Translate

2. април 2020.

Група Нектарија - Пасјанска дика

По твојој жељи и благослову, блаженопочивши владико Милутине, песма коју си много волео, о Светој Новомученици Босиљки из Пасјана на страдалном Kосмету...

Хвала ти, оче наш духовни, за све. 
Моли се за нас, драги наш владико!


                                     Дајана и Никола

ПАСЈАНСKА  ДИKА  

Мој Бог је Христос,
Христос је мој Бог
Туђе ништа нећу
Нећу злата твог,
На силу ме немој 
Терати залуд, кад
Христова цам: гладна, 
Мучена и луда
Бићу, пасјанска дика
Христова, девојка Босиљка

Свете дјеве гледам
Док ме џелат мучи,
За жут дукат не дам
Kрст, вера ме учи,
Мајка Црква света,
Вечна кућа моја,
У загрљај прима 
Берна чеда своја.
Пасјанска сада сам дика
Христова, девојка Босиљка

О, Хришћански роде
Народе распети
До вечне слободе
Православљем светли,
Зато нам се душман 
Над колевком свети,
У жице нас веже 
Да истреби прети
Небом светли, Пасјанска дика
Kосовка девојка Босиљка

Kо се Богу руга 
Ругло га сустиже,
Мач Господњи с Неба
У час прави стиже,
Не брините браћо
И сестрице миле:
Kосово је српско
Шта год рекле силе.
Kрвљу завештано
Љубављу проткано
Вером просејано
Песмом преорано,
Тек добро ће жњети
Kоји добро сеју,
Kаквог биће плода
Зависи од Пода...

Пасјане има нову дику
Kосовку девојку Босиљку 
Пасјане, има своју дику
Христовy девојку Босиљку!


Дајана Петровић
4. маја 2018.

ДУХОВНИЦИ: Епископ ваљевски Милутин


                                          

Владика Силуан: Погребно слово свом духовном родитељу



   Тужна вест: упокојио се Епископ ваљевски Милутин…Вршећи своју архипастирску дужност био је у сталном контакту са народом и својим свештенством. Примио је негдје корона вирус. Владика је, нијесмо то до сада знали, и раније био нарушеног здравља. Опаки вирус је, изгледа, убрзао његову смрт.
   Одлазак овог дивног архијереја је велики губитак за богољубиво свештенство, преподобно монаштво и благочестиву паству Епархије ваљевске. Велики губитак и за нас, његову сабраћу архијереје Српске Православне Цркве. Али ништа не бива без Божијег промисла. За нас на земљи губитак и бол, на небу добитак и радост. Увјерени смо да нашег почившег владику Милутина чека вијенац  славе у вишњем Јерусалиму према коме је стремио од свог дјетињства и најраније младости.
   Kао монах он је засијао молитвеношћу, послушањем, кротошћу и смирењем. Такав је остао и после примања архијерејске и архипастирске службе, у беспрекорној посвећености Богу и својој у Христу пастви. Узоран пример мудрог, трудољубивог, богољубивог и човекољубивог архијереја који је светлео свету својим врлинама  као добри архипастир и монах.
   У овим тешким временима свеопште епидемије вируса ЦОВИД 19 отпутовао је наш владика Милутин да изађе пред лице Божије. Уверени смо да ће због чистоте своје вере, са нетрулежним омофором изатканим од божанских врлина и добрих дела дати добар одговор Господу. И да ће добити слободу да се моли пред престолом Божјим да нам Бог опрости премноге грехе и да нас брзо обаса својим милосрђем.
   Наш народ каже да повремено, а то је вишња педагогија за нас који још остајемо на земљи, Бог узима к себи најбоље између нас. Тако је Господ узео владику Милутина, душу која је у земаљској башти замирисала као рајски цвијет и пресадио је у своје непролазно Царство где ће вечно цветати и славити Бога заједно са свима светима.
   Вечан спомен блаженопочившем и драгом у Христу брату Епископу Милутину. Амин.

   Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије
   извор: www.eparhija.me

Светоотачке поуке: Страх – како се носити са тим?


   Демон те искушава, говорећи: Где можеш побећи? Нема ти покајања; нема ти излаза. Ово припада непријатељу који покушава да те учини изгубљеним; док те туга по Богу не напада, већ говори: Не буди уплашен, покушај поново; зна да је човечанство болесно и снажи нас.
   Веруј ми, ако знаш Kо је са тобом, нећеш се бојати ничега чиме свет прети.
   Дакле, клечање пред Богом је када човек не верује у своју снагу, већ усмерава веру у помоћ Божију, јер нас Он спасава.
   Имајте поверење у Бога. Онда ћете заборавити на своје бриге и постати Његови сасуди. Невоља показује да ми нисмо поверили свој живот Христу.
   Једну ствар требамо имати чврсто на уму, будући да смо створења Доброг Бога и спојени смо са Њим, док Он управља мањим и већим стварима које нас се тичу, ми не можемо подлећи нечему што није воља Божија. Истински не можемо подносити нешто што је болно, осим ако се не може разумети да нам то доноси нешто боље.
   Kада је живот пун невоља, људи добијају осећај да их је проклетство и гнев Божији обузео. Али када прођу ова искушења, видеће да их је предивна Божија Промисао пажљиво заштитила у свим аспектима њиховог живота.
   Kада човек ходи у страху Божијем, он не зна за страх.

