Света и Велика среда

   У Свету и Велику среду сећамо се жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром. У овај трећи дан страсне седмице Црква нас подсећа и на Јудину издају. На свету и Велику среду свети оци су заповедили да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром. Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.

ПОБЕДИЛАЦ СМРТИ/The Conqueror of death - documentary with English subtitles

Земља би прсла, да Христос није васкрсао из ње; не би га могла држати у себи. То је сила стварне, небеске, вечне љубави.

Свети владика Николај Велимировић

извор: Sava Janjic

    The Conqueror of Death is a documentary film that describes the days of the so-called Passion Week (the suffering Week, the week in which Christ suffered until death) and Sunday, the day that Christ has resurrected.
   The film is designed so as to explain to a wider audience the implications of these events and the significance of the Resurrection of Christ, and therefore the meaning of Theanthropic feats of salvation.
   The Divine Services and the Monastery life in the days of Passion Week and the Resurrection were recorded by Cinnamon production from Belgrade in Dečani Monastery between 2009-2012.
   Th significance of each of these days, in particular, is explained by quotations from the Gospel, from the liturgical texts of the Lenten Triodion of the Holy and Great Week, from the sermons of St. John the Chrysostom, St. Bishop Nikolai of Zhicha and St. Father Justin of Chelije.
   Metropolitan of Montenegro and the Littoral, Amfilohie who at the time of working on one phase of the film in 2010 was the administrator of the Diocese of Raska and Prizren, in the film explains the meaning of all major events in the last week of Christ's life on earth, his suffering for us and the very significance of the Resurrection of Christ.
   Mаnаstir Visoki Dečаni - Pobedilаc smrti - dokumentаrаc, izdаnje Mаn. V. Dečаni 2012.god.
    Visoki Dečani Monastery - The Conqueror of death - a documentary, copyright Visoki Dečani Monastery 2012

    Cinnamon Production, Belgrade

ВЕЛИКА СУБОТА: Погребење Господа нашег Исуса Христа

Свети и Велики петак – дан крсног страдања Господњег

   У Свети и Велики петак молитвено савршавамо спомен на дан страдања Господњег. Будући да богослужење увек бива прилагођено празнику, или пак догађају из Спаситељевог живота, трагику Великог петка најавиле су стихире јутрења Великог петка које смо богослужили на Велики четвртак увече. „Заборавите све дане пре, и све дане после Великог петка, сведите човека у границе Великог петка. Није ли овај дан зеница свих зала и тркалиште свих трка? Није ли Велики петак стециште свих искушења и стециште свих гадости? Није ли данас земља полудела у човеку? Није ли данас човек убијајући Богочовека доказао да је он заиста лудило земље? И ваистину, ни страшни суд неће бити тежи и страшнији од Великог петка, јер ће приликом страшног суда Бог судити човеку, а данас човек суди Богу, данас је страшни суд за Бога, суди му човечанство. Данас човек својим судом оцењује Бога, процењује га са тридесет сребрника. Ово је највећи грех у историји земље, подсећа нас преподобни Јустин Ћелијски.

ВЕЛИКИ ПЕТАК И ВЕЛИКА СУБОТА

   ВЕЛИКИ ПЕТАК (грчки: Μεγάλη Παρασκευή)

   Петак Страсне (Страдалне) седмице је дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тело Господње.
  Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.
  У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице. После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, такозвани Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост.

   Владимир Вукашиновић

Манастир Високи Дечани
фото: Сава (Јањић)

   ВЕЛИКА СУБОТА (грчки: Μεγάλο Σάββατο)

   Овај дан посвећен је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад. Присуство Христово у гробу је Телом, а духом је био у Аду, а у исто време је на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. То је она субота у коју је Господ Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења, дан есхате, дан који сви Хришћани жељно очекују - Други Христов долазак.
   Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 Псалма певају се статије - стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот и изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице. Све је ово подељено на три статије. У канону Велике суботе, чије су песме написали Марко Идрунтски (од прве до четврте) и Косма Мајумски (од шесте па до краја), док је ирмосе прве четири песме писала монахиња Касија (810), слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је овај шабат, ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан.
   При крају јутрења, плаштаница се носи три пута око храма, а после њеног поновног полагања у гроб, чита се пред њом Језекиљево пророштво ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље. Великосуботном Литургијом светог Василија Великог почиње Васкрсење. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове Литургије крштавали оглашени, који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама. Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вест ο Христовом Васкрсењу. Велика субота је једина субота у години када се пост састоји у сухоједењу.

   Сава, епископ шумадијски
   извор: www.eparhija-sumadijska.org.rs

Патријарх Кирил на Велику среду поручио: "Издајник увек губи!"

Јуда одаје Христа пољупцем, византијска минијатура

ВЕЛИКИ ПЕТАК: Којих успомена се Црква сећа на Велики петак?

