6. март 2016.
Протођакон Владо Микић, Сербскаја пречеснаја церков
извор: Protođakon Vlado Mikić
Текст Данила Пећког (XIV век):
Сербскаја пречеснаја церков созивајушчи нас ликовствујет. Тјем весељашчесја с духовними Твојими чади Тебје предстојашче и с љубовију прочитајушче Тја. Пјесанми и пјенији зовем: Архијереје Арсеније моли спастисја душам нашим.
Превод: Српска пречасна црква, сазивајући нас ликује. Због тога веселећи се с духовним Твојим чедима Теби предстојећи и с љубављу Тебе штујући у песмама и појању кличемо: Светитељу Арсеније, моли да се спасу душе наше.
Свети владика Николај, НЕДЕЉА МЕСОПУСНА
ЈЕВАНЂЕЉЕ О СТРАШНОМ СУДУ
Матеј 25, 31-46. Зач.106.
Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти. И све оне многе милијарде и милијарде људских бића, која су живела пре нас на земљи, нису знала ништа, по својој памети, одређено и посигурно рећи ма шта о крају света и о ономе што нас чека после смрти, - ма шта, што би ми могли умом и срцем и душом усвојити као истину. Живот наш је кратак и броји се данима, а време је дуго и броји се стотинама и хиљадама година.
Ко се од нас може пружити из своје тескобе до на крајеве времена и видети последње догађаје и саопштити нам и рећи: то и то ће се догодити на последњој ивици времена, то и то са светом, а то и то са вама људима? Нико. Ваистину нико од свих живих људи, осим онога ко би нас уверио, да је он ушао у ум Створитеља света и људи и видео цео план стварања, и да је био жив и свестан пре почетка света, као и да може да види јасно крај времена и све оне догађаје, које ће обележити тај крај. Има ли таквога човека међу милијарду и по сада живећих људи? И је ли га било од почетка света до сада? Не, нити има, нити га је било.
Матеј 25, 31-46. Зач.106.
Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти. И све оне многе милијарде и милијарде људских бића, која су живела пре нас на земљи, нису знала ништа, по својој памети, одређено и посигурно рећи ма шта о крају света и о ономе што нас чека после смрти, - ма шта, што би ми могли умом и срцем и душом усвојити као истину. Живот наш је кратак и броји се данима, а време је дуго и броји се стотинама и хиљадама година.
Ко се од нас може пружити из своје тескобе до на крајеве времена и видети последње догађаје и саопштити нам и рећи: то и то ће се догодити на последњој ивици времена, то и то са светом, а то и то са вама људима? Нико. Ваистину нико од свих живих људи, осим онога ко би нас уверио, да је он ушао у ум Створитеља света и људи и видео цео план стварања, и да је био жив и свестан пре почетка света, као и да може да види јасно крај времена и све оне догађаје, које ће обележити тај крај. Има ли таквога човека међу милијарду и по сада живећих људи? И је ли га било од почетка света до сада? Не, нити има, нити га је било.
5. март 2016.
ОЧЕ НАШ...
Миодраг Говедарица
1.Оче наш
2. Придите
3. Богородице Дјево
4. Достојно јест
5. Кондак Богородици
6. Господи, спаси благочестивија
7. Бога человјеком
8. Милост мира
9. Свјати Боже
10. Тебе појем
11. Тјело христово
12. Тјело Христово (соло)
13. Свети Отац Николај
14. Христос воскресе
извор: Danijela Marković
О МОЛИТВЕНОМ ПОМИЊАЊУ ПРЕМИНУЛИХ, Проповед на задушнице месопусне недеље
У име Оца и Сина и Светога Духа!
А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су Њему сви живи (Лк. 20, 38), - рекао је Христос Спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих.
Вољени у Христу браћо и сестре! Света Православна Хришћанска Црква, чврсто верујући у ове истините речи Спаситеља увек гласно исповеда непобитну истину о томе да се живот не прекида човековом смрћу. Шта видимо како умире? Само тело, које је саздано од земље и у земљу се поново враћа. Тело се разлаже и претвара у прах, а човек сам по себи, са свим својим осећањима и са својом бесмртном душом, наставља да живи, само прелазећи из овог света у други, загробни. Дакле, општење између живих и мртвих не бива уништено са доласком смрти, већ се и даље наставља.
А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су Њему сви живи (Лк. 20, 38), - рекао је Христос Спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих.
