НАЈАВА: Концерт учесника манифестације Хорска сретања, Чачак, 25.7.2021.

Павле Аксентијевић, МУЗИКА СТАРЕ СРБИЈЕ

фото: Светлана Дуњић

Видовданска академија у Нишу, 27.6.2020.

eparhijaniska.rs

Концерт хора "Радост" из Минска, Чачак, 23.1.2020.

ЛЕПОТА ПРАВОСЛАВЉА / Рождественская колядка «Ой, радуйся, земле!» / Хор "Бранко" у Белорусији

Проповед протојереја Андреја Лемешонка након Литургије у Манастиру Свете Јелисавете у Минску, 20. октобра 2019. године. На Литургији је појао Хор “Бранко” из Ниша, један од учесника фестивала хорова “Державни глас” при манастиру Свете Јелисавете,  а саслуживали су нишки свештеници пристигли са хором.

Срећан празник Васкрсења – Недеља (рус. воскресенье - недеља)! Увек је Литургија време које не припада овом привременом свету. То је време у ком човек треба да се отргне од свега, од сваке животне бриге, да уздигне своје срце горе. И данас, на овој Литургији, нас је загрејало ваше појање, из Србије, где је, наравно, много сунца, и људи се тамо мало више осмехују него код нас, и мало једноставније гледају на ствари. Да, јер ми ипак живимо по Достојевском, код нас трагедије има довољно (осмехује се). Трагедија постоји, али ми кажемо да је то свеједно по нашој немоћи. Јер, у ствари, ако је “Христос васкрсао, ниједног мртвог у гробу” (Св. Јован Златоусти). Ако је Христос васкрсао и ја сам у овом свету срео Бога, ја више немам таквих озбиљних проблема. Проблема ће бити, много, али то су ситнице. Наш задатак је не изгубити Бога. Бог нас никада не губи, никада. Чак и ако будемо бежали од Њега - сећам се свог живота, ја сам побегао од Бога и хтео да се сакријем од Њега, а Он ме је држао, чврсто. И ти си, као неко непослушно детенце, покушавао да се отргнеш, да тражиш: “Ја хоћу сам да живим, како се мени свиђа! Ја не желим тако да живим!” Али Господ чврсто држи: “Неразумно дете, куда се отимаш! Не треба уопште живети како ти хоћеш, него како је потребно за твоју бесмртну душу”. 
   Веома је радосно што смо данас имали овакво појање, јер смо навикли на хор монахиње Јулијаније Денисове, и не певају ни они лоше, али... (смеју се сви) А овде је другачија боја, своја, особена боја, особена молитва... Зато што свако место, сваки храм, има своју особеност, неку своју нијансу, и у томе је лепота православља. Православље подразумева да човек живи стваралачки, да тражи своју особеност, своје изразе, духовна искуства. И то је све у певању, иконама, уопште у атмосфери храма. То чини Православље васељенским, јер оно није истоветно. Нама не треба да сви певају као ми, или као негде у Грчкој, или као на неком другом месту. Нама је потребно да сваки човек искрено тражи Бога. И кад он нађе Бога, Бог му открива такве таленте, и људи почињу да певају и славе Бога. То постаје центар њиховог живота. У животу толико свега има, толико саблазни, посебно за младе људе, и кад човек учествује у богослужењу, он је усидрен, и Господ га држи да не отплови на другу страну. И то је важно, разумете. Важно је шта ће бити после нас, наша деца, унуци, и ко још буде после нас, како ће они моћи да сачувају у овом безумном свету Православље. А Православље није роба широке потрошње, није штанцовање људи, где људи више не размишљају, ништа више не схватају, шта им кажу, то раде, тамо иду, и сви једногласно говоре: “Ми смо за!” А за кога “за”? “А ми за Бога.” А шта Бог хоће? И ту почиње стваралачки процес у човеку. А шта Бог хоће што се тиче мене? И ми учимо да разговарамо са Богом. То је молитва. Молитва није дављење неким текстовима које већ знамо напамет, то је разговор са Богом, од срца. То је Тајна. Kао и Причешће. Можемо ми долазити и говорити: “Kајем се, кајем се за све грехе делом, речју и помишљу”. То није покајање. Реч мора да се роди, са болом. И тад човек добија олакшање. А Причешће, то је страх: како ћу примити Бога? Kако да примим Тело и Kрв Христа, кад у мени живи грех. “Да ме не спалиш Причешћем, јер си огањ који спаљује недостојне” (молитва пред Причешће Св. Симеона Метафраста). 
   Зато захваљујемо нашој браћи из далеке и блиске Србије, који су дошли код нас и служили данас са нама. Ја сам заиста веома захвалан. Ми смо наравно такви људи несхватљиви, нас је тешко разумети, али у Србији баш налазимо разумевање, јер, разумете... Не можеш све да урадиш тако, у неким оквирима, по неким шаблонима... То је ипак трагање како треба да служимо, и ми трагамо како треба да служимо, како да живимо, шта даље да радимо. Некад се налазиш у ћорсокаку и не знаш. Kад се нађете у ћорсокаку, и не знате, не треба ништа ни да радите, учинићете много грешака. Треба се успокојити, и причекати. И Господ ће нам увек открити шта и како треба да радимо даље. Зато што је могуће не зидати, него рушити, могуће је не градити, него све разбијати. И зато је веома важно да не чинимо глупости, да не брзамо са одлукама, да знамо да је Бог поред и да је само потребно чути Га. Често у животу ми не слушамо Бога, због журбеф, зато што нам није мирно срце, зато што ми морамо свуда да стигнемо и све урадимо, а најважније губимо: куда јуримо? И да ли нам је уопште потребно да сад негде јуримо, или можемо спокојно да поседимо и поћутимо. Зато, учићемо се да живимо са Богом, учићемо се да тражимо вољу Божију. Јуче је код нас био празник, Державни глас (фестивал хорова), где су наступали прекрасни људи који су озвучили “сувишак својих срца”, и све је то било посвећено нашем Богу. Све је то било посвећено, рађало се у Цркви, зато што је Црква Мајка. Kоме Црква није Мајка, говорио је свештеномученик (Kипријан Kартагински), томе Бог није Отац. Зато, наравно, такви напади иду на Цркву сада у овом свету, јер свет живи без Цркве, свету није потребна Црква. Свету је потребан новац, свету је потребна власт, потребно је да човек побудали, потребно је чинити људе послушним робовима. То хоће овај свет. А Црква васпитава људе који почињу да размишљају, који почињу да траже лепоту у овом свету, који не иду и не живе као сви, него иду по уском путу који води у Царство Небеско. Тај пут може бити само за Христом. Зато, драги моји, још једном свима честитам Недељу=Воскресеније (рус. недеља) и - чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века. Амин. 

