Translate

20. јануар 2021.

Миодраг Павловић, ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ И УМЕТНОСТ

Православна духовност је идеал који измиче, уклања се с пута тражиоца. Наслућујемо тај високи идеал у визији речи, у речитости слике. У примерима храмовне архитектуре, у узорима испосничког понашања. Али и када је остварен, он постаје невидљив, као молитвени подвиг испосника у светогорским пећинама-каруљама. Форма дивних црквених здања на домаку остварене духовности враћа се на облак, беседа се дичи неизрецивошћу.

(...)

У православљу је видна основна оријентисаност ка високој духовности и највише израженој узвишености култа. Утолико је тежи задатак уметника који ствара у православној сфери: не може се увек бити на серафимским висинама религиозно-уметничког надахнућа: уметник је као и сваки човек изложен недоумицама, падовима расположења, визијама нејасног порекла које га искушавају.

(...)

Уметник ствара своје дело на трусном подручју своје сопствене личности. Треба разумети готово сталан земљотрес који је основа са које уметник ствара.

(...)

И како је дух безграничан, тако су и могућности духовне уметности – неограничене, ако не и безграничне. Зато и традиционалне форме сакралне уметности морају бити увек откриване од почетка, од своје основе са јасним усмерењем. А усмерење је достизање оне висине духовности која преображава и саму телесност уметничког дела и уметника који то дело твори.


Миодраг Павловић, Свечаности на платоу, Београд: Просвета, 1999, 78-79.

   ***

   Андреј Рубљов, "Свети Јован Kрститељ", око 1420. 

Богојављење Господње у Светосавском храму у Краљеву


На празник Богојављења Господњег, када наша Света Црква прославља догађај када се Господ Исус Христос крстио у Јордану, и када се Бог Света Тројица јавио сведочећи да је настало време спасења људског рода и просвећења срца и живота потамнелих кроз Онога који Светлост од Светлости, литургијска заједница при Храму Светог Саве имала је посебну радост.

   Њу нам је донео умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) као велики проповедник Богочовека Христа и сведок светлости којом Он обасјава васељену. Он је саслуживао Архипастиру жичком Г. Јустину. Такође, саслуживали су и архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), протојереј Радош Младеновић, презвитери и ђакони из братства овог храма, као и све мноштво верујућег народа Божијег према дару и служби у коју су као царско свештенство призвани кроз крштење на чијем смо се празничном извору данас сабрали.

   Динамизам литургијског торжества којим се одликовала ова служба Божија, био је живи дијалог свештених возгласа, напева византијског појања који је долазио са певнице и молитвеног пјенија народног сабрања. Након прочитаног предвиђеног јеванђелског одељка, који је кратак али обележен снажним сведочењем Бога Оца и Духа Светог да је Исус из Назарета истинити Син Божији, Месија и Помазаник, уследила је беседа Епископа Атанасије.

   Захвативши из пребогате ризнице богословља, са цветних ливада предањских истина наше Цркве, Владика је попут вредне пчеле изнео пред нас плодове свог дугогодишњег јерургијског искуства, историјских, догматских и патролошких истраживања. Присутни су имали прилику да присуствују једном сажетом предавању угледног професора емеритуса са Православног богословског факултета у Београду, а увек радо виђеног госта наше Епархије који је снажно везан за овдашње светиње и народ.

   Након учествовања и заједничења сабрања са свима Светима у небоземној Тајни Тела и Kрви Христове, Епископи Јустин и Атанасије са свештенством и бројним присутним народом у храму и порти, принели су мољење Богу да освешта воду и кроз њу нам дарује благослов на исецељење душе и тела.

   У наставку препоручујемо пажњи посетилаца нашег сајта беседу Владике Атанасија коју преносимо у целости:

    Протонамесник Александар Р. Јевтић

    извор: eparhija-zicka.rs

Владика Фотије, ОБИЧНУ ВОДУ БОГ УЧИНИ НЕПРОПАДЉИВОМ / ЈАГЊЕ

Људска бол је болна
песма, која се са Голготе
чу, а плач и сузе мора
натапају и краја им нема ту.
 
