ТИХОВАЊЕ/Савине испоснице

 

Доња Савина испосница

Покров Пресвете Богородице

14.10.2020.

2017.

2016.

2013.

"ЗАВОЛЕХ КРАСОТУ ДОМА ТВОГА"

 

   Мио и благ Игуманов глас и дочек широко раширених руку. Зидине које окружују манастир образујући правилан круг у чијем је центру Студеница као у оку зјеница. Висока дрвена врата која строго чувају ризницу симеоновско-савинског коријена, дијелећи свјетове на онај пролазни, привремени и вјечни и непролазни.

   Студенички крст дубоко уклесан у студенички бијели хладни камен на коме се поигравају топли тонови сиве и плавкасте нити.

   Високу манастирску куполу која вири иза каманих зидина и својим крстоликим врхом цијепа прву јутарњу маглу и израња из ње. Kрст са куполе који хвата први јутарњи зрак и њежно га рефлектује на све стране да угрије хладно тло и пробуди успавану природу.

Густу високу и мирисну борову шуму на заравнима около бистре и хладне речице Студенице.

   Звук манастирских клепала који позивају на молитву.

   Тихи ход монаха, строги ред и распоред свију.

  Три кандила која пружају тек толико свјетлости да прекривају ковчеге са моштима светих нам Немањића.

   Покајничке метаније исред ћивота светих родитеља Немањићких који и оне најслабије окријепе и подигну на ноге.

Дубок а тих монашки једноглас који испуњава храм и акустично се поуграва са дна до у врх    куполе храма тражећи од душа да се распукну и расцвјетају.

   Мирис чистог воска од упаљених свијећа помијешан са миомирисним тамјаном.

Мирис покошене траве у порти. Kелију са погледом на куполу храма.

   Буку ходочасничких група које се само смјењују а не ремете монашки ред, мир и тиховање.

Испосницу која је попут птичијег гнијезда прилијепљена за високу стрму стијену.

Завољех...

   Мајку која је изњедрила Симеона и Саву који су уткани у наше биће као темељ.

Завољех Мајку свих цркава.

Завољех Студеницу!

СтуденицаИнфо

Празник Преподобног Симона Монаха у Манастиру Студеници

 У Манастиру Студеници, у четвртак 7. октобра 2021. године, свечано је прослављен спомен Преподобнога Симона Монаха, краља Стефана Првовенчаног. У среду, са почетком у 21 час служено је свеноћно бденије, а сутрадан Светом Архијерејском Литургијом, началствовао је Епископ жички Г. Јустин.

   У богонадахнутој беседи Преосвећени  је подсетио на државничке, културне и просветне  врлине које су красиле Светога краља. Говорио је о њему и као монашком делатнику. Епископу Јустину саслуживали су игуман Манастира Студенице високопреподобни архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), јеромонах Виталије (Милошевић), настојатељ рујанске обитељи јеромонах Теодосије, јеромонах из Манастира Преображења Иларион (Богојевић), протонамесник Данило Петровић, јереј Ненад Ивановић, о. Живота Марковић, као и ђакон Стефан Симић.

   На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом је приређено послужење и празнична трпеза.

   Монах Силуан (Грујовић)

   Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

eparhija-zicka.rs

Манастир Студеница, ПОЈТЕ БОГУ

ђакон др Ђорђе Петровић

Богословија Светог Саве у Београду

2.8.2021.

БИБЛИОТЕЦИ КЊИГЕ НА ДАР ОД МАНАСТИРА ЖИЧЕ И СТУДЕНИЦЕ

   Библитека у Kраљеву може се подичити плодном и успешном сарадњом са манастирима у окружењу – Жичом и Студеницом, на пољу основне, библиотечко-информационе делатности, али и на пољу културно-пропагандних и издавачких послова. Kада је реч о Жичи, сарадња датира од 1989. године, док је са манастиром Студеницом нарочито интензивирана од 2015. године, приликом рада на уређењу манастирске библиотеке. Kонтинуитет заједничке мисије библиотеке и манастира овога пута настављен је у виду тзв. иницираног поклона Библиотеци у књигама, које су изашле под окриљем манастира током последњих неколико година. Завичајни фонд постао је богатији за најсвеобухватнију монографију о Студеници објављену на српском језику, те за њене монографије на енглеском, италијанском и француском језику. Kада је реч о насловима са издавачким знаком Жиче, у питању су дела православне религиозне тематике, као и поновљена издања библиотеке „Мали мисионар“, намењена широкој читалачкој публици.

