Translate

17. фебруар 2020.

ВОЛИМ ТЕ ДО ОСТРОГА! 3. Троје вас, троје нас (Овчар Бања)

10.2.2020. године на ходочаснички пут од Пожаревца до Острога пошли су пешке отац Предраг Поповић, Иван Тупајић и Иван Ћирковић, уз логистичку подршку Мирослава Ојданића и Јелице Павловић.

РЕЧ ВИШЕ: Протонамесник Александар Јефтић


TERIREM - Byzantine Choir "Tropos"

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

Истинска Црна Гора, 16. фебруара: Спаси, Господе, људе Твоје и благослови наслеђе Твоје

                                       Осврт на досадашње Литије, Пљевља
Одломак из Горског вијенца
протојереј-ставрофор др Дарко Ђого
Пљевља
Литија Бољанићи-Мале Крче-Пљевља
   Преко 60 000 верника сабрало се и вечерас око подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења, на молебан који је служио Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, који је предводио и крсни вход улицама Подгорице.
   У литији су били и потомци светородне лозе Петровића Његоша, као и кошаркашки ас Никола Миротић.
   По повратку пред храм, Владика Теодосије је поручио да не дамо светиње и наше Kосово и Метохију.
   „Овде смо да упутимо вапај Богу и мајци Божијој да сачувамо оно најсветије и да сачувамо своје биће. Да потврдимо да смо Христови, да смо деца светог Саве, светог Василија, светог Петра и да смо достојни потомци наших предака. Долазећи са Kосова и Метохије доносим вам благослов и молитве Стефана Дечанског који је сачувао Дечане током историје, а нарочито у новије време. Он никада није напустио светињу коју је подигао. Свети Василије и Свети Петар Цетињски су моћни да сачувају светиње у Црној Гори“, казао је Владика Теодосије.
   Никшићани у никад већем броју вечерас су учествовали у молебану и литији за одбрану православних светиња коју су предводили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ Kаракаса и Јужне Америке Руске заграничне цркве г. Јован.
   „Огањ вјере, огањ љубави, огањ правде, правдољубља се распламсао, пепео се размакао и ево огањ Божије вјере и народ Божији је заблистао у Црној Гори. Прошао сам овај свијет, оваквог народа нећете наћи ни на сјеверу, ни на југу, ни на истоку. Овај народ који не да светиње, чува образ, душу и постаје истински Божији народ који се темељи на стеги Светог Петра Цетињског, на његовом закону“, казао је Владика Амфилохије.
   „Овај закон који је сад донет је закон који се родио из братоубилаштва и богоубилаштва.Велики је Божији дар да се народ пробудио који није изгубио душу, образ и осећање за светињу. Народ Божији кад проговори, то је реч истине и правде. Било би много значајно да закони који су донесе на духу братоубилаштва и богоубилаштва да што пре буду уклоњени“, истакао је Митрополит црногхорско-приморски
   Kазао је да многи који су гласали за оне који доносе законе, да су знали да ће доносити овакве, не би гласали за њих.
   „Они би требали да виде овај народ. Ако су народна власт, морала би власт да чује глас народа. Надамо се да ће и ови који су доносили безакони закон, да ће тај закон уклонити да спасу образ Црне Горе, Владе Црне Горе, образ председника Црне Горе, образ ове државе. Образ Црне Горе је најбитнији од свега“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Шавник
Беране
Херцег Нови
Бар
                                                             Будва 
Даниловград
Литија од Острога до Никшића
   У Бијелом Пољу се окупио рекордан број људи. Литије су кренуле кренуле из више крајева општине. Kао и до сада, центар окупљања је била црква светих апостола Петра и Павла. Kако су саопштили Спутњику из Бијелог Поља литији присуствује чак и до 30.000 људи.
   На молебан и литију у Бијелом Пољу данас је стигао и свештеник Предраг Поповић, који је кренуо пешице из Велике Плане до Острога.
   „Ја вас не зовем више Црногорци, већ Светогорци. Ја сам морао кренути пут Острога, јер анђео Господњи зна када је и за кога време. Ми смо први пастири Христови који морамо да идемо у борбу са вуковима. Црква је одувек била као кошница, која је сакупљала свој народ и давала мед свакоме ко је од ње тражио”, казао је он.
  Он је рекао да је част за све нас да идемо тамо гдје су угрожене и где се бране светиње.
   “Да их бранимо животима својим, да их бранимо душама својим и да не дамо да нас газе, прозивају и да нас раздвајају . Нико, ниједан цар од овога света, јер ми смо црква и тело Христово”, казао је о. Предраг Поповић.
    Након молебана у цркви Светог Николе бројни верници и грађани у литији су прошли ривом и трговима которског Старог града.
   Протојереј Немања Kривокапић је казао да је народ у литијама, који на тај начин већ други месец изражава протест због доношења Закона о слободи вероисповјести, осветлао образ Црној Гори, да је њена и светлост целог света.
   Он је рекао и да су ово “смутна времена” у којим се народ у литијама понаша достојно.
   “За разлику од оних којима је овај народ дао власт и који би својим примером требали да показују како треба радити, а не да срљају из грешке у грешку и оцрњују нам образ пред светом. Зато сте ви ту да осветлате образ Црној Гори. Ви сте светлост, не само Црне Горе, него целога света. То сте показали, не само вечерас, већ ова два месеца сваког дана. Kажу да је и вечерас најмање 150.000 људи у литијама и колико их је који исто мисле али нису у могућности да буду са нама. Замислите када би у било којој држави четвртина становништва изашла да протестује, и то не један дан, него два месеца узастопце. Поређења ради то би било као да у Њемачкој изађе 20.000.000 људи, или у Француској 17.000.000, Русији преко 35.000.000, Америци преко 70.000.000. Свака иоле озбиљна власт би помислила да ли чини добро када толики људи, толико дуго протестују. Размислили би да ли су на добром путу или нису. Kаква је то дакле власт и у чије име она влада, ако не слуша што каже народ? Kаква је то власт која се хвали тиме да доноси одлуке мимо већине становништва? Они се тиме хвале. Признали су, кажу, Kосово, иако за то није била већина. Они се хвале и тиме да је 85 % људи било против уласка у НАТО. Хоће тако и да преко воље већине народа и Цркве донесу закон који се тиче Цркве, који је не пита, нити пита вјернике. Они који се јавно декларишу као атеисти хоће да креирају закон, а да не питају убедљиво већинску Цркву у овој земљи. Kажу да су пет година припремали закон, а направили су ово због чега им се смије цели свет. То види свако ко иоле ишта зна о праву и канонима. Све то говори, или да нисте способни да направите боље за пет година, или је план неки други. Не свакако да уреди законе, већ да легализује отимачину црквених светиња. Зато ми јесмо и вечерас овде, да покажемо да то не може и да ћемо бити ту колико год то буде требало и да кажемо да отимачине неће бити док смо ми овде. Живи били. Не дамо светиње”, поручио је о. Немања Kривокапић.
Котор

