ОЧЕ НАШ

   Када облаци грме, а океани ричу, они Те зову: "Господе наш!"
   Кад метеори падају и ватра избија из земље, они ти говоре: "Творче наш !"
   Кад цвеће раскрива своје пупољке у пролеће и шеве скупљају комаде сувог сена да праве гнезда за своје младунце, они Ти певају: "Господару наш !"
   А кад ја подижем своје очи Твоме престoлу, ја Ти шапћем: "Оче наш !"
   Било је време, дуго и страшно време, кад су Ти и људи говорили и називали Те: Господ или Творац, или Господар! Да, кад је човек осећао да је само ствар међу стварима. Али сада, захваљујући Твоме Јединородном и најбољем Сину, научили смо Твоје право име. Стога се и ја с Христом усуђујем да Те зовем: "Оче!"

     Ако Те назовем "Господ", ја се у страху клањам пред Тобом као роб у маси робова.

   Ако Те зовем "Творац" ја се одвајам од Тебе, као што се ноћ одваја од дана или лист од дрвета свог.

   Ако Те погледам и кажем "Господар", ја сам као камен међу камењем и као камила међу камилама.

   Али ако отворим своја уста и шапћем "Отац", љубав заузме место страха, земља изгледа подигнута ближе небу, и ја се шећем с Тобом, као са својим друговима у врту овога света и делим Твоју славу и страдање и моћ.

   Оче наш! Ти си Отац нас свију и ја бих умањио и Тебе и себе ако бих Те назвао "Оче мој!"

   Оче наш! Ти се не бринеш толико о мени једној јединки, колико о целом свету. Твој циљ је Твоје Царство, а не један човек. Себичност Ти виче: "Оче мој!", док љубав виче: "Оче наш!"

   У име свију људи, браће моје, ја се молим: Оче наш!

   У име свију ствари које ме опкољавају и с којима си ме уткао, ја Ти се молим: "Оче наш!"

   Ја ти се молим, Оче васељене, само за једну ствар Ти се молим: нека што пре сване велики дан кад ће Те сви људи, живи и мртви, заједно са анђелима и звездама, звати Твојим истинским именом: Оче наш!

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ - Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА

   Ми дижемо своје очи небу увек када Те зовемо и обарамо их на земљу кад се сетимо својих грехова. Ми смо увек у дубини због наше слабости и наших грехова. Ти си увек на висини, као што и приличи Твојој величини и Твојој светлости.
   Ти си увек на небу, када смо недостојни да Те примимо, али Ти радо силазиш к нама, у наша земаљска обиталишта, кад за Тобом жудимо и када Ти отварамо врата.
   Па и ако силазиш к нама, Ти ипак пребиваш на небу; на небу Ти живиш, по небу Ти шећеш, а с небом се заједно савијаш до наше долине.

   Небо је далеко, врло далеко, за човека чији је дух и срце окренуто од Тебе или који се смеје кад се Твоје име спомене. Али је небо близу, врло близу за човека који увек држи отворена врата своје душе и чека да дођеш Ти, наш најдражи Гост.

   Ако се упореди с Тобом најправеднији човек, Ти се издижеш над њим као небеса над долином земаљском, као вечни живот над царством смрти.

   Ми смо од распадљивог, трошног материјала; како би могли стајати на истој висини с Тобом, Бесмртна Младости и Сило!

   Оче наш који си увек над нама, приклони се до нас и подигни нас до Себе. Шта смо ми до језици сачињени од праха Твоје славе ради? Прах би био вечно нем и не би могао изговарати Твоје име без нас, Господе. Како Те може прах знати до преко нас? Како би Ти могао чинити чуда од мртвог праха, ако не кроз нас?

    О Оче наш!

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ - Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...ДА СЕ СВЕТИ ИМЕ ТВОЈЕ