   превод: Мирјана Милетић

Концерт женског певачког ансамбла „Дар“ из Бања Луке

Концерт Хора свештеника санктпетерсбуршке митрополије, Чачак, 10.10.2019.

   Министарство културе Руске федерације и Руски центар за науку и културу у Београду организују концерт Хора свештеника Митрополије санктпетерсбуршке поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве.

Концерт хора "СЛОВО ЉУБВЕ" (Чачак) и Српског византијског хора "Мојсије Петровић" (Београд) у Чачку, 6.4.2019.

НАЈАВА: Концерт Српског византијског хора "Мојсије Петровић", Бијељина, 26.9.2019.

СВЕТОИЛИНСКИ ДАНИ, 2019.

Епархија зворничко-тузланска

Трг од ћирилице: Слављенички концерт новског хора „Свети Сава“

   Слављеничким концертом којим је обиљежено осам вијекова од хиротоније првог српског Архиепископа Светог Саве, 690 година од рођења Светог цара Лазара, 630 година од Косовске битке и 80 година постојања хора „Свети Сава“ којим диригује Сања Радовић, у Херцег Новом је на Канли кули настављен програм 6. „Трга од ћирилице“.
   – Настављамо тамо гдје су послије обнављања хора прије 20 година почели Петар Ракић, па наставила Славица Секулић. Његујемо духовну и пјесму из Боке, развијајући сарадњу са другим хоровима и другим срединама. Кријепимо друге, истовремено, лијечимо и властиту душу добром духовном пјесмом прикривамо своје, а и наше сјете и туге – рекла је послије концерта Сања Радовић.
   Концерт, уједно и својеврсна смотра, окупио је шест црквених хорова: „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице, „Свети новомученик Станко из Никшића“, „Св. апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице, „Св. Василије Острошки“ из Кумбора, „Рождество“ из Бијеле и „Свети Сава“. Наступио је фолклорни ансамбл „Косовски божури“ из Косовске Митровице и гости из Русије, пјевачки народни ансамбл „Донски козаци“ из Москве. Оно што посебно може да радује јесте учествовање већег броја младих и то је један од успјеха овог занимљивог програма „Трга од ћирилице.
   Публици се током ове вечери обратио проф. Драган Недељковић, проф. у Београду и Бордоу, који се осврнуо на значај и симболику црногорске народне ношње која је сва прожета српском симболиком.

