Translate

22. септембар 2021.

КРШТЕЊЕ ВОДОМ И ДУХОМ, 3. део

Православни духовни центар "Владика Николај Велимировић"
Краљево, 22.3.2021.
ђакон Стефан Милешевски

Мала Госпојина – слава Манастира Каменац


Твоје рођење, Богородице дјево, објави радост целој Васељени, јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот вечни. (Тропар, глас. 4)
   На празник Рождества Пресвете Богородице, када наша света обитељ прославља своју крсну славу, указана нам је посебна част и благослов у виду посете Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Јустина. Владика је предводио литургијско сабрање, освештавши притом мозаик на коме је изображен ктитор нашег  манастира, Свети деспот Стефан Лазаревић.
   Епископу жичком саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО, архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, архимандрит Јаков (Лазовић), духовник Манастира Kаменац, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, парох заблаћски, као и ђакон Стефан Симић.
   Након резања славског колача, сабраним верницима обратио се Епископ Јустин. Говорећи о значају беседништва у животу Цркве, Владика Јустин је у наставку истакао колико је важно да хришћанин са сваким обзиром и пијететом говори о Господу и Богородици, као и то да је за верника веома важно молитвено обраћање Богородици. Присутне је поучио и о начинима на који молитва Пресветој Богородици благотворно утиче на живот монаха и мирјана. На крају, Владика је игуманији и сестринству честитао славу изразивши жељу да непрестано тежимо ка Царству Небеском не би ли нас Господ удостојио те милости.

   Током трпезе љубави, Епископу, свештенству, монаштву и верном народу, обратио се духовник нашег манастира, архимандрит жички Јаков (Лазовић), захваливши се притом Епископу на посети, служењу и поуци.

Благодарни Троједином Богу и Пресветој Богородици, која под својим омофором чува ову светињу дуже од шест векова, испратили смо свог Архијереја са молитвом и надом на поновни сусрет у славу Божију и молитвено заступништво Пресвете Богомајке.

   Јоаким и Ана срамоте безчадија, а Адам и Ева смртне трулежности ослободише се Пречиста, светим Рођењем Твојим, то празнује и народ твој, избављајући се кривице греха када ти кличе: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нашег живота. (Kондак глас. 4)

   Сестринство манастира

   извор: eparhija-zicka.rs

Свети Јоаким и Ана - тропар и кондак на српском

Освећење храма и Света Архијерејска Литургија у Међуречју код Ивањице


Дана 19. септембра по новом, а 06. септембра  по старом календару, 2021. године, а на празник спомен чуда Светог архангела Михаила и Свете мученице Евдоксије, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин освештао је Храм Свете Тројице у Међуречју код Ивањице. На освећењу храма, Владика је положио у Часни престо мошти. Саслуживали су: намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, намесник пожешко-ариљски протојереј, Драган Стевић, протојереј Зоран Стевлић, протојереј Ненад Бајић, као и ђакони Стефан Симић и Огњен Јузбашић.
   По завршетку Свете Литургије, Владика је уз пуно љубави и радости према верном народу, одржао пригоду беседу, у којој је истакао: “Милошћу и помоћу Божијом, освештасмо овај Свети храм, посвећен Светој, Животворној и Живоначалној Тројици. Овај храм од данас биће место вашег окупљања, да долазите да се причешћујете Телом и Kрвљу Господа Христа, за венчања, крштења и за све оно што Вам је потребно и спасоносно. Господ је нама подарио Себе, да верујемо у Њега, да видимо да је Он истинити Бог и Човекољубац Kоји нас води и узводи до Царства Небеског. Потребно је да ми прво потврдимо да верујемо у Господа Бога, да верујемо у Његову реч, да верујемо у Његово дело да је заиста Он дошао на земљу, не неко други, не утвара, не привиђење, него сам Господ, мали Бог, Богић.
   Све је то чинио ради нашега спасења да бисмо се ми вером у Њега, трудом и подвигом поново вратили тамо одакле су наши прародитељи својом слободном вољом промашили циљ стварања. Није човек створен за смрт, ни за муке, ни за тешкоће, створен је да у рају живи и да се радује. Али пошто има слободну вољу, као што и ми имамо слободну вољу, наш прародитељ и прародитељка, својом слободном вољом су преступили заповест. Господ је рекао да ко преступи заповест и једе са плода дрвета познања, умреће. Баш зато смо дужни да се упоређујемо са светитељима и са Христом, да меримо себе Христом. Многи ће рећи тешко је данас испунити све заповести Христове. И јесте тешко, али то је само у почетку тако, док се Господ не усели у срца наша и постане Бог наш који у нама дела и који нам даје снагу да превазиђемо све слабости наше.
   Данас се опомињемо приче о злим виноградарима. Све што је Бог говорио у овом свету, говорио је у причама из овога света, и свако онај ко има изоштрена чула душе своје, може да разуме шта је Господ хтео ту да каже.“
   Епископ је даље појаснио и изложио тумачење параболе о злим виноградарима у контексту разумевања старозаветног човека, тумачећи ову параболу у светоотачком духу.
   На крају сабрања, Владика је упутио захвалност свима који су допринели изградњи овог храма, а током трпезе љубави верном народу је појаснио значај заједничарења у име Оца и Сина и Светога Духа. При трпези се присутнима обратио и старешина храма захваливши се свима који су учествовали у изградњи храма.


