Мошти преподобног Симона свечано дочекане у храму Свете Тројице у Краљеву

 Мошти светог краља Стефана Првовенчаног донесене су из манастира Жича, 30. септембра 2015. године, и свечано дочекане у храму Свете Тројице у Краљеву. Свештенство, верни народ, ученици веронауке и припадници МУП-а литијски су унели, у храм, мошти преподобног Симона уз појање тропара и кондака. Одмах затим је служена вечерња служба и молебан за болесне.

   Мошти преподобног Симона монаха ће боравити у храму Свете Тројице до суботе, 3. октобра, када ће у 17 часова, свечаном литијом кроз градске улице бити пренете у храм Светог Саве.

   извор: eparhija-zicka.rs

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ВЕРНИКА НЕМЕНИКУЋА СВЕТИЊАМА ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ

   У суботу, 26. септембра 2015. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, а у организацији поклоничке агенције Епархије шумадијске, верници неменикућске парохије походили су светиње овчарско-кабларске клисуре.

   Прва светиња коју су посетили био је Манастир Никоље рудничко, где су учествовали на Св. Литургији коју је служио парох доњо-шаторачки- протојереј Милан Савић уз саслужење пароха неменикућског - протонамесника Горана Лукића.
   У продужетку путовања, верници Неменикућа походили су Манастире: Ваведење, Вазнесење, Преображење, Благовештење, Никоље и Вујан.

   Протонамесник Горан Лукић
   извор: www.eparhija-sumadijska.org.rs

Српски византијски хор "Мојсије Петровић", Виноград насадивый - Ὁ τὸν ἀμπελῶνα -The Savior Who planted the vineyard

                                       

Погледајте око себе на дарове Божије : јасно небо, ваздух чист, травка нежна, птичице, природа прекрасна и безгрешна, а ми, само смо ми безбожни и глупи, и не видимо да је живот рај, а треба само да пожелимо да увидимо па ће рај одмах настати у свој лепоти својој.....

Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ

Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима

Разговор са Николом Попмихајловим

У НАШОЈ ВЕРИ, КОЈА ПОДРАЗУМЕВА ЛИЧНИ ОДНОС СА БОГОМ, А КОЈИ СЕ ОСТВАРУЈЕ КРОЗ ЦРКВЕНУ ЗАЈЕДНИЦУ, ПЕВАЊЕ ДОЛАЗИ КАО НАДГРАДЊА, КАДА СУ ЧАК И ПОЕТСКИ СТИХОВИ НЕДОВОЉНИ ДА ИСКАЖУ НАШУ ОДАНОСТ ЦАРУ НЕБЕСКОМ

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

Мошти преподобног Симона монаха свечано дочекане у манастиру Жича

   Мошти Светог Краља Стефана Првовенчаног, потоњег Преподобног Симона монаха, први пут су од 1919. године изнете из манастира Студеница и са благословом и молитвама Његовог Преосвештенства Епископа Жичког г. Јустина, свечано су пренете јуче, 29. септембра 2015. године, у манастир Жича.

   Преосвећени Епископ  жички г. Јустин началствовао је данас, 30. септембра 2015. године светим евхаристијским сабрањем, поред светих моштију Преподобног Симона монаха, у храму Вазнесења Гоаподњег у манастиру Жича. Преосвећеном Епископу Јустину саслуживао је архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница са свештеномонаштвом, свештенством Епархије жичке и гостом из Епархије тимочке, јеромонахом Захаријем (Митић), сабратом манастира Буково.