Вољени у Христу браћо и сестре! Света Православна Хришћанска Црква, чврсто верујући у ове истините речи Спаситеља увек гласно исповеда непобитну истину о томе да се живот не прекида човековом смрћу. Шта видимо како умире? Само тело, које је саздано од земље и у земљу се поново враћа. Тело се разлаже и претвара у прах, а човек сам по себи, са свим својим осећањима и са својом бесмртном душом, наставља да живи, само прелазећи из овог света у други, загробни. Дакле, општење између живих и мртвих не бива уништено са доласком смрти, већ се и даље наставља.
 |
| СВЕТОГОРСКИ ЦВЕТОВИ, фото: Филм Отац |
МОЛИТВА ЗА УПОКОJЕНЕ
Беседа на Светој Литургији у суботу за Задушнице у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог
"А он рече: Пазите да вац не преваре јер многи ће доћи у име моје говорећи: Ја сам, и: време се приближило. Немојте дакле ићи за њима, А кад чујете за ратове и немире, немојте се уплашити: јер цве то најпре треба да буде, али није одмах крај. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство; И земљотреси велики биће по местима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба".
(Лука 21, 8-11; Зач. 105)
"Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни. и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот, Заиста, заиста вам кажем,, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути Глас Сина Божијег, и чувши Га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину уа има живот у себи: И даде му власт у да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе јер долази час у који ће цву који су у гробовима чути Глас Сина Божијег, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда".
(Јован 5,24-30; 3ач. 16)
(Лука 21, 8-11; Зач. 105)
"Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни. и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот, Заиста, заиста вам кажем,, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути Глас Сина Божијег, и чувши Га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину уа има живот у себи: И даде му власт у да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе јер долази час у који ће цву који су у гробовима чути Глас Сина Божијег, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда".
(Јован 5,24-30; 3ач. 16)
4. март 2016.
Orthodox Byzantine Chant Ormylia Monastery Chants for Feast
 |
| Манастир Ормилија, фото: Манастир Високи Дечани |
Архимандрит Сава (Јањић), Евхаристијска заједница коју имамо на Св. Литургији мора се стално преносити на све сфере нашег живота
Евхаристијска заједница коју имамо на Св. Литургији мора стално преносити на све сфере нашег живота како бисмо живели у евхаристијском поретку. На пример, у манастиру је све засновано на томе и смисао манастирског правила живота (богослужења, разна послушања, заједнички обеди, послушање настојатељу итд) јесте да цео наш живот буде у литургијском поретку. Другим речима, манастирски живот у општежићу продужетак је св. Литургије и представља, колико је то могуће, слику оне стварности којој тежимо и којом ћемо у потпуности да заживимо у есхатолошком Царству Божијем.
Исти принципи требало би да вреде и за породични живот и парохије. Ситуација у којој на богослужење долазимо заједно, али после богослужења наша дружења и живот настављамо, не у заједници оних са којима се причешћујемо, већ са најчешће другим људима, и то на основу заједничке професије, социјалне структуре и интересовања, представља озбиљну аномалију. Најбоље би било када би нашу парохију интензивније доживљавали као своју проширену породицу, да наше радости буду радости свих нас у парохији, као и да заједно делимо тугу и налазимо решења за наше невоље и тешкоће. Ми православни, често се постидимо када видимо да поједине секташке заједнице, које чак и немају уопште евхаристију у предањском смислу, поседују много већу унутрашњу кохезију и упућеност једних на друге. Човек је биће заједнице и тражи да припада заједници. Управо је разлог што многи одлазе у секте у томе што неки у нашој Цркви не доживљавају свуда заједницу која би их носила, у којој би могли да осете смисао свог постојања и која би им могла да помогне у случају било каквих животних тешкоћа.
Исти принципи требало би да вреде и за породични живот и парохије. Ситуација у којој на богослужење долазимо заједно, али после богослужења наша дружења и живот настављамо, не у заједници оних са којима се причешћујемо, већ са најчешће другим људима, и то на основу заједничке професије, социјалне структуре и интересовања, представља озбиљну аномалију. Најбоље би било када би нашу парохију интензивније доживљавали као своју проширену породицу, да наше радости буду радости свих нас у парохији, као и да заједно делимо тугу и налазимо решења за наше невоље и тешкоће. Ми православни, често се постидимо када видимо да поједине секташке заједнице, које чак и немају уопште евхаристију у предањском смислу, поседују много већу унутрашњу кохезију и упућеност једних на друге. Човек је биће заједнице и тражи да припада заједници. Управо је разлог што многи одлазе у секте у томе што неки у нашој Цркви не доживљавају свуда заједницу која би их носила, у којој би могли да осете смисао свог постојања и која би им могла да помогне у случају било каквих животних тешкоћа.
 |
| Манастир Вазнесење |
3. март 2016.
Пријавите се на:
Постови (Atom)