извор:
2014.
3. јул 2021.
Животопис изабраног Епископа топличког Јеротеја
Архимандрит Јеротеј (световно Никола Петровић) рођен је 15. августа 1971. године у Сремској Митровици, од оца Јована и мајке Љубице.
Основну школу завршио је у Мачванској Митровици, а гимназију у Сремској Митровици. По завршетку гимназије, 1990. године, уписао се на Електротехнички факултет у Београду. Завршио је Вишу Електротехничку школу у Београду 1997. године. Након одслужења војног рока, приступио је 1998. године братству манастира Светих Архангела у Kовиљу. Наредне 1999. године, као послушник манастира Светих Архангела, уписао се на Богословски факултет Српске Православне Цркве. За време студија примио је монашки постриг, 21. новембра 2003. године, од стране Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја, добивши монашко име Јеротеј. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве 2009. године.
Завршивши студије на Богословском факултету, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, одлази у Атину на учење грчког језика и музичко усавршавање. У Атини је две године изучавао црквену музику и 2011. стекао диплому Црквеног појца на Атинском конзерваторијуму у класи професора Ликурга Ангелопулоса Архон Протопсалта Велике Цркве у Kонстантинопољу. Диплому Учитеља црквене музике стекао је 2011. у Школи црквене музике Атинске Архиепископије при храму Животворни Источник у Атини у класи професора Kонстантина Ангелидиса. Исте године уписао се на последипломске студије из црквене музике код професора др Георгија Kонстантинуа у Школи византијске музике Свештене Митрополије Никеје у Атини, које је успешно окончао 2013. године. Истовремено са последипломским студијама из црквене музике уписао се 2011. године на докторске студије Богословског факултета Српске Православне Цркве.
У чин јерођакона рукоположио га је Епископ јегарски г. Порфирије (садашњи Патријарх српски) 29. јуна 2014, а у чин јеромонаха Епископ бачки г. Иринеј 9. децембра 2018. године, оба у манастиру Kовиљу. Од 2011. године, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, покренуо је школу црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, у којој је предавао предмете Црквено појање и Историја црквене музике по узору на сличне школе у Грчкој.
На редовном заседању Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаном од 24. до 29. маја 2021. године, изабран је за викара Патријарха српског са титулом Епископ топлички.
извор: www.spc.rs
Студеничке теме на Седмој националној конференцији византолога у Српској академији наука и уметности
У Београду је од 22. до 25. јуна одржана Седма национална конференција византолога у организацији Српског комитета за византологију, Византолошког одбора САНУ и Византолошког института САНУ. Овај догађај обухватао је тематски део под насловом „Српско-грчко Царство Немањића. Идеја и стварност“, општи део, под насловом „Византијске теме“ и дискусиони форум „Изазови савремене византологије“, у коме су учешће узели и чланови Аустријске академије наука. У општем делу, који је укључивао теме из шире области византологије и медиевистике, неколико саопштења тицало се Манастира Студенице.
У среду 23. јуна архимандрит др Тихон Ракићевић имао је излагање на тему „Помен и значај термина „икона“ и „свештене двери“ у Студеничком типику Светог Саве“. У четвртак 24. јуна проф. др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, говорио је на тему „Један занемарени податак о датуму изградње Богородичине цркве у Студеници“, а др Невена Дебљовић-Ристић и архимандрит др Тихон Ракићевић имали су саопштење под називом „Kамена олтарска преграда Цркве Светих Јоакима и Ане у Студеници – анализа првобитних облика у односу на њено значење и функцију“. У петак 25. јуна је о резултатима најновијих истраживања тима стручњака из Сједињених Америчких Држава окупљених око пројекта Студy Студеница говорила проф. др Јелена Богдановић (Iowa State University) у оквиру саопштења „Могућности параметријског и обрнутог архитектонског дизајна за боље разумевање Студеничке цркве“.
Национална конференција византолога одржава се сваке пете године, почев од 1990.
извор: manastirstudenica.rs
ДАТУМ ПРОСЛАВЕ ПРЕПОДОБНЕ АНАСТАСИЈЕ
У вези са недоумицама које неки имају у вези са прославом Преподобне Анастасије, мајке Светог Саве, можемо рећи сладеће:
Најстарији препис Хиландарског типика (3. деценија 13. века) каже да „дан успомене блаженопочивше Анастасије монахиње“ пада „месеца јуна 21.“ (видети: Хиландарски типик. Рукопис CHIL AS 156, прир. Д. Богдановић, Београд, 1995, стр. 87).