Тако ће бити до краја
света, кроз патњу и бол
у ново рађање, када ће свака
суза избрисана бити
и радост живота Голгота донети.
 
Тада ће бол заувек нестати,
јер ће их Јагње све победити
и цароваће над свим у векове,
у Осмом дану који не престаје.

www.eparhijazt.com

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Јовањдан

2019.
Манастир Вазнесење

19. јануар 2021.

Тропар Богојављења


                                                   

                                                                 Манастир Вазнесење, 2018.

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Богојављење

Епископ Јустин свештенослужио у Врњачкој Бањи

У дану када се прославља Сабор 70 Светих апостола и Свети Јевстатије Српски, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин посетио је црквену заједницу у Врњачкој Бањи. Пуноћа литургијског сабрања је испунила црквено брдо Храма Рођења Пресвете Богородице, а са доласком Епископа стигла је благодат предстојећег празника Богојављења. Снежно јутро у Бањи је само употпунило благодат зимских празника. Kао и увек када нам Архијереј долази и сада се братство храма радосно сабрало око евхаристијске Чаше, да узме учешћа у молитвеном сабрању пред престолом Творца.

   Епископу жичком Г. Јустину саслуживали су: протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј Часлав Јовановић, протојереј Саша Kовачевић, протојереј Жарко Дончић, протојереј Радош Младеновић, јереј Слободан Глишовић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Синиша Јовановић.

   Након прочитаног одељка Јеванђеља, Епископ се обратио сабрању речима поуке. Говорећи о предстојећем празнику, истакао је да је Богојављење у кругу највећих празника од давнина, којима нам Господ поручује какав је задатак и циљ пред целокупном творевином,  а пре свега пред човеком.

   Подсећајући нас на то како је веровао човек у античкој Грчкој, и како су се та веровања и убеђења мењала, Епископ указује на величину хришћанског живљења у свету коме се Бог јавља и шаље свога Сина као Спаситеља. Он је сведочанство љубави којом Бог чини најпре искорак према нама, а на нама је да Му кренемо у сусрет.

   Епископ је указао да се често у нашем народу чује тврдња да постоји нека сила и да је таква тврдња незнабожачка. Из ње следи страх од непознатог. Бог није идеја, или безлични идеал. Он је Бог Света Тројица – Отац, Син и Дух Свети. Син Божији се оваплотио, рођен је од Пресвете Дјеве Марије, крштен од стране Светог Јована Kрститеља и Претече. То је личносни Бог који је ради нашег спасења извргнут руглу, пљуван, бичеван, распет на крсту, који је у трећи дан васкрсао из мртвих, узнео се на небеса и сео са десне стране Оца. Он нам шаље Духа Утешитеља, чијом благодаћу се ми спасавамо. Богојављење је један од навећих празника домостроја спасења којим нас је Бог почаствовао и призвао у заједницу вечног живота.

   Kрштавајући се у Јордану Господ је показао да је дошао да испуни Закон и Пророке, али и да им дарује нови смисао који све обасјава радошћу спасења творевине у Творцу. Зато смо ми посебно испуњени благодарношћу Богу у овим празничним данима између Божића и Богојављења, јер осећамо Његово присуство међу нама и тиме се бодримо ходећи кроз све изазове које доноси историјско живљење у времену и простору.

   На крају беседе, Епископ је пожелео да нам се празник Богојављења укаже светлошћу која ће обасјати наш греховни ум, и уселити у наша срца богојављенога Христа, да би нас Он када дође време препознао као своје.

   Са овим речима утехе које нам је Владика упутио, браћа и сестре су пошли својим домовима у себи носећи огањ живе вере Богомоткривеног Христа Логоса.

  Ђакон Синиша Јовановић

   извор: eparhija-zicka.rs

17. јануар 2021.