Translate

18. април 2018.

Схиархимандрит Серафим (Бит-Хариби) в Академии / Schema archimandrite Seraphim in the Academy

                                 
Схиархимандрит Серафим (Бит-Хариби) и Хор монастыря 13 Ассирийских отцов "Псалом 50"
Псалам 50.
За крај, Псалам Давидов,
кад му дође Натан Пророк,
када је ушао код Вирсавеје (жене Уријине).
(МТ: Псалам 51)

3.Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој,
и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје.
4.Опери ме добро од безакоња мога,
и од греха мога очисти ме.
5.Јер безакоње моје ја знам, и грех је мој стално преда мном.
6.Теби јединоме сагреших,
и зло пред Тобом учиних.
   Рим. 3,4    Да се оправдаш у речима Својим,
 и победиш када Ти суде.
7.Гле, у безакоњима се зачех,
и у гресима роди ме мати моја.
8.Гле, истину љубиш,
и јављаш ми непознатости 
и тајне мудрости Твоје.
9.Покропи ме исопом, и очистићу се;
опери ме, и бићу бељи од снега.
10.Дај ми да слушам радост и весеље,
да се обрадују кости потрвене.
11.Одврати лице Твоје од грехова мојих,
и сва безакоња моја очисти.
12.Срце чисто саздај у мени, Боже,
и Дух прав обнови у утроби мојој.
13.Не одбаци ме од лица Твога,
и Духа Твога Светога не одузми од мене.
14. Дај ми радост спасења Твога,
и Духом владалачким утврди ме.
15.Научићу безаконике путевима Твојим,
и безбожници ће се обратити к Теби.
16.Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога,
обрадоваће се језик мој правди Твојој.
17.Господе, отвори усне моје,
и уста моја казиваће хвалу Твоју.
18.Јер да си хтео жртве, ја бих Ти принео;
за жртве свеспаљенице не мариш.
19.Жртва је Богу дух скрушен;
срце скрушено и унижено Бог неће одбацити.
20.По благовољењу Своме, Господе, чини добро Сиону,
и нека се подигну зидови Јерусалимски.
21.Тада ћеш благоволити жртву правде,
приносе и жртве свеспаљенице,
тада ће принети на жртвеник Твој теоце.

   ПСАЛТИР СА ДЕВЕТ БИБЛИЈСКИХ ПЕСАМА, Превео Владика Атанасије (Јевтић), Манастир Хиландар, Манастир Грачаница, Манастир Цетињски, Манастир Тврдош, Братство Светог Симеона Мироточивог, Васкрс, 2000.

Отац Пимен, игуман манастира Витовница (Емисија "Личност и Заједница")

Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово

   Христос и Бог наш, пошто беше подигнут на крст, приковавши на њега грех света и окусивши смрт, сишао је у дубину ада. И као што је, када је поново устао из ада, ушао у Своје непорочно тело од кога се, сишавши доле, нипошто није одвојио, и одмах васкрсао из мртвих, а после тога са великом славом и силом узишао на небеса, тако и сада, када ми излазимо из света и уподобљењем страстима Господњим улазимо у гроб покајања и смирења. Он сам, силазећи са небеса, као у гроб улази у наше тело и, сједињујући се са нашим душама, васкрсава их несумњиво мртве, а затим, ономе ко је тако васкрсао са Христом, даје да гледа славу његовога тајанственог васкрсења.
 Дакле, васкрсење Христово јесте васкрсење нас који смо пали. Јер како ће Он, Који никада није пао у грех, како је записано, нити се имало изменио Својом славом, икада васкрснути и бити прослављен – Он Који је свагда препослављен и Који такав обитава изнад сваког началства и власти? Васкрсење и слава Христова је, како је речено, наша слава, која у нама бива и коју ми показујемо и видимо Његовим васкрсењем. Пошто је једном Он наше учинио Својим, оно што Он чини у нама Њему се приписује. А васкрсење душе је јединство живота. Наиме, као што мртво тело, ако у себе не прими живу душу и са њом се несмешано не помеша, нити живи, нити може да живи, тако ни душа не може да живи сама по себи, ако се неизрециво и несмешано не сједини са Богом, истински вечним животом. Јер пре свесног, видљивог и осетног сједињења она је мртва, премда је умна и по природи бесмртна. Наиме, нити постоји знање без виђења, нити виђење без осећања (овде говорим о духовним стварима, јер у телесним осећање постоји и без виђења). О чему говорим? Слеп осети када ногом удари у камен, док мртав не. У духовним стварима, међутим, ако не достигне надумно сазрцање, ум не осећа тајанствено дејство. Дакле, ко пре сазрцања онога што надилази ум и смисао и поимање каже да има осећање у духовним стварима, сличан је слепцу који, додуше, осећа када му се догоди нешто добро или лоше, али не зна шта му се налази под ногама или у рукама и да ли му то представља претњу за живот или не. Јер он уопште не разазнаје да ли је у питању нешто лоше или добро, пошто је лишен моћи и чула вида, па се отуда често догоди да, када узме штап да би се одбранио од непријатеља, уместо њега пре удари сопственог пријатеља, док му непријатељ стоји пред носом и смеје му се.
    У васкрсење Христово већина људи, додоуше верује, али мало је оних који га јасно виде, а они који га нису видели не могу ни да се поклоне Христу Исусу као светом и Господу. Јер речено је: „Нико не може да каже да је Господ Исус, осим Духом Светим“ (1 Кор 12, 3). А на другом месту: „Дух је Бог и они који му се клањају у духу и истини треба да се клањају“ (Јн 4, 24). Ни свештене речи које свакодневно устима произносимо не кажу: „У васкрсење Христово повероваше“, него: „Васкрсење Христово видевши, поклонисмо се Светом Господу Исусу, једином безгрешном“. Како то да нас сада Дух Свети подстиче да говоримо (као да смо га видели, а нисмо), „васкрсење Христово видевши“, иако је Христос васкрсао једанпут пре хиљаду година, а ни тада Га нико није видео док је васкрсавао? Зар Божанско Писмо хоће да нас наведе на лаж? Далеко било. Оно, штавише, заповеда да говоримо истину како Васкрсење Христово бива у сваком од нас верних и то не једном, него, могло би се рећи, свакога часа сам Владика Христос у нама васкрсава, блистајући и сијајући зрацима непропадљивости и Божанства. Јер светлосно присуство Духа показује нам васкрсење Владичино које се догодило ујутро, а тачније је рећи да нам даје да гледамо самог васкрслог. Зато ми и кажемо: „Бог је Господ и јавио нам се“ (Пс 117, 27), а наговештавајући његов други долазак додајемо и говоримо: „Благословен је Који ће доћи у име Господње“ (Пс 117, 27). Дакле, онима којима се јави, васкрсли Христос свакако се објављује духовно самим духовним очима. Јер када се Духом јави у нама, Он нас васкрсава и оживљује из мртвих и даје нам да Га у себи видимо читавог и живог, бесмртног и вечног, и не само то, него нам јасно даје да знамо како нас са Собом саваскрсава и сапрославља, како и читаво Божанско Писмо сведочи.

    превела Јелена Петровић
    извор: www.spc.rs

17. април 2018.

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Томина недеља, 15.4.2018.