   Ти и не би био светији ако Те ми светимо, али светећи Тебе ми светимо себе. Твоје је име чудно. Људи се препиру на овој земљи око имена: чије је име велико. Добро је да се Твоје име спомене некад у овим свађама, јер одједном сви глагољиви језици постају лагани и оклевају, и сва велика људска имена сплетена заједно не могу се поредити са Твојим именом, Свети, Свесвети!
   Када људи хоће да свете Твоје име, они моле природу да им помогне. Они узимају камен и дрво да начине храмове; они ките олтаре бисером и цвећем, и праве ватре од биљака, њихових сестара; и узимају тамјан од кедара, њихове браће; и јачају своје гласе гласом звона; и зову животиње у помоћ да свете Твоје име. Природа је чиста као Твоје звезде, и невина као Твоји анђели, Господе. Смилуј се на нас ради чисте и невине природе, која с нама свети Твоје име, Свети, Свесвети.
   Како ћемо светити Твоје име?
   Да ли невином радошћу?
   -онда се смилуј на нас, ради наше невине деце.
   Да ли страдањем? - онда погледај на наша гробља.
   Или само-пожрвовањем? - онда се сети патње матера, Господе!
   Твоје је име јаче од челика и јасније од светлости. Благо човеку који се узда у Тебе и просветљује се Твојим именом.
   Будале кажу: "Наоружани смо челиком, ко нам се може одупрети?" А Ти уништаваш царство невидљивим инсектима!

   Страшно је Твоје име, Господе! Оно обасјава и сажиже као велики ватрени облак. Нема ничег светог нити страшног, а да није спојено са Твојим именом. Дај ми, о Свети, дај ми за пријатеље оне у чијим је грудима урезано Твоје име, а за непријатеље оне који не желе да ма шта знају о Теби. Јер ће такви пријатељи остати моји пријатељи до смрти, а такви непријатељи ће клекнути преда ме и предати се чим се скрха њихов челик.

   Свето је и страшно Твоје име, Свети, Свесвети! нека се сећамо Твога имена сваког часа наше радости и наше малаксалости у животу, као што га се сећамо на смртном часу, да, наш Оче небески, наш Свети Оче!

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ - Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...ДА ДОЂЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ

   Нека дође Царство Твоје, о велики Царе! Нама су досадни цареви, који само привидно изгледају већи од других људи, али који леже у нашим гробљима заједно са просјацима и робовима.
   Нама су досадни цареви који јуче објавише своју моћ над земљама и народима, а данас се жале на зубобољу!
   Нама су они досадни као облаци који доносе препелице уместо кише.

   "Гле, ово је мудар човек. Дај му круну!" викаше гомила. Круни је свеједно на чијој је глави. Али Ти, Господе, знаш мудрост мудрих и владу смртних. Хоћу ли Ти понављати што Ти је познато? Хоћу ли Ти рећи како је најмудрији међу нама владао над нама лудо као какав колац?

   "Гле, ово је јак човек. Дај му круну!" виче маса опет у друга времена и поколења. И тако круна путоваше ћутке с главе на главу али Ти, Свемоћни, знаш вредност душевне јачине узвишених и владу јаких. Ти знаш, са колико су слабости јаки држали њихова царства.

   Сада смо се научили кроз страдање да нема другог цара осим Тебе. Наша је душа жедна Твога Царства и Твоје владе. Лутајући тамо-амо, нисмо ли довољно увређени и рањени, ми, живи потомци на гробовима малих царева и царстава? Ми Ти се сада молимо да нам помогнеш.

   Нека дође Твоје Царство на видик! Твоје Царство Мудрост, Очинства и Силе! Нека ова земља, бојиште од хиљада година, буде дом, где си Ти домаћин а ми гости. Дођи, Царе, празан Те престо чека! С Тобом ће доћи хармонија, а са хармонијом лепота. Досадила су нам друга царства; зато те сада и очекујемо, Велики Царе, Тебе и Твоје Царство!

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ - Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА И НА ЗЕМЉИ КАО НА НЕБУ

   Небо и земља су Твоје њиве, Оче. На једној њиви Ти сејеш звезде и анђеле, на другој трње и људе. Звезде се крећу по Твојој вољи. Анђели певају на звездама као на харфи по Твојој вољи. Али човек среће човека и пита: Шта је воља Божја?

Докле човек неће да зна Твоју вољу? Докле ће се понижавати пред трњем пред његовим ногама? Ти си га створио да буде раван анђелима и звездама и гле - њега и трње надмашује.

   Али гле, човек ако хоће, он може говорити Твоје име боље него ли тње и као анђели и звезде. О Ти, Духодавче и Вољодавче, дај човеку Твоју вољу.

   Твоја је воља мудра и ведра, и света. Та воља покреће небеса: зашто не би иста воља покретала земљу, која је у поређењу с небесима као кап према океану?

   Твоја воља је мудра. Ја слушам причу прошлих поколења и гледам на небо и знам да се звезде крећу као што су се кретале хиљадама година, увек на исти начин и доносе кад треба лето и зиму.

