Васкрс у Драчи

2018.

Наставак извођења радова на обнови прилазне дрвене конструкције у Горњој испосници Светог Саве Манастира Студеница

 

      Извођење радова на обнови прилазне дрвене констркције у Горњој испосници Св. Саве започето је организацијом припремних радова током јесени прошле године. Последњу обнову ове дрвене конструкције која омогућава приступ кули испосници извршио је студенички схи-монах Гаврило. Он је у њој живео од 1939. до 1981. године.
     Услед сталне изожености спољним атмосферским утицајима, те повременог обрушавања ситног камења са литица изнад, прилазна дрвена конструкција се деформисала и оштетила. Пројектом који је израдио Републички завод за заштиту споменика културе – Београд у сарадњи са професором др Ненадом Шекуларцем са Архитектонског факултета у Београду, предвиђена је комплетна замена дрвене конструкције и објекта који се на њој налази, али и статичка санација камених зиданих ослонца и обрушене подзиде.

     Набавка храстове грађе и другог потребног материјала, као и његово преношење до Испоснице учињено је током октобра и новрмбра 2017. године, када су временске прилике онемогућиле даље извођење радова. Преношење скеле и елемента дрвене и челичне конструкције, чије су се димензије греда кретале и до 6 метара, представљало је прави подвиг, а због тешке приступачности самој локацији пренос је обављан на коњима. У организацији извођача радова „Кото д.о.о.“ са шефом грдилишта Стефаном Милосавцем, а уз велику подршку братства манастира Студенице и игумана Тихона (Ракићевића), и мештана села Савова које је предводио педседник месне заједнице Радуло Тулумбић – Миланко, спроведен је овај значајан подухват за извођење радова на обнови дрвене прилазне конструкције.
    Наставак радова започет је средином априла. Први и најзначајнији корак представљала је статичка санација и презиђивање обрушене подзиде, да би се створили безбедни услови за даље извођење радова. Потом је демонтиран дрвени објекат, елементи ограде и талпи које су чиниле приступну стазу, а на крају су уклањани елементи носеће конструкције. Извршена је израда круна стубаца који су хидроизоловани, чиме су се стекли услови за радове на изради и монтажи нових храстових елемената прилазне конструкције.

    Финасијску подршку за реализацију овог пројекта омогућило је Министарство културе и информисања, а преко Завода за заштиту споменика културе Краљево. Све додатне радове који нису могли бити предвиђени финансира манастир Студеница.
    Према динамици извођења радова, израда и монтажа прилазне дрвене конструкције и завршетак радова на обнови предвиђа се до краја маја.

      извор: www.manastirstudenica.rs

У Александровцу нови виноград Манастира Студенице

   

     Дана 01. маја 2018. у Александровцу на парцели изнад комапаније Вино Жупа, игуман манастира Студенице архимандрит Тихон са братијом и свештеницима Вукманом Петровићем и Мирољубом Попадићем, освештао је калемове и будући виноград манастира Студеница.

    Тако ће, после више од 140 година, најзначјнија светиња у Србији, поново имати своје
винограде у престоници српског виногорја – Жупи. Ради се о површини од близу 7 хектара. Овом великом догађају присуствовао је и Раде Јевтовић, генерални директор Вино Жупе, која је уз општину Александровац помогла у реализацији овог значајног догађаја .

   Петар Ђерковић
   извор: eparhija-zicka.rs

Празник Светог владике Николаја у његовој задужбини

   Датум у коме је у календару Свете Цркве уписано име Светог владике Николаја, 3. мај, и ове 2018. године пут манастира Лелић довео је бројни верни народ из разних крајева Србије и дијаспоре. Светом архијерејском Литургијом началствовао је умировљени Епископ г. Константин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија.
    По светој Литургији, освећена је мозаичка икона изнад улаза у манастирски храм, преломљен славски колач и одслужен помен упокојеном игуману манастира Лелић, архимандриту Авакуму (Ђукановићу). Свечаност је заокружена славском трпезом, коју су вредна лелићка братија, предвођена оцем Георгијем, приредила за све госте.
     -Назван је Нови Златоуст због говорничког дара, каквим су били украшени ранохришћански пастири. Попут апостола, путовао је широм планете, проповедао Реч Божју и сведочио Васкрслог Христа подвигом, трудољубљем, често и страдањем, каквима су испуњена житија Спаситељевих савременика. Како међу православним народима, тако и међу онима који се хришћанским именом не зову… Господ га је светитељском славом овенчао, подаривши нам га као светило и образац јеванђељског живљења и молитвеника пред престолом Својим. Свети владика Николај био је истински, одани и предани слуга Господа Христа. О томе сведоче његове мошти, око којих се ми данас сабирамо, а он је то показао још у младим годинама, када је одбранио докторску дисертацију „Вера у Васкрсење Христово као основна догма Апостолске Цркве, казао је у празничној проповеди умировљени Епископ средњоевропски г. Константин.