Свети Николај Жички: Беседа на Васрс, Еванђеље о Победиоцу смрти

   Озебли се скупљају око огња; огладнели се сабирају око трпезе; намучени у дугоноћној тами радују се изласку сунца; изнурени претешком борбом кличу изненадној победи. О, васкрсли Господе, како си васкрсењем Твојим постао све свима! О, пребогати Царе, како си једним Твојим даром напунио све празне руке пружене к небу! Радује се небо, радује се и земља. Радује се небо као што се мајка радује када храни своју огладнелу децу; радује се земља као што се деца радују када примају храну из руку своје мајке.
   Победа Христова једина је победа којој се могу радовати сва људске бића од првостворенога па до последњега. Свака друга победа на земљи делила је и дели људе. Кад један цар земаљски задобије победу над другим царем, један се од њих радује а други жалости. Кад један човек победи свога суседа, онда је под једним кровом песма а под другим плач. Но нема победне радости на земљи, која није затрована злурадошћу: обичан победилац земаљски радује се колико своме смеху толико и сузама побеђеног противника. Он ни сам не примећује, како му злоба преполовљава радост.

16. април 2018.

ЖИВ МЕЂУ МРТВИМА

   Анђели који су разговарали са женама мироносицама код празног гроба, где је лежало тело Исусово, поставили су женама просто питање: „ Што тражите живог међу мртвима? Није овде, него устаде“ (види: Лк. 24: 5–6).
   Делује да је све јасно. Ипак, питање је постављено тако, као да су жене стајале на гробљу међу гробовима и тражиле нешто што је сахрањено, нешто срцу веома драго. „Што тражите живог међу мртвима?“ – у том случају заиста могу да се то упитају. Али, ствар је била сасвим другачија. Било је то зелено, процветало место, врт. И у врту се налазио гроб, усечен у камену, у који нико никада није био положен (види: Јн. 19:41).
   Тако се испунило пророчанство Исаије, који је рекао за Месију: „ Одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем“ (Ис. 53: 9).
   Како је Христос нови Адам, глава новог, спасеног човечанства, прво је требало да га угледају женске очи. Као што су и првог Адама у рајском врту угледале очи жене-супруге. Јеванђеље у свим значајним догађајима одражава чудесне догађаје древне историје, записане у књизи Постања.
   Дакле, около нема никаквим мртваца. Постоји лепота врта и жена које траже тело Новог Адама. У овим условима, питање Анђела добија посебан смисао. „Што тражите Живог међу мртвима?“
   У правом смислу речи, Христос је једини Живи у читавој васељени мртваца, између осталог и међу нама. „Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над Њим“ (Рим. 6: 9). Зато Христос међу људима и јесте „Жив међу мртвима“.
   Осим тога, постоји смрт физичка, и постоји смрт морална. Последња означава замирање савести, обраћање свецеле душе ка земљи и потпуну безосећајност према духовној реалности. Такав човек (а таквих је пуно) представља несахрањени труп. Хода попут живог човека, али заудара на леш. Тражити Христа међу таквим људима представља бескористан посао. Христа треба тражити међу онима који су сами оживели у Христу, и који могу, делимично, поновити за Павлом: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени“ (Гал. 2: 20).
   Крајње незнање таквих људи јесте главни разлог оскудевања у вери! Знање о Богу не може заменити обраћање са Самим Богом. Исто тако и знање формуле воде не ослобађа од жеђи човека, који жели да пије.
   Свети Димитрије Ростовски има смелу проповед на ту тему. Светитељ говори: „Кренућу код разумних и паметних, богатих и славних. Потражићу код њих мог Исуса“. Отишао је. Тражио. Нема Исуса код богатих. Има разврат, има гордост, има раскош, а Исуса нема. „Отићићу, – вели, – онда к беднима. Међу њиховом простотом лакше је наћи Господа“. Лакше јесте. Али ни тамо Га нема. Постоји злоба, постоји завист, сујета, али Исуса нема.“
   Даље светитељ одлучи да оде к свештеницима. Проналази их да служе „не за Исуса, него са кору хлеба“. Ништа није боље са архијерејима (сам се не бих осмелио да кажем, али то светитељ говори о сабраћи). Дакле, обишавши свет, богољубива душа остаје са оним сузама које је код гроба лила Магдалина. И питање у души исто је: „Уклонише мога Господа, и не знам где су Га ставили“ (Јн. 20: 13).
   Све, за чим у животу трагамо, све, без чега се моримо, има Исус Христос. Тражимо славу – Он је најславнији. Тражимо лепоту – Он је „лепши од свих синова човечијих“. Тражимо силу – Он је сила Божја. Он је и Премудрост, и Светлост Свету, и најбољи Друг, и Велики Цар. О томе детаљно и умиљато говори наш други светитељ – Тихон Задонски. И ево, трагамо бесциљно, као да заборављамо да су сва блага у рукама Сина Божијег. А када почнемо Њега да тражимо, тражимо Га међу „мртвима“, и није ни чудо што га не можемо наћи.
   Будимо, хришћани, мудри као змије. Онако како Реч Божја налаже. И мудрост змијска значи промену коже. Змија не може дуго издржати у једној кожи, већ је често мења. Са сузама се натерајмо да скинемо са себе све прљаво и старо, заплачимо пред лицем Божјим, како бисмо се Његовом силом обновили. Необновљени људи су мртви духом, и Христос међу њима не пребива. Ево смисла ађеоског питања: „Што тражите Живог међу мртвима? Њега овде нема. Он је васкрсао“.
   Умро је за грехе наше, а васкрсао за наше искупљење. Да се ми не бисмо угушили у оној прљавштини и буђи, које су одавно постале наша друга природа.