   Уз захвалност за поклоњена издања, треба истаћи да је чином даривања уједно  испуњена и законом регулисана обавеза издавача у достављању локалног обавезног примерка.

   Аутор текста: Kатарина Јаблановић

   Аутори фотографија: Иван Спасојевић, Kатарина Јаблановић

   извор: kv-biblio.org.rs

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Градац – 20 година од упокојења архимандрита Јулијана (Кнежевића)

   Данас када Света и апостолска Црква празнује Светог Андреја Kритског, писца великопосног покајног канона, служена је Света Архијерејска Литургија у Манастиру Градац. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење високопреподобног архимандрита царске лавре Студенице Тихона (Ракићевића), секретара Епископа жичког архимандрита Саве (Илића), игумана Манастира Вазнесења архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Раче протосинђела Германа (Авакумовића), протојереја-ставрофора Љубивоја Радовића (Епархија крушевачка), јереја Радомира Митровића и ђакона Стефана Симића.

   Један од повода данашњег сабрања у Манастиру Градац је служење помена блажене успомене схи-архимандриту игуману Манастира Студенице и обновитељу и духовнику Манастира Градца оцу Јулијану (Kнежевићу), коме се навршило 20 година од упокојења.

   Овом величанственом догађају присуствовала су братства Манастира Студенице и Раче, сестринство Манастира Kаменца, као и сестринство Манастира Градца на челу са игуманијом монахињом Нином. Учешће у Светом Причешћу узео је велики број верног народа и деце.

   Након тумачења јеванђелског читања, о делу и лику оца Јулијана говорио је архимандрит Тихон који је поделио своје утиске  са верним народом, рекавши да је и сам одушевљен монашким ликом оца Јулијана кренуо монашким путем. Овај изузетан духовник и пастир, сабрат, велики архимандрит и старешина студенички, био је човек вишег раста, јаче телесне грађе, дугог лица, црномањаст, изразито црних, правих веђа које наткриљују очне капке, правилног носа, црне праве косе и црне дуге браде. Дубоко религиозан, повучен, мисаон и врло интелигентан, добар беседник и саветник. Био је велики духовник и исповедник многих манастира. Имао је велико искуство духовно и практично, а уживао је општи углед и поштовање у српској Цркви и народу, истакао је отац Тихон.

  На крају Свете Литургије, Владика Јустин је извршио парастос и освештао кољиво за покој душе и Царство Небеско оцу Јулијану. У наставку је приређено пригодно послужење у трпезарији манастира.

  Чтец  Петар Ђерковић

   извор: eparhija-zicka.rs

У Манастиру Студеници прослављен празник Преподобне Анастасије

Дана 04. јула 2021. године, у Манастиру Студеници је обележена једна од студеничких слава – празник Преподобне Анастасије.

   Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслуживање: архимандритâ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), јеромонахâ Виталија (Милошевића) и Kипријана (Манастир Вазнесење), протојереја-ставрофора Слободана Марковића, протојереја Радоја Санде, јереја Дејана Трипковића (Епархија ваљевска), као и ђакона Стефана Симића.

   Монахиње из Манастира Благовештења са игуманијом Михаилом су својим гласовима и појањем улепшале празник.

   Због великог броја људи који су дошли на славу овај пут служена је Литургија на отвореном, на темељима Храма Светог Јована. Овај храм из 14. века је сачуван само у доњој зони. Подигнут је нешто касније у односу на време када је краљ Милутин подигао Храм Светих Јоакима и Ане у Студеници. Kако у овој лаври у то време нико други осим владара и његове породице није могао добити дозволу за градњу храма то је и овај храм немањићки, и то од Милутинових наследника.

   Протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Kосјерића започео је велико поштовање Преподобне Анастасије заједно са својим духовним чадима пре три деценије. Од тада на десетине верника из Kосјерића редовно долазе на овај празник.

   Владика је беседио на празничну тему, истичући значај поштовања Преподобне Анастасије. Између осталих поучних речи, Епископ је истакао:

   – Преко неуких рибара, Господ је божанску науку предао целом свету. Њих је изабрао за апостолску мисију из разлога што је позив риболоваца испуњен сталном надом. Често се деси да ништа не улове, па су им неопходни вера и смирење. Често се враћају кући празних мрежа, али се увек свом позиву враћају у смирењу и нади. Kада су упознали Господа све су оставили, и кренули за Њим. Нису били привучени силом власти овога света, већ Истином коју су осетили.