   Ти ниси никада уморан, делајући с мудрошћу, Оче наш. Никаква луда ствар никада не налази места у Твојем плану. Ти си исто онолико свеж у мудрости и добру данас, као и првог дана стварања, а сутра ћеш бити као и данас.

   Твоја је воља света јер је мудра и свежа. Светост је нераздвојна од Тебе као ми од ваздуха.

   Што год је несвето има се пети на небо али ништа несвето никада не силази с неба, с Твога престола, Оче.

   Ми Ти се молимо, Свети Оче наш, да учиниш да што пре сване дан када ће воља свију људи бити мудра, свежа и света, као Твоја воља и када ће се сва створења на земљи кретати у сагласности са звездама на небу; и када ће наша планета певати у хору са свима Твојим чудним звездама:

   Господе, учи нас!

Боже, води нас!

Оче, спаси нас!

   

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ ДАЈ НАМ ДАНАС

   Ко даје тело даје и душу; и ко даје ваздуха даје и хлеб. Твоја деца, милостиви Дародавче, очекују све потребе од Тебе.
   Ко ће расветлити њихова лица ујутру ако не би Ти Твојом светлошћу?
   Ко ће бдити ноћу над њиховим дисањем када спавају, ако не Ти, најнеуморнији од свију стражара.
   Где би ми могли сејати свој дневни хлеб, ако не на Твојој њиви? Чиме би је могли освежити ако не Твојом јутарњом росом? Како би је оживели ако не Твојом светлошћу и Твојим ваздухом? Како би га могли окушати, ако не устима, која си на нама направио?
   Како би се могли радовати и захваљивати Теби што смо нахрањени ако не духом који си Ти дунуо у беживотно блато и начинио од њега чудо, Ти најчудноватији Уметниче?

   Ја Ти се не молим за мој хлеб, него за наш хлеб. Што бих само ја имао хлеба, ако браћа моја око мене гладују? Било би боље и праведније, ако би узео од мене такав горак, себичан хлеб; глад је слађа дељена са другом браћом. Не може бити Твоја воља да Ти један човек захваљује а стотине проклињу.

   Оче наш, дај нам наш хлеб! Да би Те славили у сложном хору. И да си се радосно сећали нашег Небесног Оца. Данас се молимо за данас.

   Овај дан је велики, у њ се родило много хиљада нових бића. Хиљаде нових створења, којих јуче није било и којих сутра неће бити, данас се рађају под истом сунчевом светлошћу, с нама миле на једној од Твојих звезда и с нама Ти заједно говоре: наш хлеб.

   О велики Домаћине! ми смо Твоји гости од јутра до мрака, ми седимо за Твојом трпезом и чекамо на Твој хлеб. Нико осим Тебе нема права да каже: мој хлеб. Он је Твој.

   Нико осим Тебе нема права на сутрашњи дан и сутрашњи хлеб, већ само Ти и они међу данашњим становницима земље које Ти позовеш.

   Ако је по Твојој вољи да крај данашњега дана буде деона линија мога живота и смрти ја ћу се поклонити пред Твојом светом вољом.

   Ако је Твоја воља да сутра опет будем сапутник великога сунца и гост на Твојој трпези, ја ћу поновити своју захвалност, као што је понављам стално из дана у дан.

   И ја ћу се поклонити пред Твојом вољом опет и опет, као што чине анђели на небу, Дародавче свију дарова, телесних и духовних!

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...И ОПРОСТИ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ, КАО ШТО И МИ ОПРАШТАМО ДУЖНИЦИМА СВОЈИМ

   Лакше је човеку да се греши о Твоје законе него да их разуме, Оче. Али није Теби лако да нам прашташ наше грехе ако ми не праштамо онима који се греше о нас. Јер си Ти засновао свет на мери и реду. Како се може ова равнотежа одржати у свету ако имаш једну меру за нас а другу за наше ближње? Или ако нам дајеш хлеб док ми дајемо нашим ближњима камен? Или ако нам прашташ грехе, док ми вешамо наше ближње за њихове грехе? Како би се онда очувала мера и ред у свету, о законити Оче?

   Па ипак Ти нам прашташ више него ли што ми можемо опростити својој браћи. Ми скрнавимо земљу сваког дана и ноћи нашим злочинима док нас Ти поздрављаш свакога дана непомућеним оком Твога сунца и сваке ноћи шаљеш Твој милостиви опроштај преко звезда, светлих стражара на вратима Твога двора, наш царски Оче!