Ђакон ивањички Огњен Јузбашић
извор: eparhija-zicka.rs

20. септембар 2021.

РОЖДЕСТВО ПРЕСВЯТОЙ БОГОРОДИЦЫ, Тропарь и кондак на славянском и греческом - византийский распев


У Краљеву одржана промоција зборника радова “Искушана мисао Достојевског“


Годину у којој прослављамо јубилеје два великана: 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михаиловича Достојевског, као и 140 година од рођења и 30 година од Преноса моштију Светог Владике Николаја у Србију, Епархија жичка обележила је на својствен начин: зборником радова и манифестацијом. Тако је у оквиру свечаности Николајевим жичким стазама, која се одржава под сводовима Храма Светог Саве у Kраљеву, синоћ била одржана промоција Зборника радова Искушана мисао Достојевског у издању Епархије жичке.
ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕУЗМИ ОВДЕ

   Након добродошлице коју је сабранима пожелео старешина храма, презвитер Радоја Сандо, поздравно слово Епископа Јустина, који је због епархијских обавеза био одсутан, прочитао је архимандрит Дамјан (Цветковић). Осврнувши се на значај и смисао зборника, Владика је у свом обраћању нагласио да „очување (наслеђа) и узрастање у Цркви Божијој никада није и не може бити дело само једног човека, оно је пројава заједништва и саборности у делу и слободи на коју смо позвани.“ Затим је похвалио иницијативу и труд уредника часописа Благовесника у чијем је окриљу и настао овај зборник, свештеника Александра Јевтића и свих сарадника на овом делу, молитвено пожелевши свима даље узрастање и уобличење духовног израза.

   Захваливши се Епископу на речима и благословима, уредник зборника, отац Александар Јевтић је у свом свеобухватном обраћању присутнима најпре представио идеју водиљу настанка овог својеврсног подухвата, а затим је кроз биографске сцене и по коју анегдоту описао књижевни опус Достојевског, портретишући писца као човека за кога имамо осећај да је наш савременик и саговорник, кога познајемо посредно или непосредно. Затим нас је у наставку, кроз питања која г. Небојша Дугалић поставља у свом предговору: има ли у данашњем времену места за питања Достојевског и да ли смо и колико за њих дорасли, отац Александар провео и кроз читаво стваралаштво и његов смисао како за тадашње време, тако можда још више и данас. Обрађујући све најважније теме из дела Достојевског, тумачећи ликове и уводећи у смисао, повремено се кроз глас уредника чуо и „ехо свих гласова“ сабраних у овом зборнику.

   Реч је затим припала историчару др Драгољубу Даниловићу који је и сам писац једног од радова у оквиру зборника. Он је са присутнима најпре поделио радост учешћа у оваквом једном подухвату, посебно нагласивши слободу и ширину која му је дата како по питању теме, тако и по питању израза. Затим је својим професорским даром за приповедање слушаоце упознао са историјским и друштвеним околностима у којима је Достојевски рођен, одрастао и стварао, нагласивши да се ниједно дело не може разумети без познавања контекста у коме је настајало.

   После г. Даниловића, кроз предговор и радове свих једанаест аутора провела нас је мр Ана Гвозденовић, која је била задужена за лектуру и коректуру зборника. Пажљивим ишчитавањем и приступом, брижљивом презентацијом и повременим читањем одломака гђа Ана је била својеврсни гласноговорник овог зборника. Личним печатом којим је одисало њено излагање инспирисала је присутне на промишљање и враћање Достојевском, будући да је акценат њеног предавања био на актуелним савременим питањима, чије се невероватне дефиниције и увек нови одговори могу наћи у стваралаштву овог петог јеванђелисте, како га је назвао отац Јустин Поповић.

