Translate

27. јул 2021.

Епископ Фотије, РЕЧ ЈЕ ЈАЧА ОД БОЛЕСТИ

Реч је јача од болести,

јер ти, рекавши опрости,

ослободи се највеће болести,

ослободи се гордости

 

Реч је јача од болести,

јер Господ парализованом

грех опрости

и он одар свој узевши,

здрав оде дому своме

 

Реч је јача од болести,

јер свети апостоли

речју Христовом,

губаве чистише

и мртве васкрсаваше,

јер њихова реч

дело постајаше

 

Реч је јача од болести,

јер речју се вода

у Јордан претвори,

у којој се Господ крсти,

тајну Свете Тројице

објављујући

 

Реч је јача од болести

и кад се пости,

увек нам лакше бива,

јер нас пост небеским чини,

ангелима сличним,

људима приличним

 

Реч је јача од болести

и кад ближње утешимо,

кад плачемо са тужнима

и веселимо се са радоснима,

једно са њима бивајући

 

Реч је јача од болести

и зато јачајмо речју,

јачајмо делом и

будимо са Богом

душом целом,

да нас од болести

у здравље врати,

Христос је Реч,

то схвати

   извор: www.eparhijazt.com

РЕЧ ПАТРИЈАРХА: Манастир Ковиљ, Сабор Светог архангела Гаврила, 26.7.2021.

преузми:

РИЗНИЦА МАНАСТИРА ВИСОКИ ДЕЧАНИ, око 1340.

Храмовна слава Манастира Светих архангела у Ковиљу


У понедељак 26. јула 2021. године у Kовиљу, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светих Архангела у Kовиљу, а саслуживали су: протојереј Драган Стевић, намесник пожешко-ариљски, јереј Зоран Стевлић, парох кушићки, и јереј Јован Kушић, парох ковиљски, уз присуство монаха и монахиња као и не малог броја верног народа.                           

   Владика нас је данас подсетио, у својој беседи, да наш хришћански живот уподобљавамо животу анђела. Сав наш труд јесте у стицању непролазног блага. Сатана је отпао од Бога и поставио јер је сматрао себе вишим од Бога. Бог нам даје спасење и Сатана би се спасао да се покајао пред Богом. Дан Светих архангела је посебно празник монаха и монахиња, јер се они труде да својим животом буду слични анђелима.

   Ми се свакога дана будимо и имамо слободу да се определимо да будемо синови светлости или синови таме – привезани за пролазне сласти овога света. Уколико се не будемо држали Божијих заповести нећемо се спасти. Бити са Господом Христом је циљ нашег живота, а он се задобија већ овде и сада на земљи – и то на Светој Литургији причешћем Телом и Kрвљу Христовом.

   У наставку се приступило Светом Причешћу, а потом је освештано славско жито и пререзан колач у част Светих архангела.

  Јереј Јован Kушић

   извор: eparhija-zicka.rs

Старац Емилијан о разлици страсти и искушења

     Страст – то значи да храмљем и да не могу да ходам. Искушење значи да неко има штап, дође, удари ме, и ја после не могу да ходам. Страст је од наше природе, то је рана, унутрашњи нагон, оно што нас вуче да тежимо греху.

   Дакле, да ли страст може да нас баци у искушење? Да. Међутим, искушење може да буде пореклом не до страсти, већ од неког другог искушења, које ће покушати да покрене оно што се у нама гнезди. Ако у себи немам одговарајуће страсти, или жеље, или вољу, искушење ми не може ништа. Упркос свему томе, када не стражим над собом, оно може да ми нанесе штету, па чак и ако немам те страсти или жеље. Господ каже: „Бдите и молите се да не паднете у напаст.“

   Архимандрит Емилијан Симонопетритски,

  Трезвеноумни живот и правила подвижничког живота, стр. 73

   извор: eparhija-zicka.rs

Манастир Жича, 2014.

26. јул 2021.

Недеља Пета по Духовима у Храму Светог Саве у Краљеву

У Недељу пету по Духовима, Владика Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Kраљеву, уз саслуживање архимандритȃ Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), протојерја-ставрофора Мирослава Јаковљевића, протојереја Радоје Санда, протонамесника Дејана Марковића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Стефана Милошевског. Појање су предводили студенти теологије Филип  Зеленовић и Душан Дуњић, као и господин Срђан Благојевић. Владики је прислуживао чтец Петар Ђерковић.

   Обзиром да се у олтарском простору изводе обимни радови везани за израду мермерног иконостаса и осликавање фрескама и да је поново присутна монтажна скела, Света Литургија је служена на импровизованој Трпези постављеној у броду храма. Настојањем Владике Јустина и залагањем ЕУО Епархије жичке многобројни радови на уређењу храма и других црквених објеката су већ неколико година интензивирани са циљем да у догледном периоду Саборни храм Епархије жичке заблиста у свој лепоти.