ДА НАС МИМОИЂЕ ТА ЧАША

   Осим свих драгоцених савета које нам је Христос оставио, оставио нам је и очигледан пример.
   Нешто за шта се залажеш остварићеш само ако си способан за то да се жртвујеш.
Људски је и природно хтети да избегнеш бол и страдање.
   Ако је могуће Оче да ме мимоиђе чаша ова - завапи и човек у Богочовеку Христу... Али ако није могуће?
   Христос се својевољно предаје у руке непријатељу иако није то морао: али то је био начин да испуни своју мисију. Део Божанског плана да се спасе човек и човечанство.
  Једноставно је - вечерас можемо да размислимо шта смо ми, шта је свако од нас спреман својевољно, слободне воље, да жртвује за било коју ствар за коју мисли да се вреди жртвовати. За неки помак, нови квалитет, за виши степен личне и заједничке слободе... Највишу мисију је за нас Христос већ обавио, најважнију слободу нам је омогућио, али остаје толико тога и за нас.
   Сетимо се свих вредности које од нас траже да се за њих боримо. Сетимо се свих малих поправљања на која се заричемо, па од њих одустајемо. Поправљања себе, света око себе.
Жртве нису увек страшне, али свеједно - и мала одрицања нам понекад изгледају бесмислено велика.

   Ово време нас управо ту паралише и збуњује. Као да нам неко, можда баш онај са којим се Христос рвао и на Маслинској гори те давне ноћи, непрекидно шапће на уво да су жртве бесмислене и да увек постоји и лакши начин.
   И тако у довијањима како да са мање муке урадимо оно што видимо да би морало да се уради, како да то изведемо без жртвовања, као појединци слабимо и почињемо све више да се плашимо. Развијамо само ум а срце нам замире. Без садејства срца ум постаје само лукави ум.    А лукави ум не може да сагледа целу слику.
   И онда и као заједница лагано пропадамо.
   Апостоли су спавали док је човек у Богочовеку Христу водио борбу са природним страхом и људском инерцијом, као што и ми успавано живимо у хиперпотрошачкој цивилизацији обећање удобности. Не будимо се ни кад нам обећана удобност и уживање измичу. И мрвице су нам довољне да не морамо да се суочимо са неопходношћу жртвовања, крста. И оно невољно, недобровољно страдање и неудобност узимамо као довољну меру преко које је још и добровољна жртва потпуно непотребна па чак и суманута.
  Да бисмо направили драгоцену промену - крст морамо слободно изабрати.
   Али за утеху - ни апостоли нису то схватили док нису били сведоци смрти свог учитеља и његовог васкрсења.
   Искористимо још ово времена што нам је остало. Будимо сведоци најважнијих догађаја у људској историји.

   Ненад Илић

Јосиф Маринковић, Вечери твојеја тајнија

                                          

извор: Protođakon Vlado Mikić

Снимак са концерта у Галерији Фресака, 3. IX 1997. године.

Мушки хор студија "Артис".

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

   ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК (грчки: Μεγάλη Πέμπτη)

   Четвртак Страсне (Страдалне) седмице, у својој служби сећа се свештеног омивања ногу Апостола од стране Спаситеља, Тајне вечере, односно установљења Свете тајне Евхаристије и натприродне молитве и предаје Господа Исуса Христа у руке грешника. Оплакујући почетак Господњих страдања, Црква се у исто време мистично радује поводом установљења Свете Евхаристије - тајне Христовог Тела и Крви, тајне Светог Причешћа. Од изречених речи: "Ово чините у мој спомен..." (Лк 22, 19; 1 Кор 11, 24), па до данас, Света Евхаристија служи се на свим Православним престолима докле Господ поново не дође.
   У току вечере, Господ је открио издајство једног од својих ученика, а потом је са својим ученицима отишао у Гетсимански врт, где је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и телесне смрти.

Манастир Вазнесење

   На Литургији Великог четвртка освећује се, по потреби, Свето миро у саборним храмовима у седиштима аутокефалних цркава, чије је варење почело на Велики понедељак. На овој Литургији такође се освећују и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године. Уместо херувимске песме, причасне и песме "Да исполњатсја.." пева се део молитве пред Причешће: "Вечери твојеја тајнија.." Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња.
   За успомену на омивање ногу од стране Спаситеља, у саборним храмовима појединих цркава и данас се врши чин омивања ногу после одслужене архијерејске Литургије светог Василија Великог, нарочито у Јерусалиму. У Српској Православној цркви, овај чин се вршио већ у првој половини четрнаестог века, као што се види из Типика српског архиепископа Никодима. У Карловачкој Митрополији обновио га је Митрополит Павле Ненадовић.

   Сава, епископ шумадијски
   извор: www.eparhija-sumadijska.org.rs

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК: Успомена на Христа, лек бесмртности!

ВЕЛИКА СРЕДА / Псалам 18

ВЕЛИКА СРЕДА (грчки Μεγάλη Τετάρτη)

Богослужбене химне овога дана говоре ο жени грешници која је миром помазала Исуса Христа (Лк 7, 36-50). На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве светог Јефрема Сирина коју прате велики поклони.