   извор: mitropolija.com

Трг од ћирилице: Херцег Нови „За наше Косово и Метохију“ (ВИДЕО)

   Поводом 800 година самосталности Српске православне цркве и 630 година Косовске битке, хуманитарна фондација „Делије“ синоћ је на Канли кули у Херцег Новом организовала 29. хуманитарни концерт „За наше Косово и Метохију“.
   Концерт „За наше Косово и Метохију“  одржан је у склопу културне манифестације „Трга од ћирилице“, у организацији Црквене општине Херцег Нови — Митрополије црногорско-приморске.
   Наступили су Ивана Жигон и „Косовски божури“, група 357 и Трубачки оркестар Марка Глигоријевића, уз специјалне госте вечери — Влада Георгиева и Даницу Црногорчевић.
   Новљани нијесу заборавили своју браћу на Косову и Метохији, а у прилог томе говори и овај видео где је публика на ногама уз Влада Георгијева пјева пјесму „Тамо далеко“:

   извор: mitropolija.com

Разговор са архимандритом Тимотејем, Ариље, 25.7.2019.

Обраћајући се публици окупљеној у порти цркве Светог Ахилија у Ариљу на концерту Асима Сарвана и групе “Таргум”, у оквиру овогодишњег Арлемм-а,  архимандрит манастира Вазнесење, Тимотеј (Миливојевић) рекао је, између осталог да се технологија допринела да се свет промени, али да је човек остао исти:

   -Јесмо ми данас технолошки напреднији ако погледамо. Али, ако погледате човека као човека оно што пише у Јеванђељу и што читамо и што је написано пре две хиљаде година и дан данас је актуелно.