   Сабраном верном народу о светом краљу беседио је игуман Тихон, и кроз историјски приказ његовог живота и дела подсетио о светом и чудесном животу светог Стефана, који је предводио српски народ као краљ и који се сада моли за српски народ пред Престолом Творца.
Након Литургије, уследило је поклоњење верника светим моштима, уз усрдне молитве, да походећи српском земљом, свети Краљ утврди и оснажи свој народ у временима немирним и пуним искушења.
   Свете мошти преподобног краља српског Стефана Првовенчаног стигле су у манастир Жича претходног дана, када су свечано дочекане од стране Епископа Јустина и игуманије жичке мати Јелене и њеног сестринства, а потом унете у храм Вазнесења Господњег. Акатист преподобном Симону монаху служио је владика Јустин. Након акатиста, владика Јустин је, у беседи, позвао верни народ да сви искористимо ових седам дана и притекнемо на молитву преподобном Симону, јер је са нама неко ко све наше молитве и помисли може да принесе Господу Богу. Владика је узмолио светог краља да он припреми велику прославу, осам векова самосталности Српске Цркве, да нам донесе свој небески мир и благослов, да излије на нас благодат и љубав јер је он грађанин Небеског Јерусалима.
   Мошти ће боравити у манастиру Жича до вечерас у 17 сати, када ће бити пренете у храм Свете Тројице у Краљеву, где ће се налазити до 3. октобра. Потом ће у свечаној литији мошти бити донесене у Саборни храм Светог Саве у Краљеву, у коме ће бити изложене на поклоњење вернима до 7. октобра ове године.

   извор: eparhija-zicka.rs

Св. муч. Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија

   30/17. септембар

   Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија – мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде." Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше. Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.

Софија премудра Господа прослави, 
Три прекрасне ћерке на жртву Му стави: 
Па ћеркама збори: не бојте се, кћери, 
Крепите се Христом, истрајте у вери, 
Не бојте се муке ни љуте невоље. 
Не жалите тела, – на небу је боље: 
Боље ће вам тело Бог на небу дати: 
Не жал'те лепоту, – лепшом ћете сјати 
У Божијем царству, међу ангелима, 
К'о цареве кћери међу царевима; 
Не жал'те живота, та шта живот вреди? 
И стотина лета мери се са педи? 
Бесконачан живот на небу вас чека, 
Живот без свршетка, живот без почетка. 
Не жал'те за друштвом земних пријатеља, 
Та тамо је друштво дивних светитеља. 
Нит' жал'те за друштвом земаљских сродника. 
На небу је друштво славних мученика. – 
Тако света мајка учи кћери свете, 
Док једна по једна у небо одлете, 
Три голуба бела, невина и чиста, 
Одлетеше хитно у наручје Христа. 
А за њима мајка душом се уздиже 
Своје славне кћери у Рају сустиже. 
Сад се за нас моле, мајка са кћерима, 
И молитве њихне Бог милосни прима.

РАСУЂИВАЊЕ

Владалац богобојажљив и веран Богу права је благодат небеска за сав народ. Краљ Вацлав Чешки беше такав владалац. Његова ревност према светињи вере и строгост у животу напомиње нам древне подвижнике. Дан је посвећивао државним пословима а ноћ молитви. Са својим старим слугом Подивојем често је босоног по зими ходио на јутрењу у цркву. И често је сам месио и пекао просфоре, а обавезно онда када се сам хтео причестити. Његовом бригом подизани су многи храмови, у којима се посведневно служила служба Божја. Нарочито се бринуо о сиротим и бедним. Био је мирољубив, али ипак велики и неустрашив јунак. Када суседни кнез Радислав нападе на Чешку земљу, Вацлав му посла писмо питајући га, шта га побуђује да ратује са њим? Горди Радислав одговори. да он тражи, да Вацлав уступи њему сву Чешку и свој престо. Тада Вацлав скупи велику војску и изађе пред свог непријатеља. Па видећи две силне војске, сажали му се да толики људи гину, те посла овакву поруку Радиславу: „спор иде између мене и тебе; ти желиш да владаш Чешком а ја не уступам. Дозволи, да ту ствар решимо бојем међу нама двојицом. На што крвава битка двеју војски?" Кнез Радислав се сагласи на двобој; но би побеђен од Вацлава, и на коленима мољаше овога за опроштај.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам безакоња Јудеја и казну Божју (И Цар. 14), и то:

1. како и народ и цар Ровоам чинише што је зло пред Господом;
2. како подигоше идоле по храмовима; и како беше у земљи много аџувана;
3. како цар Мисирски удари на Јерусалим и опљачка све злато из храма.

