Митрополит Иларион (Алфејев): У шта верују православни хришћани

Митрополит Иларион (Алфејев): У шта верују православни хришћани; с руског превео епископ моравички Антоније (Пантелић)

   У сусрет празнику Христовог Рођења, светло дана је угледао превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) У шта верују православни хришћани аутора. Kњига представља скраћено издање уџбеника за догматско богословље под називом Тајна вере: увод у православно догматско богословље, први пут објављеног давне 1996. године.[1]
   За нешто више од две деценије ова књига, која представља зборник катихетских беседа, доживела је више издања и редакција, што сведочи о њеној популарности не само међу читаоцима у Русији, већ и широм света.
   Често се дешава да људи који се спремају за свето крштење, или желе да крсте своју децу, немају ту могућност да правилно схвате и да на прави начин приме православну науку. Управо због тога многи људи – који тек почињу да усвајају православну науку, то чине од момента ступања у Цркву, при томе учећи се на личним грешкама. Њихова жеља за знањем и трагање за истинама вере могли би се формулисати кроз само једно питање, које гласи: У шта верују православни хришћани?
   Из жеље да допре до широког круга људи, те да догматске истине Цркве пренесе у срца свих хришћана, митрополит Иларион је свој уџбеник из предмета Догматско богословље препричао једним савременим и прихватљивим језиком. Управо та његова способност да сва тешка, компликована, па и апорична питања и места објасни једноставно и привлачно, указује на једну дубоку јеванђељску и светоотачку основу на којима се темеље све његове књиге. Све ауторове мисли су поткрепљене мноштвом цитата из Светога писма, дела Светих отаца, свештених канона и црквеног предања.
   Kњига која се налази у вашим рукама, представља диван пример једног савременог катихизиса. Kао такву, књигу је могуће препоручити свим људима, без обзира на њихово образовање и начитаност, као и онима који не само да желе да се упознају са учењем Цркве, већ и да смислено живе у њој.
   Митрополит Иларион (Алфејев) је председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије и стални члан Свештеног Синода. Председник је Синодске библијско-богословске комисије и ректор Општецрквене аспирантуре и докторских студија Светих Kирила и Методија, као и старешина храма Чудотворне иконе Пресвете Богородице Свјех скорбјашчих радост у улици Бољшаја Ординка у Москви. Митрополит Иларион  је богослов, композитор, црквени историчар и патролог. Аутор је више од хиљаду публикација. Његове књиге су преведене на десетине светских језика. Kњигу  можете поручити путем сајта: www.granicesrca.com

[1] Ово прво – опширније издање књиге, 2005. године је објављено је и на српском језику, од стране Епархијског управног одбора Епархије жичке – прим.прев.

   извор: www.spc.rs

ХРИСТОС

   Ако неко говори да је Христос као кроз канал прошао кроз Дјеву, а да се није створио у њој истовремено божански и људски...ако неко говори да се у Дјеви створио човек и да је затим уступио место Богу...ако неко верује у двојицу синова - једног од Бога Оца, а другог од Мајке, а не у једног истог...ако неко говори да је Божанство у Христу, као у пророку, деловало благодатно, а не да је постојало повезано и да се повезивало...ако се неко не клања Распетоме, нека буде анатема и да се уврсти међу богоубицама.

   Свети Григорије Богослов

Манастир Високи Дечани 

ЧОВЕК

   Предиван је свет - творевина великог Бога, али нема ничег дивнијег од човека, правог човека - сина Божијег.

   Архимандрит Софроније(Сахаров)

   Достојно је наше пажње и то, што, када је био полаган темељ тако великом свету и његовим основним деловима који су ушли у састав целине, стварање као да се вршило журно...Стварању, пак, човека претходи савет, и Уметник...унапред приказује будуће створење: како оно треба да изгледа, какав прволик(треба) да носи у себи подобије, за шта ће оно бити и шта ће учинити након стварања, и чиме ће господарити - све ово предвиђао је Логос како би човек примио достојанство које је изнад његовог постојања, како би задобио власт над створењима пре него што сам почне да постоји. Јер је речено: "Пошто рече Бог: Да начинимо човека по Своме обличју, као што смо Ми" ( 1. Мојс. 1, 26)...Какво чудо! Ствара се сунце, и не претходи му никакав савет, такође и небо, иако му нема ничег равног у створеном (свету)...Једино стварању човека Бог као да приступа са испитивањем, како би...његов лик начинио сличним некаквој првообразној лепоти...

