,,И догоди се потом да он иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа. А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица; и многи народ из града иђаше са њом. И видјевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи! И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани! И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој. А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој.'' (Лк, 7,11-16) Током свог посланства на земљи, Господ Исус Христос је поучавао и исцељивао, делао и проповедао и речима и делима. Та дела била су сведочанство Његовог јединственог ауторитета да поучава. Дела која су оставила најдубљи утисак несумњиво су била три догађаја када је Господ мртву особу подигао из смрти у живот, као што је случај са Лазаром, са Јаировом кћери и, у данашњем Јеванђељу, са сином удовице у граду Наину. У овом чуду имамо три реалности које се одигравају у целокупном постојању човечанства, нпр. имамо Човека који је син, затим Господа Исуса Христа и смрт која паразитира у овом пропадљивом свету. Ово чудо јасно објашњава природу односа између Човека и Васељене као и између Човека и Бога. Васељена је место где човек обитава, али услед пропадљивости нашег света човек мора много да се бори не би ли победио зло и осигурао своје бивствовање, своје добро бивствовање (да постоји и да буде добро). Зло као паразит је свуда и окружује човеков живот и мучи га на различите начине: многим етичким проблемима, природним катастрофама (поплавама, земљотресима, болестима, итд.) и коначно крајњим обликом природне катастрофе - смрћу, као што је то случај у животу ове удовице из Наина из данашњег Јеванђеља. Суочени са овом борбом између човека и пропадљивог света, ми истински желимо да знамо какав је Божји став, а то нам ово чудо јасно показује. Ово чудо доказује да Бог не избегава и не одбацује човека и не оставља га самог да пати. Ако је ово зло једна од реалности у животу, реалност која је најважнија је Божје присуство. Бог са великом љубављу посредује и интервенише у историји човечанства. Цела Библија и историја спасења различити су изрази исте реалности коју чине Божје интервенције и посредовања која чини из љубави. Ово чудо нам показује да Бог дели са нама наш живот и да решава наше тешкоће чак до те мере да мења законе природе које је претходно успоставио. То је само Њему могуће зато што је Он Створитељ и установитељ ових закона. Тако га у Јеванђељу видимо како у некој прилици исцељује болесне, у другој спасава Петра од дављења, на другим местима смирује ветар или са пет хлебова и две рибе храни пет хиљада људи...а овом приликом подиже из мртвих сина ове удовице. Он пркоси закону смрти зарад човека. Ова чудесна Божја деловања и интервенције у историји спасења резултат су Његове љубави као израз Његовог промисла за човечанство. Бог је настојао преко својих гласника, анђела и пророка да неутралише последице које је човек унео у свет грехом. Свако чудо нас подсећа на ове Божје покушаје. Свака Његова чудесна интервенција је јасан знак Његовог присуства и судеоништва у нашем животу. Чудо нам говори да је ,,Бог овде и сада''; чудо је прелепа икона на којој осликана једна реч и која јасно приказује: ,,Са нама је Бог - Емануил''. Са ове тачке гледишта, васкрсење сина у данашњем одломку из Јеванђеља није само знак силе Господа Исуса Христа, већ још дубље усмерава нашу пажњу на догађај у којем је Бог присутан не преко неког свог гласника, већ је овде Он лично међу нама. За људе тог времена ово је значило да је дошао Месија. Важно је напоменути да приликом овог чуда које се описује у Јеванђељу по Луки Исус се први пут назива ,,Господ'', у значењу Месија. Затим, ово чудо се догодило као Исусов одговор на питање које постављају ученици Јована Крститеља: ,,Јеси ли ти Онај што ће доћи или другога да чекамо?'' Ово чудо доказује да Исус јесте Онај што ће доћи јер болесни бивају исцељени, а мртви устају. Заправо нас ово чудо у свом најдубљем значењу доводи до последњих времена и есхатолошких дана када ће Бог бити са својим народом. Дакле, оваква позитивна интервенција Бога у нашим животима чека на наш одговор. Или да појаснимо: овакво чудо које је акт Божје љубави ставља нас на пробу како ћемо реаговати. Срећом, народ у Наину је реаговао на прави начин и веома позитивно када рекоше: ,, Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој''. Наша реакција треба да буде једнако позитивна. Много пута је Исус одбио да учини чудо, онда када је знао да ће у тим случајевима реакција бити негативна или да она неће водити ка покајању и да неће водити ка помирењу човека са Богом. Зато је Исус одбио да се баци са литице или да претвори камење у хлеб када Га је Ђаво кушао. Такође је одбио да учини чуда у одређеном нараштају зато што је знао да им је нарав зла. Зар није такође одбио да учини чуда у Свом граду зато што је знао да не верују у Њега? Исто тако је био одричан према Иродовој љубопитивости и радозналости да види чуда. Људска реакција на Божије деловање, као што видимо, је тај примарни узрок који Божије интервенције из љубави чини могућим или не. Наш људски став је заправо оно што дозвољава или спречава Бога да излије на нас Своју Благодат. Људска слобода одлучује о Божјој улози и Његовој делотворности у нашем животу. Само по себи присуство Божје није довољно. Оно што је потребно је сарадња са наше стране. Најдубљи атеизам није само порицање Божјег постојања већ, што је најбитније, лишавање себе Његовог присуства и одвајање нашег живота од Њега, као и убијање Његове Воље да дели Свој живот са нама. Имајмо на уму да Бог може да се умеша у наше животе и интервенише како чудима тако и на различите знане и незнане начине. И да закључимо, васкрсење из мртвих сина удовице из Наина пред нас доноси питање: Да ли ми верујемо да је ,,са нама Бог''? Читајући Јеванђеље, није битно који део, морамо бити убеђени да је Бог међу нама. И нека би дао да увек наш одговор на Његово присуство буде исти као оних људи у Наину који узвикнуше: ,,и Бог походи народ свој''. Амин. Извор: www.aleppoorthodox Са енглеског: М.В.  |
| Башта испред разрушене цркве у Сирији коју су засадили волонтери извор: ingaza.wordpress.com |
извор: OrthodoxAleppoYouth
Нема коментара:
Постави коментар