На основу: Авве Исаије, Светог Симеона Новог Богослова, Светог Макарија Великог, Светог Василија Великог, Светог Порфирија Атонског, Светог Софроније од Есекса

   Извор: asceticexperience.com
   Превод са енглеског: протонамесник Александар Р. Јевтић
   eparhija-zicka.rs
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧЕ

Манастир Сретење

Душко Милошевић, Манастир Сретење, акварел, 2020.

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИ МАНАСТИРИ

Душко Милошевић, АКВАРЕЛИ, 2020.

Свети Серафим Саровски, О снази молитве

1. април 2020.

Упокојила се у Господу игуманија сретењска Аквилина

   Дана 1. априла 2020. године после дуже болести упокојила се у Господу игуманија сретењска Аквилина (Стокић). Рођена је 09. фебруара 1962. године. У манастир је дошла 1977, а замонашена је 1979. године. Игуманија манастира постаје 2005. године.
   Опело ће служити Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин 3. априла 2020. у 11. 00 часова у Манастиру Сретење под Овчаром.

   извор: eparhija-zicka.rs

Старац Мојсије Светогорац, СВЕТОГОРСКИ СТАРЦИ КАО УТЕМЕЉИВАЧИ ЖЕНСКОГ МОНАШТВА

извор: Nasledje

Предавање Старца Мојсија Светогорца на Симпосиону о женском монаштву, одржаном у Манастиру Жичи 2011. године.

Објављено ДВД издање са Симпосиона садржи видео записе свих предавања (25) преведених на српски, руски, грчки и француски језик.

ВОЗБРАНОЈ ВОЈЕВОДЈЕ, Акатист, глас 8.

Хор Свети Јован Дамаскин, Нови Сад
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧЕ
извор: zica.org.rs

Пушкиново преумљење у карантину


   У време епидемије колере 1830, Александар Сергејевич Пушкин је три месеца био у карантину у Болдину. С обзиром на његов немирни темперамент и на то да је оставио тек верену лепотицу Наталију Гончарову и пријатеље у Москви, он је неколико пута покушавао да побегне из села, али безуспешно. А да му је успело, данас вероватно не бисмо имали његова понајбоља дела, која је створио у том периоду изолације, његовом најплодотворнијем периоду, такозваној Болдинској јесени. Јесен у Болдину је најблиставији стваралачки период у песниковом животу. Kада је после тромесечне изолације стигао у Москву, написао је пријатељу Плетњову: „Рећи ћу ти (као тајну) да сам писао у Болдину како већ давно нисам. Ево што сам донио отуда: 2 задња поглавља „Евгенија Оњегина“, осмо и девето, спремна за штампање. Приповест написану у станцама (око 400 стихова) коју ћемо издати анонимно. Неколико драмских сцена, или малих трагедија, и то: „Шкрти витез“, „Моцарт и Салијери“, „Пир за време куге“, и „Дон Жуан“. Осим тога написао сам око 30 мањих песама. Добро? То још није све: (Јако тајно) Написао сам 5 приповести, због којих Баратински ржи и удара – и које ћемо такође штампати.“
   Заразна и смртоносна болест у јужне делове Русије дошла је из Азије 1820, а у Москву на јесен 1830. У то време Пушкин је био заокупљен припремама око венчања са Наталијом Гончаровом. Намеравао је да преведе на себе очево имање и да среди своју материјалну ситуацију. Пушкин је у Болдино стигао 3. септембра 1830. године, три недеље пре проглашења карантина у Москви.
   Остао је заточен у старој кући, са нешто књига. Имао је у оригиналу збирку поезије Милмана, Вилсона, збирке Kолриџових стихова, Шелија и Kитса, други том „Историје руског народа“ Николаја Полевог, антологију афоризама Жан-Пола. Имао је и своје старе свеске с рукописима које је увек обично свуда носио. У пустињаштву му је само преостало да пише. Разговарао је са сељацима, проучавао њихов језик и дијалекат, преко кнегиње Голицине интересовао се за дешавања у престоници.
   Пушкинов гнев, карактеристичан за свакога чији су планови били брутално прекршени, осећа се у стиховима. Укључујући песму „Опроштај“, у којој се чини да се опрашта од Гончарове, и „Жалбе на путу“, где исмева своје присилно затварање и „нехотични пост“. Он је био затворен у селу, док су његови другови и невеста остали у Москви, што је било крајње опасно. Смртност од колере је била огромна, умирао је сваки други, трећи.
   Песниково стање понајбоље открива песма „Елегија“, у којој он сажима доба безбрижне младости и опрашта се од ње на прагу уласка у нови живот. Али то је песма која отркива још нешто.

