ИЗНАД ГРЕХА, ИЗНАД СМРТИ

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

Митрополит Порфирије, Духовни изазови у XXI веку

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије одржао је 14. новембра 2015. године у Љубљани предавање на тему „Духовни изазови у XXI веку“.

   Пред око две стотине слушалаца који су попунили салу Парохијског дома, митрополит Порфирије је рекао да је циљ његовог предавања првенствено да у контексту Јеванђеља Христовог и предања Цркве размишљамо о себи и да у сусрету „са светом“ покушамо бити аутентични сведоци Христови. „То не зависи само од наших речи, него колико ће снажно бити наше сведочење зависи од нашега живота и тога колико се трудимо да живимо по Јеванђељу Христовом,“ нагласио је Митрополит.
                                       

Протојереј Гојко Перовић, Унеско против маказа

   Париз је ових дана постао поприште васељенске борбе. Борбе у којој нема, и не сме бити неутралних и незаинтересованих. „Анђео смрти“ је прошао паришким улицама и Европљанима, на ужасавајући начин, учинио разумљивом – косовску драму. Ону драму коју су Срби проживљавали недељу дана прие, у истом том граду, чекајући гласање држава чланица УНЕСКО. А гласало се на тему, да ли УНЕСКО треба да озваничи и призна плодове једног насиља, плодове истинског тероризма. И тако је, дух трагичне косовске збиље, у два маха, прошао кроз Париз. Када је у питању ова „косовска“ тема, Париз се одбранио од насиља и неправде, и можда је баш зато ударац „злих сила“ тероризма на тај град, био тако жесток.

Заједнички историјски пут Срба и Руса је исповедање истинске вере

Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, сабратом Сретењског манастира у Москви, уредником веб сајта Православие.ру (најчитанијим православним медијем), професором Високе богословске школе Сретењског манастира и једним од најпознатијих православних мисионара, о православном мисионарењу, штампаним, елетронским и новим медијима, његовој љубави према српском народу, Русима и Србима, Косову и Метохији, духовним и политичким борбама у свету…

Монашеский постриг / Taking monastic vows

                                             извор: Санкт-Петербургская Духовная Академия

ПРИМИТЕ, ЈЕДИТЕ

   Ако Бог каже: «иди», лукави ће обавезно рећи: «стани». Ако Бог каже: «ћути», непријатељ нашег спасења ће нас обавезно подстицати на благоглагољивост. Он је мајмун, он је церекало, он делује супротно.
   Господ је у Рају наредио да људи не једу с дрвета познања. А зли лукавац је рекао: «једите». Христос каже: «једите», «пијте сви», а зли лукавац каже: «немојте јести», «нисте достојни», «треба се дуго и тешко припремати».
   Он увек делује тако. Али невоља је у томе што смо усвојили његов начин размишљања и одагнавамо људе од Чаше на основу сумњивих мисли и теорија.

Манастир Вазнесење

   Позовите пријатеље у госте, поставите раскошну трпезу. И сад змислите да су гости дошли, скромно су сели на крај столице, оборили су поглед у под, мало су попричали с домаћином. Онда су устали и отишли. Ништа нису појели, ништа нису попили. Ниједну здравицу нису одржали, ниједну песму нису отпевали. Шта је то ако не велика увреда нанета домаћину?!
   Бог за нас сваке недеље поставља трпезу, позива нас на пир, каже: «Примите, једите.» А ми долазимо у храм празни и одлазимо празни. Као да немамо грехова. Као да нас се не тичу речи: «Ово је Тело Моје, које се за вас ломи на остављење грехова.»
   И још би добро било да свештеници зову, а људи не иду. Не. Људи би ишли, али их свештеници терају. «Ниси спреман,» «Недавно си се причестио,» и друге безумне речи.
   Ово није нова болест. То је средњовековни католички чир који се по навици повезује с обрасцем православне благочестивости. Ушао је у ткиво Црквеног Тела пре много векова и за годину дана се не може истерати. Али треба га терати, полако и постепено. Јер не можемо ни да замислимо шта се дешава у дубини нашег срца. То је прави хаос и паклени бездан. Није могуће довести ствари у ред људским напорима. Треба дозволити Христу, Који је једном сишао у пакао, да сиђе у наш сопствени бездан срца како би тамо довео ствари у ред. Иначе ћемо бити осуђени да патимо од нездрживих покрета сопственог развратног срца. Тако оживели вулкан избацује лаву и с тим је бескорисно борити се.
   Не слажем се у свему са Шмеманом. Али једну његову тезу сам спреман да окачим као банер на свакој раскрсници. Он је рекао да револуција у Русији не би била могућа да људи лажним обичајима нису били одвојени од Чаше, да су се често причешћивали.

   Из књиге "Мисионарске белешке"
   Протојереј Андреј Ткачов
   Са руског Марина Тодић
   17 / 11 / 2015.
   извор: www.pravoslavie.ru

ОКАРИНА

                                                                                     извор:Nostalgijа

Монах свира окарину у једној светогорској келији, у горњој Капсали

Света Гора, фото: Носталгија

О спасоносном покајању

   У каливији Пресвете Тројице у скиту Свете Ане, током много година живела су петорица браће по телу. Услед ђаволске зависти, они су почели да се свађају, тако да су постали познати као кавгаџије. Међутим, сваке вечери би се због тога покајали и било им је опроштено.
Такво стање трајало је годинама. Једног дана, из каливије ових кавгаџија није више допирао "никакав глас и никакав шум". Те ноћи пробудили су скитског дикеоса и обавестили га да су сва петорица браће уснула у Господу. Уз помоћ осталих отаца отишао је у њихову каливију и уверио се у то.

Крст на арсани (пристаништу) Ивирона

Мати Ирина (Ђорђић), Црква у свету (не од овог света)

Мати Ирина, настојатељица манастира Грабовац, октобар, 2015.

Благослови душе моя, Господа

Хор Спасо-Преображенского храма