извор: Protođakon Vlado Mikić
Глас II, стихира у част Св. Арсенију, другом архиепископу српском. Манастир Хиландар, рукопис 312, XVIII век, л. 91б. Касновизантијска неумска нотација. Црквенословенски текст (3Текст Данила Пећког (XIV век):
Сербскаја пречеснаја церков созивајушчи нас ликовствујет. Тјем весељашчесја с духовними Твојими чади Тебје предстојашче и с љубовију прочитајушче Тја. Пјесанми и пјенији зовем: Архијереје Арсеније моли спастисја душам нашим.
Превод: Српска пречасна црква, сазивајући нас ликује. Због тога веселећи се с духовним Твојим чедима Теби предстојећи и с љубављу Тебе штујући у песмама и појању кличемо: Светитељу Арсеније, моли да се спасу душе наше.
Нема коментара:
Постави коментар