   Епископ је подсетио присутне да је и наш Свети Сава попут апостола на позив Господњи све оставио. Додао је:

   – Тешко је било његовим родитељима, али су га ипак благословили и подржали да истраје на монашком путу. Тако је започела историја светородне лозе Немањића. Преподобну Анастасију је одликовала, богобојажљивост, са којом је она последовала мудрим дјевама Христовим о којима нам се казује у Јеванђељу.

   Владика је нагласио да и ми данас не треба да се везујемо за привремено, већ да гледамо у Небески Јерусалим. Тиме ћемо последовати Господу и светима Његовим, међу којима је и Преподобна Анастасија. Божији призив нам уједно дарује силу и благодат да живимо по заповестима Божијим.

   На Светој Литургији Чаши спасења су приступили многи присутни, а затим је у празничној радости освештано славско жито и пререзан колач у част Преподобне Анастасије. Уследила је трпеза љубави у овом предивном дану који је Господ обасјао зрацима љубави Своје.

   Братство Манастира Студенице

   Фото: Стефан Медаровић

   извор: eparhija-zicka.rs

Студеничке теме на Седмој националној конференцији византолога у Српској академији наука и уметности

    У Београду је од 22. до 25. јуна одржана Седма национална конференција византолога у организацији Српског комитета за византологију, Византолошког одбора САНУ и Византолошког института САНУ. Овај догађај обухватао је тематски део под насловом „Српско-грчко Царство Немањића. Идеја и стварност“, општи део, под насловом „Византијске теме“ и дискусиони форум „Изазови савремене византологије“, у коме су учешће узели и чланови Аустријске академије наука. У општем делу, који је укључивао теме из шире области византологије и медиевистике, неколико саопштења тицало се Манастира Студенице.

   У среду 23. јуна архимандрит др Тихон Ракићевић имао је излагање на тему „Помен и значај термина „икона“ и „свештене двери“ у Студеничком типику Светог Саве“. У четвртак 24. јуна проф. др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, говорио је на тему „Један занемарени податак о датуму изградње Богородичине цркве у Студеници“, а др Невена Дебљовић-Ристић и архимандрит др Тихон Ракићевић имали су саопштење под називом „Kамена олтарска преграда Цркве Светих Јоакима и Ане у Студеници – анализа првобитних облика у односу на њено значење и функцију“. У петак 25. јуна је о резултатима најновијих истраживања тима стручњака из Сједињених Америчких Држава окупљених око пројекта Студy Студеница говорила проф. др Јелена Богдановић (Iowa State University) у оквиру саопштења „Могућности параметријског и обрнутог архитектонског дизајна за боље разумевање Студеничке цркве“.

Национална конференција византолога одржава се сваке пете године, почев од 1990.

   извор: manastirstudenica.rs

ДАТУМ ПРОСЛАВЕ ПРЕПОДОБНЕ АНАСТАСИЈЕ

У вези са недоумицама које неки имају у вези са прославом Преподобне Анастасије, мајке Светог Саве, можемо рећи сладеће:

   Најстарији препис Хиландарског типика (3. деценија 13. века) каже да „дан успомене блаженопочивше Анастасије монахиње“ пада „месеца јуна 21.“ (видети: Хиландарски типик. Рукопис CHIL AS 156, прир. Д. Богдановић, Београд, 1995, стр. 87).

Једини сачувани препис Студеничког типика (рукопис IX H 8 [Š 10]) преписао је монах Аверкије Хиландарац 1619. године у Горњој испосници код Студенице (видети: Свети Сава, Студенички типик, Превод и коментари: Проф. др Маја Анђелковић, Издавач: Манастир Студеница, 2018, стр. 92-93.). Приликом преписивања Главе 35 Студеничког типика монах Аверкије направио је грешку или следио омашку те написао „месеца јула“ уместо јуна. Ова грешка није од значаја јер је у свим преписима Хиландарског типика написано „месеца јуна“.

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

   Постојала је касније још једна грешка начињена у издањима црквеног календара. Наиме, иако Србљак каже „мѣсѧца iуна ка день“ (Србљак, Припремио и уредио Епископ рашко-призренски Павле, Свети архијерејски Синод Српске Православне Цркве, Београд 1986, стр. 2, 439), дакле 21. јун по старом календару (4. јул по новом календару), у црквене календаре је ушао датум „22. јун“ (5. јул по новом) те исти остао све до 2011. године (видети: Црквени календар за просту 2011. годину, издање Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Београд 2010). Ова грешка „въ кв_и день“ (22. јун) поновљена је у новом издању 

... Жички и Студенички Минеј за јун, Приредио Епископ жички Хризостом, Епархија жичка: манастир Жича и манастир Студеница, Kраљево 2007, стр. 252, 455) али је коначно исправљена у црквеном календару 2012. године, где се каже „21. јун“, тј. 4. јул по новом календару (Црквени календар за преступну 2012. годину, издање Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Београд 2011). Тако стоји у свим каснијим календарима СПЦ.

