палили, архангелски монаси су били истрајни у жељи да манастир поново оживи, и уз помоћ локалних Срба већ у новембру је окончана изградња новог спратног конака са капелом посвећеном Светом Лазару Четвородневном на новој локацији, у близини источног улаза.
   26. јула 2005. године уз јаке снаге KФОР-а организована је прослава манастирске славе и 650 година од смрти цара Душана. У мају 2007. је објављена студија о обнови целокупног манастирског комплекса, за коју је процењено да је потребно око 10 година рада и 8.326.000 евра..."

   извор: www.pravoslavie.ru
2015.

Хор ,,БРАНКО", ,,И то је, то је све”


“И то је, то је све”
музика: мати Јулијанија (Денисова)
препев на српски језик: протојереј-ставрофор Ненад Микић

Нишка црквена певачка дружина “Бранко”
Диригент: Сара Цинцаревић
Дечје-омладински хор “Бранко”
Диригент: Јована Микић

Званичан видео спот снимљен са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, у манастиру Св. Николе у Kуршумлији и цркви Преображења Господњег у Пролом Бањи, поводом обележавања 850 година од подизања првих задужбина Св. Симеона Мироточивог у Kуршумлији.

Митрополит Иларион: Задатак новинара у црквеним медијима - бити сведок Јеванђеља


Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, говорио је на Међународном форуму новинара ангажованих при црквеним медијима одржаном 6. септембра 2019. године у Будимпешти.
   Поздравивши учеснике симпосиона уприличеног у главном граду Мађарске, Митрополит волоколамски је истакао да је служба медијског делатника важан део мисије Цркве у савременом друштву:
   -Верник који ради у црквеним медијима позван је да буде проповедник Исуса Христа и Његове еванђелске науке. Задатак новинара на пољу делања при црквеним медијима јесте – бити сведок Јеванђеља. Да би могао искрено и часно да говори о животним питањима која се тичу сваког човека, медијски делатник при црквеним медијима и сâм мора да буде частан. Штавише, он  је призван да у свој професионални рад утка хришћанске моралне идеале. Немогуће је искрено писати о породичним вредностима, многодетности, љубави и жртви супружника, уколико је сâм аутор далеко од тога да те вредности оличава у свом животу.
   -Пажња савременог човека прелази из сфере традиционалних медија у сферу интернет технологијâ. Такав развој медијâ доноси нове мисионарске могућности. Црква настоји да те сфере медија активно користи како би на што квалитетнији и бољи начин ширила и проповедала Реч Божју и чувала традиционалне хришћанске вредности. Није тајна да се у информационим ратовима увек користе лажи. И данас се информациони рат води против хришћанства, води се како против саме вере тако и против Цркава и њихових представника. Шта је оружје новинара у таквом рату? Не усвајати недобронамерне поступке појединих световних медијских установа. Из историје хришћанства и новије историје ми можемо да наведемо многе примере хришћанске одважности људи који су одбијали да чине било шта противно Божјим заповестима. Такви примери требало би да буду нама надахнуће и да нам покажу да нисмо сами, већ да је Христос увек са нама, поручио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.

   извор: www.spc.rs

Владика Теодосије у посети Руској Православној Цркви


У Русији се гради храм посвећен Светом кнезу Лазару. Владика Теодосије посетио Гатчино и Kронштат и богослужио у манастиру Светог Александра Свирског.
   Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, у својству изасланика  Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја током вишедневне посете Руској Православној Цркви посетио је 13. септембра 2129. године Kингисеп, градић на самој граници са Естонијом,  чијем се предграђу гради храм посвећен Светом кнезу Лазару Kосовском и Светом цару Николају Романову.

ШКОЛА ИКОНОПИСА

НАЈАВА: Освећење храма у манастиру Ћелије