Свети Сава, Жичка беседа о правој вери

Прикупљање прилога за израду мермерног проскинитара за целивајућу икону поред гроба Светог Саве у Бугарској

Знаменити српски филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица организовао је прикупљање прилога потребних за израду мермерног проскинитара за целивајућу икону поред гроба Светог Саве у Великом Трнову у Бугарској

Целивајућа икона Светог Саве са сребрним филигранским оковом за проскинитар
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
Филигран Покимица

   - Проскинитар ће бити израђен од мермера, по структури и тону идентичним са мермерном плочом на гробу Светог Саве.  
   Форма је сведена, трапезасто се шири према врху и има назнаке нежне камене пластике на угловима. На врху је укопано удубљење, где ће бити смештена целивајућа икона са заштитним стаклом преко. Стилски је усклађен са ентеријером.

Храм Светих 40 мученика, ВеликоТрново (Бугарска) Фотографисано 2006. године

Гробница у Храму Светих 40 мученика из које је 1237. године краљ Владислав пренео мошти Светог Саве у манастир Милешеву

   Дубоко доживљавајући природу Цркве, оличену у саборности, Горан Ристовић Покимица писмом се обратио српском народу:
   
   Поштовани пријатељи,  

   Желео бих да са Вама поделим радосну вести и да вас позовем даузмете учешће у предивној акцији. У питању је прикупљање средстава за израду просинитара, постоља за целивајућу икону која би стајала поред гроба Светог Саве у цркви Св. 40 мученика у Великом Трнову, Бугарска. Када се Свети Сава упокојио на повратку из Свете Земље, ту, у царској лаври, је погребен, поред бугарских царева. Након тога, мошти су пребачене у Милешеву.  
   Међутим, и дан данас, Бугари чувају сећање на Светог Саву и уредно одржавају место где је био сахрањен. На том месту се налази мермерна плоча са натписом "Свети Сава, први српски Архиепископ".  
   Приликом мог боравка, поводом једне изложбе, у Великом Трнову, даривао сам икону Светог Саве Регионалном историјском музеју Велико Трново, у чијој надлежности се налази наведена црква. Прошле године, они су одлучили да израде постоље, проскинитар за ту икону како би посетиоци могли да је лакше целивају.  
   На моју молбу, зауставили су припреме на том пројекту и умолио сам их да то постоље буде дар нас Срба, што су они и прихватили. Првобитна идеја је била да се постоље изради у Србији и пренесе у В. Трново, али се од те идеје одустало због административних потешкоћа, па је одлучено да оно буде урађено у Бугарској.  
   Дубоко верујући да овај труд превазилази оквире појединца, пожелео сам да се сви саборно окупимо и прикупимо неопходна средства у износу од око 2.000 евра, да то не буде дар једног или два човека. Што нас је више, мислим да је лепше.
   За цео овај подухват имамо и благослов Владике Жичког Јустина (Стефановића).
   Вас молимо, и Ваше пријатеље и познанике, да учествујете у овом Богоугодном делу, да заједно прикупимо наведена средства.

   Захвалан на Вашем разумевању, шаљем најсрдачиније поздраве:

   Горан Ристовић Покимица,
   филиграниста, Краљево

  036/319-944, атеље
  036/319-945, радионица
  036/232-797, факс
  063/628-572, моб. (Viber, WhatsApp)
  064/5555-914, моб.

   извор: srpska.ru

СРЕЋАН ПРАЗНИК СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА

   Од Светих Апостола, преко Светих из свих народа, преко Светих из српског рода, преко Светих Саве и Симеона и њихових Светих настављача, а највише преко Светих мученика српских, стигао је и до нас непојмљиви дар - дар "да не умремо никада". Неко прихвата непојмљиви Божији дар, неко не. Да ли је чување приступа непојмљивом дару, сведочење вере у Божији дар живота јачег од смрти, у једину истински вредну перспективу људског рода - Богочовека, најважнији задатак Српског народа? Ако јесте - запитамо ли се икада како га извршавамо? Ако није, ако имамо неки важнији задатак - ко ће га изгласати?

Манастир Жича, Црква Св. Петра и Павла

   Из Жичке беседе Светога Саве о правој вери, најважнијег српског тумачења Јеванђеља:

   "Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу, и Својим божанским домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела [Свог], просвети род наш; и посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". Али пошто они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши у истини речи њихове, повероваше им. И преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповести и истим начином по науци и проповеди Светих Апостола уздиже мене на ово светитељство хотећи да преко мене "испуни недостатке" отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим ову реч своју о вашем спасењу, коју вичувши са љубављу је сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда светих..."
   "Веома је дакле добар [Господ] и праведан и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар -- да не умремо никада!"