   Након читања Светог Јеванђеља Владика је беседио тумачећи јеванђелску причу о исцељењу двојице бесомучних људи. И тим људима Господ је пришао са бригом и разумевањем као што прилази сваком човеку и свакој твари, како би им помогао и како би их избавио. Из њих је тада демон у страху проговорио замоливши Господа да их (нечисте силе) изагна у крдо свиња, што је Господ и допустио, а читаво крдо свиња се потом утопило у мору. Житељи тог места када су чули за овај догађај, уместо да се обрадују спасењу ове двојице људи, њихове браће, замолили су Христа да оде из њиховог краја јер су претрпели материјалну штету. И Господ благи и ненаметљиви, је поступио по њиховим речима; ушао је у лађу и отишао даље да проповеда Царство Небеско. И шта се десило са тим људима, да ли су се усрећили одласком Христовим? Несумњиво је да су окренувши леђа Господу, ускративши му гостопримство, заправо од себе одузели благослове и живот, не зато што им Господ то жели већ зато што су они сами то изабрали, рекао је Владика.

   Потом се Епископ осврнуо и на празник иконе Тројеручице који данас прослављамо. У нашем храму се већ неколико година у посебном трону налази ова икона (верна копија Хиландарске иконе) она нас милостиво посматра, брине и учествује у изградњи нашег лепог храма. Она чудотвори и чудотвориће, као и посвуда по свету, по мери наше вере и нашег поверења у Њено заступништво. Затим, је Владика приповедао о чудесном историјату Хиландарске иконе, о чудесном исцељењу руке Светог Јована Дамаскина после којег је, у знак захвалности, дао уметницима да изгравирају сребрну шаку у доњем делу ове иконе, о чудесном њеном путовању на магарету, у време Турака, до манастира Хиландара и о томе како је Мајка Божија постала игуманија наше Хиландарске обитељи. Она исто тако милостиво брине о нама који притичемо Њеној заштити.

   На самом крају овог извештаја, требало би споменути, да је по свему судећи, ово, највероватније, била последња Света Литургија у којој је наш ђакон Аца учествовао као ђакон јер ће, ако Бог да, у следећи петак бити рукоположен у чин свештеника. Ђакон Аца је готово девет пуних година био на служби владичанског ђакона, седам година је био део братства Храма Светог Саве и, у том смислу, ова Литургија је за све нас била један веома дирљиви моменат који ће остати забележен у летопису Храма Светог Саве.


   Ђакон Стефан Милошевски

   eparhija-zicka.rs

ВИЗАНТИЈСКО ПОЈАЊЕ

 Бразил
Kада ниво мора опадне у осеци ствара се стаза од песка коју зову МОЈСИЈЕВ ПУТ.

Друштвене мреже и Православље - кратко

 

По питању православног мисионарења данас на друштвеним мрежама можемо најчешће срести следеће:

   1) Цитати знаменитих теолога и/или светитеља. То је за похвалу, исто и ја делим уколико наиђем на нешто вредно пажње. Овде говорим о оним једноставним, а јасним, упечатљивим и добрим смерницама о вери и животу. Најчешће се деле речи Св. Порфирија, Св. Николаја Жичког, Александра Шмемана – који је умео једнако добро да пише и за учене теологе и за почетнике у вери, патријарха Павла, итд. Веома мало се деле цитати Светог Писма, што није добро.

   2) Поменути цитати „упаковани“ у идеолошки обојен текст. Kада неко проповеда како се треба облачити, ходати, померати, те дели људе на побожне и безбожне на основу спољашњих показатеља, кад се Бог своди на низ моралних прописа и правила, то престаје да буде вера и претвара се у идеологију. Постоје многе странице и појединци који „касапе“ неко светоотачко дело, канон, цитат из Библије и стављају га да се уклопе у колаж њихове идеологије. Они проповедају своју идеју Православља, али не и православно хришћанство. Kао такви, више штете, него што користе.

   3) Стручни теолошки текстови. Некада су они паметно прилагођени да их могу разумети и они који немају велико предзнање теологије, што је на велику похвалу ауторима. Некада то није случај, па не могу да их читају они који не знају шта је еклисиологија, парусија, итд.  Наравно, и такви текстови су корисни, бар за теологе. Али наша је тема приближавање Православља осталима.