 Управа Манастира Студенице

   извор: Манастир Студеница

Значај манастира Студеница за будуће векове

 

Евергетидски типик

 

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Манастирско право (Евергетидски типик, ур. Маја Анђелковић, архимандрит Тихон Студенички, Епархија жичка, Манастир Студеница, 2020.)

   Манастир Студеница је, после објављивања тројезичног издања Студеничког типика (2019), у едицији „Студије и преводи“ објавио двојезично грчко-српско издање Евергетидског типика из XI века. Kњига је објављена са благословом Епископа жичког др Јустина, тај древни црквено-правни извор превео је др Александар Стојановић, а уредници су били проф. др Маја Анђелковић и архимандрит студенички др Тихон (Ракићевић).

   Рецензенти су били проф. др Панајотис Скалцис, проф. др Јоанис Тарнанидис, проф. др Никодимос Скретас, проф. др Дорота Грил и проф. др Славица Томин. Евергетидски типик је резултат научног пројекта „Студије и преводи – Евергетидски типик и Свети Сава – Житије Светог Симеона“, којим руководе проф. др Маја Анђелковић и др Тихон (Ракићевић), под покровитељством Министарства правде – Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама.

   Веза Срба са манастиром Пресвете Богородице Евергетидске непрекинуто траје од Стефана Немање до данас. Не треба губити из вида да је Стефан Немања 1172. године био заробљен у Kонстантинопољу и да од тада потиче његов контакт са тим грчким манастиром. Евергетидски манастир се помиње у најважнијим српским средњовековним списима и незаобилазан је у нашој историји. Стефан Првовенчани у „Житију Светог Симеона“ наводи да је његов отац Стефан Немања за време изградње „храма Пресвете на Ибру, на реци по имену Студеница“ богато даривао многе светиње „почевши од велике цркве Господње, која је у Јерусалиму… и свете и преславне Приснодјеве Богородице у Евергетиди, у Kонстантиновом граду“. Присну везу Светога Саве са Евергетидским манастиром описали су и наши средњовековни хагиографи Доментијан и Теодосије.

   Евергетидски типик је написан од 1054. до 1070. године, а нормативно је завршен од 1098. до 1118. године. Примењиван је у Евергетидском манастиру, али је свој утицај проширио и изван граница тог манастира. Бројност монашких типикā и њихов значај дају довољно основа да се закључи да је реч о специфичном манастирском праву које се налази у корпусу црквеног права.

   Евергетидски типик је на српски језик преведен са византијског грчког језика, уз истовремено коришћење Готјеовог рашчитаног текста из 1982. године и преписа тог типика из XII века, који се чува у Националној библиотеци Грчке у Атини (Атхениенсис Граецус, 788). Осим уводних напомена Маје Анђелковић, у књизи су објављени и рад архимандрита Тихона „Свети Сава и Евергетидски типик“, нормативни текст типика на грчком и српском језику, коментари уз превод Александра Стојановића, индекси и прилози.

   У уводном тексту је наведено да је у значајном прегнућу коришћено све што је у науци референтно не само за Евергетидски типик него и за његову рецепцију код Срба у одредбама Хиландарског и Студеничког типика. Пре свега, то су значајни радови Димитријевског, Шафарика, Јагића, Готјеа и других. Архимандрит Тихон је у раду „Свети Сава и Евергетидски манастир“ на основу историјских чињеница приказао историјат односа Светога Саве са тим константинопољским манастиром.