   ђакон Ненад Илић

Слово о Светом Сави

...Преосвећени Владика зворничко-тузлански Хризостом поздравио је присутне поздравном архијерејском беседом у којој је истакао да су Срби без обзира гдје се налазили од мора и Дунава до Зеланда увек јединствени и сложни : “… Зашто се потенцира баш слога. Зато што нас наша посебност чини да будемо поприлично несложни, али не претерујмо у самокритици. Слога је за многе народе мисаона именица. Дакле, Свети Сава нас собом обједињава у јединство, слогу и мир, и нека нас Бог, молитвама Светог Саве, благослови управо тиме. “

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

19/6. МАЈ

Пренос моштију светога Саве. Овога дана наша помесна Српска православна црква слави спомен преноса светих моштију првог српског архиепископа и просветитеља, равноапостолног и богоносног оца нашег светога Саве Немањића из бугарског града Трнова у српски манастир Милешево. Наиме, у повратку са ходочашћа светим местима Палестине, свети Сава се упокојио у Трнову 13. јануара 1236. године, где је и сахрањен. Већ наредне, 1937. године, српски краљ Владислав и архиепископ Арсеније уз велике почасти преносе његове свете мошти и полажу у цркву Вазнесења Господњег у манастиру Милешеву, задужбину краља Владислава. Том приликом велико мноштво народа дође на поклоњење светитељу и догађаху се бројна чудесна исцељења болесника над његовим моштима. Тако овај манастир, са светитељевим моштима, постаде највећа српска светиња и духовно огњиште кроз најбурнија времена наше историје.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

   јереј Милош Тришић

   Слово о Светом Сави

   Преосвећени владико, драги оци, браћо и сестре и драга децо, помаже вам Бог. Указана ми је велика част да овде међу вама говорим, ја који сам најмањи међу свом браћом, о великом светитељу и Просветитељу рода нашега српског, Светом Сави, који је боравио и ходио нашим земљама пре 800 година, а и дан данас ходи.
   Сетимо се речи апостола Павла где каже „Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову. Исус Христос је исти и јуче и данас и у векове“ (Јевр. 13. 7-8). Заиста, ми овде потврђујемо ту чињеницу. Свети Сава је био и остао наш духовни старешина, како вели ап. Павле, који нам је проповедао реч Божију. А веру коју нам је Светитељ предао и коју нам је тада проповедао, ако смо је и заборавили, по немоћи нашој, ипак је остала записана да нас подсети ако је заборавимо, да нас утеши ако малаксавамо и да нас подигне ако паднемо. Наиме, на сабору у Жичи 1221. године, на дан св. цара Константина и царице Јелене, Свети Сава је изговорио своју чувену беседу о правој вери, чије краће одломке бих овдје хтео с вама да поделим.

Жичка беседа Светог Саве о правој вери 1220.

   Браћо и другови и оци и чеда богозвана, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанствене заповести. И пошто чујете ове свете речи, положите их, дакле, браћо, у ваша срца и на савести душа ваших и пред очи ума, и разумејте.

   Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према људском роду, приклони небеса и сиђе на земљу и својим божаственим промислом и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела просвети наш род и посла свете Апостоле у сав свет, рекавши им: 

   ''Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа'' (Мт 28,19). Али како они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши уистину речи њихове, повероваше им. Предобри Бог, који има бескрајну милост и не жели да ни један од нас погине (I Тим 2,4), и по истој тој првој заповести и на исти начин по учењу и проповедању светих Апостола, уздиже мене на ово светитељство, хотећи да преко мене ''испуни недостатке наших отаца.'' (Кол 1,24). И Духом својим Светим заповеди ми да вам објавим реч своју о вашем спасењу, коју, с љубављу чувши је, сачувајте, да и ми постанемо заједничари реда светих.

   И ово прво молим вас, дакле, браћо и чеда, нашу сву наду на Бога положивши, прво праве вере Његове да се држимо Јер ''друге основе'', као што рече Апостол, ''нико не може положити, већ само коју положи'' (I Кор 3,11) Дух Свети преко светих апостола и богоносних отаца, а то је права вера, која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповедана. 

   После овога, на основама овим свете вере, достоји нам злато и сребро и драго камење (упор. I Кор 3,12) зидати, тј. добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве вере у Бога и просвећене, нити нас право исповедање без добрих дела може представити Господу, већ нам треба имати обоје, да ''савршен буде Божји човек'' (II Тим 3,17), а не да због недостатка храмље живот наш. Јер, ''вера је спасоносна'', као што рече Апостол, ''која кроз љубав дела'' (Гал 5,6).

   Верујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, појући Тројицу божаствену, узрок и творца свега проузрокованога и сазданога, видљивог и невидљивог, која је дакле једне суштине, то јест природе, у три лица, то јест састава и лица, чиме нећемо да подразумевамо обличјем или разликом у три Бога или три природе или три суштине, трудимо се разумевати, него (исповедамо) једнога Бога и једну његову просту и бестелесну природу и суштину, а разликом лица различитост Ипостаси означавамо; Тројици клањајући се у Јединици и Јединици у Тројици, Јединици Триипостасној и Тројици Једносуштној и Јединомоћној и сабеспочетној. Ову једину познајемо која јесте увек, беспочетну, нестворену, бесмртну, непропадљиву, бестрасну, која све ствара и (све) држи и (о свему) промишља. 

   И једнога од Тројице, не Оца ни Светога Духа, већ од Бога Оца рођенога Сина и Бога, Логоса, надвремено и нераздељиво рођенога од Њега а не створеног, једносуштног родитељу и увек са Њим постојећег; које је добротом све привео из небића у биће, и који је у последње дане ради нашег спасења сишао с небеса и уселио се у Утробу Деве и сјединио се са телом одушевљеним, душу разумну и умну по суштаству од те свете и Пречисте Богородице Марије.

   Он, од Бога Оца Једносуштни Њему Бог Логос, који је ради великог човекољубља изволео, вољом Оца и Духа, да спасе своје створење; из Очевог наручја, одакле не одступи, сиђе и ушавши у утробу Пречисте Деве, узевши на себе раније не узето тело., одуховљено душом разумном и умном, раније не примљено примивши, произађе Бог оваплоћен, родивши се неизрециво и сачувавши неповређеним девичанство Оне која је родила; не претрпевши ни сливање нити промену, него остаде што је и била а постаде оно што не беше; узевши обличје слуге (Флп 2,7) истинито а не привиђењем, у свему осим греха уподоби се нама. (Упор. Јевр 4,15; 2,17). 

Иконописна радионица манастира Жича, фото: православие.ру

                                           

   Знамо га као савршенога Бога и савршенога Човека, не другога и другога, већ једнога истога и пре оваплоћења и по оваплоћењу, једно сложено биће, Њега једног истог у две савршене природе и својства и у две природне воље, и дејствима обема по саставу сједињеним неизменљиво: исповедамо Њега једног истог вољом хотећег и који дела божанска као Бог, и њега једног истог вољом хотећег и који дела људска дела као човек. Јер Он не беше подложан природним потребама, него се по вољи својој родио, по вољи гладнео, по вољи жеднео, по вољи се трудио, по вољи се бојао, по вољи умро, одиста а не привидно претрпео све природне и нелажне људске муке.

   Он, безгрешни, био је распет и смрт окусио, и трећег дана васкрснуо телом, не видевши трулежност (према ДА 2, 17), и људску суштину неповређену и без смрти васкрсе, и узвевши је на небеса седе с десне стране Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима; као што се узнесе телом својим, тако ће дошавши, дати свакоме по делу његовом. Јер рече: ''Васкрснуће мртви и устаће који су у гробовима, и они који су чинили добро'' са правом вером, ''поћи ће у живот вечни, а који су чинили зла – у васкрсење суда.'' (Јн 5,25. 28-29; упор. I Кор 15,52). 

   Ка овоме, ми се поклањамо и целивамо свечасну икону, људског оваплоћења Бога Логоса, помазаног божанством, и који је остао непромењен, тако да онај који је помазан вером сматра да види самога Бога који се јавио у телу и са људима поживео (упор. II Тим 3,16; Варух 3,38). Клањамо се и дрвету Часнога крста и светим часним сасудима и божанским црквама и светим местима. Клањамо се и часној икони Пресвете Богородице и иконама свечасних Божјих угодника, уздижући очи душе ка првообразном лику и узносећи ум на оно што је несхватљиво.

   Ово су, богољубиви, правоверних отачаских предања заповести. Овима и ми последујући, тако верујемо и тако исповедамо, а све јеретике и сваку јерес њихову проклињемо. Примамо светих седам Васељенских сабора, (први) који је био у Никеји 318 светих Отаца; (други) у Константиновом граду 164 светих Отаца; трећи, ранији у Ефесу 200 светих Отаца, четврти у Халкидону, 630 светих Отаца, пети у Константиновом граду 164 светих Отаца, шести опет у Константиновом граду 170 светих Отаца. И још онај, који је мало касније био у Никејској митрополији, седми сабор 350 светих Отаца, који се одричу часних икона и не сликају их или им се не поклањају, безбожно клеветајући хришћане. 

