Translate

3. мај 2020.

Владика Николај данашњи и вечни


Kада небо муње своје пусти,
то Николај грми златоусти.
Силази са неба, од свих нама пречи,
дарује нас светлом својих речи.

Уместо звона, подели бројанице,
српском стаду што пасе крај кланице.
Па због свих оних чије душе тлаче,
баци се на колена у молитви да плаче.

Моли се Богу, свеколиком Оцу,
за тужне, болесне, несрећне и слепе,
молитве се његове за небеса лепе,
оживеше сви стрељани, и они на коцу.

И све наше ране, он на себе прими,
тело његово и наше постали су синоними.
И уместо крви, ту на наше очи,
Владика Николај из рана мироточи.

Други народи и свеци нису тако блиски,
као Србин и Владика Жички и Охридски.
Нити ико као он вечни живот у молитви живи
да невини ослободе се, а затворе криви.

Све оно за шта народ није снаге смогао,
Николај је сам хтео, а и могао.
Тако мајем сиђе са небеса
да са наших леђа невоље отреса,
па се у небеску своју кућу врати
да се ’место сунца, народу свом злати.

Над нашим главама Владика заблиста,
док имамо њега, имамо и Христа.

 Милан Ружић
   извор: iskra.co

ВАСКРШЊИ ТРОПАР, Манастир Дохијар, 2020.

Прислоница, Чачак

ЈЕЗЕРО, НИКОЛАЈ, ЖИЧА


Небојши Дугалићу

Ако смо и у језеру
Па нека је оно и у Жичи
Kоје нико језером не зове
Ми њиме не пловимо
Нити од воде његове пијемо
Дишемо њиме
Али плућа нам се
Не испуњавају водом
Јер оно од воде и није
Већ од Духа

Риба и крст поју у њему
Девице силазе са фресака
Да би на трен одремале
У високим столицама
Док одежде њихове
Источим мотивима ображене
Траже очи нових зографа
Kоји у језеру овом
Насипе украшавају сликама
Песме испеване спасењем

У језеру молитвама изливеном
Из срца другоапостолног нам
Kоји донесе са југа
Сунце и богомоље наткривене
Па једну смести поред живе воде
Другу на стену, трећу Богородичину
На брдо сред некрополе будуће
Стојимо а нисмо увек сигурни
У то да ли дишемо
Или инерција света делује

Ако смо у језеру Духа
У које Жича поринута је

Александар Марић
извор: aleksandarmaric.blogspot.com

ТРОПАР И КОНДАК СВЕТОМ ВЛАДИЦИ НИКОЛАЈУ


Манастир Вазнесење, 7.2.2016.
Kондак Светом Николају Жичком отпевале Елина Михајловић и Елена Раскопова по благослову старешине парохије Светог Николаја Жичког јереја Душана Михајловића у Цркви Свете Тројице и Kазанске иконе Божије Мајке Руске православне заграничне цркве у Сантјагу де Чиле

Епископ Атанасије (Јевтић), Духовни утицај Светог Николаја Жичког и Преподобног Јустина Ћелијског на монаштво наше Цркве


Једини искрен интервју научника с природом јесте:
– Природо, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја?

Једини искрен интервју историка са историјом јесте:
– Историјо, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја?

Једини искрен интервју светитеља с Богом јесте:
– Боже, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја?

Непогрешан одговор у сва три случаја јесте:
– Човече, нађи мене у себи!

Свети Николај Жички, Мисли о добру и злу

извор: eparhija-zicka.rs
Предавање Епископа Атанасија (Јевтића) на Симпосиону о женском монаштву одржаном у Манастиру Жичи 2011. године.

Објављено ДВД издање са Симпосиона садржи видео записе свих предавања (25) преведених на српски, руски, грчки и француски језик.

извор: Nasledjе

о. Александар Шмеман, Недеља Светих мироносица – сведоци Живота

Друга недеља после Васкрса од давнина је у Цркви била посвећена сећању на жене које су пратиле Христа, помагале му својом бригом, а после Распећа дошле на гроб да према тадашњем обичају припреме Његово тело за погреб.

   Њима се најпре јавио Христос након што је устао из смрти, оне су прве од њега чуле: Радујте се! и тако постале први сведоци Васкрсења. О женама којима смо започели нашу беседу, у Јеванђељу се говори веома мало, али у свему што је речено открива се оно што смо ми скоро па сасвим заборавили. Због чега су оне ишле за Христом? Оне су служиле Христу, и њихов унутарњи свет разоткрива нам се пре свега као свет љубави, као мир непрестано јачајуће личне верности, личног учешћа.
   Ми све време говоримо о „правима”, све време желимо да себе и друге потчинимо некаквом спољашњем „систему”, већ смо скоро па неспособни за лични сусрет, за чудо оне огњене љубави чији је главни смисао и главна радост давање себе, жртва, служење. Те жене су биле несебичне, ништа нису очекивале, ништа нису хтеле од Христа заузврат за своје служење и љубав. Ученици су га питали за првенство, Јуда је од њега очекивао да спасе отаџбину, други су долазили ради исцељења, чуда, помоћи. Али ове жене заиста излазе из сенке и набрајају се поименце тек онога тренутка када не остаје ништа осим тела Човека којег су волели и Kоји је умро у страшним мукама и самоћи. Оне нису очекивале ништа, а најмање Васкрсење, победу, тријумф. Тек једноставна човечанска љубав, једноставна човечанска верност довела их је рано ујутро на гроб. И читав смисао јеванђелске приче о том јутру састоји се у томе да су њихова љубав и верност постале извор нечувене радости, нечувене среће. Радујте се! (Мт. 28, 9) – рекао им је Христос. И као што су у Њему самоме љубављу побеђени распад и смрт, тако је и у њима, у тим женама, љубав постала сведок тријумфа живота.
   И ево, после толико векова слушамо у васкршње дане ову причу, и одлази, развејава се заглушујућа бука оног спољашњег у коме живимо. Победе, достигнућа, успеси – шта значе они у поређењу са овом причом, са овим сунцем обасјаним сусретом љубави? Има ли на свету веће радости, веће среће од доживљене у том тренутку када су оне, уздигавши свој горки поглед, угледале светлост и зачуле глас, са којим је у њих ушла та радост првог Васкрса? Где још тражити већу срећу, већу радост, већи смисао? Упорно нам понављају приче о некаквој магловитој будућности, када ће коначно наступити свеопшта и неизоставна срећа, заснована на материјалној бази. Али, ето, у животу је нешто више спољашњих достигнућа, још мање је остало оног унутарњег, међутим ње нема па нема, те среће, а свет постаје све сивљи, тугаљивији и страшнији. Али све што се догодило тада, тога јутра, може се догодити и нама. Довољно је само открити у себи свет љубави, бриге, служења, преданости. Довољно је само открити у себе жудњу за сусретом са оним главним, да би нам истог тренутка дошло то Радујте се! и да нам се поново открије свет немогућих могућности, среће истинске и неуништиве.

  протопрезвитер Александар Шмеман
   извор: www.spc.rs

Манастир Вазнесење, НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА / ВИТЕЗУ СВЕТОМ ВЛАДИЦИ НИКОЛАЈУ

Манастир Вазнесење
НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА, 19.5.2013.
2017.
Песма са албума У време оно
Издање манастира Вазнесења, 2019.
Манастир Вазнесење, Недеља мироносица, 22.4.2018.

ЛИТУРГИЈА, Епизода 8, УДОСТОЈ НАС

Удостој нас
Припрема и причешће

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ) 

Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ 
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
МАНАСТИР ВАЗНЕСЕЊЕ, 4.2.2018.