   Оно што овај зборник посебно чини вредним пажње јесте то што је различитост професионалних позива аутора учинила да овај зборник буде јединство различитог – скуп погледа на сложено дело Достојевског из различитих углова.

   Зборник се може набавити путем интернет продавнице Епархије жичке, а ускоро ће се наћи и у свим продавницама при градским храмовима на простору Епархије жичке.

   Монахиња Христина (Стојановић)

   извор: eparhija-zicka.rs

Најава: Краљево, 25. септембар, 19.00 ч : Протојереј-ставрофор Милић Драговић, “Црквеност и народна побожност од Светог Владике Николаја до наших дана“

 


19. септембар 2021.

Свети владика Николај, Спомен чудеса светог Архангела Михаила / БЕСЕДА О ДВА РОЂЕЊА


1. Спомен чудеса светог Архангела Михаила. У Фригији беше једно место звано Хони (погружење) недалеко од Јерапоља; и у том месту извор воде чудотворне. Kада апостол св. Јован Богослов са Филипом проповедаше Јеванђеље у Јерапољу, он погледа на оно место и прорече, да ће се на том месту отворити извор чудотворне воде, од које ће многи добити исцељење, и да ће то место посетити велики Архистратиг Божји Михаил. Ускоро за тим испуни се ово пророчанство, отвори се извор воде, који се прочу на све стране због своје чудесне силе. Неки незнабожац у Лаодикији имаше кћер нему, и због тога беше у великој жалости. Но у сну му се јави Архангел Михаил, и упути га да води кћер своју на тај извор, па ће оздравити. Отац одмах послуша, одведе кћер своју и затече на води тој много народа, који дође да тражи спасења себи од разних мука. То беху све хришћани. Тада тај човек упита, како треба искати исцелење, а хришћани му рекоше: „у име Оца и Сина и Светога Духа треба молити Архангела Михаила“. Човек се онај тако и помоли, и кћер своју напоји оном водом, и девојка поче говорити. Тада се онај незнабожац крсти заједно са ћерком и целим домом својим, и сагради код извора онога цркву у име Архангела Михаила. Доцније се на том месту настани један дечак, по имену Архип, и подвизаваше се ту тврдим подвигом поста и молитве. Незнабошци му чињаху многе пакости, јер им не беше по вољи, што од хришћанске светиње толика сила исхођаше и народ многи к себи привлачаше. Па у злоби својој навратише оближњу реку, да потопи и цркву и извор. Но по молитви Архиповој јави се св. Архангел и отвори у стени крај цркве једну расулину, у коју се погрузи навраћена река. Тако се спасе оно место, и назва се Хони – погружење – јер се река погрузи у отворену провалију. Св. Архип подвизаваше се ту до 70. године своје и упокоји се мирно у Господу.
2. Св. муч. Ромил и 11000 војника. Kада цар Тројан ратоваше на Истоку, нареди једном да се преброје хришћани у војсци његовој. И нађе се, да беше у царевој војсци 11000 хришћана.. Тада нареди цар, да се сви отпусте из војске и пошаљу у Јерменију. Св. Ромил беше началник дома царевог. Он изађе пред цара и укори га због тог поступка објављујући и себе као хришћанина. Цар нареди, те Ромилу одсекоше главу. А од оних изгнаних војника 10000 њих бише на крст распети, а остали уморени другим мукама.

3. Св. Евдоксије. Војвода у римској војсци. Пострадао за Христа у време Диоклецијана. Суђени и мучени од началника Милетинског у Јерменији. Са њим пострадаше и његови пријатељи: Зинон и Макарије, и још 1104 војника, које Евдоксије беше обратио у хришћанство. По смрти јавио се својој жени. И жена његова, Василиса, одржа веру Христову до смрти, и упокоји се мирно.

4. Преп. Давид. Овај беше разбојнички вођа око Хермопоља у Мисиру и тек у старијим годинама дође к себи, покаја се и замонаши. Јавио му се архангел Гаврил и дао му силу чудотворну. Упокојио се мирно у VI столећу, пошто се многим и дугим подвигом удостојио царства Божјега.

Архистратиг Божји

Михаил војвода,

Маченосни слуга

Свевишњег Господа,

Пред Господом стоји

С небеским силама,

С ангелима силним

И светим душама.