   Ти нас постиђујеш свакога дана, најмилостивији. Јер кад очекујемо казну, Ти нам шаљеш милост; кад очекујемо Твоје громове, Ти нам шаљеш мирно вече; и кад очекујемо мрак, Ти нам шаљеш сунчев сјај.

   Ти си увек узвишен над нашим гресима и увек величанствен у Твом ћутљивом стрпљењу.

   Тешко будали која мисли да Те узнемири бесветом речи! Он је као дете које љутито баца зрно песка у море да одагна цело море са свог места. Али море само набира своју кожу на површини и продужује да појачава просту срдиту немоћ својом огромном силом.

   Гле, сви су наши греси заједнички и ми смо сви одговорни за грехе свију. Стога нема на земљи чистих праведних људи, јер сви праведни имају узети на себе неке грехе грешника. Тешко је бити непорочно праведан човек, јер нема ниједног праведника који не носи на својим леђима бар једног грешника. Али, како је то, Оче, дај ми да разумем, како то да што више грешникових грехова праведник носи утолико је праведнији?

   Оче наш небески који шаљеш хлеб од јутра до мрака свој својој деци и примаш грехе њихове као плату, олакшај бреме праведних људи и просветли мрак грешника!

   Земља је пуна грехова, али је пуна и молитава; она је пуна молитава праведника и очајања грешника. Није ли очајање почетак молитве?

   Ти мораш бити победилац на послетку. Твоје ће се Царство засновати на молитвама праведника. Твоја ће воља постати закон за људе, као што је закон за анђеле.

   Е зашто би онда наш Отац оклевао да опрости грехе смртнима и тако да пример праштања и милости?

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ - Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...И НЕ УВЕДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ

   О како је мало потребно човеку да окрене своје лице од Тебе идолима!
   Он је опкољен искушењима као олујом, и он је немоћан као пена на хучном планинском потоку.
   Ако је богат, он одмах замишља да Ти је раван, или Те ставља иза себе, или пак украшује своју кућу Твојим ликовима као луксузом.
   Ако зло закуца на његова врата, он пада у искушење да се погађа с Тобом, или да Те сасвим одбаци.
   Ако га позиваш да се жртвује, он се буни. Ако га шаљеш у смрт, он дрхти.
   Ако му понудиш сва земаљска задовољства, у искушењу је да отрује и убије своју сопствену душу.
   Ако откријеш његовим очима законе Твога старања, он гунђа: "свет је чудан и по закону по себи, и без Творца."

   Нас збуњује Твоја светлост, о наш светли Оче, као ноћне лептире. Кад нас позиваш на светлост, ми бежимо у таму; кад смо метнути у таму, ми тражимо светлост.

   Пред нама је мрежа многих путева али се бојимо да идемо до краја ма кога од њих, јер нас на сваком крају чека и мами искушење.

   А пут који води Теби препречен је многим искушењима и многим, многим провалијама. Пре но што наиђе на нас искушење изгледа да нас пратиш као светао облак. Али кад дође искушење Ти ишчезаваш. Ми се крећемо збуњени и стављамо себи мучно питање: у чему смо се варали, да си присутан или да си одсутан?

   У свим нашим искушењима питамо се: - Јеси ли Ти наш Отац? Сва наша искушења стављају у наше умове исто питање које све околности око нас стављају у наше умове из дана у дан и из ноћи у ноћ:

   Шта мислиш о Господу?

   Где је Он и ко је Он?

   Јеси ли с Њим или без Њега?

   Дај ми моћи, очински Творче мој, да могу свакога часа свога живота, светао или мрачан, одговорити исто на свако могуће искушење.

   Господ је Господ. Он је тамо где сам ја и где ја нисам.

   Ја пружам увек своје страсно срце к Њему и своје руке к Његовим светим хаљинама, као дете к свом љубљеном Оцу.

   Како бих могао живети без Њега? То би значило да сам и без себе могу у исто време.Како могу бити против Њега? То би значило да сам против себе самог у исто време.

   Праведан син следује своме оцу с поштовањем, миром и радошћу.

  Дуни Твоје надахнуће у нашу душу, Оче, да будемо Твоји праведни синови.

