| Манастир Суково |
Translate
17. јануар 2014.
ДАР НОВОГ ЖИВОТА У ХРИСТУ
РЕЧ УРЕДНИКА
Свето Крштење је и поновно рођење,
и обновљење, и очишћење, и просветљење,
и синоположење, и дар, и освећење...
али превасходно представља смрт Христову и
тридневно васкрсење...
Свети Симеон Солунски, О Крштењу
За испуњење задатка обнове литургијског живота нашег народа посебан труд мора бити усмерен ка продубљивању односа према Светој тајни Крштења, која као чин приступања Цркви заузима прво место. Крштење, као својеврсни камен темељац, и само захтева темељан приступ, како од стране свештенослужитеља, тако од стране новокрштених. Стога је потребна свест о "ширини и дужини и дубини и висини" (Еф 3, 18) дара који се њиме добија и одговорности пред Богом која из тога следи.
Један српски прота је, својевремено, после чина Крштења, сликовито поучавао новокрштене говорећи да нема већих врата од врата црквених, иако нам она споља могу изгледати скромно. Од необичне је важности преносити новокрштенима овакав доживљај уласка у простор небоземне реалности. Данас највећи број оних који ступају у Цркву (и њихових воспријемника - кумова) нема ту свест да су ушли на највећа "врата" у свом животу и колико су дар тиме добили (уп. Јн 4, 10) и где тај улазак даље треба да води (уп. Јн 4, 14). Ово је свакако последица чињенице да се Свето Крштење посматра углавном као аутономан чин, одвојен од пуноће литургијског живота Цркве, иако би, у принципу, ствар требало да је јасна и веома логична свима: ако је Крштење ново рођење, онда је потребна и храна (= Свето Причешће) за духовно "новорођенче".
| ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР, 2013. тема броја: СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА |
Постоје и други проблеми, попут честе произвољности у начину савршавања чина Крштења. Ту некада постоје препреке које не зависе од свештеника. Примера ради, када је реч о погружењу, постоје две најчешће препреке: прва је чудно настојање родитеља да у већини случајева изричито захтевају да се дете крсти обливањем, а друга је недостатак крстионица при храмовима за адекватно крштавање одраслих. Но и ове баријере ће временом бити превазиђене: прва када за родитељство стаса прва генерација ученика веронауке која ће знати о светотајинском животу више од њихових родитеља, а друга када сви храмови добију адекватне крстионице. Са друге стране, постоје ствари које зависе искључиво од свештенослужитеља и ту нема никаквих препрека, те је потребна само добра воља. Наиме, честа пракса да се не читају све запретне молитве или да се не освећује вода и уље, већ да се користе унапред освештане материје ради што бржег савршавања Свете Тајне, јесу озбиљни пропусти и не могу се ничим оправдати, осим у изузетним случајевима.
Наш крајњи мисионарски циљ у овом домену је довођење Свете тајне Крштења у директну везу са животом Цркве и са истинским преображајем личности у Христу. Благовест о новом животу и Христовој победи над смрћу је суштинска проповед Цркве, док је потреба за одржавањем традиције, морала и "духовних вредности" нешто о чему треба да се више брину институције културе. За хришћанина је све, па тако и Света тајна Крштења, у вези са Христовом смрћу и Васксењем, јер "од смрти Христове и од Погребења и тридневног Васкрсења задобили смо и бесмртност, и непропадљивост, и наду будућег васкрсења, и обновљења и живота вечног" (Свети Симеон Солунски, О Крштењу"). Тек када људи схвате шта нам је Христос донео својим оваплоћењем, крсном Смрћу и славним Васкрсењем, онда ће се схватити и дар новог живота који добијају Крштењем.
С љубављу у Христу Распетом и Васкрслом
презвитер Оливер Суботић
15. јануар 2014.
ПИСМО ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ИРИНЕЈА МОНАХУ АРТЕМИЈУ
11. јануар 2014.
Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење Манастир Придворица, септембар, 2011.
| Манастир Придворица, Преображење, 2010/2011. иди на везу блога: О.Тимотеј, Беседа у манастиру Придворица, Преображење, 2009. |
10. јануар 2014.
9. јануар 2014.
8. јануар 2014.
Свети владика Николај, БЕСЕДА О ПРЕСВЕТОЈ ДЕВИ БОГОРОДИЦИ
А Марија рече: ево слушкиње Господње (Лк. 1, 38)
Ваистину, браћо, ево истинске слушкиње Господње! Је ли слушкиња она која је своју вољу заменила потпуно вољом господара свога, онда је Пресвета Дева прва међу свима слушкињама Господњим. Је ли слушкиња она која с напрегнутом и свецелом пажњом гледа господара свога, онда је Пресвета дева опет прва међу слушкињама Господњим. Или је слушкиња она која кротко и ћутљиво подноси све увреде и тегобе очекујући само награду од господара свога, онда је опет и опет Пресвета дева прва и најпревасходнија од свих слушкиња Господњих. Њој није стало до тога да угоди свету, него Богу; нити јој је стало било да се оправда пред светом, него само пред Богом. Сама послушност, сама пажљивост, сама кротост. Пресвета Дева је с правом могла рећи ангелу Божјем: ево слушкиње Господње! Највеће савршенство и највећа част, коју може жена достићи на земљи, јесте да буде слушкиња Господња. То савршенство и ту част Ева је у Рају без труда изгубила, а то савршенство и ту част Дева Марија је с трудом ван Раја задобила.
Молитвама Пресвете Деве Богородице, Господе Исусе, помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Охридски пролог, Глас Цркве, Шабац, 2000.
| Манастир Вазнесење CD АКАТИСТ ПРЕСЛАТКОМ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ Манастир Лешје, 2006. |
Пријавите се на:
Постови (Atom)




