Translate
4. мај 2017.
Света Архијерејска Литургија у Манастиру Жичи
Дан преноса моштију Светог Владике Николаја Охридског и Жичког из Америке у Србију, 20. април/3. мај, и ове године је молитвено и радосно прослављен у Дому Спасовом у Жичи.
Тог дана Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Божанствену Литургију, а саслуживали су: архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице, архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епарџије жичке, архимандрит Хризостом (Нешић), игуман Манастира Режевићи (Црна Гора), архимандрит Јаков (Лазовић), служашчи у Манастиру Жичи, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког, протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, пензионисани професор богословије, протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа жичког, протонамесник Радоја Сандо, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, пароси краљеваки протонамесник Милош Станисављевић и јереј Мирослав Андрић, пароси жички протонамесник Драган Глигић и јереј Ратко Хрваћанин, јерођакон Силуан из светогорског манастира Григоријата и епархијски протођакон Александар Грујовић. Овој литургијској радости је присуствовао велики број верујућег народа Божијег, а многи од њих су и причешћени Божанственим Тајнама.
У надхнутој беседи Епископ је најпре указао на смисао и значај свештеног периода у којем се тренутно налазимо, тј. на догађаје који су се десили после Христовог Васкрсења. С тим у вези, посебно је важан тренутак да су се многи уверили да се Христово Васкрсење заиста десило. Та сведочанства су од пресудне важности нама данас да бисмо веровали да је Христос истински Бог и да у Њему имамо спасење. Потом је све присутне подсетио на житије и дело „златоустог проповедника Васкрслог Христа“. Свети Владика Николај је, сходно Епископовим речима, „душа чиста, душа песничка, душа Божија“. Будући такав, он је српском народу предивно описао милост и љубав Божију и тиме приближио Господа предочивши све у реч, у слово јер је Господ Својом речју све савршио. Свети Владика је тако продужио дело Божије и својим животом посведочио љубав Божију. Отуда је Николајева реч – реч која васкрсава све оне који су заблудели, који се не кају и који су промашили пут. Према томе, закључио је Епископ, преко је потребно да и ми, данашњи Срби, сведочимо нашу веру исто онако како су то чинили наши преци и да непрестано призивимо Светитеље Божије како бисмо опстали и остали као народ Божији.
После Свете Литургије присутни су приступили трпези љубави, коју је припремило сестринство манастира.
Овом приликом Епископ Јустин је посетио и Цркву Васкрсења Лазаревог у Жичи, која је у изградњи. Епископ је прегледао скоро изведене радове и дао упутства и смернице за наставак градње ове цркве.
јереј Ратко Хрваћанин,
парох у Жичи
извор: eparhija-zicka.rs
Тог дана Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Божанствену Литургију, а саслуживали су: архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице, архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епарџије жичке, архимандрит Хризостом (Нешић), игуман Манастира Режевићи (Црна Гора), архимандрит Јаков (Лазовић), служашчи у Манастиру Жичи, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког, протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, пензионисани професор богословије, протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа жичког, протонамесник Радоја Сандо, старешина Храма Светог Саве у Краљеву, пароси краљеваки протонамесник Милош Станисављевић и јереј Мирослав Андрић, пароси жички протонамесник Драган Глигић и јереј Ратко Хрваћанин, јерођакон Силуан из светогорског манастира Григоријата и епархијски протођакон Александар Грујовић. Овој литургијској радости је присуствовао велики број верујућег народа Божијег, а многи од њих су и причешћени Божанственим Тајнама.
У надхнутој беседи Епископ је најпре указао на смисао и значај свештеног периода у којем се тренутно налазимо, тј. на догађаје који су се десили после Христовог Васкрсења. С тим у вези, посебно је важан тренутак да су се многи уверили да се Христово Васкрсење заиста десило. Та сведочанства су од пресудне важности нама данас да бисмо веровали да је Христос истински Бог и да у Њему имамо спасење. Потом је све присутне подсетио на житије и дело „златоустог проповедника Васкрслог Христа“. Свети Владика Николај је, сходно Епископовим речима, „душа чиста, душа песничка, душа Божија“. Будући такав, он је српском народу предивно описао милост и љубав Божију и тиме приближио Господа предочивши све у реч, у слово јер је Господ Својом речју све савршио. Свети Владика је тако продужио дело Божије и својим животом посведочио љубав Божију. Отуда је Николајева реч – реч која васкрсава све оне који су заблудели, који се не кају и који су промашили пут. Према томе, закључио је Епископ, преко је потребно да и ми, данашњи Срби, сведочимо нашу веру исто онако како су то чинили наши преци и да непрестано призивимо Светитеље Божије како бисмо опстали и остали као народ Божији.