   Протојереј Андреј Ткачов
   Са руског Ива Бендеља
   извор: www.pravoslavie.ru

Заамвона молитва Томине недеље

   Ти си нас поставио, Свети, у храму Твоме и открио си нам Твоје боравиште, ставивши у уста наша победну песму.
  Ти си нас обрадовао пречистим и свесветим телом, напојио си нас из Твога извора који вечно тече из пречистог и животворног ребра Твога, које видевши, опипавши и поклонивши се апостол Тома, великим гласом клицаше: Господ мој и Бог мој!
   И чиме ћемо, Господару, узвратити Теби за све што си нам Ти, Господару, дао? Но, Ти, свемогући Царе свега, обуци свештенике наше, који живе у православној вери, у правду.       Нашим православним царевима дај силу против непријатеља, народ који стоји овде сачувај у миру, незнабошце укроти, заробљене хришћане, браћу нашу, врати и умири Свој свет, Боже, Спаситељу наш!“

   Преузето из: Владика др Сава (Вуковић), Заамвоне молитве
   извор: eparhija-zicka.rs

АНГЕЛ ВОПИЈАШЕ, из Антологије Викентија Хиландарца (средина 19. века), глас 1.

15. април 2018.

о. Ненад Илић, Крени да волиш, да би дошао до љубави


ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

   На православним иконама се не приказује сам тренутак Христовог васкрсења. Приказује се оно пре и оно после васкрсења.
   У светлост Христовог васкрсења, јединственог догађаја у историји, светлост равну оној у Великом праску стварања космоса, не може се директно гледати.
   Онај ко у ту непојамну светлост покуша директно да гледа, не би ли разумом проникао у њен извор, може да буде заслепљен или чак и духовно да ослепи.
   Пред сусрет са Христовим васкрсењем остављамо све своје знање, сву своју памет и прихватамо га чисто као деца. Прихватамо га као чисту, златну радост.
   Оно је наша најважнија тачка ослонца на путу који води од краја, из будућности, до почетка историје. Од васкрсења мртвих и живота будућег века до првог створеног човека. Трудимо се да то не заборавимо и да радосно и с вером наставимо ка ономе кад ће Бог бити све у свему.
   Због тога толико упорно понављамо то "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе."
   Срећан нам празник радосног подсећања на реалност обећаног нашег васкрсења и васкрсења свих оних које волимо, васкрсење човека у Богу. Срећан нам празник кад проживљавамо највећу победу за нас икада извојевану. Победу над смрћу. Победу Љубави.

   о. Ненад Илић

ВЕРОНАУКА У КУЋИ: Црквенословенски језик