извор: mitropolija.com

ВОЛИМ ТЕ ДО ОСТРОГА, 2. Пут до Острога

10. 2. 2020.године на ходочаснички пут од Пожаревца до Острога пошли су пешке отац Предраг Поповић, Иван Тупајић и Иван Ћирковић, уз логистичку подршку Мирослава Ојданића и Јелице Павловић.

Беседа Патријарха српског Г. Иринеја у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Котежу, Недеља блудног сина, 16.2.2020.



НАСЛЕДСТВО БЛУДНЕ ДЕЦЕ


   Припремајући своју верну децу за благодатно време Великог поста, за време изузетних духовних подвига и покајања Црква нашој пажњи нуди причу о блудном сину (в.: Лк. 15, 11-32).
   Данас смо у одломку из Јеванђеља поново чули овај, може се рећи, један од најпознатијих сижеа из Јеванђеља, који је нашао свој одраз у многим делима људског стваралаштва. Причу о блудном сину коју је Господ понудио окупљеним људима и ученицима. То је прича о томе како је један богати човек имао два сина. И један од њих је рекао оцу да му издвоји део наследства који му припада. Отац се није супротставио сину и по својој љубави је учинио оно што је овај тражио, те му је дао све што му припада. Имање је било прилично велико, зато што је овај човек био богат. После тога је син узео све и напустио је кућу свог оца и врло брзо је проћердао и спискао све ово богатство живећи блудно. Протраћио га је с блудним људима, потрошио га је. Поред тога, у области у којој се налазио наступила је страшна глад. Тако да је овај човек који је одрастао у доброј кући морао да се придружи једном од становника ове земље и да напаса његове свиње, до те мере понижења је дошао. Трпео је такву нужду и глад да му је било драго да поједе оно што су људи давали свињама да једу, али ни то није добијао.
   Али се овај блудни син опаметио, освестио се и помислио је: „У кући мог оца најамници живе боље него ја сад.“ Одлучио је да се врати, да се покаје пред оцем и да га замоли да га прими, сад више не као сина, већ као најамника, као радника и слугу.
   Чим је отац пун љубави сазнао да се приближава његов син, био је ганут, истрчао му је у сусрет, загрлио га је, наредио да му се да најбоља одећа, прстен на руку, чизме, и наредио је да се приреди гозба, и радовао се овом неочекиваном повратку изгубљеног детета.
   Дарови које је син захтевао и добио од оца јесу они дарови које сви ми од рођења добијамо од Бога: лепота, памет, способности и таленти. Kо је узрочник наше лепоте и способности, ко је извор снаге? Наравно, људи кажу да човек личи на оца и мајку. Али је то пре свега Творац неба и земље, Он, Уметник, ствара тако дивна створења и даје им колосалне способности, и умне, и духовне; поред тога, хришћанима су дати још и дарови Светог Духа које добијају на крштењу у Цркви.
   Међутим, често човек себи приписује ове дарове и таленте, удаљава се од Бога, не жели више да живи под кровом Његовог дома, да слуша Његове заповести, да испуњава Његове молбе, жели сам безгранично да ужива у свом животу. И често овакав човек великом брзином троши све своје таленте и доспева у страшно стање. И без обзира на то да ли то схвата или не, и он почиње да напаса свиње – постаје чобанин свиња.
   Свети оци под јеванђељским свињама подразумевају људске страсти, односно, човек не жели више да служи Богу и да пребива у божанској благодати и неминовно се налази у друштву ових свиња: помисли, страсти којима служи, и храна коју је спреман да једе – све је то свињско.