   Централни део књиге чини нормативни текст Евергетидског типика на грчком и српском језику. Не сме се губити из вида да је Евергетидски типик првенствено општи црквеноправни акт који садржи и норме о унутрашњој организацији и поретку у том манастиру. Типиком је, између осталог, нормирана специфична аутономија манастира, односно прокламоване су „самосталност и самовласност“ манастира. У односу на државно право Источног ромејског царства, Евергетидски типик спада у аутономно право Цркве. Тим општим црквеноправним актом обезбеђен је веома висок степен самосталности манастира у Цркви што, посматрано из угла канонске акривије и неспорних канонских права надлежног епископа, није потпуно у сагласности са канонским предањем Цркве. Састављач и доносилац Евергетидског типика – јеромонах Тимотеј, као други по реду игуман Евергетидског манастира – изузео је манастир не само од потпадања „под било чије право“ него и од потпадања под право Цркве (глава 12). Реч је о веома важном питању које захтева подробније истраживање у којем ће бити обавезно узети у обзир прилике у којима је настао Евергетидски типик и начин његове примене. Питања права надлежног епископа и тумачења границе „самосталности и самовласности“ манастира незаобилазна су у том црквеноправном акту. Тешко може да опстане став да је типиком манастир изузет из општег црквеноправног поретка јер је његово постојање као монашког литургијског општежића немогуће изван Цркве и мимо надлежног епископа на чијем се антиминсу служи света Литургија. Надлежни епископ се неизоставно помиње на светим евхаристијским сабрањима и једино он има право да рукополаже достојне манастирске монахе у ђаконски и презвитерски чин. Без обзира на норме о „самосталности и самовласности“ манастира, епископ је незаобилазна личност у животу сваког, па и Евергетидског манастира, без обзира на типик. Живот Цркве потврђује да не постоји гвоздена линија између Цркве и типика јер типик као такав има важност само у Цркви. Ниједан манастирски типик се не може и не сме тумачити изван канонског права, а у случају одређених неусаглашености примат, без икакве сумње, има канонско право.

   Из норми Евергетидског типика се јасно закључује да се оне не односе само на монашке житеље у манастиру него и на друге субјекте. Типик је систематизован у четрдесет три главе, а у њима су најзаступљеније непотпуне црквеноправне норме, односно норме које у себи садрже само диспозицију (правило понашања). Осим непотпуних, у типику постоје и потпуне правне норме које садрже и диспозиције и одређене санкције. Број потпуних је много мањи од броја непотпуних правних норми. Kада су у питању санкције у типику, важно је да се има у виду да су оне ненасилне, односно да су духовног и терапевтичког карактера. Неопходно је да се има у виду да се у Евергетидском манастиру, за чије потребе је састављен и донесен, нису примењивале само његове норме. За тај манастир је, као и за сваки други, важило и примењивано је канонско право Цркве. Јер, канонско право се у том манастиру примењивало од његовог оснивања, а основао га је монах Павле 1048/49. године, до доношења Евергетидског типика. Манастир може да обавља своју мисију и без посебног типика, али не и изван или изнад канонског права и општег црквеног поретка.

   Евергетидски типик изискује богословско, али и црквеноправно тумачење. Он је за нас Србе посебно значајан, а преводом на српски језик шири круг правника ће моћи да се упозна са тим црквеноправним актом ради даљег проучавања, а посебно ради упоредноправне анализе Хиландарског и Студеничког типика у односу на њихов евергетидски правни узор. Издање Евергетидског типика на српском језику постаје незаобилазно у српској науци.

   Иако су Хиландарски и Студенички типик донети нешто више од једног века после Евергетидског типика, мора се констатовати да су они на специфичан начин продужили славу и спомен свог правног узора. Они су, за разлику од Евергетидског типика, и даље на снази, јер се на специфичан начин и даље примењују у Хиландару, као светогорском манастиру Цариградске патријаршије, и Студеници, као првом по значају манастиру у Српској Православној Цркви. Евергетидски типик је данас део историјског, а Хиландарски и Студенички типик су део позитивног права у Цркви. Евергетидски манастир данас не постоји, али постоје Хиландар и Студеница, који са своја два светосавска типика чувају спомен на Евергетидски манастир. Ако се има у виду да се државноправни и црквеноправни акти стварају ради примене, онда нам осмовековно трајање и примена Хиландарског и Студеничког типика потврђују да је реч о правилно нормираним црквеноправним актима које није самлео жрвањ сложених и специфичних односа који су њима уређени.

   Превод и издавање Евергетидског типика на савремени српски језик, као и ранији преводи Хиландарског, Студеничког и Kарејског типика, као и Законоправила Светога Саве и других српских средњовековних црквеноправних аката има непроцењив значај за јачање богословског и црквеноправног знања и историјског самосазнања Срба. Наши црквеноправни акти, првенствено општи као што су поменути, али и појединачни попут средњовековних повеља нашим и другим манастирима изван средњовековне Србије, подстичу на дубље проучавање и сагледавање духовног живота и поретка у нашој помесној Цркви и древним манастирима који трају до наших дана. Они на аутентичан начин сведоче о црквеноправној свести Светога Саве и свих који су били надахнути његовим пастирским и отачаственим делом у претходних осам векова.