   Полазећи од нашег разума којим можемо, и без превеликог удубљивања у историју и психологију, закључити да је љубав остала љубав, мржња-мржња, да се гордост,  завист, љубомора нису променили, исто као ни емпатија,марљивост или поштење,од настанка света до данас, не можемо да се не сложимо са оним што је отац Тимотеј рекао у наставку беседе:
   -Време оно и време ово у ствари су једно исто време. Кад погледамо јеванђељске приче и кад погледамо данашњи живот нема ту много неке разлике.
   Будући да највећи број људи збуњују промене које су, у складу са данашњим временом захватиле и манастирски живот, па се очекивања многих, при томе оптерећена предрасудама исто колико и сујеверјем, разилазе са стварношћу, то смо, након концерта,  и изабрали за тему разговора са оцем Тимотејем:
   -Много манастира има свој сајт, своју фејсбук групу, YоуТубе канал, блог и да се на неки начин оглашава на тим медијима.Ништа то није супротно, да се тако изразим, од традиције цркве, и монаштва уопште. Ако погледамо Светог Саву, који је био светогорски монах, а то значи да је живео по још строжијим правилима него монах у неком од манастира ван Свете Горе, и шта је он урадио? Дошао је у Студеницу, и основао прву српску болницу, То је, можда, и најшире отварање манастира према спољњем свету. Та болница је имала чак и карантин са 12 кревета за клиничко лечење, и у то време су постојале само још две болнице таквог ранга у Европи, и ова студеничка. На том примеру, на примеру Светог Саве, можемо видети један отворенији приступ животу, и то не само монашком, него животу уопште. Свети Сава је, рецимо,по доласку у Србију, на тадашњим црквама затекао грчке натписе на фрескама, а први српски натписи на фрескама, написани су у Студеници. Свети Сава је почео да осавремењава српску цркву, а самим тим и монаштво. Основао је преписивачку школу у Студеници, И много тога што се, у то време косило са, до тада устаљеним правилима, као и  са начинима живота у манастирима. Много тога што је он урадио изменило је до тада устаљени начин живота, али је било у духу потреба и у складу са тековинама друштва које се развило у односу на онај период када су нека правила и обичаји живота у манастирима, да тако кажемо, формирани. Данас рецимо, на помен Светог Саве, многи  везују термин конзерватизам, што је веома погрешно.Свети Сава је тај који је увео појам и у пракси показао како треба осавременити цркву, чиме се, и данашним променама, само држимо праксе коју смо научили од њега.
   Отац Тимотеј је аутор текста четири песме на најновијем албуму духовне музике Асима Сарвана, па смо га питали да ли и таква пракса, кроз сарадњу монаха, или свештеника у неким духовним творевинама световног типа спада у једну врсту новог односа према верницима.
   -Манастири су иначе врло затворене, или замишљене као затворене заједнице, које не би требало да се тако лако отварају према спољашњем свету. Када погледамо монашки живот, постоји разлика код Срба, Руса, и Грка, и у унутрашњем устројству живота, као и у односу манастира према спољњем свету. Ако се сада вратимо на српску историју и онај период од пет стотина година ропства под Турцима, сетимо се да тада нисмо имали државу, а једино што су Срби имали била је црква.Сетимо се да су устанци подизани на саборима око цркава или манастира, исто као што се и зачеци доношења световних  закона и Устава могу везивати за цркве и манастире. Сам назив Сретењског устава говори о значају који је српски народ давао вери, будући да носи назив по великом црквеном празнику.Тадашњи сабори, као једини начин када се народ скупљао, и то око духовних центара служили су да се и заклоне од Турака  велика дешавања на нивоу формирања државе, односно борбе за формирање своје државе. Ово говори о томе да су наши, српски манастири, као место живота монаха, увек били отворени према народу, отворенији за комуникацију са спољним светом од руских и грчких. Ипак, овако нешто, то што смо Асим и ја, аутори једног музичког албума, чак и за данашње услове, може изгледати чудно. Може изгледати чудно јер сам албум ниије у оном етно духу у ком данас цркве и манастири издају албуме у којима се обично препевају старе српске песме. Ми смо хтели да мало избегнемо, да искорачимо из те праксе, једним савременим звуком, али да задржимо дух традиције.Наравно, за цео овај подухват, добили смо благослов Епископа жичког господина Јустина. Кад смо почели да радимо послали смо у  неколико основних мелодија, и текстове за песме, и  тек након одобрења из Епархије да можемо да наставимо са радом, почели смо озбиљије да се бавимо нашом идејом, и на крају- издали албум. Сад, некоме може изгледати чудно, неко је једва чекао да се овако нешто догоди, али о ставовима и укусима, свакако можемо причати из више различитих углова.
   О једној врсти отворености говоримо и када се присетимо чињенице да су многи наши, па тако и Овчарско кабларски манастири, међу које спада и Вазнесење, увршени у туристичку понуду градова, регија, па и државе. Питање за оца Тимотеја је, да ли то, и у којој мери нарушава устаљени распоред у животу монашке заједнице, посебно имајући у виду да много људи свраћа у исте, без најаве, или неорганизовано, мимо најављених ескурзија или туристичких група?
   -Такви доласци, сметају, не може да не сметају, али сваки манастир се организује на свој начин, у скаду са својим, да се тако изразим-капцитетима, бројем чланова заједнице и својом величином.Братства и сестринства морају да нађу начин, и налазе га, за свој несметани богослужбени живот- сад, зависи да ли ће богослужење бити ујутро,пре отварања капија за посете, или увече, након њиховог затварања, а некада је и у току трајања могућности за посете, да би и народ могао да присуствује службама. То зависи од тога како се која заједица организује,а углавном већина објеката има термине када су капије манстира организоване за посете.
   На крају, питали смо и о познавању, или предрасудама народа који повремено долази у манастире или цркве, будући да се по понашању верника у самом објекту углавном види да ли владају знањем о начину на који се улази у цркву, пали свеће, врши чин молитве и слично, или се владају у складу да предрасудама па чак и сујеверјем:
   -Највећи проблем је што већина нашег народа има предрасуде према свему, па тако и према цркви, свештеницима, монаштву, самим монасима. Углавном се манастири сматрају као дебели, хладни зидови, са решеткама на прозорима, монаси као неки ригидни, строги људи, у најбољем случају- разочарани у живот, што је потпуно погрешно. Тај који је дошао у манастир јер га је напустила девојка па се разочарао, или не знам шта већ, дође такав, али буде недељу, месец, два и оде, јер није дошао из правих побуда из којих се долази у манастир, а то је љубав према Христу, љубав према богослужењу, посту, молитви,литургији, вечном животу. То  су разлози због којих се долази у манастир, и због којих монах не може да буде строг, ригидан, разочаран..,већ очаран, очаран Христовим ликом И онда не може бити другачији него што је у души- расположен и радостан, и пун љубави према људима. Не могу да кажем да се не деси да неко није тренутно расположен, дешава се и то, али углавом монаси нису разочарани животом, већ очарани Христом. Кад то схвате, људи који долазе, мењају свој однос и начин понашања приликом посете манастирима, и само однос према монасима. Што се тиче поступака, оних физичких, људи који долазе, према предметима или начину приступа истим у самој цркви, доста њих греши из незнања, али ако питају, или гледају друге који знају, врло брзо се коригују, и то није велики проблем. Већи проблем од тога је што се у манастир улази са овом врстом предрасуда о кома сам већ говорио.