Владимир Вукашиновић
www.eparhija-sumadijska.org.rs

извор: Prijatelj Bozji

ВЕЛИКА СРЕДА: Богослужбене особености прва три дана Страсне недеље

ОВЧАР

ВЕЛИКИ УТОРАК

ВЕЛИКИ УТОРАК (грчки: Μεγάλη Τρίτη)

Уторак Страсне (Страдалне) седмице својом службом посвећеном јеванђелском казивању ο десет девојака учи Хришћане да буду увек спремни, попут пет мудрих девојака да Христа, небеског Женика, дочекају и сретну, не само целомудреношћу, већ и добрим делима (јелејем, који се спомиње у одељку који се чита тог дана на Пређеосвећеној Литургији), јер за спасење није довољна само девственост већ и дела хришћанског милосрђа. Поред ове приче, читају се још и друге две: ο талантима и ο Страшном Суду. Песме за службу овога дана написали су Роман Слаткопевац, Косма Мајумски и свети Андреј Критски.

Сава, епископ шумадијски

извор: www.eparhija-sumadijska.org.rs

ВЕЛИКИ УТОРАК: Коју поуку је Црква одабрала вернима на овај дан?

ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК: Зашто дане ове недеље називамо Великим и Страсним?

ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК

   СТРАСНА СЕДМИЦА (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица)

   Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе - Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране. Од давнина се назива Великом седмицом.
   Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања.

 
   ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК (грчки: Μεγάλη Δευτέρα)

   Понедељак Страсне (Страдалне) седмице посвећен је последњим догађајима из земаљског живота Господа Исуса Христа који су предсказани у животу страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти бацила у јаму, а затим га продала да би он касније владао Египтом, и Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, распет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.
   Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши (Мт 21, 17-22; Мк 11, 19-26), а она је слика јеврејске синагоге која је Спаситеља предала на смрт.
   Три песме ο целомудреном Јосифу, праобразу Господа Исуса Христа, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале песме свети Андреј Критски, свети Јован Дамаскин и Косма Мајумски.

Сава, епископ шумадијски

   извор: www.eparhija-sumadijska.org.rs

ПОБЕДИЛАЦ СМРТИ

                                        

ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - ОПОМЕНА ЦРКВИ

   На почетку страсне седмице прво да се ми свештеници и црквени људи погледамо у суровом огледалу и покајемо. И променимо.
   Христос је љут!
   "Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи, да не само нема њему слична, него и да не може бити. Штавише, ја изјављујем: када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином. Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа – писао је Достојевски.
  Тај и таква Христос је љут!

  Данас се сећамо два догађаја. Оба се тичу свих верника али посебно свештенства.
Први је изгон трговаца из храма. Христос, ужаснут призором који затиче у храму који треба да буде дом молитве а не пијаца - изгони бичем трговце из храма. Не налазимо места у Јеванђељу где је Христос оволико љут. А важно је да разумемо да он није тек неки бескрвни и сентиментални лик који смо сами створили, него Бог а истовремено и човек од крви и меса који може да реагује и бурно. Не мора да буде само насмешени добричина који с бескрајном пажњом прати све наше греге и будалаштине. Из љубави он ће некад прећи границу толеранције која је данас толико популарна.
   Изгон трговаца из храма. Да дом молитве буде дом молитве. Да Црква Христова не потпадне под власт божанства новца. Да буде светионик у овој поплави онечовечења и мерења свега новцем. Имањем и немањем новца. Трговци - марш из храма!
   Други догађај кога се на Велики понедељак сећамо је Прича о сувој смокви. Моћ коју је имао Христос није користио да кажњава. Али у неколико наврата жртвовао је нешто од Очеве творевине да би људима послао јаку поруку. Тако је страдало крдо гадаринских свиња да би тамошњи житељи а и ми с њима запамтили да је љубав према човеку важнија од љубави према материјалном.
   А на велики понедељак враћајући се у град Христос је огладнео. Пришао је једној смокви поред пута и пошто на њој није нашао ништа осим лишћа рекао је само: Да никад на теби не буде рода до века. И смоква, дрво које у себи има пуно течности, одмах се сасушила.
Смоква је жртвована да би Христови ученици, осниовачи Цркве запамтили да морају давати духовног плода а не као синагога остати на видљивом слову закона као што је смоква имала само лишће али не и плод.
  Још једна велика опомена фарисејима са којима је Христос све време своје земаљске мисије био у сукобу. Фарисејима и тадашњим и будућим. Данашњим.
  Опомена Цркви да се протресе, очисти, усправи и да крене на пут крста, ка васкрсењу. Неће сав народ поћи за њом, али много више њих него сада - хоће.
   Црква је Христос, Богочовечански организам, Христово Тело у историји и зато само треба да Га послушамо. Да не уносимо своје грешке у Очев дом. А кад их унесемо да знамо да их одбацимо.

   Ненад Илић