Највећи војвода

Највећега Цара,

Где дође, победи,

И чудеса ствара.

Сатана се њега

Kо пламена боји,

Јер војвода Божји

За истину стоји,

За истину стоји

И правду уздиже;

Kао поглед хитар –

Свуд на време стиже.

Војвода светлости:

Он прогони скверне,

И крилима својим

Ограђује верне.


    РАСУЂИВАЊЕ

   Многе варварске обичаје хришћанство је искоренило из друштва људског. Но неки од тих обичаја, похвални с гледишта незнабожачког а стидни с гледишта хришћанског, тињају још и дан данас као потајни гној из привидно залечене ране. Један од тих обичаја јесте отимање и тајно одвођење девојака. Св. Василије строго пише о том неком свом свештенику поводом једног таквог случаја: „употреби сва усиља да ту девојку где нађеш одузмеш и повратиш родитељима, а одводитеља лиши општења у молитвама, и огласи одлученим такође и оне који су му у том помагали, према моме ранијем упутству – свакога од њих са целим домом његовим лиши три године општења у молитвама. А оно село, које је примило одведену (девојку), скривало је, и чак силом задржавало, одлучи такође од општења у молитвама не изузимајући никога да би се тако сви научили, да одводника, као змију или другог каквог звера и општег непријатеља, гоне од себе, а указују заштиту увређеним.“


   СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам пример Давидове самоуздржљивости (II Сам. 23), и то:

1. како у борби с Филистејима Давид ожедни и упита, ко би му донео воде из извора у Витлејему, кога Филистеји држаху;

2. како три јунака продреше кроз непријатеље и донесоше воде цару;

3. како Давид не хте пити него просу воду на земљу говорећи: није ли то крв овијех људи, који не марећи за живот свој идоше?


   Беседа о два рођења

 Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је. (Јов. 3, 6)

   Ове речи, браћо, нису речи ни пророка ни апостола него речи самога Господа, изречене пречистим устима Господњим. И као што је у свакој речи Господњој сила и спасење, тако је и у овим речима Његовим сила и спасење. Зато треба са страхом и пажњом да испитујемо речи ове и да их на наш живот примењујемо. Овим речима Господ хоће да истакне превасходство духа над телом. Kао што се тело рађа од тела, тако дух треба да се роди од Духа. Рођење духа нашег од Духа Божјег, по благодати Божјој а не по битности, то и јесте ново рођење, о коме Господ говораше Никодиму, кнезу Јеврејском. Никодим не разумеде ове речи Христове, као и данас што их не разумеју сви они, код којих је тело узело маха над духом. Људи, код којих је тело преовладало над духом, све мисле и суде по телу; док људи, код којих је преовладао дух над телом, све мисле и суде по духу. Они који све мисле и суде телесно, чине и свој дух телесним; док они који све мисле и суде духовно, чине и своје тело духовним. Kао кад би неко мењао злато и све претварао у папирни новац – такви су они први, који и оно што је бесмртно у њима претварају у смртно; док су они други као неко ко би свој папирни новац мењао и претварао у злато; јер они не само не упропашћују оно што је бесмртно у њима, него и оно што је смртно претварају у бесмртно. Јевреји су тумачили закон и пророке телесно, зато нису разумели Господа Христа, него Господа славе распеше. Док они, који, озарени благодаћу Духа Божјег, разумеше Господа Христа, протумачише и закон и пророке духовно. И не само закон и пророке, него и сву створену природу, и сав живот свој на земљи. Ако је, браћо, наше тело по нужди рођено од тела, неприродно је да се и наш дух рађа од тела. Нека се дух наш роди од Духа Божјега и онда ћемо бити природни и по телу и по духу. То је она виша и безгрешна природа, коју је имао Адам у Рају пре греха. Није могуће и није нужно, да се наше тело поново роди од тела, али је и могуће, и неопходно, и никад није доцкан да се наш дух поново роди, да се роди од Духа Божјега.

О Господе Исусе Христе, Јединордни Сине Божји, помози нам, да се пре скончања препородимо Духом Божјим, да дух наш у истини буде рођен од Духа. Теби слава и хвала вавек. Амин.

   Свети владика Николај, Охридски пролог

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Недеља 13. по Педесетници

15.9.2019.
26.8.2018.
3.9.2017.

Предавање Патријарха српског Г. Порфирија о миру у Сремским Карловцима

преузми:

Патријарх српски Порфирије посетио Сремске Карловце