   извор: pasaz.rs

Концерт хора Универзитета у Арканзасу "Schola Cantorum", Храм Светог Саве, Београд

Снимак концерта Камерног хора из Источног Сарајева одржаног 9.5.2019. у Храму Светог Саве у Краљеву

Регионална ТВ Краљево

Мошо Одаловић

Српски византијски хор "Мојсије Петровић" у крипти Храма Светог Саве

Манастир Вазнесење, 4. 5.2019.

Часови византијског појања
при Православном духовном центру
"Владика Николај Велимировић"
Краљево
и
манастиру Вазнесење,
Овчар Бања

НАЈАВА: Концерт хора "Слово љубве" са гостима, Чачак, 6.4.2019.

Певаћу Богу моме докле постојим

                               
   У четвртак 28. 2. 2019 Лета Господњег у нашем парохијском дому одржано је духовно вече на тему Певаћу Богу моме докле постојим. 
    У оквиру теме, најпре, је било речи о Богомољачком покрету Св. Владике Николаја и песмама, које су одржале нашу веру у најкритичнијем, послератном, периоду за нашу Цркву.
    Свештеник Игор Карановић и мати Злата говорили су врло надахнуто о историјском аспекту и значају песама које су очуване кроз Богомољачки покрет, као и о духовницима који су волели те песме и преносили својој духовној деци, такође и о својим личним импресијама и доживљајима, везаним за песме Св. Владике Николаја.
    Након њиховог излагања у којем су се смењивали и допуњавали наступио је Хор Манастира Пресвете Богородице Тројеручице који су отпевали песму Деца неба аутора Драгане Д. Мирковић, а затим и неколико песама из Духовне лире Св. Владике Николаја.
    Атмосфера је била величанствена. Присутан народ, који је испунио салу и хол парохијског дома, певао је са мати Златом и хором све песме. Ко је био радо ће преслушати овај снимак поново, а остали послушајте и радујте се!
    Са благословом свештенства Храма Св. Јована Владимира модератор вечери била је Зорица Ковачев.

   извор: Духовни разговори

Концерт хора светоархангелског манастира у Ковиљу

Манастир Вазнесење

Наступ две женске певнице Света Касијана и Свети Јован Дамаскин у Галерији САНУ

Манастир Вазнесење

ПОЗИВ ЗА ОСТАНАК И ОПСТАНАК НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Владика Теодосије: „Живимо Косово и Метохију и чувамо завет светог кнеза Лазара”.

Представљен компакт диск „Славни Граде”

Васкрсла Српска православна богословија Светих Кирила и Методија у Призрену пружа нам прегршт своје радости у тренутку када су све очи нашег народа уперене у Косово и Метохију. Наши јунаци - ученици Призренске богословије, чувају Завет српског народа кроз песме са Косова и Метохије, које не само да снмају него и свакодневно певају.

Звучни запис преузми овде: www.eparhija-backa.rs

Ој Косово, Косово; Удаде се Јагодо; Густа ми магла паднала; Ој голубе – најлепше песме са Косова и Метохије одјекивале су Српским народним позориштем у недељу, 21. октобра 2018. године. Представљен је нови компакт диск под насловом Славни граде, хора и оркестра ученика Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије дошао је у Нови Сад да заједно са ученицима Призренске богословије посведочи да је Црква непоколебива на пучини мора овога света. Тиме сведочимо да је наше Косово и Метохија живо и да у Призрену и даље има Срба. Један део наше стварности желимо да поделимо овде са вама, речју и песмом да прославимо Господа. За све нас, Косово и Метохија није само територија, није само географски појам, није део политике, већ је Косово и Метохија наше биће, наше срце, наша душа. Сви ми који смо данас на Косову и Метохији, ми живимо наше Косово, чувамо Завет светог кнеза Лазара, јер знамо да само док будемо сачували његов Завет, дотле ћемо ми постојати, навео је Епископ рашко-призренски г. Теодосије.