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...НО ИЗБАВИ НАС ОД ЗЛОГА

   Ко ће нас ослободити од зла, ако не Ти, наш Отац?
   Ко ће пружити руке деци која се даве ако не њихов отац?
   Кога се више тиче чистота и лепота куће ако не њеног господара?
   Ти си нас позвао из ничега да будемо нешто, али се ми везујемо са злом и тако се опет враћамо у ништа.
   Ми обавијамо око свога срца змију које се највише бојимо.
   Свом својом снагом вичемо против мрака, али мрак живи у нашим душама, микроби мрака и микроби смрти.
   Ми се једногласно боримо против зла, а зло ћутке продире у наш дом; док ми вичемо, зло осваја један по један положај и долази ближе нашем срцу.


   Стани, Свевишњи Оче, стани Ти између нас и зла и ми ћемо подићи своја срца, и зло ће усахнути као извор поред пута под жарким сунцем.
   Ти си високо над нама, и не осећаш како расте зло; али ми се гушимо пред њим. Гле, зло расте у нама из дана у дан пред нашим очима и шири своје обилате плодове на све стране.
   Сунце нас поздравља свакога дана са "Добро јутро!" и питањем, шта имамо да покажемо нашем великом Цару? И ми показујемо само старе искварене плодове зла. О Боже, није ли прах, непокретан и неоживљен, чистији од човека у служби зла?
   Гле, ми смо сазидали своје куће и своје замкове по увалама и земљиним ископинама. Теби неће бити тешко да заповедиш Својим рекама, да поплаве све те увале и ископине и сперу земљу од људи и њихових рђавих дела.
   Али си Ти изнад нашег гнева и наших савета. Да си слушао човекове савете, Ти би до сада разрушио свет до темеља и закопао Себе у рушевинама.
   О, Најмудрији међу очевима! Ти се увек осмехујеш у Твојој божанској лепоти и бесмртности и гле, од Твога смеха расту звезде! Увек са смехом Ти окрећеш наше зло у добро, и калемиш дрво добра на дрво зла и тако трпељиво лечиш нашу необрађену Рајску Башту. Ти трпељиво лечиш и трпељиво зидаш. Ти зидаш трпељиво Своје Царство добра, наш Царе и Оче. Ми Ти се молимо: ослободи нас зла и напуни нас добром, Ти савршена празнино зла и пунино добра.

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...ЈЕР ЈЕ ТВОЈЕ ЦАРСТВО

   Звезде и сунце су грађани Твога Царства, Оче. Уврсти и нас у ову Своју сјајну војску.

   Наша планета је мала и мрачна, али је Твоје дело, Твоја грађевина и Твоје надахнуће. Како може што друго осим великога изићи из Твојих руку? Ипак својом маленкошћу и мраком ми правимо своје место становања малим и мрачним. Да, земља је мала и мрачна кад год је зовемо својим царством и када се лудо правимо да смо њени цареви.

   Гле, много је међу нама таквих који су били цареви на земљи и који се сада, стојећи на рушевинама својих престола, чуде и питају: "Где су наша царства?" И много царстава има која не знају шта се десило са њиховим царевима. Блажен је и срећан човек који гледа кроз облаке и шапће речи које чујем: Твоје је царство!

   Што ми називамо нашим земаљским царством пуно је црва и пролазно је као мехур на дубокој реци. Гомила праха на крилима ветра! Само Ти имаш право Царство и Твоје Царство само има Цара. Узми нас са крила ветра, милостиви Царе, спаси нас са крила ветра! И начини нас грађанима Твога вечног Царства, близу Твојих звезда и сунаца, близу Твојих анђела и арханђела, да, близу Тебе, Оче наш!

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ - Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...И СИЛА

   Твоја је сила јер је Твоје Царство. Тобожњи цареви су немоћни. Њихова једина царска сила је у њиховим царским титулама, која је уистину само Твоја титула. Они лутају у праху и прах иде куда ветар хоће. Ми смо луталице, сенке и покретни прах. Али и кад лутамо и крећемо се ми то чинимо Твојом силом. Твојом силом ми постајемо и Твојом ћемо силом бити. Ако човек чини добро, он га чини Твојом силом кроз Тебе; а ако човек чини зло, он га чини Твојом силом али кроз себе. Све што се чини, чини се Твојом силом, употребљеном или злоупотребљеном, схваћеном или несхваћеном. Ако човек, Оче, употребљује Твоју силу по Твојој вољи, онда је Твоја сила Твоја; а ако човек употребљује Твоју силу по својој вољи, онда се Твоја сила зове његовом и зла је.

   Ја велим, Господе, када Ти располажеш Својом силом, она је добра, али када просјаци, који су позајмили силу од Тебе, гордо располажу њоме као својом, она је зла. И тако постоји један држалац али има злих располагача и употребитеља Твоје силе, да, делиће Твоје силе коју милостиво позајмљујеш с Твоје богате трпезе, овим сиротим смртнима на земљи.

   Погледај на нас, силни Оче, погледај на нас и немој хитати шаљући Твоју силу земаљском праху док не припреми две собе да је смести: добру вољу и смерност - добру вољу да употреби на добро позајмљени божански дар и смерност да се увек сећа да сва сила у васељени припада Теби, велики Силодавче.

   Твоја је сила света и мудра. Али када је у нашим рукама Твоја је сила у опасности да се оскрнави и постане несвета и луда.

   Оче, који си на небу, помози нам да знамо и да сваког дана чинимо једно, да знамо да је сва сила Твоја, и да употребљујемо Твоју силу по Твојој вољи. Гле, ми смо несрећни, јер смо поделили нераздељиво у Теби, ми смо разделили силу од светлости, и силу од љубави, и силу од вере, и, најзад - а то је први узрок нашег пада - силу од смерности. Оче, молимо се, уједини оно што су Твоја сеца лудо разјединила.

   Молимо, уздигни опет до части Своју сопствену силу која је била занемарена и обешчашћена. Јер гле, ма шта били, ми смо Твоја деца.

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.

...И СЛАВА У СВЕ ВЕКОВЕ

   Твоја је слава савечна Теби, наш Царски Оче. Она је битна у Теби и независна од нас. То није слава од речи као слава смртних, него је од исте непролазне суштине као што си Ти. Да, она је нераздвојна од Тебе, као што је светлост нераздвојна од жарког сунца. Ко је видео центар и круг Твоје славе? Ко је постао славан не додирнув Твоју Славу?
   Твоја нас блистава слава окружује са свих страна и гледа нас ћутке, полусмешећи се и получудећи се нашим људским патњама и гунђању. Када се ућутимо, нама неко тајно шапуће: ви сте деца славнога Оца.
   О, како је сладак овај славни шапат!
   Шта би ми могли више желети до да будемо деца Твоје славе? Није ли то доста? Без сумње то је доста за правичан живот. Али, ето, људи хоће да буду очеви славе. А то је почетак и врхунац њихове беде. Они су незадовољни да буду деца и учесници Твоје славе, они хоће да буду очеви и носиоци славе Твоје. Па ипак, Ти си једини Отац и једини носилац све славе. Има много злоупотребитеља Твоје славе и много самообмањивача. Ништа није тако опасно у рукама смртних као слава.

   Ти показујеш Своју славу, а људи се препиру око своје. Твоја је слава факт, људска је слава реч.
   Твоја се слава увек осмехује и теши, људска слава одвојена од Тебе запрепашћује и убија.
   Твоја слава храни сиротне и води кротке, људска слава одваја од Тебе. Она је најбоље оруђе сатанино.
   Како су смешни људи када покушавају да створе своју славу изван и одвојено од Тебе. Беше нека будала која мрзијаше сунце и проба да нађе место изван сунчеве светлости и да га има као своје. Он сазида једну мрачну колибу и не направи прозора, па уђе у њу и стајаше у мраку и радоваше се што се спасао великог извора светлости. Таква је будала и такав становник мрака онај који се упиње да створи своју славу изван и одвојено од Тебе, Бесмртни Изворе Славе!
   Нема људске славе као што нема људске силе. Твоја је сила и слава, Оче наш. Ако их не позајмимо од Тебе немамо их и венемо као сухо лишће одвојено од дрвета и растурено по ћуди ветра.
   Будимо задовољни, да се називамо Твојом децом. Нема веће части на земљи или на небу од ове.
   Узми од нас наша царства, нашу силу и нашу славу. Све што смо икада звали својим лежи у рушевинама. Узми од нас што је од почетка припадало Теби. Наша је цела историја била један луди напор да створимо наше царство, нашу силу и нашу славу. Заврши брзо нашу стару историју, где смо се борили да постанемо господари у Твојој кући и отвори нову историју, где ћемо се трудити да постанемо слуге у кући која је Твоја. Гле, боље је и славније бити слуга у Твоме Царству него ли највећи цар у нашем.
   Стога нас начини, Оче, слугама Твога царства, силе и славе, кроза сва поколења и у све векове. Амин!

Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.