«КОМФОРНО ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ИЗБЕГАВАЊЕ НОШЕЊА КРСТА»

О разводњеном хришћанству, све бржој исламизацији, новим «европским вредностима», мржњи према истинском хришћанству и о томе какве могу бити последице свега овога. Разговор с епископом Душанбеским и Таџикистанским Питиримом

Радоња-Роман-Герасим

   Радоња је био најстарији син господара Охрида, севастократора Бранка Младеновића. Дакле, брат Вука Бранковића. Био је ожењен сестром деспота Јована Угљеше и живео је у серској области. По смрти супруге и две кћери напустио је световни живот и посветио се раду и молитви у Светој Гори. Замонашио се у Хиландару под именом Роман. Браћа су га помагала, као и манастир.

Манастир Светог Павла

   С друштвеним уздизањем његове породице Бранковића у Србији, расла су и његова стремљења на Светој Гори. Узео је велику схиму и добио име Герасим. Заједно са још једним замонашеним властелином, Арсенијем Багашом купио је од манастира Ксиропотама запустеле рушевине бившег манастира Светог Павла. У овом манастиру некада се подвизавао Павле Ксиропотамски, испосник који је проповедао хришћанство међу Словенима. Тако је монах Герасим поставио темеље светогорској задужбини породице Бранковић, манастиру Св. Павла. У Хиландару или Св. Павлу положио је и тело најмоћнијег међу браћом, Вука Бранковића.
   Када је Герасимов синовац, деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456) завладао Србијом, манастир Св. Павла је процветао, упркос турској владавини. Он је изградио нову цркву, утврдио зидине храма, осликао богомоље, иконама и драгоценостима снабдео ризнице. После смрти деспота Ђурађа о породичној задужбини бринула се Ђурађева кћерка, султанија Мара, а затим и потомци Бранковића у Срему.

   Борисав Челиковић, 50 КАЗИВАЊА О СВЕТОЈ ГОРИ И ХИЛАНДАРУ, Легенда, Чачак, 2003.

јерођакон Силуан(Поповић), О ПРАЗНИЦИМА, Манастир Подмаине, 6.9.2015.

Избеглице у Библији

                       Сва путовања воде на крају к нама самим

Проф. др Драгомир Сандо, Веронаука - унутрашња потреба за Богом

Манастир Вазнесење

преузми везу Радија Слово љубве:

/www.slovoljubve.com/vesti/prof-dr-dragomir-sando-veronauka-unutrasnja-potreba-za-bogom

Прота проф. др Драгомир Сандо, председник Катихетског одбора АЕМ, говори за Слово љубве поводом 15. годишњице повратка веронауке у школе у Србији о значају предмета који, подсећа, разоткрива тајне Бога, помаже да нађемо смисао постојања, разумемо друге и подстиче на жив и искрен однос са Богом и ближњима. Послушајте о данашњој ситуацији у реализацији веронауке, методологији рада, уџбеницима и помоћним средствима који се користе у настави, као и вероучитељима, њиховом статусу и личности, те очекивањима и тешкоћама са којима се сусрећу, плановима.

10.9.2015.

     Савремене игре и играчке такође не оријентишу децу на позитивне вредности културе и на духовне узоре, него усађују тежњу ка свему греховном: ка насиљу и мржњи, блуду и распуштености, грамзивости и користољубљу, као и спремности на потчињавање злим дусима. Поставља се овакво питање: или ће деца бити у стању да усвоје, доживе и примене у свом животу начела која одређује и захтева хришћанска свест ( то јест, просто - да љубе Бога, Цркву, да чују без презира и досаде реч Божију, да радосно осећају атмосферу црквеног живота и да умеју макар неформално колико-толико да доживљавају молитвену реч), или ће одвраћајући заводљиви утицај света постићи свој циљ и победити.

Абраменкова у: Игре и играчке наше деце: забава или ноћна мора, 2005.

Доживљаји благодати божије, Архимандрит, Георгије (Капсанис) проигуман Григоријата

   Увод

   Да би се човек борио против сопственог зла, против себичности, али и против телесних жеља и злобе, мора да окуси Благодат Божију, да се наслађује слашћу Духа Светога. А управо спознаја Христа је оно што Хришћанина одржава у својој борби да постане угодан Богу.
Могуће је, међутим, уколико не пазимо, да нас наша слабост или сам ђаво толико понесу да нас одведу на погрешне путеве, у мутне воде.
   Наше учешће у животу Православне Цркве, једине истините вере у Богочовека Христа, односно од срца прихватање и примање у загрљај њених Светих Предања и свакодневне праксе, представља безбедан пут да ћемо видети лик њеног Женика, обезбеђује нам наду у вечни живот, да окусимо већ сада истиниту, вечну Божију мудрост.
   „Окусите и видите да је Господ непорочан“, уз сва она ограничења и све претпоставке које познаје наша Црква, која је рађала, рађа и рађаће Светитеље, у заједници са Богом, са спознајом вечнога живота.
   Одговор апостола Филипа, дат још увек сумњичавом пријатељу, Натанаилу, нуди и Православна Црква онима који оспоравају изворност доживљеног искуства: „Дођи и види“.
Дођи, постани живи члан Цркве у послушности Христу и постани ученик Христов, потисни у себи дух самољубља, избори се против тежњи ка преварама и тада ћеш видети, бићеш радостан, научићеш. Окусићеш истинитост личне спознаје коју Бог, Својом бесконачном љубављу, даје онима који Га траже искрено, из душе.

   Фебруар 1997.

Манастир Григоријат

ТЕРИРЕМ 4.глас, ПЕВАЈУ ВАТОПЕДСКИ МОНАСИ

извор: svetogorac.blogspot.rs

Света Гора, монах из Африке Пахомије Каракалски
фото: ФБ страница филма Отац

ПРАВЕДНИЦА, Приче из живота баке Параскеве

    Мој пут ка Богу није започео са безначајног места...

Азбука победе: П

   Прости великодушно човеку који ти досађује на путу добра. Најбољи коњи узимају се за трку с препонама. Што веће препоне, то се већма разгорева дух ревности и жеља за победом код тркача. Кад је цар Давид бегао испред бунтовног сина свог, неки Симеј грдио је цара и називао га крвопијом и зликовцем. Па када слуге Давидове хтеше убити Симеја, рече Давид: "Нека грди, јер му је Господ рекао: грди Давида! Па ко смије казати: зашто тако чиниш?". Праштањем и трпљењем Давид је победио и прославио се.

Епископ Николај, Азбука победе, Сабрана дела, књига 8, Глас цркве, Шабац, 2013.

Јовања-Пустиња-Лелић-Петница

6.9.2015.

ГОСПОД БЛАГИ ЗОВЕ СВЕ

извор: Књига Знамење Пирот

Пут духовне обнове

2015.