   Програм у Српском народном позоришту увеличали су госпођа Валентина Питулић, професор на Универзитету у Косовској Митровици и у Богословији у Призрену, песник Ратко Поповић, глумица Љиљана Лашић, као и хор ученика веронауке Патријарх Павле из Српске Црње.
   Сав приход од продатих улазница са концерта биће дариван Богословији у Призрену. Компакт диск Славни Граде можете да наручите путем електронске адресе bogoslovija.prizren@gmail или телефоном на 020/610-007.

   Књига „Задужбине Косова и Метохије” и изложба „Од Метохије до Васкрсења”

   Монографија Задужбине Косова и Метохије представљена је у Матици српској у Новом Саду, у понедељак, 22. октобра 2018. године. О делу које сведочи жељу и труд наше генерације да сачува вековне светиње српског народа на Косову и Метохији, говорили су Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, професор Драган Станић, председник Матице српске, госпођа Валентина Питулић, професор у Призренској богословији, протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић и мр Живојин Ракочевић.
   Владика Теодосије је отворено рекао да је Косово и Метохија, вољом моћника овога света, територија која је привремено запоседнута и издвојена из уставно-правног поретка Србије. Сама чињеница да се на нас врши толико велики притисак да ту неправду својевољно признамо, ради тобоже неке боље будућности, и сами се одрекнемо онога за шта су живела покољења Срба од средњег века до данас, показује да нам Косово и Метохију нико не може одузети ако га се ми сами не одрекнемо, поручио је владика Теодосије у најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији.
   Професор Станић је мишљења да би наш мирнодопски пројекат одбране Косова и Метохије могао да укључи и предлог да сваки пунолетни грађанин Србије, бар једном годишње, дође у Стару Србију. Уколико Срби на Косову и Метохији буду знали да нису заборављени, и ако им пружимо пуне доказе да је то збиља тако, онда ће имати коме да звоне звона на нашим црквама и манастирима, а ми који долазимо имаћемо коме да се обратимо као истинским домаћинима на овом тлу препуном искушења, казао је председник Матице српске, уз напомену да би питање Косова и Метохије морало да буде решавано уз активно учешће целог српског народа.
   О књизи Задужбине Косова и Метохије говорила је госпођа Валентина Питулић, која је истакла да је ово дело од великог значаја као сведочанство о материјалном и о духовном континуитету Срба. То је свеобухватна књига јер садржи историјска факта, материјалне доказе о вековном трајању, али је и презентација духовне, нематеријалне културе као матрице једнога народа, рекла је професорка Питулић.
   Протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић је похвалио труд Матице српске да оснује Косовскометохијски одбор. Свака подела подразумева, поред осталог, и неминовно признање неке и некакве анти или несрпске државе на том простору, него и одрицање од Пећке Патријаршије, Грачанице, Високих Дечана, Девича, Зочишта, и других наших светиња и градова. Задужбине Косова и Метохије јасно и недвосмислено показују да је не само недопустива него и немогућа подела Косова и Метохије о којој се све више и са важних адреса ових дана и година говори, навео је отац Велибор.
   У уметничком делу програма учествовао је хор ученика Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.
   Књига Задужбине Косова и Метохије је тврдог повеза, у боји, на више од 1.100 страница, илустрована мноштвом репродукција значајних историјских личности, манастира, цркава, фресака, икона, као и фотографијама предела: косовских плодних ораница, житних поља и метохијских винограда. Ново издање на српском језику садржајно прати енглеско издање Задужбина Косова и Метохије ( Тhе Christian Heritage of Kosovo and Metohija: The Spiritual, Historical, and Aesthetic Heart of the Serbian People, 2014.) и српско из 1987. године. Предговор блаженопочившег патријарха Павла, који је и благословио издање, даје књизи посебан печат, па и овом новом издању. У књизи важно место заузима и Меморандум Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији. Књига у претплати стаје 9.000 динара, а у продаји цена износи 18.000 динара.
   Одмах после представљања књиге, у фоајеу Матице српске, Епископ Теодосије је отворио изложбу Од Метохије до Васкрсења, аутора Оливере Радић из Ораховца. Госпођа Радић, иначе професор у Гимназији у Ораховцу, каже да су ове фотографије позивница да сви дођу у Ораховац, Велику Хочу, Зочиште, и да упознају људе који су ту остали да живе. Да чују њихове приче о рату, одбрани, губитку најмилијих, о трагању за киднапованим рођацима, о порушеним гробовима, запаљеној кући, о усамљености, неизвесности, али и јакој жељи да се остане и опстане на том простору, навела је ауторка поставке. Изложба Од Метохије до Васкрсења ће бити доступна јавности до 26. октобра у Матици српској.

    извор: www.eparhija-backa.rs