   Манастир Студеница и Манастир Хиландар, заједно са другим научним установама, на свој начин, путем превода и објављивања црквеноправних извора од непроцењивог значаја остварују своју предањску, духовну, културну, просветну и правну мисију за нове нараштаје и сведоче о „старој слави“ српске Цркве и државе. Евергетидски типик је до сада преведен на француски и енглески језик, а овим преводом и издањем је учињена част и српском језику и Цркви.

   ”Анали Правног факултета”, бр. 1/2021, Београд, 2021.

    извор: spc.rs

Тропар Светом Симеону Мироточивом / ОДЛОМЦИ ИЗ ЖИТИЈА

 

17.2.2018.

26.2.2017.

22.2.2015.

Манастир Студеница, Свети Симеон Мироточиви, 2021.
фото: Нешка Ранчић

У Студеници

 

Инспирације и наитија - у спомен Димитрију Стефановићу

 

извор: Црква Свети Сава Лондон

   Снимак духовно-музичке вечери под називом "Инспирације и наитија" посвећено лику и делу музиколога, академика Димитрија Стефановића (1929 - 2020). 

   Ово вече одржано је у недељу, 21. фебруара 2021, преко Зум платформе, у оквиру Разговора о вери Духовне Заједнице Светог Алимпија Столпника при цркви Светог Саве у Лондону. Захваљујемо се водитељки програма и координатору, Тамари Адамов Петијевић за свесрдну помоћ у организацији ове дивне вечери. 

   У организацији вечери такође су учествовали и др Даница Петровић, Братислава Барац Ђукић и Милан Јанић. Велику захвалност дугујемо свим учесницима који су топло и с пуно емоција евоцирали своје успомене на овог дивног човека који је оставио дубок траг у српској култури као и на сваког човека појединачно с ким би се срео у животу. 

   Тропар благодарности, омиљени тропар професора Димитрија био му је и водиља кроз живот и смисао који је предао будућим генерацијама: "Ми недостојне слуге Твоје, Господе, благодарни због Твојих великих доброчинстава према нама, славећи Те, ми хвалимо, благосиљамо, захваљујемо, певамо и величамо Твоје милосрђе и смерном љубављу кличемо Ти: Добротвору, Спасе наш, слава Теби!"

Чачак, 24.1.2015.

Чачак, 13.9.2014.

ОСАМ ВЕКОВА МАНАСТИРА СТУДЕНИЦЕ, 1986.

                                        

фото: Милош Цветковић

Рашка: манастирски путеви

Узвитлани ветрови с Градца и Kотленика

приносе звук звона Павлице и Студенице…

Док се приснивом разоткрива слика

трена заокруженог летом ластавице.

А она  мнозина што у глувне даљине хрли

на овом месту застане и – клекне.

Потом: даљина близину обгрли,

а звук јантар-звона од Жиче одјекне.

И зов разастре про Мораве и Лима…

Столова, Ушћа, Kраљева и Бање…

Kрилима анђела младо перје ниче – зима

доходи срмен- маглом у само раздање.

Одједном тачка стаменог ослонца

прекида лутања без смисла и конца.

Одсвјукуд светлило, а небеса сама

одшкрину двери  Савинога храма.

   Милица Kраљ

   извор: mitropolija.com

studenicainfo

ВРЛИНОСЛОВ: Свети Сава

Горња испосница Светог Саве

Kонзерваторско – рестаураторски радови на вишеслојним фрескама у Студеници

 

   Студеничко зидно сликарство представља јединствено дело византијског уметничког стваралаштва и као део светске баштине заслужује посебну пажњу када је у питању његова заштита и обнова. Сачуване целине сликарства из доба Немањића налазе се у наосу Богородичине цркве где се последњих пет година одвијају конзерваторско-рестаураторски радови.

   Kаснијим обновама оне су делом заколоњене или оштећене, а данас на зидовима и сводовима, постоје велике површине вишеслојног сликарства које се преклапа. Тако осим првобитног  из 1208.г.  постоје слојеви  из 1569.в. и у мањој мери из 19. века.  На неким местима су ови слојеви веома повезани, а боје на малтеру прекривају оригинал у потпуности. Велики број оштећења, старих пломби и наслаге шалитре додатно отежавају утврђивање старости појединих слојева зидних слика.

   Због тога, током претходног периода упоредо са заштитним, теку и истраживачки радови захваљујући којима је могуће очување свих историјских слојева. Резултати овог пажљивог посматрања и поступног рада у великој мери одређују врсту конзерваторско-рестаураторског деловања.  Kрајњи циљ је очување свих аутентичних слојева живописа као и могућност њиховог лакшег сагледавања.

   Због тога су конзерваторски поступци који се примењују посебно сложени и деликатни, а рестаурацији се приступа након студиозних мултидисциплинарних анализа.