    Заблагодаривши Епископу ваљевском г. Милутину на части да предводи литургијско славље, владика Константин подсетио је на јеванђељску причу, читану протекле недеље, о исцељењу болесника у бањи Витезди, које је учинио Господ Христос. У Синаксару за Недељу раслабљеног говори се да је тај човек, када је Господу суђено, пришао и ударио му шамар, заборављајући доброчинство које му је Господ учинио. Свесно или несвесно, и ми често Господу не узвраћамо благодарношћу, указао је Владика Константин.
    -И ми често ропћемо на име Божје, а очекујемо да нам Господ увек чини оно што ми мислимо да нам је добро, а Господ зна далеко више и боље од нас шта нам је на корист, на добро и спасење. Прослављајући овај дан, сетили смо се у својим молитвама и блаженоупокојеног архимандрита Авакума, који је овде годинама приносио своје молитве. Верујем да се сада пред престолом Свевишњега радује са Светим Владиком Николајем што се православни српски народ окупља око његове светиње. Радује се што не заборавља речи Светог Владике Николаја, који се назива и Петим Јеванђелистом, јер је он семе Христове науке по примеру Светог Саве ширио и у Србији и по свим крајевима где Срби живе. Он је сведочио веру у Васкрсење Христово и пред онима који нису православни, који нису ни хришћани – рекао је Епископ Константин, благосиљајући учеснике литургијског сабрања у манастиру Лелић.
     Епископ Константин са свештенослужитељима осветио је мозаичку икону изнад улаза у манастирску цркву, на којој су представљени Господ Христос, Пресвета Богородица и Свети Николај Мирликијски, чијем је Преносу моштију посвећена задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира у родном Лелићу. Потом је преломљен славски колач и одслужен помен архимандриту Авакуму. Сабрање је завршено агапама у трпезарији и дворишту манастира. Овогодишњи домаћини славе били су протојереј Бранимир Петковић, старешина Светотројичног храма у Цириху, и Лелићани Саша Крстић и Зоран Радосављевић са породицама. Домаћини славе за наредну годину биће свештенослужитељи Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву са верним народом Ваљева и Цириха.

    Ј.Ј.
    извор: www.spc.rs

Владика Атанасије: "Свети Отац Јустин у Призренској Богословији"

                                          

Богородица Љевишка
фото: Богословија Призрен

Свети владика Николај, ВЕРА НАША

Хор Московского Сретенского монастыря и Российский роговой оркестр

ОВЧАР - БАЊА

протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Манастир Жича, Свети Николај Жички, 3.5.2018.

Похвала Светом владици Николају

Бора Дугић

Напросто Владику Николаја волим. Волим га управо онаквог какав је био. Зато ми никад не звуче убједљиво они који би да га правдају. Пред Богом. Пред идеологијама. Они који вјерују да постоје православни и још-неоправослављени Николај. Екумениста и антиекумениста. Англофил, германофил, западњак, антизападњак. Пушач. Златоуст.

Нема много Николаја, него је драма живота таква да докле год стоји пред Богом, човјек вапије и тражи. Није камен, ако је човјек.

Мени је Николај, попут Златоуста, попут Шмемана, најприје неко кога волим. Човјека волиш или не волиш. Докле год имаш потребу да га самјериш својој идеологији, још га ниси заволио.

о. Дарко Ристов Ђого

www.facebook.com/ddjogo

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧЕ

Манастир Жича - Духовни допринос Св. Николаја жичког и Преп. Јустина ћелијског монаштву наше Цркве

извор: Наслеђе

Предавање Епископа Атанасија (Јевтића) на Симпосиону о женском монаштву одржаном у Манастиру Жичи 2011. године.

Објављено ДВД издање са Симпосиона садржи видео записе свих предавања (25) преведених на српски, руски, грчки и француски језик..

Предавачи:

1. Митрополит црногорско-приморски г.г Амфилохије 

2. Митрополит Верије и Александрете г.г. Павле (Антиохијска Патријаршија) 