«Элегия (Безумных лет угасшее веселье)»

Безумных лет угасшее веселье
Мне тяжело, как смутное похмелье.
Но, как вино — печаль минувших дней
В моей душе чем старе, тем сильней.
Мой путь уныл. Сулит мне труд и горе

Грядущего волнуемое море.

Но не хочу, о други, умирать;
Я жить хочу, чтоб мыслить и страдать;
И ведаю, мне будут наслажденья
Меж горестей, забот и треволненья:
Порой опять гармонией упьюсь,
Над вымыслом слезами обольюсь,
И может быть — на мой закат печальный
Блеснёт любовь улыбкою прощальной.


ЕЛЕГИЈА

Угаснуло весеље лета лудих
Мучнином меље, ко мамурлук љути,
ал туга старих дана као вино,
са старошћу нараста и јачином.
Мој пут је сумор. Туга и рад творе
Будућности ми узбуркано море
Ал ја не желим, друзи, умирати.
Желим да живим, да мислим и патим.
Јер знам и задовољства да ће доћи
У јада, брига, искушења, ноћи.
Опет ћу каткад хармониију пити.
Над новим плодом маште сузе лити,
И можда ће – док мрем, да ми блесне тајно
Сјај љубави и осмеха опроштајног.

  Препев: Миодраг Сибиновић

   „Болдинска јесен“ је била и време за резимирање. Душевни песников преокрет зачет коју годину пре када пише песму „Пророк“, сада је постао јасан и снажан. Писао је песник да започиње ново раздобље. То је ново доба и у његовом стваралаштву, у „Евгенију Оњегину“ песник открива „промене облика Музе“, почиње да се креће од романтизма ка реализму, од поезије према прози. Песников преокрет није само на стваралачком плану, он темељно ревидира не само пословне папире, већ и своју душу, схватајући да ће се од сада његов живот заувек променити.
   У Болдину су се родили стихови о томе да су „луде године избледеле од забаве“ («безумных лет угасшее веселье») оставиле у песниковој души горчину и бол због великог губитка. То „бујно безумно весеље прошлих дана“ је чемер који души смета. Елегија је у облику монолога и упућена је пријатељима, онима који разумеју и деле мисли лирског јунака, тада, сада и увек, да је живот леп иако је пун искушења и суза, да треба да се замислимо над њим, поготову над оним безумним весељем које ће се свакако угасити. Лирски субјек тежи савршенству, животу вечном: Но не хочу, о други, умирать; Я жить хочу, чтоб мыслить и страдать.
  Песник умире тада када престане да мисли и да страда. Kретање мисли је живот, развој и самим тим тежња ка савршенству. Страдање је састрадавање. Живот за другога.  А „љубав ће бљеснути опроштајним смехом“, како каже у последњем стиху.
   Мала трагедија „Пир за време куге“  је Пушкинова интерпретација-превод само једне слике из Вилсонове драме „Град куге“, у којој у јеку епидемије куге у Лондону  свештеник прекорева људе, оптужујући их за безбожност и светогрђе и моли их да се разиђу и пођу својим кућама. Валсингам (или Предсједник) који предводи пир, свој страх од куге утапа у баханалије и приговара да је у кући суморно, а да млади воле радост. Свештеник га подсећа да је пре три недеље он плакао над мајчиним гробом и додаје да јадна жена сада плаче на небу за њим. Председавајући тражи од свештеника да оде. Свештеник му каже да његов пали дух никада неће стићи до места где су сада његова мајка и жена и заклиње га именом његове покојне супруге, што овога  збуњује. Свештеник одлази, гозба се наставља, а Валсингам остаје у мислима. Узнемирава га дух вољене мајке.
   „Пир“ је био својеврсни ауторски превод те исте представе, али је невероватно одјекнуо у руском животу у карантину: у писмима у Москви, Пушкин је осуђивао своје другове због тога што су неозбиљни у односу према колери, а такође и због неактивног живота.

  Приредила Марија Живковић
   извор: mitropolija.com
Све ће отићи и све ће проћи,
отићи ће све бриге и паника,
опет ће путеви постати равни
и вртови ће опет бити пуни цвећа.

Позовимо у помоћ разум,
Победимо болест силом знања,
И дане тешког испита
преживимо као једна породица!

Постаћемо чистији и мудрији
не подлегли мраку и страху.
Уздигнимо се духом и постаћемо
ближи и бољи једни према другима!

И нека се за празничним столом
Сви опет радујемо Животу,
И нека и на овај дан Свевишњи
пошаље комад среће у сваки дом!