После Свете Литургије присутни су приступили трпези љубави, коју је припремило сестринство манастира.
Овом приликом Епископ Јустин је посетио и Цркву Васкрсења Лазаревог у Жичи, која је у изградњи. Епископ је прегледао скоро изведене радове и дао упутства и смернице за наставак градње ове цркве.
јереј Ратко Хрваћанин,
парох у Жичи
извор: eparhija-zicka.rs
3. мај 2017.
СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ
3.мај/20.април
Највећи међу Србима после Светог Саве
Кад се 1956. године Николај упокојио у избеглиштву у Америци, на сахрани у Либертвилу неко је рекао: "кад је овакав човек толико волео свој народ, можда тај народ заиста нешто вреди".
Нема у нашој новијој историји међу великим личностима никог ко је толико дубоко и толико много размишљао о свом народу, храбрио га, делио му драгоцене духовне поуке, молио се за њега из дубине душе.
Тешко да је наћи веће поштовање светих српских предака од онога какво је Николај изразио у својој молитви:
"У огромном колу светих Твојих, Господе и моји су преци; сви свети српски благочестиви цари, благоверне царице и књегиње, краљи и војводе, праведници, мученици, испосници, пастири и учитељи, богомољци, добротворци – народ велики и сјајан, Небесна Света Србија.
Од сваке муке најтежи ми је страх да се не нађем достојан предака својих, верних слугу Твојих а сада великих племића Твојих у вечном царству истине и весеља, у хору анђела свих светих.
Избави ме и спаси од тога страха, по неисказаној милости Твојој и удостој ме уврстити се у моје послављене претке на небесима, Господе Боже мој, Христе Спаситељу мој, животе мој, све добро моје. Амин".
Рекло би се да је Бог услишио молитву свог искреног слуге...
Николајеве мошти су 1991. коначно пренете у његову вољену Србију и то, ту прилику коју смо тада добили да чвршће заједно са њим наставимо даље славимо на данашњи дан.
Поред све љубави и саучествовања у патњама, као и сваки пророк, Николај је умео и те како да укори свој народ. Умео је да даје драматична упозорења, о која смо се углавном оглушавали. Међу свим упозорењима која нам је оставио можда најдраматичније делује ова једноставна прича:
"Леонардо да Винчи годинама је радио знамениту “Тајну вечеру”. Тражио је лица за моделе. За лик Христов нашао једног младог човека, чије је лице сијало лепотом, достојанством и невиношћу.
Али за Јуду се дуго мучио да нађе подесно лице. Шетајући једног дана, угледа једног човека, одвратна изгледа, сурова погледа и у свему ружна и одбојна.
Он га позове у свој атеље и каже му зашто га је позвао. Човек се загледа у већ насликани лик Христов, и дуго је нетремице гледао, док му сузе не потекоше.
Зачуђени сликар упита га, зашто плаче, а он одговори:
-Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин".
Никоме није унапред обезбеђено место уз Господа!
И сваки појединачни живот и живот целог једног народа не може престати да буде пут са Богом ка Богу. Јер последице одустајања су тешке и претешке.
Да бисмо били достојни својих предака на које се олако позивамо, да бисмо били достојни да славимо Светог Николаја који нас је својом љубављу толико уздизао Богу, и још увек нас уздиже, морамо коначно озбиљно да схватимо његова упозорења и да се на време постидимо.
Свети Николаје Српски моли Бога за нас!
ђакон Ненад Илић
2. мај 2017.
"СВЕТА ГОРА ПО ЛИКУ ФОТОГРАФСКОГ ПОГЛЕДА"
Поводом манифестације "Грчки дани у Београду" у крипти храма Светог Саве у суботу 29. априла отворена је изложба фотографија "Света Гора: по лику фотографског погледа".
Изложба је организована под покровитељством Амбасаде Републике Грчке у Београду у сарадњи са Светогорским центром из Солуна. Ова изложба је интернационалног карактера, обзиром да обједињује радове фотографа различитих земаља: Зорана Пургера из Србије, Алија Боровалија из Турске, Збигниева Косца из Пољске и Валерија Близниука из Русије.
Светогорски центар из Солуна, ову изложбу је први пут организовао у Солуну 2015. године, затим у Конзулату Грчке у Константинопољу где ју је отворио Патријарх Вартоломеј. Такође је изложба гостовала и у Никозији и у Кетеринију.
Београдску изложбу је отворио амбасадор Грчке у Србији Њ.Е. Илија Илијадис. Изложба ће трајати до 20. маја 2017. године.
![]() |
| извор: svetogorac.blogspot.rs |
Пријавите се на:
Постови (Atom)