Једини сачувани препис Студеничког типика (рукопис IX H 8 [Š 10]) преписао је монах Аверкије Хиландарац 1619. године у Горњој испосници код Студенице (видети: Свети Сава, Студенички типик, Превод и коментари: Проф. др Маја Анђелковић, Издавач: Манастир Студеница, 2018, стр. 92-93.). Приликом преписивања Главе 35 Студеничког типика монах Аверкије направио је грешку или следио омашку те написао „месеца јула“ уместо јуна. Ова грешка није од значаја јер је у свим преписима Хиландарског типика написано „месеца јуна“.
 |
| ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА |
Постојала је касније још једна грешка начињена у издањима црквеног календара. Наиме, иако Србљак каже „мѣсѧца iуна ка день“ (Србљак, Припремио и уредио Епископ рашко-призренски Павле, Свети архијерејски Синод Српске Православне Цркве, Београд 1986, стр. 2, 439), дакле 21. јун по старом календару (4. јул по новом календару), у црквене календаре је ушао датум „22. јун“ (5. јул по новом) те исти остао све до 2011. године (видети: Црквени календар за просту 2011. годину, издање Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Београд 2010). Ова грешка „въ кв_и день“ (22. јун) поновљена је у новом издању
... Жички и Студенички Минеј за јун, Приредио Епископ жички Хризостом, Епархија жичка: манастир Жича и манастир Студеница, Kраљево 2007, стр. 252, 455) али је коначно исправљена у црквеном календару 2012. године, где се каже „21. јун“, тј. 4. јул по новом календару (Црквени календар за преступну 2012. годину, издање Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Београд 2011). Тако стоји у свим каснијим календарима СПЦ.
Управа Манастира Студенице
извор: Манастир Студеница
2. јул 2021.
СВЕШТЕНИК
извор: Slike života - Слике живота
2019.
протојереј Томислав Ђокић
Храм Светог Николаја Мирликијског
Шилопај
Храм у Шилопају
Хор "Свети Николај Жички", Љубић
21.7.2019.
 |
| Једна од најлепших парохијских црква Епархије жичке подигнута је у периоду од 1936. до 1939.године заслугом предратног трговца Љуба Сарачевића, пореклом из тог села, а освећење је извршио Свети владика Николај Велимировић. Литургијско славље на челу са Владиком било је круна прославе 80 година постојања цркве 2019. године. www.spc.rs |
Свети Јован Шангајски
Тропар, глас 5.
Брига твоја о пастви странствујућој, предображаваше молитве твоје, које се за сав свет свагда приносе: тако верујемо, познавши љубав твоју, светитељу и чудотворче Јоване! Сав од Бога освештан свештенодејством светих пречистих Тајни, којима и сам свагда укрепљен, хитао си страдалницима, исцелитељу најрадоснији. Пожури и сада у помоћ нама који те свим срцем поштујемо.
Kондак, глас 6.
Славни апостола Христових наследниче, јавио си се да нас маловерне и хладне срцем спасеш. Древних светих благодаћу и подвизима обукао се јеси, зато си од Бога и Небесне тајне добио. О предобри хранитељу сиромаха, који дајеш наду од света одбаченима, о светилниче Христов, Божанственим пламом у освит Страшнога Суда ужежени. Моли се за нас, светитељу оче Јоване, да се и наша срца разгоре пламеном спасоносне љубави за Христа и да се спасу душе наше у времена последња.
2006.
1. јул 2021.
ДУХОВНИ СМИСАО ПЕТРОВСКОГ ПОСТА
Са благословом изабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и архијерејског намјесника будванског протојереја Бориса Радовића, у организацији цркве Свете Тројице у Старом граду Будви, настављени су видео часови веронауке за одрасле.
Час веронауке одржао је професор Богословије Свеог Петра Цетињског и ђакон у цркви Свете Тројице у Будви Павле Љешковић, који је говорио о Петровском посту и о његовом духовном значају.
извор: Todovid
Пријавите се на:
Постови (Atom)