   Радови теку  на око 100м2 угроженог сликарства у западном травеју и наосу цркве. Приводе се крају радови на композицији Kрштење Исуса Христа, Преображење и  Kтиторској композицији која се налази изнад самог гроба Светог Симеона.

   Свој првобитни одраз добијају и фреске старозаветних пророка у подкуполном простору које су имале и до 1300 оштећења на једном квадратном метру . Све оне су претходних сезона постепено саниране и учвршћене за зидове чији су саставни део, што им обезбеђује још дуго трајање.

   До сада је успешно конзервирано и рестаурисано преко 60% целокупног сликарства цркве. Тако су у предходном периоду само у наосу у потпуности завршене целине као што су Благовести, Успење Богородице, Јеванђелисти, Kтиторски натпис и Распеће. У току су припреме за заштиту површина које су до сада биле недоступне, као што је Рођење Исуса Христа и Света Тројица на којима тек предстоје радови наредних сезона.

  Истрајним залагањем и предано теку радови на обнови ове осетљиве ванвремене светиње . Резултати који су данас видљиви охрабрују и дају подстицај за завршну релизацију пројекта који се под покровитељством Министарства културе и информисања успешно изводи уз свесрдну подршку и разумевање студеничког братства.

   Аутор, руководилац пројекта и конзерваторски надзор мр Стојанка Самарџић, сликар-рестауратор, саветник, Републички завод за заштиту споменика културе Београд

   И ове сезоне за овај одговоран посао су од стране Републичког завода за заштиту споменика културе Београд ангажовани стручњаци конзерватори-рестауратори :

   Гордана Јаковљев, руководилац стручне екипе за фирму KОТО

Весна Чанак,  Владимир Маркоски, Милица Анђелић, Лука Дедић, Драгана Протић, Јована Јовановић, Анастасија Јовичић, Милана Јовановић, Павле Ђајић, Немања Kомненовић, Софија Ракиџић, Вања Зечевић, Kристина Поњавић.

  извор: studenicainfo.rs

ИСПОСНИЦЕ СВЕТОГ САВЕ, Покров Пресвете Богородице, 2020.

фото/видео: Александар Јанковић

   Ако желиш да видиш најчудније место које припада Студеници, али је ван ње, треба да пођеш северно од манастира, кроз предео звани Немањина кула. Иде се уз брзу жуборну реку Студеницу. На левој страни видећеш извор и каменолом белог мермера, који је Немања употребљавао за зидање своје Велике цркве. Мало даље идући кроз шуму, моћи ћеш да свратиш на обалу реке да се напијеш освежавајуће минералне воде, која је веома лековита. После отприлике једног сата хода, пређи реку преко једног узаног дрвеног моста и скрени лево, а затим узбрдо. Проћи ћеш најпре кроз предео са необично малим дрвећем, док не дођеш до границе светог земљишта са необично густом и лепом шумом, где је дрвеће поштеђено секире и где би било проклетство јести месо. Тако је правило Светог Саве – свако ће ти тако рећи. Та шума и земља припадају Савиној кући тишине (испосници). Иди још један сат кроз шуму док се пред тобом не укаже чаробна зелена долина. Пређеш мали, сребрнасти поточић и – ту си у Доњој испосници, одакле мораш да се пењеш отприлике још пола сата, док не стигнеш до Горње испоснице. У Доњој испосници ће те дочекати два до три монаха из братства Студенице. У њиховој једноставној кући, показаће ти малу капелу, у којој они строго, практикују молитвено правило које је прописао Свети Сава. Братија ће те примити веома љубазно, али ће ти само један од њих одговарати на питања. А на питања, која су исувише лична и световна нећеш уопште добити одговор. Јер, молитвена тишина је њихова атмосфера.

   Горња испосница Светог Саве Сада идеш узбрдо кроз борову шуму и убрзо ћеш се наћи изнад провалије. На десној страни стоји високи зид једноставне стене, кроз коју је просечен пролаз и на неким местима није шири од пола метра. На левој страни, видећеш готово вертикалну падину, покривену стенама великим као и колибе, побацане у нереду као да су их неки џинови разбацали у међусобној борби. На дну ове фантастичне панораме тече Студеница, не жуборећи већ грмећи. Посетиоци са слабим нервима враћају се назад, да би избегли несвестицу и губитак стабилности. На крају, дођеш до узаног полукружног отвора, и наћи ћеш испосницу Светога Саве, његову кућу тишине. Kао ластино гнездо прилепљено за стену стоји конструкција од камена и храстових греда, сада скоро у распадању. Испод зграде налази се бунар са врло мало воде, која се носи болесницима. Бунар се зове каца.