Мозаик, 12. век

Стварање

   Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велики си веома, обукао си се у величанство и красоту...Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помери на век века. Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде. Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твога скривају се...Извео си изворе по долинама, између гора теку воде. Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју. На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов. Напајаш горе с висина Својих, плодовима дела Твојих сити се земља. Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би изводио хлеб из земље...Стереш таму и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско; лавови ричу за пленом и траже од Бога хране себи. Сунце гране, и они се скривају и лежу у ложе своје. Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера. Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твојега. Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика, ту лађе плове, крокодил којег си створио да се игра по њему. Све Тебе чека да им дајеш храну на време. Дајеш им, примају; отвориш руку Своју, сите се добра...Певаћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год...Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

Псалам 103.

   

Тројица

   Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног, тј из суштине Оца, Бога од Бога, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног, једносуштног оцу, кроз Кога је све постало. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса, и оваплотио се, и очовечио се, и страдао, и васкрсао у трећи дан, и вазнео се на небеса, и Који седи с десне стране Оца, и Који ће опет доћи да суди живима и мртвима. И у Духа Светога. А оне који говоре: "Било је (време) када нје било (Сина)", и да је  Он створен из небића, или који говоре да је Он из друге ипостаси или суштине, или (који називају) Сина Божијег измењивим или променљивим, анатемише (одлучује) Католичанска и Апостолска Црква.

Символ вере Никејског Сабора

Андреј Рубљов, Света Тројица

Бог

   Тешко докучива тајна...Она стално одлази напред и скрива се од оног који се, како се чинило, већ приближио њеном познању. И ипак се Бог, Који се налази далеко од човека, креће близу њега. О, неизрецивог чуда! "Ја сам Бог Који се приближавам", говри Господ, "иако Својим бићем узмичем вашим чулима". И заиста је тако. Јер под којим именом се Нестворени може приближити ономе којег је Он створио? И опет, Он нас окружује Својом свемоћи...све време нас прати, стално нам чини добро, управља нама, присутан је поред нас, све нас подједнако грлећи. Због овога је и Мојсије, уверен да човек својом мудрошћу не може познати Бога, узвикнуо: "Покажи ми Себе" (2. Мојс. 23, 13). И покушао је он да уђе у мрак облака где је грмео глас Божији, тј. трудио се да схвати најдубље и непојмљиве идеке бића. Али Бог није ни у облаку, нити на неком другом месту. Он је изван простора, не подлеже границама времена, није обухваћен својствима ствари...Иако се назива Његовим престолом, небо Га ипак не може обухватити; Он тамо само почива, задовољан делом руку Својих.

Климент Александријски

Манастир Григоријат

ТРАГАЊЕ ЗА ВЕРОМ

   Ево тајне: постоје душе које су познале Господа, постоје душе које Га нису познале, али верују, а има и таквих које не само да Га нису познале, него и не верују...Неверовање бива од гордости. Горд човек својим умом и науком жели све да позна, али му не успева да позна Бога, због тога што се Бог открива само смиреним душама...И на небу и на земљи, Господ се познаје само Духом Светим...И код незнабожаца душа је осећала да Бог постоји, иако нису знали како да поштују истинитог Бога. Али Дух Свети је научио Свете Пророке, затим апостоле, затим Свете Оце и наше епископе, и тако је права вера дошла до нас...О, људи, створења Божија, познајте Творца! Он нас воли. Познајте љубав Христову и живите у миру...Обратите се Њему, сви народи земље, и узнесите своје молитве Богу; и молитва целе земље полетеће према небу као предивни тихи облак осветљен сунцем...Познајте, народи, да смо створени ради славе Божије на небу, и не привезујте се за земљу, јер је Бог наш Отац, Који нас воли као милу децу.

Преподобни Силуан Атонски