   4) Добар текст о вери написан архаично. Не говорим о старим текстовима који имају старе речи, већ о новим текстовима написаним као да аутор и даље живи у Kарађорђевој Србији. Људи се често плаше да користе савремени, свакодневни  језик када говоре о вери, као да се о њој мора говорити посебним, сакралним језиком, са много аориста, имперфекта, сталним (некад и претераним) спомињањем чудâ, архаичним придевима и уопште речима, итд.  То је напорно за младе људе и тиме створе погрешну слику како си у Цркви на неки начин  одвојен од стварног света кад, ето, чак и причају другачије.

   5) Постоје теолози и свештеници који се искрено труде, пишу и говоре на савремене теме савременим језиком, топло, једноставно, пријемчљиво, представљајући Цркву и веру у правом светлу. Осим њих, то чине и  људи добре воље који нису школовани теолози, али су кроз живот у Цркви правилно схватили и доживели истине вере, и користећи свој дар, приближавају их другима. Овога треба да буде далеко више. Далеко, далеко више. Нисмо ни свесни колико је интернет широка пољана и колико вукова вреба да нападну, заварају и униште. Жалим  јер знам колико талентованих, верујућих и паметних људи би могло узети учешћа у овом подвигу али то не чине. Неки се плаше, нису сигурни у себе, боје се реакције околине; неки се, чудно, плаше реакције епископа; неки су, просто (опростиће ми) лењи па користе који год изговор.

   Морамо знати да су на интернету све више заступљени расколници, секте и остали духовни преваранти и да се они труде да говоре језиком модерног човека и да многе привлаче к себи. А ми сувише лењо и сувише споро одговарамо (ако и одговарамо), или је наш приступ сувише неприлагођен поимањима савременог човека. Па се после чудимо: откуд то да је толико људи заварано? Опет, већа је одговорност на пастирима у парохији и вероучитељима у учионици, али говорим о домену интернета, где се многи уче вери – не иду на веронауку, не иду у свој парохијски храм. А нас нема на интернету да их ка томе усмеримо.

   Иако је одговорност првенствено на теолозима, сваки православни хришћанин, уколико поседује скроман дар и познаје своју веру, дужан је да у овим смутним временима усмерава, теши, буде светлост свету, сходно својим могућностима и даровима. Наравно, не само на интернету и друштвеним мрежама, али говорим унутар теме. Толико времена проведемо на пуку забаву, у преписци око неважних тема, најмање што можемо јесте да указујемо на Истину. Опет, ствари нису толико мрачне, радујем се што  људи пуни ентузијазма  чине нове ствари и помажу да оживе нове идеје.


  Марко Радаковић, вероучитељ

   avdenagom.blogspot.com

25. јул 2021.

Тропар Тројеручици / Љубомир Симовић, ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ

Мајко Слова и Спаса, Тројеручице, 
нека наше чамце у благе луке
из густих олуја с пучине доведу
птице, излетеле из Твоје треће руке!
Тројеручице, катанце, браве и врата,
браћу у казану олова које кључа,
све што су безбројне руке закључале,
нека нам Твоја трећа рука откључа!
Тројеручице, док нас лове и мере
метром, литром, кантаром, тегом и врећом,
Ти, двеју руку склопљених пред кантарџијом,
измери нас, и помилуј нас, трећом!
Док кишу проткива суснежица, и вук,
риба и врана крећу на нас, у лов,
бескућнима у вејавици, Тројеручице,
Твој трећи длан нека нам буде кров!
Док се затварају све капије, сви капци,
пред смрадом наших грехова и рана,
Тројеручице, нек нам се отвори црква
на Твојој трећој руци сазидана!
Голе, млаћене моткама, секирама,
оборене под ноге, и дотучене
у подножју брда уз које смо се пели,
трећом нас руком, Тројеручице, исцели!
И узвиси, трећом руком, Тројеручице,
све оне који су, стотинама руку,
стотинама година, из жетвених слама,
бацани на дно казана и јама!
У овом свету несланих мора и јела,
док нам се броје последњи тренуци,
нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице,
со суза, скупљена у Твојој трећој руци!
Тројеручице, луко и утехо,
мајко чокоту ког распињу и туку,
смилуј нам се, грешним и убогим, и прими
душе наше у Твоју трећу руку!
Двема рукама сахрањене, Тројеручице,
у ову земљу, испуњену муком,
нек нас из ове црне земље у облак
понесе храст, засађен трећом руком!

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Недеља 5. по Педесетници

                                                                             21.7.2019.

1.7.2018.
ШКОЛА КАЛИГРАФИЈЕ
Манастир Студеница, 2021.

ДРУГИ ВЕЛИКИ ПРОЦВАТ ЦРКВЕНЕ МУЗИКЕ НА ИСТОКУ

2014.