Translate

18. јул 2019.

Протојереј Драган Пешикан, Спасење као светотајински живот у Цркви

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ ДЕЛИЛО СУДБИНУ НАРОДА

У „Политици” од 11. јула објављен је текст „Још се договара датум повратка листа Мирослављевог јеванђеља у Србију”.
   Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српскословенске писмености из 12. века. У њему су упоредо заступљена два ондашња српска правописа: зетско-хумски и рашки. Настало је 1185. године, по наруџбини захумског кнеза Мирослава (1168–1171), једног од четворице синова рашког великог жупана Стефана Немање, оснивача династије Немањића (1113–1196), за потребе задужбине кнеза Мирослава и Епархије хумске Српске православне цркве. Представља превод грчког богослужбеног Јеванђеља цариградске цркве Св. Софије. Највећи део јеванђеља дело је преписивача Григорија Дијака, дворског писца кнеза Мирослава. Преписивање је трајало седам година, а Григорије је самостално написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима.
   Руски архиепископ Порфирије Успенски, одушевљен Јеванђељем, исцепао је 1845. године 166. страницу (претходно је преписана) и однео је у Русију. Ова страница и данас се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу.
   Мирослављево јеванђеље од настанка до 1896. године налазило се у српском манастиру Хиландару, на Светој Гори, на грчком острву Атосу, кога су основали монах Симеон и син му Свети Сава 1198. године. Године 1896. поклоњено је краљу Александру Обреновићу (1876–1903) приликом његове посете Хиландару. Од тада, Мирослављево јеванђеље је пролазило кроз невероватан и загонетан пут и често било угрожено.
   При повлачењу српске војске, краља Петра I и престолонаследника Александра Карађорђевића и Владе Србије ка југу Србије, због надирања непријатељске војске у Великом рату, понета је и дворска архива најважнијих књига, списа и других државних докумената које је требало сачувати. У Крушевцу, 5. октобра 1915. године, краљ Петар I наређује Добросаву Ружићу, сенатору и дворском библиотекару, да прегледа и издвоји најважнија документа из дворске архиве која су морала да буду сачувана по сваку цену. У једном дрвеном сандуку Ружић проналази Мирослављево јеванђеље и предаје га престолонаследнику Александру Карађорђевићу. Захваљујући томе, Мирослављево јеванђеље је проживело Албанску голготу као и српска војска. На Крфу је чувано у Главној државној благајни, до 1918. године. По завршетку Великог рата чувано је у Музеју кнеза Павла. Мирослављево јеванђеље данас се чува у Народном музеју Србије у Београду, а отцепљени лист у Библиотеци Санкт Петербурга.
   Организација УН за образовање, науку и културу (Унеско) уврстила је 2005. године српско Мирослављево јеванђеље у своју Библиотеку 120 највреднијих дела која је створила људска цивилизација.

   Љубомир Ив. Јовић,
  правни саветник у пензији
  извор: www.eparhijazt.com

Епископ Фотије, Синајски Господ

Херувимская песнь | Валаамский монастырь

Херувимская песнь и Великий вход во время Патриаршего служения в престольный праздник преподобных Сергия и Германа, Валаамских чудотворцев 11. июля 2019. года.

"...Свети Јован Златоусти каже, да из Цркве треба тако да излазимо да се види као да се спуштамо са неба. Ако се деси да у Цркву уђемо тужни, излазимо из ње радосни; ако уђемо раздражени, излазимо питоми; ако уђемо као вукови, излазимо као овце. После Свете Литургије враћамо се својим кућама, носећи са собом благослов и радост Божију..."

Дионисије Митрополит Казански, ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ,
Епархија рашко - призренска и Богословија Светих Кирила и Методија
Призрен, 2016.
Ови свети оци ревносно се подвизавали у првој половини четрнаестог столећа и упокојили се око 1353. године. Основали Валаамски манастир на језеру Ладоги (Финска).

17. јул 2019.

Молитве у седмичне дане: СРЕДА


Слава, Господе, Крсту Твојему часному.
   Крсте свесилни, похвало Апостола, укрепљење монаха, знамење верника, славо јерараха и Мученика, победо и тврђо свих који те хвале.
Слава, Господе, Крсту Твојему часному.
   Крсте живоносни, ти ми буди снага и победа, и штит и стена неодољива, за одгнање демона, за гашење (страсних) помисли, за очување ума мојега,
   Спаси, Господе, људе Твоје, и благослови достојање Твоје, даруј победу над противницима, благоверном и христољубивом роду православном и народ Твој сачувај Крстом Твојим.
   Пресвета Богородице, спаси нас.
   Крстовидно рашири руке твоје, Пречиста, према Ономе Који је раширио руке Своје на дрвету крсном, и узвисио живот наш, и усмртио војске демонске - Њега молити не престај.

Хиландарски молитвеник, Манастир Хиландар, 2008.
www.decani.org/rs

Ο Προφήτης Ηλίας και η Ιερά Σκήτη του | Prophet Elijah and his Sacred Skete 4K

Протопрезвитер Георгије Флоровски, О стајању пред Христом

„Могуће је бити, за предањску и отачку веру и немати дух Христов, живети у братомржњи и безосећајности. Могуће је чинити добра дела, а не знати за живога Христа. Могуће је говорити о хришћанским начелима и идејама, а на своме личном пути никада не срести живога Христа Спаситеља… Бити хришћанин значи – живети у Христу, свагда стајати пред Њим, волети Га свом силом своје благодарне и жртвоване љубави, и ништа друго не волети више (од Њега), па чак ни оно што је само по себи достојно љубави… Истину треба волети не зато што је она корисна и утешна. У Бога треба веровати не зато што од Њега долазе животна добра и не ради тога да бисмо од Њега добили световно благостање. Њега треба волети некористољубиво.“

  Г. Флоровски
  извор: eparhija-zicka.rs