3. Архимандрит Јелисеј, Игуман Манастира Симонопетре на Светој Гори

4. Умировљени Епископ захумско херцеговачки г.г Атанасије

5. Проф. др Георгије Манзаридис, Теолошки факултет, Солун

6. Мати Теоксенија, Игуманија Манастира Хрисопиги, Крит

7. Проф. др Нона Пападимитриу, Теолошки факултет, Атина

8. + Проф. др Константин Пицакис, Правни факултет, Тракија

9. Епископ бачки г.г. Иринеј

10. Митрополит Самтависија и Горија г.г. Андреј, Грузијска Патријаршија

11. Архимандрит Јефрем, Игуман Манастира Ватопеда на Светој Гори

12. Епископ рашко-призренски г.г. Теодосије

13. + Старац Мојсије Светогорац

14. Проф. др Теодор Јангу, Теолошки факултет, Солун

15. Мати Павла, Игуманија Манастира Петропавлово, Требиње

16. Др Евгенија Жукова, Русија

17. Проф. др Ксенија  Кончаревић, Теолошки факултет, Београд

18. Митрополит Месогеје и Лавриотике, г.г Николај, Грчка Црква

19. Митрополит Лемесоса, г.г. Атанасије, Грчка Црква

20. Епископ зворничко-тузлански г.г. Фотије

21. Архимандрит Илија Раго, Француска

22. Др Сара Пено, научни сарадник Музиколошког института САНУ 

23. Мати Методија, Игуманија Манастира Часног Крста, Коринт

24. Марина Миријантеос-Куфопулу, Архитекта, Грчка

25. Митрополит загребачко-љубљански г.г Порфирије

Душко Милошевић, Из стварања "Жичке куле"

СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ - 3.мај, Пренос моштију у Србију

   Сваке године пред прославу једног од два моја света заштитника које прослављам у Крсној Слави, Светог Николаја Српског, осим молитвом приближавам му се поновним читањем његових дела, дела о њему, записа које сам оставио правећи му како сам знао житија - филмско, позоришно и књижевно.
    И увек имам то двојно осећање - беспомоћности пред необухватљивом личности о којој је остало толико трагова и толико дела које је написао, и љубави која ме обухвата и која ми доноси велики мир.
    И увек желим да поделим оба та осећања са блиским људима.
    Није лако написати Николајево житије. Као и остали Свети он надилази наше жеље да га класификујемо и разумемо, али пошто има још увек живих сведока који су га познавали о њему имамо много више података него о старим светитељима.
    Николај је био свечовек. И скептици су пред њим остајали са необјашњивим осећањем поштовања а камоли они који су му били блиски и волели га.

    У његовим очима "сјајним као код арапа" видели су очи "онога који је видео Бога". Они који су га сматрали највећим хришћанским проповедником двадесетог века бележили су са љубављу и несмањеним поштовањем његово претеривање у посту и велики труд, његову мистичну дубину, али и то да је волео да се нашали, да је даноноћно пишући волео да попије по неку чашу вина и да је, пошто је понекад и пушио умео духовито да каже да "пушење није грех, него аскетска храна".

    Често је без икакве компромиса опомињао власти преко мере коју је власт могла лако да трпи. Неки су говорили да као епископ није добар администратор и да је често делећи и шаком и капом потребитим људима остајао без новца прикупљеног за градњу неке цркве, али и како је успешно обновио много цркава.
    Имао је пријатеље и међу Индијцима и међу Енглезима, оптуживали су га Срби и да је екумениста и да је конзервативац. Слушали су га и највећи интелектуалци, српски и страни државници, имао је два доктората и говорио одлично неколико страних језика, а с највећом усрдношћу се бавио простим богомољцима.
    Умео је да живи као усамљеник, али се на свој начин бавио и политиком. Учинио је у Великом рату у англосаксонском свету за српску ствар више него цела српска влада. Био је један од ретких црквених великодостојника у немачком концентрационом логору у Другом светском рату. "Кад избије пожар кућа се не гаси изнутра" рекао је после рата и остао доживотно ван граница вољене Србије. Оптужен у земљи као националиста, од међусобно завађених српских националиста у Америци морао је да се склони у руски манастир.
    Упокојио се у Америци 18.марта 1956. године. Тамо, у Либертвилу је и сахрањен, а на сахрани је неко мконстатовао да ако је такав човек толико волео српски народ, можда он ипак и вреди нешто.
   Мошти су му пренесене у Србију 3.маја 1991. Отприлике тада сам и ја оживео, иако и нисам био свестан ко се у Србију вратио.
    И сад га славим са породицом поред Светог Алимпија Столпника кога сам као заштитника наследио од предака.
     И још ништа за њега нисам рекао. Огромно је Николајево дело. Протумачио је за нас Свето Предање Цркве, оставио нам упутства за све препреке које стоје пред нама. Дао нам сва охрабрења. Немогуће је за славу Светог Николаја издвојити нешто из свега што је написао, а да не буде премало да изрази поштовање захвалност коју и ја и верујем многи други осећамо.
    Можда само молитву коју треба да запамте сви Срби који имају и славе неку Крсну Славу.
    "У огромном колу светих Твојих, Господе и моји су преци; сви свети српски благочестиви цари, благоверне царице и књегиње, краљи и војводе, праведници, мученици, испосници, пастири и учитељи, богомољци, добротворци – народ велики и сјајан, Небесна Света Србија.
    Од сваке муке најтежи ми је страх да се не нађем достојан предака својих, верних слугу Твојих а сада великих племића Твојих у вечном царству истине и весеља, у хору анђела свих светих.
    Избави ме и спаси од тога страха, по неисказаној милости Твојој и удостој ме уврстити се у моје послављене претке на небесима, Господе Боже мој, Христе Спаситељу мој, животе мој, све добро моје. Амин".

    о. Ненад Илић
    www.facebook.com