   Да бисмо схватили какву упечатљиву слику је Господ описао слушаоцима треба да имамо на уму да су Његове речи биле упућене Јеврејима за које је свиња била нечиста животиња. Он је то говорио показујући дубину пада несрећног сина. Од члана породице и наследника богатог човека он се претворио у чобанина и човека који једе са свињама. Свиња је по својој природи прилично прљава животиња. Данас смо ми, рођени у градовима, одвојени од земље, од рада, па ове јеванђељске речи просто не схватамо у потпуности. У том смислу је корисно да кад нам се пружи прилика одемо у свињац и да тамо осетимо како све смрди… како је то одвратан смрад. Међутим управо то је смрад греха и обличје греха. Само што га већина људи не осећа у свакодневном животу – за нас је смрад греха постао мирис скупоценог парфема. Видимо грех око себе, али најчешће не видимо његово истинско лице, не осећамо његов смрад.
   Данас се многе ствари називају лепотом, сјајем и успехом: тај и тај конкурс, та и та агенција, тај и тај фестивал, та и та награда, продавница таквих и таквих ствари – све је то заоденуто у лепоту и миомирис, и само деца Божија могу да осете истински смрад и одвратност свињства које овај свет назива лепотом, успехом и нечим добрим. И људи који посвећују своју живот служењу овим стварима пате, њихова душа је гладна. Али је Господ спреман да их прими, видимо да је само покајање овог сина изазвало такву љубав, па још и дарове од стране оца, односно Бога.
   У причи постоји још један син. Kако је он реаговао кад је видео да се његов брат вратио, кад је видео радост својих најрођенијих, слугу и оца? Са завишћу и увредом је почео да се жали оцу. И свог брата он не назива братом, већ каже: „Овај твој син је потрошио с блудницама своје имање, а ти се толико радујеш његовом повратку. А ја, који сам увек био с тобом, нисам удостојен такве љубави.“ Нажалост, и нама се то често дешава. Овај грех, ова навика да завидимо ближњем и да га осуђујемо врло често односи превагу над хришћанском љубављу у нама. Чим неко у Цркви или просто неко поред нас уради нешто добро, у нашем срцу се одмах рађа завист, критика и осуда. Чини нам се да би боље било да нису урадили ништа добро, зато што то нисмо ми урадили. То је врло страшна енергија, страшна сила која нас раздваја. Исто се односи и на то кад не верујемо да се човек поправио, да је променио свој живот, да је постао другачији. Волимо да се сећамо и да говоримо само оно лоше што је повезано с њим.
   Шта је покајање? Покајање је извор радости, не само за човека који се покајао, већ и за Анђеле. У истој глави по Луки,пре него што је испричао ову причу Господ управо каже: „Анђели се радују због једног грешника који се покајао и вратио“ (в.: Лк. 15, 10). Ми не желимо да будемо анђели, желимо да будемо јавни тужиоци и судије и врло често не можемо да поделимо ову радост с анђелима.
   Покајање је пут ка спасењу, ка обожењу, повратку у дом нашег Небеског Оца, и овај блудни син није само наш ближњи или рођак који је у принципу далек од Цркве, то смо сви ми. Многи од нас су прешли овај пут, многи кад се једном нађу у Цркви почињу да се опуштају, да отпадају, да се враћају овом свињском кориту и да заборављају божанску благодат.
   Апостол данас каже да су наша тела сасуди Божији, да у њима треба да прослављамо Бога, он буквално каже да тела нису створена за блуд, ни духовни, ни физички, већ за прослављање Бога (в.: 1 Kор. 6, 13).
   Долази време покајања, изузетне духовне радости, у жалости због греха и радости због сједињења с Богом. И свако од нас треба да дели ову радост заједно с анђелима и треба да се потрудимо да на све начине некога доведемо на ову Трпезу сопственим примером и својом љубављу. Не као овај старији брат који је осуђивао брата-грешника, већ као отац, као слуга да доведемо, како бисмо сви заједно, као што је данас рекао апостол, прослављали Бога и у нашим телима и у нашим душама које су Божије.
   Амин.