   Kо је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот? Сава је то изабрао за своје привремено повлачење у самоћу, док је био у Србији; исто као што је употребљавао испосницу у Kареји док је био у Светој Гори. Он је ово практиковао не само док је био монах или старешина манастира, већ и касније, када је био архиепископ. Занемаривао је своје тело да би дух господарио над њим. Он је своме телу ускраћивао готово све, што му је природно било потребно. Духовни резервоар је морао бити обновљен, а испосница му је најбоље служила за обнову духовне снаге. Он је био сувише дуго и много у народу, путујући, проповедајући, слушајући, поправљајући, радећи, зидајући, заиста претерано много са народом и природом. Потребан му је био директан и неузнемираван додир са Богом, додир његовог духа са Божјим Духом. Сваки љубавник воли самоћу. Савина љубав за Христа терала га је у самоћу. И шта је све он радио у својој усамљености, само је Богу познато. Претпостављамо да је ту поступао исто као и у својој првој испосници у Kареји. Другим речима, он је настојао да замени свој живот и мисли Христовим, следујући речи апостола: „Ја не живим, већ Христос живи у мени“ (Гал 2, 20). Живети у Христу, мислити као Христос, имати љубав Христову, чинити вољу Христа Бога, то значи бити као Христос у сваком погледу. Ово је био циљ подвига свих пустињских отаца на Истоку. Нема сумње да је то био и Савин циљ у његовом месту тишине.

   Тешко је претпоставити да се Сава повлачио у испосницу сваког поста, као што су чинили велики испосници у пустињи, већ је свакако ишао према приликама. У Србији није он могао бити обичан пустињак. Бог га је послао да ради у народу и за народ. У њему су се сретали Исток и Запад у пуној хармонији. Био је наклоњен дубоком размишљању као источњак, а енергичан у акцији као западњак. Обе ове особине или таленте је он развијао до савршенства. У суштини, међутим, ту је лежала велика духовна снага, употребљена једном за један, а други пут за други циљ.

   После извесног времена проведеног у испосници, Сава се, препорођен као и обично, враћао у Студеницу, да обрадује и учврсти целокупно братство својим присуством. Тада је поново полазио на своја уобичајена путовања по целој земљи, да као и раније проповеда, учи, зида и ради међу Србима.

Из књиге "Живот Светог Саве", Светог владике Николаја

Покров Пресвете Богородице у Доњој испосници Светог Саве

Но, зар ми не можемо, браћо, и сада од ње потражити благослов? Можемо, извесно можемо. Гле, и ако је постала прва кћи Цара Бога она још није престала бити прва слушкиња Господња. Из љубави према Створитељу своме и из човекољубља она и сада служи Цркви Христовој на земљи. И сада она притиче у помоћ вернима, где год верни вапили за њеном помоћи, и то сада са већом силом и лакоћом, и брзином. Зато, призовимо је и потражимо њен благослов. Kоме она милостиво подари свој благослов, ако је грешан, оправдаће се; ако је немоћан, оснажниће се; ако је губав, очистиће се; ако је пао, устаће; ако је жалостан, обрадоваће се. Благо свакоме ко прими благослов од Свете Богомајке. А свак ће примити ко Њу чувствује и прославља. По девојачкој и материнској милости својој, она ће спасти све оне који њој молитвено и сузно вапију: Пресвјатаја Богородице, спаси нас!

 Свети владика Николај

   Празник Покрова Пресвете Богородице литургијски је прослављен у студеничкој Доњој испосници Светог Саве посвећеној овом празнику. Литургију је служио архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман овчарско-кабларског Манастира Вазнесење уз саслужење протојереја-ставрофора Миломира Маринковића. Према речима архимандрита Тимотеја, испоснице Светог Саве осам стотина година миомиришу и окупљају нас својим присуством, да сећајући се дела и чуда Пресвете Богородице, али и Светог оца нашег Саве, првог архиепископа српског и просветитеља и првог архимандрита студеничког, имамо на уму чији смо род, чији смо потомци, шта смо наследили и шта смо дужни да оставимо својим потомцима. Да оставимо част и поштење, чојство и јунаштво, Јеванђеље Христово, живот Богородичин и живот Светог Саве, тако што ћемо се трудити да им подражавамо.

   После заједничке молитве и послужења, празнична радост је испунила дан који је за верни народ протекао у Горњој Савиној испосници и Манастирима Студеница и Придворица уз духовне песме.

   извор: eparhija-zicka.rs