БЕСЕДА

о јединству бића Оца и Сина 
Ја и отац једно смо (Јов. 10, 30). 

   Што је више чудеса чинио Господ Исус и што се више приближавао смрти, све је отвореније говорио о Себи. Многобројна чудеса и дужина времена, довољна за размишљање, дејствовали су и на незлобне и злобне: незлобни су постали пријемчиви за откривење високих тајни Божјих, а злобни су злобом све више себе помрачавали и онеспособљавали за пријем тих тајни. Зато злобни узеше камење да га убију. Ја и отац једно смо. Отац и Син једно су по суштини бића, но нису једно по ипостасима, јер иначе не би се звали са два имена – Отац и Син. Све особине бића Очевог има и Син, има и Дух Свети; али особине ипостаси Очеве припадају само Оцу, и особине ипостаси Сина припадају само Сину, и особине ипостаси Духа припадају само Духу. Но кад је реч о божанској суштини Син може казати: Ја и Отац једно смо; и Отац може казати: Ја и Син једно смо; и Дух Свети може казати: Ја и Отац једно смо, и ја и Син једно смо. Јединство Свог бића са Оцем изразио је Господ Исус и даљим речима: отац је у мени и ја у њему. Може ли се јасније говорити о божанству Сина? Може ли се људским језиком јаче изразити јединство триипостасног Бога? Догма о божанству Сина Божјега као и догма о јединству бића божјега откривене су и положене самим Господом Исусом Христом. Нека нико, дакле, не поклања вере обманама неких неверника и јеретика, као да сам Господ Исус није објавио Своје божанство него да је та догма тобож доцније истакнута у цркви. Да Христос није објавио Своје божанство, зашто би Јевреји рекли Њему: градиш се Бог? И зашто би се дигли камењем на Њега?

   О Господе Исусе, Сине Божји, једнобитни са Оцем и Духом Светим, помилуј нас и спаси нас силом и добротом Божанства Твога, свесилнога и свеблагога. Теби слава и хвала вавек. Амин.

   Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

о.Рафаило(Бољевић), ТВРЂАВА МОЈА, Манастир Подмаине, Крстовдан, 2015.

Манастир Студеница

Архимандрит Георгије Капсанис, Крст Христов и његов значај у нашем животу

   Часни крст као символ и знак Христа

   Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста.
   Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.
    Крстимо се често, стављамо знак крста на груди, у станове, на аутомобиле, на радна места, и као што пева Црква: "Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана. Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменљив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они су му одговорили: "Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији." Онда их је он поново упитао: "Чега се од свега тога највише бојите?" И одговорили су му: "Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину."Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст, крштење и божанско причешће.

Лоза Светог Симеона

 

   По хиландарском типику уочи Крстовдана (26. септембар), бере се грожђе са чудотворне лозе која расте из гроба Преподобног Симеона. Сутра, на сам празник, на крају Свете Литургије, благосиља се грожђе Светог Симеона. По отпусту, док се дели нафора, игуман раздаје свима присутнима по пар зрна од овог грожђа. Крстовдан је једини дан у години када могу сви да једу од овог чудотворног грожђа.

   Већ сутрадан, црквењаци предају преостале плодове Свете лозе манастирском пекару, који у пекари суши убрана зрна како би се очувало током читаве године за бездетне парове.

извор: svetogorac.blogspot.rs

Хришћанин у данашњем свету

   Бити хришћанин данас значи бити исповедник. Али, то није онај исповедник који галами о својој вери и ко је намеће другима. То је онај који се стара да живи благочестиво, не подилази под законе и морално стање друштва, не врши погодбе са савешћу и не оправдава своје недостатке неморалношћу околине. Бити исповедник значи сачувати јединство речи, дела и помисли како у заједници јединомишљеника тако и изван црквене ограде.