   Из књиге "Духовни устанак"
   Јеромонах Игнатије (Шестаков)
   Са руског Марина Тодић
   16. 2. 2020.
   извор: www.pravoslavie.ru

16. фебруар 2020.

ВОЛИМ ТЕ ДО ОСТРОГА: 1. Неочекивано путовање


10.2.2020. године на ходочаснички пут од Пожаревца до Острога пошли су пешке отац Предраг Поповић, Иван Тупајић и Иван Ћирковић, уз логистичку подршку Мирослава Ојданића и Јелице Павловић.
Велика Плана-Пожаревац

Велика Плана-Караула-Радовање-Рача-Крагујевац

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ: СВИЋЕ ЗОРА

Сретење Господње у историјском календару српског народа

* На Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак.
* На Сретење 1835. године донет је Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је овај дан слављен и као Дан уставности.
* Од 2006. године Сретење је Дан државности Републике Србије.
      У знак захвалности нашој браћи и сестрама из Црне Горе, 
што су нам показали како се љубављу и слогом брани вера, 
наслеђе и људско достојанство.
   Песму објављујемо на Сретење Господње, са жељом да се у подвигу сјединимо, 
са нашим славним прецима, а у оквиру Недеље о блудном сину, да се подсетимо
да су покајање и праштање једини пут ка заједничком спасењу.

Сви заједно!
Догодине у Призрену!

Београдски синдикат 

СВИЋЕ ЗОРА

Напољу је тама, ноћи глуво доба
Све(т) тоне у сан, а нас тек чека борба
Неизвесног исхода. Нема другог избора
У одбрану Светиња милом, силом приморан
Увек је најцрње пред зору, а ми ко у строју
Снага нам у ходу. Сабрани у Богу!
Преци нас зову да вратимо слободу
Стопу по стопу, сведочимо слогу
У ватри и огњу, у сметовима снега
Држим чврсто барјак. Не одричем се Њега!
Наша реч је Стега, чврста као стена
Брат је брату веран, баш у најгора времена
Дивљу крику ветра надјачава песма
Наша снажна вера топи санте леда
У душама залуталих, којим братска љубав треба
Молитва у тами, где су пали, пали светла

РЕФРЕН:
Свиће, свиће рујна зора
Све од Брда па до мора
Одјекује глас са Гора
Народ да пробуди!

Ово овде су примери чојства и јунаштва
Доказ да смо имали и родити се рашта
Опет бране са Врата, да не би стигли до брата
У подвигу смо до краја. Ово је Спарта!
Само храбро, без страха. Са нама је Правда
Земаљска су вазда за малена царства.
Војска ђедова и унука са нама корача
Обавезује да наша сва дела буду часна
А опет нама кажу, деци новог века
Да ниједна вредност више није света
Да нам много треба, да нас плаши беда
Да, ван њиховог пута, другог пута нема
Ал Завет у нама, и поред свега вечан
У сред овог безумља, пробудио Човека
На крају пута чека пехар крви и тела
Наших људи река никад ближе Неба!

РЕФРЕН:
Свиће, свиће рујна зора
Све од Брда па до мора
Одјекује глас са Гора
Народ да пробуди!

Свиће зора верном стаду,
Слога биће пораз врагу!

Манастир Сретење, Дучаловићи (Драгачево)