   А примамо и све свете Саборе који су се Божјом благодаћу у разна времена или на разним местима окупљали ради благочашћа и јеванђелског живота, које прима Саборна црква. А оних којих се одрекоше ови свети Оци, одричемо се и ми; и којих се одрекоше свети оци они, одричемо се и ми; које су проклели они, и ми проклињемо.

Јер многе јереси у различита времена и године ђаво измисли, и многи кукољ зловерја кроз оне који му служе, безаконе начелнике јереси, у васељени посеја ради рушења и смућивања праве вере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке јереси нечастиве. 

   Но, штавише, ка свакој побожности журимо се, којом нас уче богомудре слуге Божје: пророци, апостоли и светитељи, као што и сам Господ наш Исус Христос, Син Божји, рече, када од Оца дође на земљу и оваплоти се и роди се по други пут, од Пречисте увек Деве, и догмате домостроја Очевог и Свог изврши дивно, и заиста неизрециво распе се на крсту, и трећи дан васкрсну, и четрдесет дана остаде овде на земљи по васкрсењу Своме. И када хтеде узићи на небо ка Оцу, својим ученицима, апостолима, заповеди говорећи:

''Идите и научите све крајеве, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да чувају све што сам заповедио вама'' (Мт 28,19). И опет: ''Проповедајте Јеванђеље сваком створењу; ко веру има и крсти се, спашће се; а који нема веру, осудиће се'' (Мр 16, 15). Ово је, дакле, права вера Божја, крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа.

   И тако ми, који смо хришћани, обећали смо да се молимо Богу своме, увек чувајући Његове заповести, и чинећи увек његову вољу. Јер ''вера без дела мртва је'', по речи Јаковљевој (Јак 2, 20, 26). Но, браћо и чеда моја љубљена, као што и напред рекох, обоје да држимо са страхом и трепетом. Држите реч Божју и свету веру Његову, и трисвето име Његово с чистим срцем призивајте, и не ленећи се у светим молитвама припадајте к Њему, исповедајући грехове своје, плачући са сузама пред Њим, и Њему појући и препојући у срцима вашим непрестано, дан и ноћ, не слабећи. Јер Бог, када му се исповедамо и молимо Га, сам уверава људе и духовно улази у срца оних који добро слушају учење о Богу. 

   Јер учење духовно није игра, ни безумље људских мисли, већ проповедана света вера Божја, на којој су основани сви свети чинови у Христу Исусу, Господу нашем, о коме пророци Светим Духом Божјим прорекоше, и сви свети сачуваше, и преподобни оци без порока беспрекорно одржаше, као на недељивом крајугаоном камену црквеном, Христу, који је Премудрост Очева и сила, светодуховски и силно и крепко и чврсто и поуздано у вери, који и до сада многе уверава и утврђује и потврђује свима своју веру божанску. И до нас предобри човекољубац богатом својом милошћу достиже, исправљајући наше недостатке, хотећи као истинити пастир да нас, заблуделе овце, сакупи у небески тор. Овај ми догледајући мисаоним и душевним очима, молимо се увек Њему, како сам дарује изрећи то или помислити, и неизрециво сачувати. И ми, вољу Његову сатворивши, примићемо од Њега спасење у овом веку и у будућем, уколико верно сачувамо Његове заповести, које нам је сам Бог заповедио да чувамо, и обећа нам награду небеску за то, говорећи: ''Заиста, кажем вам, који реч моју одржи, неће окусити смрти довека'' (Јн 8, 51). 

   Да, чеда моја љубљена, шта је дакле од речи ове поузданије или праведније, коју Христос сам посведочава и истином утврђује? Шта ли је боље од овога: не окусити смрти довека? Јер само то неокушање смрти већ је далеко од греха; јер окушањем греха укус смрти уђе у род људски, до Христа (прибл. Рим 5, 12). Ради тога Он окуси смрт, који је безгрешан и бесмртан по првом рођењу од Оца; но нас ради окуси је, и пострада, да и ми вером Онога окусимо бесмртност, као што рече пророк: ''Окусите и видите како добар је Господ'' (Пс 34, 8). Добар дакле веома и праведан и веран у свима својим речима (упор. Пс 145, 9), и сва дела Његова су у вери. Зато, чеда моја богољубна, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили веру бесмртну од Њега, дар толики – да не умремо у векове! 

