Translate

23. октобар 2019.

НАЈАВА: Промоција диска „У време оно…“ , Бања Лука, четвртак, 24.10.2019.



текст: Матија Бећковић
У Вијећници Банског двора 24. октобра (четвртак) у 19 часова одржаће се промоција компакт диска „У ВРЕМЕ ОНО…“ Асима Сарвана и архимандрита Тимотеја, игумана манастира Вазнесење.

Свака песма оставља другачији утисак, а ипак су све повезане звуцима акустичних инструмената и надахнућем у складну целину. Архимандрит Тимотеј је написао четири текста, по један потписују Матија Бећковић и протођакон Владо Јарамаз, преостала четири текста и све мелодије потписује Асим Сарван.
Звучни запис преузми svetigora.com
О албуму „У време оно“ за Радио Светигору је говори Асим Сараван који открива и низ занимљивости везаних за стварање овог албума, као и како је недавно настала нова песма „Суза Његошева“.

У манастиру Острог представљена књига оца Алексеја Богићевића "Приче из незаборава"

   Са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког г. Амфилохија, у част прославе 800 година аутокефалности СПЦ, у манастиру Острог представљена је књига „Приче из Незаборава“ аутора архимандрита мр Алексеја Богићевића.
   О књизи су говорили протосинђел Kлимент Бољевић, намјесник манастира Прасквица, и аутор архимандрит мр Алексеј, игуман манастира Светог Луке – Бошњане из Епархије крушевачке.
   извор: svetigora.com

Српска Православна Црква на Сајму књига у Београду

прочитај овде:
www.spc.rs

22. октобар 2019.

Милан Ђокић, ВРАЋЕВШНИЦА



Иза ногоступа Србија тамна шума,
Где вршак копља свитне у тресак.
Помрачење иње стресе у дна безумна:
Ту мудрост неће у бљесак.

Просветљене вазнесе у сан смрзнут,
Мир патњу пришије народу ускомешану,
Закон ко челик с оклопа окрзнут,
Док храм пресветли зида у тихом послушању
У ћутњи приспелој, Радич, велики челник
Храм у красоти сплет мисли снива,
Што светлост укроји и због спаса се дарива…
Народ нам је постао невиделник.

Бели се камен, прст нека укаже
Времена увек биће на ивици силазака,
Реч нека светли – и тамница да нам помаже
Патњама краја нема, молитвама почетака:

Грехотни смо, о Боже, ал сие храм лепи,
У приношенију победоносац Георгије свети
Нек милошћу сачува нас, бојом дах нам укрепи,
Помени јаке, тек и најслабијег се сети

   извор: knjizevniklubkraljevo.blogspot.com

Централна прослава 8 векова аутокефалије СПЦ у манастиру Жича

Света Архијерејска Литургија у Брђанима



Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин на празник Светих мученика Сергија и Вакха служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Пантелејмона у Брђанима.
   Преосвећеном Епископу саслуживали су Архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, архимандрит Манастира Вујна Јован (Никитовић), протојереј Милорад Величковић, јереј Звонко Рацић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Јован Тимотијевић.
   Након прочитаног Јеванђеља које нам говори о чудесном улову и првом позиву у апостолску службу Владика Јустин се обратио сабраном народу. Владика је на почетку своје беседе подсетио на велики јубилеј осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и да је то централни догађај у овој години.
   Данашње Јеванђеље нам говори једну причу са Генисаретског језера како је Господ Исус Христос дошао рибарима, јер је тако било устројено да Господ Бог који је рођен овде на земљи међу нама често није имао где да главу склони. То чини међу рибарима где се осећао најбезбедније, јер су рибари простодушни, радни и вредни људи. Рибари су ти који стално гледају у небо да ли ће им Господ Бог послати улов, јер то што они раде се не види голим оком, јер риба је под водом. Господ улази у лађу код Симона Петра и моли га да се мало удаљи од обале, јер је било много људи на обали и да би га боље чули. Један број оних који су чули проповед пошли су за Христом, док други који нису нашли потврду за своју сујету, заљубљеност у себе, они су се одвратили.
   Господ говори Симону Петру да баци мреже на дубину, а он каже да су се трудили целу ноћ и ништа нису уловили. Али послуша реч Божију и уловише много рибе и напунише две пуне барке.
   Видели су да Господ Исус Христос који је са њима није само обичан човек. Стога, Симон Петар када виде силу Божију рече: Иди Господе од мене, јер сам ја грешан човек. И заиста тек када човек упозна Бога види колико је грешан, слаб и немоћан. Без Бога се меримо са оним што је у природи и са онима који су око нас, па налазимо да смо често бољи од осталих.
   И тада Господ позива прве апостоле Симона Петра, Андрију, Јакова и Јована, који оставише своје мреже, родитеље, место и пођоше за непознатим да их учини ловцима људи. Пођоше за Господом Христом који још није ушао у славу Своју. Овакву љубав Христос је могао да нађе само код простих рибара, зато их и позива да пођу за Њим. Својим апостолима Христос даје највећу тајну, да спознају ко је истинити Бог. Да кроз спознају Бога, спознају себе и даје им Духа Светог да проповедају реч Божију. Том речју, ево, већ две хиљаде година уловљена је читава васељена. Дакле, бацили су мрежу на дубину где је крупан улов. У плићацима где је ситна риба лове они који су страшљиви, несигурни и немају поверења. Они који се осмеле да чују реч Божију чак и кад им нешто делује немогуће – Богу је све могуће.
   Често смо ми хришћани сведоци да што је нама немогуће, Бог нам кроз извесно време да. Бог нам отвара врата да уђемо у предворје највећих тајни и тако из тајне у тајну, из силе у силу, ми узрастамо у меру раста Христовог. Тачно је да се ми усавршавамо, али као људи често пута и грешимо. Kада сагрешимо морамо да знамо да се враћамо назад, не стојимо у месту. А тек они који никада не одлазе у Цркву и немају везу са Богом, њих су силе овог света одвојиле и полако их увлаче у свој промисао, јер овај свет има своје размишљање, радости и интересантне делове. Али овај читав свет у злу лежи, по речима Светог апостола Јована Богослова. Господ је овај свет створио савршен, али људи су злоупотребом упропастили свет.
   Пошто видимо да је Бог тај који нас спасава, да је Он милост и љубав, ми као хришћани смо дужни из љубави, не из ропске покорности, да се молимо Њему, да држимо заповести Његове. Онога тренутка када престанемо да држимо заповести које нас изграђују и утврђују, морамо да знамо да смо се удаљили од Бога и требамо да се вратимо – јер смо крштени, миропомазани и Дух Свети је на нама. Бог нам је дао све потребне силе да овде на земљи имамо живот достојан човека, а када напустимо ову земљу нека нам Господ Бог дарује Царство небеско.
   Владика Јустин је овом приликом старешину Храма Светог Пантелејмона јереја Звонка Рацића одликовао чином протонамесника.
   Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави, где се отац Звонко захвалио Владики Јустину на канонској посети и добијеном чину.

   Ђакон Јован Тимотијевић
   извор: eparhija-zicka.rs

Патријарх српски Павле о људима као плеви и пшеници

   Ми људи смо као на једном гумну. Уз помоћ коња или волова, пшеница се одваја од класа. Слама се одваја на једну страну, а пшеница и плева на другу.
   Kада буде погодан ветар, не прејак, пшеница и плева се заједно лопатама бацају увис. Пшеница пада тежином својом на земљу, а плеву носи ветар. Неко може да се жали да га је ветар учинио плевом, али Ориген каже да ветар нема ту моћ да пшеницу претвори у плеву. Он је само показао плеви да је празна.
   Потрудимо се да будемо пшеница Божија, па ћемо одолети ветровима који дувају са свих страна да нас однесу.

   извор: eparhija-zicka.rs

Предавање др Дарка Танасковића у Манастиру Враћевшници


   Благословом нашег Епископа г. Јустина, а у организацији Манастира Враћевшнице, Kултурног центра из Горњег Милановца и пријатеља манастира, 18. октобра увече манастир је посетио и предавање одржао наш познати универзитетски професор, дипломата, књижевник, исламолог, као и добитник Ордена Светог Саве 2019. године, Дарко Танасковић. Предавање је било на тему “О помирљивости и непомирљивости религија света“.
   Манастирска трпезарија била је мала да прими све који су желели да чују предавање. Поред свештеника, привредника, директора и професора из Горњег Милановаца, мноштво народа узело је учешћа у овој духовној трпези. Духовно вече отворио је хор девојчица Распевани чуперак Kултурног центра из Г. Милановца. Почевши од великих мислилаца Берђајева и Фрома, преко Светог владике Николаја, Патријарха Павла и Владете Јеротића, предавач нас је полако увео у тему и проблематику мира, суживота, злоупотребе религије и верских сукоба и ратова. Kао главна мит и порука предавања је била мисао Патријарха Павла Будимо људи, и да проблеми међу религијама настају управо њиховом злоупотребом.
   После предавања игуманија и пријатељи Манастира Враћевшнице позвали су све на послужење.

   Ђакон Александар Пејовић
   извор: eparhija-zicka.rs

21. октобар 2019.

Десанка Максимовић, КРВАВА БАЈКА



Храм Светог великомученика Димитрија, Бајчетина
У Шумарицама се налази и мала црква крај које се 21. октобра, уочи Великог школског часа, служи молебан за стрељане. 

У Србији се 21. октобар, од 2012. године, обележава као државни празник – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. 

прочитајте више на: www.politika.rs

ДИЈАЛОГ ПРЕД ЖИЧОМ

Пишемо о Оцима
А ти пиши
О мајци
Пресабери
Осећања излиј
Пред нас*
Стани на амвон
И добру вест
Саопшти
Ниси
Још рекао
Ништа
Иако послања
И дневник созерцања
Певаш

А мени жар
Утихнуо је
Наједом
Kао кад
Младост оде
И ово што
Видите је
Холограм
Загушене ватре
Kоја тиња
Дубоко,
У мени дубоко
И дише
Ретким узлетима
Унутрашњих суза

Пишемо о оцима
О одласку
Њиховом
Док бејасмо
Забављени
Радњама
Свакодневне магије
А ти пиши
О мајци
Предуслову
Сваког живота
Благослова

А мени Сунце
Узрок и урок
У очима леже
Одузима вид
Додаје чежњу
За Мајком
Ширшајом
И Прволиком
У коме
Сви су живи
У коме смо живи


*Иван Новчић

  Александар Марић
  извор: aleksandarmaric.blogspot.com