   Зато, ако ово сачувате, бићете блажени од Бога у векове и биће блажена срца ваша, и блажене биће душе ваше, и блажени бићете, ви који сре примили Божју веру и сачували се чисто у њој. Гледајући на бесмртни Христов дар, бесмртна дела у Христу свагда творите: веру чисту и молитву честу, с љубављу имајући према Њему наду, и савест чисту пред Богом и људима (упор. ДА 24, 16), пост и бдење, истину у свему, чистоту телесну и душевно уздржање, чувајући разум светог крштења, просвећења Божјег, којим се одрекосмо Сотоне и свих дела његових. И свагда покајање љубити, исповедање својих грехова и плакање над њима и смирење, праведност, поучење, исправљање свога живота, мржњу на грех; неопијање, не блудничење, него, напротив, чист живот, какав је угодно гледати Божјим очима. 

   Јер Бог је један од почетка и у бесконачне векове. И ово је прва заповест речена онима који Њега љубе: да сваки од вас ''љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, свом душом својом, и свом снагом својом'' (В Мојс 6,4-5; Мр 12,29-30; Мт 22,37-38). И нека буду речи ове, које (В Мојс 6,6) ја данас вама заповедам, написане на срцима вашим, и у душама вашим, да бојите се Господа Бога Сведржитеља, и Њему јединоме да служите са страхом и трепетом (упор. В Мојс 6,6, 13; 10,20; Пс 2, 11), и Њему јединоме част и славу узносите, и Њему јединоме приљубљујте се, и именом Његовим не куните се, него нека је ваша реч: који јесте да јесте, а који није да није (упор. Јк 5,12; Мт 5,37).

  И тако уопште да се никако не спомиње међу вама други Бог, осим Онога који је створио небо и земљу; ничему ''од онога што је на небу горе и што је на земљи доле и што је у води под земљом, да се не поклоните нити му послужите'' (II Мојс 20,4-5), осим Господу Богу вашем, у кога се крстисте и поверовасте, и одрекосте се тајнога срама (упор. II Кор 4,2), и постадосте заједничари добре вере Његове и саучесници Његове бесмртности. Њега јединога неодступно држите се, јер је ''пред очима Његовим све откривено'', као што рече Апостол (Јевр 4,13), и ''јер је Бог наш огањ који спаљује'' (Јевр 12,29); и ''узвраћа за грехе очева на деци до трећега и до четвртога колена, онима који Га не љубе и не творе вољу Његову, а чини милост хиљадама и десетинама хиљада оних који Га љубе и држе заповести Његове'' (II Мојс 20,5-6). Јер је Он ''Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики и силни и страшни'' (В Мојс 10,17). Да ''држите заповести Његове, и да извршавате пред очима Његовим све речи које заповедих вам'', ''да добро буде вама и синовима вашим после вас, и да живи будете довека, ако сатворите добро и угодно пред Господом Богом вашим'' (упор. В Мојс 6,2; 10,13; 5,29; 13,18). Коме слава беспочетност у бесконачне векове, амин.

Житије Светога Саве / Доментијан ; предговор, превод дела и коментари

Љиљана Јухас-Георгиевска ; издање на српскословенском Томислав Јовановић . - Београд : Српска књижевна задруга, 2001 (Нови Београд : Полиграф). - CXXXIV, 505 стр. ; 18 цм. - (Српска књижевна задруга ; коло 93, књ. 614-615)

извор: Манастир Жича

... Цитирајући речи Светога Саве „спасава вера која кроз љубав дела“ мр Драгољуб Даниловић је нагласио да се за Жичу  везују сви најважнији догађаји српске средњевековне државе од 12. до 15. века. „За будуће деловање и организовање Српске цркве, Вазнесењски сабор у манастиру Жичи имао је прворазредну историјску улогу. На поменутом сабору архиепископ Сава је крунисао и миропомазао брата Стефана, и одржао чувену беседу `О правој вери`. Код оба Савина биографа налази се, истина само делимично и посредно, „Чин обнављања свете истините вере православне“, што је у суштини српска редакција Синодика...  

   Многобројни манастири, храмови и верни људи који су живели у Србији у времену жичког Светог Саве доказали су да је беседа првог архиепископа остварена, очигледним делима са непроцењивом хришћанском вером која се у срцима потомака очувала све до наших дана“, закључио је мр Драгољуб Даниловић.

извор: Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево